Sove

[Nina]

Moje omiljene ptice

Sove (Strigiformes) su red ptica letačica, noćnih grabljivica pa u vezi sa tim načinom života imaju vrlo krupne i osetljive oči i osetljivo čulo sluha. Poznate su po mnogim osobinama, uključujući mekano perje, dobro razvijene kandže i skoro bešuman let. Sve vrste imaju karakterističan facijalni disk, pernati okvir oko očiju koji je kod pravih sova kružnog oblika, a kod kukuvija srcolikog. Red obuhvata preko 220 vrsta krupnih i srednje veličine koje su rasprostranjene po čitavom svetu.

Veličina im je veoma različita, u rasponu od veličine vrapca do velične orla. Najveća vrsta sova ušara (Bubo bubo) je dužine od 62-72 cm, a sa raširenim krilima 150-180 cm, dok najmanja patuljasta sova (Glaucidium passerinum) dužine 17-20cm, a sa raširenim krilima 40-45 cm.

Mogu doboro da vide i čuju, što im omogućava da love noću. Nemaju sposobnos pomeranja očiju, već moraju da okreću glavu (do 180°)da bi razgledale unaokolo.Telo je malo i zbijeno, ali zbog gustog, mekanog i rastresitog perja, koje štrči daleko od površine, izgleda naduto i mnogo veće nego što jeste. Na krajevima krila kod večćine vrsta nalaze se posebna pera koja im omogućavaju da bešumno lete.
Da bi dokazali koliko je sovu zaista nemoguće čuti dok leti, naučnici su postavili nekoliko mikrofona visoke osetiljivosti, a potom su naveli različite vrste ptica da prelete preko njih.

Boja perja je neupadljiva, najčešće siva ili smeđa i sa šarama. Ženke i mužjaci imaju slično obojeno perje, a razlikuju se po tome što su ženke krupnije. Noge su kratke ili umereno dugačke, a četvrti prst može da bude okrenut i unapred i unazad. Kod većine vrsta noge i prsti su obrasli perjem.

Većina vrsta aktivno love noću pa u vezi sa tim imaju nekoliko važnih adaptacija. Oči su im krupne, izbuljene i postavljene na prednjoj strani glave usled čega mogu dobro da procene udaljenost plena i brzinu njegovog kretanja. U poređenju sa drugim pticama u mrežnjači oka imaju visok broj čulnih ćelija osetljivih na svetlost, tzv. štapića. To im omogućava da vide i pri slabom svetlu, ali, suprotno popularnom verovanju, ipak ne mogu da vide u potpunom mraku.Dok kod ljudi isti očni kapci obavljaju sve funkcije, kod sova su uloge podeljene: gornji kapak pomaže njihovim očima da trepću, kako bi zaštitile oči od prevelike količine svetlosti.
Drugi, donji kapak prekriva im oči dok spavaju, a treći pomaže da im površina oka ostane zaštićena, čista i zdrava. Ovaj treći kapak naziva se "membrana za žmirkanje". To je tanka opna u unutrašnjem uglu, koja dijagonalno prekriva oko. Zahvaljujući njoj oko održava potreban stapan vlažnosti kada ptica ne žmuri.Ovu membranu imaju još neke vrste ptica, ali i druge životinje. Neke vrste reptila i ajkule imaju kompletnu membranu za žmirkanje, dok se slični, manje razvijeni organi nalaze kod nekih vrsta mamala, kao što su kamile, polarni medvedi i foke.

Razmnožavaju se jednom godišnje. Gnezda prave u dupljama drveća, koriste i napuštena gnezda drugih ptica. Monogamne su i parovi ostaju dugo zajedno. Ženka snese od 1-2 do 8, a nekada i po 10-11 jaja. Na jajima uglavnom leži ženka, a brigu o ishrani mladih preuzimaju oba roditelja. Inkubacija traje oko mesec dana posle čega se izleže prvi ptić. Mladunci su slepi i pokriveni su paperjem.

( wikipedija)

 

[ChristopherWalken]

Sova je neverovatno cool stvorenje

 

[☆Aždaha☆]

Evo za Ninu buket sovica!

 

[☆Aždaha☆]

Sove su jedna od najstarijih vrsta. Pronađeni fosili sova pokazuju da su postojale pre 60 miliona godina i da su se od tada vrlo malo promenile.

Sove mogu da komuniciraju različitim zvukovima.
Mnoge vrste sova imaju asimetrične uši koje im daju vrhunski sluh i mogućnost da tačno odrede gde se plen nalazi, iako ga ne vide.
Grupa sova ne zove se jato, već parlament
Sova je opštepoznata kao simbol mudrosti.

U ranim indijanskim civilizacijama sove su simbolizovale moć, a imale su i proročanske moći.
U antičkoj Grčkoj sova je bila simbol dobre sreće, a povezivali su je s Atinom, boginjom mudrosti.
U grčkoj mitologiji, Atina (grčki: Ἀθηνᾶ, Athēnâ, ili Ἀθήνη) je bila boginja civilizacije, tj. mudrosti, tkanja, zanata i disciplinovanije strane rata (nasilje i krvožednost su bili Aresov domen). Atinina mudrost prati tehničko znanje potrebno u tkanju, metalurgiji ali takođe uključuje i lukavost (metis) likova kao što je Odisej. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.

Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je zamišljena kao boginja sa krilima, a čak je u nekim mitovima i sama bila ptica - sova. Zato i ne čudi zašto u mitovima koji su nastali kasnije Atinina poruka stiže preko orla, sokola i sl.

Mala Atinina sova bila je originalni simbol bavarskih iluminata
Atina je bila toliko impresionirana velikim očima i veličanstvenošću sove , pa je sova postala njena omiljena ptica.

Sove se mogu videti na slikama u pećinama u Francuskoj, egipatskim hijeroglifima, u umetnosti Maja, što pokazuje da su odavno bile umetnički simboli .

U mnogim delovima sveta, sove su povezivane sa smrću i nesrećom. Razlog je verovaton u tome što su to noćne ptice i što se glasaju pomalo stravičnim i nekako zloslutnim hukanjem.

Međutim, u nekim delovima sveta ove noćne ptice povezuje se, ili se povezivalo s mudrošću i uspehom

U Starom Egiptu, lik sove se koristio za označavanje slova "m". Ovaj hijeroglif je obično bio crtan tako da bi sova izgledala polomljenih nogu "da grabljivica ne bi oživela".

U Keniji, pripadnici plemena Kikuju su verovali da je sova znak smrti i da, ako čovek vidi sovu, netko će umreti.
Među američkim urođeničkim plemenima sove su često bile povezivane sa zlom i veštičarenjem.

Civilizacije Asteka i Maja, kao i drugi urođenici Srednje Amerike, sovu su smatrali simbolom smrti i uništenja. Čak, astečki bog smrti, Miktlantekuhtli, obično je prikazivan u obliku sove. Na španskom jeziku postoji izreka "kada sova zapeva, Indijanac umre".

U japanskoj kulturi, na sove se gledalo kao na negativne ili pozitivne pojave. Ponekad su predstavljale božanske glasnike, dok su tipične i rogate sove predstavljale đavolske simbole.

Rimljani su verovanja oko sova preuzeli od starih Grka, no povezivali su ih i sa smrću.
U rumunskoj kulturi, žalosni huk sove je predstavljao najavu smrti nekog u blizini.
U Finskoj sova predstavlja i znak mudrosti i znak gluposti.
(sova.rocks, kurir,http://artnit.net/ )

 

[☆Aždaha☆]

SOVE STAROG EGIPTA

 

[☆Aždaha☆]

Ratnik Maja maskiran u sovu

 

[Nina]

 

[baraba]

 

[☆Aždaha☆]

- - - - - - - - - -

 

[Nina]

cesta su inspiracija

 

[Nina]

 

[☆Aždaha☆]

 

[Владан]

Виђао сам их понекад у Русији на Јамалу... Снежна сову прелети градилиште из непрекидне шуме. Прелепа птица широких крила. Каже мени Рус давај, посмотри, посмотри.. ))

 

[Nina]

One su posebno lepe

 

[☆Aždaha☆]

 

[Nina]

 

[Nina]

mladunce

 

[Nina]

 

[Nina]

Sove su sigurno najfascinantnije i namisterioznije ptice na svetu.
Ljudi se od davnina plaše sova, zato što su uvek bile povezivane sa smrću, okultnim i veštičarenjem, ali, u nekim kulturama sove se smatraju povoljnim znamenjem i povezuju se sa mudrošću.Asteci su ih povezivali sa bogom smrti, a u hinduističkoj mitologiji, sova se smatrala za vahanu boginju obilja Lakšmi.

Sove su poznate kao noćne ptice, ali jedna od vrsta sova, snežna sova, je dnevna, što znači da je aktivna noću, kao i danju.
Sove mogu da komuniciraju sa različitim zvukovima. Iako vole da žive povučeno, zanimljivo je da se grupa sova zove “parlament”, jer se smatraju za mudre ptice.

Sovin vrat ima 14 pršljenova i duplo je veći od vrata ljudi. Ovi pršljenovi joj omogućavaju da rotira vrat za 270 stepeni sa obe strane. Ova činjenica ne narušava mit da sova može da okrene glavu u punom krugu.

Oči sove su utisnute u duplji, veoma velike, potpuno nepokretne i ne mogu se smatrati pravim “očima”. Iako ne mogu jasno da zapaze objekat postavljen na nekoliko centimetara, one imaju odličnu binokularnu viziju, koja im omogućava da se potpuno fokusiraju na svoj plen, i istovremeno poboljšava njihovu dubinu opažanja.

Mnoge vrste sova imaju asimetrične uši koje im daju vrhunski sluh i mogućnost da tačno odrede gde se plen nalazi, iako ga ne vide.
Arheolozi su pronašli fosile sova stare čak oko 58 miliona godina. Najveći fosil sove koji je pronađen bio je visok skoro jedan metar.
(delovi teksta preuzeti sa http://artnit.net/ )

 

[Nina]

Sove mogu lako da se kamufliraju sa okolinom. Na primer, bela sova može da imitira savršeno snežnu okolinu sa svojim belim perjem,
a šumska sova postaje gotovo nevidljiva u svom okruženju sa perjem braon, žutomrke i crne boje.

Sove su ptice grabljivice. Nazubljene ivice perja i svetlo telo im omogućavaju miran let i lako i tiho hvatanje plena.
Takođe, grube i čvornovate donje kandže im omogućavaju da uhvate i drže plen, bez zadržavanja ograničenih mišića.

Sove se koriste za kontrolu populacije glodara u različitim delovima sveta.
Poljoprivrednici postavljaju kutije gnezda za sove oko svojih farmi ili vinograda.
(delovi teksta sa sajta http://artnit.net/ )

 

[Nina]

 

[jabajagi]

 

[jabajagi]

 

[Nina]

Većina sova su aktivne noću, kada aktivno love plen pod okriljem mraka. Neke sove, međutim, love u sumrak ili u zoru
Sova se pri lovu najčešće oslanja na neopaženost u mraku efekat iznenađenja. Neopaženost stiču uglavnom zahvaljujući boji svog perja, zbog kojeg su pod određenim uslovima skoro nevidljive. Uzrok neopaženosti je i unutrašnja „zastavica“ letnih pera koja je svilenkasta ili vunasta, te im omogućava skoro nečujno letenje. Jedini izuzetak su vrste koje su specijalizovane za lov na ribu i patuljaste sove.

Kada uhvati plen, sova ga rastrgne oštrim kljunom ili kandžama pre nego što ga pojede, osim u slučajevima kada je plen mali pa ga mogu pojesti celog. Nakon toga, sova često povrati nesvarljive ostatke plena (kosti, krljušti, perje itd.).

Jaja sove su obično bela i oblika skoro savršene sfere. Sova polaže od dva do dvanaest jaja, u zavisnosti od vrste, svakih 1-3 dana. Jaja se ne izlegu sva u isto vreme, te razlika u veličini izleglih mladunaca može da bude velika. Sove ne grade gnezda, nego traže sebi prigodno stanište na drvetu, podzemnim tunelima, na zgradama, štalama ili u pećinama.

Najmanja sova je patuljasta sova, teška oko 31 g. Neke pigmejske sove su tek nešto veće. Najveće sove su buljine ili velike ušare i sove vrste Bubo blakistoni, koje mogu doseći dužinu od 76,2 cm, raspon krila od preko 2 m i težinu od skoro 4,5 kg.
( wikipedija)

 

[greba]

moj omiljeni kuvar i njegova sova