- Poruka
- 352.220
Moje omiljene ptice
Sove (Strigiformes) su red ptica letačica, noćnih grabljivica pa u vezi sa tim načinom života imaju vrlo krupne i osetljive oči i osetljivo čulo sluha. Poznate su po mnogim osobinama, uključujući mekano perje, dobro razvijene kandže i skoro bešuman let. Sve vrste imaju karakterističan facijalni disk, pernati okvir oko očiju koji je kod pravih sova kružnog oblika, a kod kukuvija srcolikog. Red obuhvata preko 220 vrsta krupnih i srednje veličine koje su rasprostranjene po čitavom svetu.
Veličina im je veoma različita, u rasponu od veličine vrapca do velične orla. Najveća vrsta sova ušara (Bubo bubo) je dužine od 62-72 cm, a sa raširenim krilima 150-180 cm, dok najmanja patuljasta sova (Glaucidium passerinum) dužine 17-20cm, a sa raširenim krilima 40-45 cm.
Mogu doboro da vide i čuju, što im omogućava da love noću. Nemaju sposobnos pomeranja očiju, već moraju da okreću glavu (do 180°)da bi razgledale unaokolo.Telo je malo i zbijeno, ali zbog gustog, mekanog i rastresitog perja, koje štrči daleko od površine, izgleda naduto i mnogo veće nego što jeste. Na krajevima krila kod večćine vrsta nalaze se posebna pera koja im omogućavaju da bešumno lete.
Da bi dokazali koliko je sovu zaista nemoguće čuti dok leti, naučnici su postavili nekoliko mikrofona visoke osetiljivosti, a potom su naveli različite vrste ptica da prelete preko njih.
Boja perja je neupadljiva, najčešće siva ili smeđa i sa šarama. Ženke i mužjaci imaju slično obojeno perje, a razlikuju se po tome što su ženke krupnije. Noge su kratke ili umereno dugačke, a četvrti prst može da bude okrenut i unapred i unazad. Kod većine vrsta noge i prsti su obrasli perjem.
Većina vrsta aktivno love noću pa u vezi sa tim imaju nekoliko važnih adaptacija. Oči su im krupne, izbuljene i postavljene na prednjoj strani glave usled čega mogu dobro da procene udaljenost plena i brzinu njegovog kretanja. U poređenju sa drugim pticama u mrežnjači oka imaju visok broj čulnih ćelija osetljivih na svetlost, tzv. štapića. To im omogućava da vide i pri slabom svetlu, ali, suprotno popularnom verovanju, ipak ne mogu da vide u potpunom mraku.Dok kod ljudi isti očni kapci obavljaju sve funkcije, kod sova su uloge podeljene: gornji kapak pomaže njihovim očima da trepću, kako bi zaštitile oči od prevelike količine svetlosti.
Drugi, donji kapak prekriva im oči dok spavaju, a treći pomaže da im površina oka ostane zaštićena, čista i zdrava. Ovaj treći kapak naziva se "membrana za žmirkanje". To je tanka opna u unutrašnjem uglu, koja dijagonalno prekriva oko. Zahvaljujući njoj oko održava potreban stapan vlažnosti kada ptica ne žmuri.Ovu membranu imaju još neke vrste ptica, ali i druge životinje. Neke vrste reptila i ajkule imaju kompletnu membranu za žmirkanje, dok se slični, manje razvijeni organi nalaze kod nekih vrsta mamala, kao što su kamile, polarni medvedi i foke.
Razmnožavaju se jednom godišnje. Gnezda prave u dupljama drveća, koriste i napuštena gnezda drugih ptica. Monogamne su i parovi ostaju dugo zajedno. Ženka snese od 1-2 do 8, a nekada i po 10-11 jaja. Na jajima uglavnom leži ženka, a brigu o ishrani mladih preuzimaju oba roditelja. Inkubacija traje oko mesec dana posle čega se izleže prvi ptić. Mladunci su slepi i pokriveni su paperjem.
( wikipedija)
Sove (Strigiformes) su red ptica letačica, noćnih grabljivica pa u vezi sa tim načinom života imaju vrlo krupne i osetljive oči i osetljivo čulo sluha. Poznate su po mnogim osobinama, uključujući mekano perje, dobro razvijene kandže i skoro bešuman let. Sve vrste imaju karakterističan facijalni disk, pernati okvir oko očiju koji je kod pravih sova kružnog oblika, a kod kukuvija srcolikog. Red obuhvata preko 220 vrsta krupnih i srednje veličine koje su rasprostranjene po čitavom svetu.
Veličina im je veoma različita, u rasponu od veličine vrapca do velične orla. Najveća vrsta sova ušara (Bubo bubo) je dužine od 62-72 cm, a sa raširenim krilima 150-180 cm, dok najmanja patuljasta sova (Glaucidium passerinum) dužine 17-20cm, a sa raširenim krilima 40-45 cm.
Mogu doboro da vide i čuju, što im omogućava da love noću. Nemaju sposobnos pomeranja očiju, već moraju da okreću glavu (do 180°)da bi razgledale unaokolo.Telo je malo i zbijeno, ali zbog gustog, mekanog i rastresitog perja, koje štrči daleko od površine, izgleda naduto i mnogo veće nego što jeste. Na krajevima krila kod večćine vrsta nalaze se posebna pera koja im omogućavaju da bešumno lete.
Da bi dokazali koliko je sovu zaista nemoguće čuti dok leti, naučnici su postavili nekoliko mikrofona visoke osetiljivosti, a potom su naveli različite vrste ptica da prelete preko njih.
Boja perja je neupadljiva, najčešće siva ili smeđa i sa šarama. Ženke i mužjaci imaju slično obojeno perje, a razlikuju se po tome što su ženke krupnije. Noge su kratke ili umereno dugačke, a četvrti prst može da bude okrenut i unapred i unazad. Kod većine vrsta noge i prsti su obrasli perjem.
Većina vrsta aktivno love noću pa u vezi sa tim imaju nekoliko važnih adaptacija. Oči su im krupne, izbuljene i postavljene na prednjoj strani glave usled čega mogu dobro da procene udaljenost plena i brzinu njegovog kretanja. U poređenju sa drugim pticama u mrežnjači oka imaju visok broj čulnih ćelija osetljivih na svetlost, tzv. štapića. To im omogućava da vide i pri slabom svetlu, ali, suprotno popularnom verovanju, ipak ne mogu da vide u potpunom mraku.Dok kod ljudi isti očni kapci obavljaju sve funkcije, kod sova su uloge podeljene: gornji kapak pomaže njihovim očima da trepću, kako bi zaštitile oči od prevelike količine svetlosti.
Drugi, donji kapak prekriva im oči dok spavaju, a treći pomaže da im površina oka ostane zaštićena, čista i zdrava. Ovaj treći kapak naziva se "membrana za žmirkanje". To je tanka opna u unutrašnjem uglu, koja dijagonalno prekriva oko. Zahvaljujući njoj oko održava potreban stapan vlažnosti kada ptica ne žmuri.Ovu membranu imaju još neke vrste ptica, ali i druge životinje. Neke vrste reptila i ajkule imaju kompletnu membranu za žmirkanje, dok se slični, manje razvijeni organi nalaze kod nekih vrsta mamala, kao što su kamile, polarni medvedi i foke.
Razmnožavaju se jednom godišnje. Gnezda prave u dupljama drveća, koriste i napuštena gnezda drugih ptica. Monogamne su i parovi ostaju dugo zajedno. Ženka snese od 1-2 do 8, a nekada i po 10-11 jaja. Na jajima uglavnom leži ženka, a brigu o ishrani mladih preuzimaju oba roditelja. Inkubacija traje oko mesec dana posle čega se izleže prvi ptić. Mladunci su slepi i pokriveni su paperjem.
( wikipedija)
Poslednja izmena: