Šopi

[Idjosko]

Istrazivanjem prezimena iz razlicitih istorijskih spisa uspeo sam da rekonstruisem moguce poreklo.

JOVANOVI – KEKAVČEVI (krsna slava - Sv. Petka) Iz okoline su Temišvara gde iz zovu Kekavci (one iz banatske Crne Gore zovu ”Kekavcima” – ”iz Kekavaca”). Po austrougarskom popisu iz 1828. godine, Jovanove srećemo u samo jednom naselju banatske Crne Gore - Hrnjakovu (Herneacova) te se pretpostavlja da su upravo iz ovoga mesta naseljeni na prostoru Tiszahegzyes-a (današnji Iđoš) negde između 1780-1808.
Postoje dve mogucnosti, otkuda Jovanovi u banatskoj Crnoj Gori:
1. Manje verovatna - Po usmenom predanju,vecina stanovnistva ove oblasti su se doselili za vreme druge velike seobe Srba iz oblasti skopske Crne Gore (planina u S. Makedoniji). Ipak, prema dostupnim istorijskim spisima nisam uspeo pronaci prezime Jovanov u selima na skopskoj Crnoj Gori.
2. Verovatnija - Bazirajuci se na spicname odnosno drugo prezime Kekavcev, kekavcima se nazivaju Šopi u okolini Dupnice (Bugarska). Za Šope je karakteristično da su to bugarizovani Srbi sa prezimenima -ov, -ev; slave slavu i proslavljaju Lazaricu preskakanjem vatre (običaj karakterističan samo još za Banat); umesto ć u govoru su upotrebljavali č npr. sveča, čup... (1786. zabeleženo je za Hrnjakovo da je naseljeno Srbima, "koji svoj jezik rđavo govore")

Da li je neko vise upucen o kekavcima? Hvala puno na odgovoru.

 

[Сребрена]

Istrazivanjem prezimena iz razlicitih istorijskih spisa uspeo sam da rekonstruisem moguce poreklo.

JOVANOVI – KEKAVČEVI (krsna slava - Sv. Petka) Iz okoline su Temišvara gde iz zovu Kekavci (one iz banatske Crne Gore zovu ”Kekavcima” – ”iz Kekavaca”). Po austrougarskom popisu iz 1828. godine, Jovanove srećemo u samo jednom naselju banatske Crne Gore - Hrnjakovu (Herneacova) te se pretpostavlja da su upravo iz ovoga mesta naseljeni na prostoru Tiszahegzyes-a (današnji Iđoš) negde između 1780-1808.
Postoje dve mogucnosti, otkuda Jovanovi u banatskoj Crnoj Gori:
1. Manje verovatna - Po usmenom predanju,vecina stanovnistva ove oblasti su se doselili za vreme druge velike seobe Srba iz oblasti skopske Crne Gore (planina u S. Makedoniji). Ipak, prema dostupnim istorijskim spisima nisam uspeo pronaci prezime Jovanov u selima na skopskoj Crnoj Gori.
2. Verovatnija - Bazirajuci se na spicname odnosno drugo prezime Kekavcev, kekavcima se nazivaju Šopi u okolini Dupnice (Bugarska). Za Šope je karakteristično da su to bugarizovani Srbi sa prezimenima -ov, -ev; slave slavu i proslavljaju Lazaricu preskakanjem vatre (običaj karakterističan samo još za Banat); umesto ć u govoru su upotrebljavali č npr. sveča, čup... (1786. zabeleženo je za Hrnjakovo da je naseljeno Srbima, "koji svoj jezik rđavo govore")

Da li je neko vise upucen o kekavcima? Hvala puno na odgovoru.

Разним надимцима су се татарски Блгари подсмевали остављеним Србима у Бугарској, генерално име је Шоп (Ћоп?) али их зову по регионима различито: Око Софије/Средца и средачког поља су "полянци", око Трна "знепољци"( по насељу Знепоље/Снегпоље) , око Перника и Брезника — "граовци", око Радомирског —" мрачани" јер се Мраком називала за област у средњем веку; у Самокову "кусаци" , У Дупници - кекавци. у праву си .
Мораћеш да прођеш бугарску литературу и да пронађеш има ли неко напуштени насеље илии област слично појму "кекав". А можда је у питању какав придев "кекав" , можда у говору уместо "какво радиш?" кажу "кекво?" Не знам, сад само нагађам.
Код Вука Караџића кекавски=кајкавски http://www.novinar.de/2009/05/01/hvalospev-vuku-st-karadzicu.html
Можда је најлогичнијида суих исмевали јер говоре екавски, кажу ""чекам", а Блгари би рекли "чакам", па да су екавци постали "кекавци".
https://bg.wikipedia.org/wiki/Дупнишки_говор

 

[Idjosko]

Хвала на савету. Помогло ми је. Нисам уопште узимао у обзир да кекав може бити неки придев већ сам мислио да је у питању нека географска одредница. Да, реч је очигледно о подругљивом придеву кекав - нестабилан, неспособан, нездрав.

 

[хан Ацо]

Istrazivanjem prezimena iz razlicitih istorijskih spisa uspeo sam da rekonstruisem moguce poreklo.

JOVANOVI – KEKAVČEVI (krsna slava - Sv. Petka) Iz okoline su Temišvara gde iz zovu Kekavci (one iz banatske Crne Gore zovu ”Kekavcima” – ”iz Kekavaca”). Po austrougarskom popisu iz 1828. godine, Jovanove srećemo u samo jednom naselju banatske Crne Gore - Hrnjakovu (Herneacova) te se pretpostavlja da su upravo iz ovoga mesta naseljeni na prostoru Tiszahegzyes-a (današnji Iđoš) negde između 1780-1808.
Postoje dve mogucnosti, otkuda Jovanovi u banatskoj Crnoj Gori:
1. Manje verovatna - Po usmenom predanju,vecina stanovnistva ove oblasti su se doselili za vreme druge velike seobe Srba iz oblasti skopske Crne Gore (planina u S. Makedoniji). Ipak, prema dostupnim istorijskim spisima nisam uspeo pronaci prezime Jovanov u selima na skopskoj Crnoj Gori.
2. Verovatnija - Bazirajuci se na spicname odnosno drugo prezime Kekavcev, kekavcima se nazivaju Šopi u okolini Dupnice (Bugarska). Za Šope je karakteristično da su to bugarizovani Srbi sa prezimenima -ov, -ev; slave slavu i proslavljaju Lazaricu preskakanjem vatre (običaj karakterističan samo još za Banat); umesto ć u govoru su upotrebljavali č npr. sveča, čup... (1786. zabeleženo je za Hrnjakovo da je naseljeno Srbima, "koji svoj jezik rđavo govore")

Da li je neko vise upucen o kekavcima? Hvala puno na odgovoru.

Evo,ja sam rodjen,i zivim u Dupnice.Nikad nisam cuo neki nas da naziva "kekavci".Na lokalnom dijalektu "kekav" je pogrdna rec koja znaci fizicki slab i krljzav covek.
P.S. U nasem kraju nikad nisu ziveli Srbi.

 

[хан Ацо]

Разним надимцима су се татарски Блгари подсмевали остављеним Србима у Бугарској, генерално име је Шоп (Ћоп?) али их зову по регионима различито: Око Софије/Средца и средачког поља су "полянци", око Трна "знепољци"( по насељу Знепоље/Снегпоље) , око Перника и Брезника — "граовци", око Радомирског —" мрачани" јер се Мраком називала за област у средњем веку; у Самокову "кусаци" , У Дупници - кекавци. у праву си .
Мораћеш да прођеш бугарску литературу и да пронађеш има ли неко напуштени насеље илии област слично појму "кекав". А можда је у питању какав придев "кекав" , можда у говору уместо "какво радиш?" кажу "кекво?" Не знам, сад само нагађам.
Код Вука Караџића кекавски=кајкавски http://www.novinar.de/2009/05/01/hvalospev-vuku-st-karadzicu.html
Можда је најлогичнијида суих исмевали јер говоре екавски, кажу ""чекам", а Блгари би рекли "чакам", па да су екавци постали "кекавци".
https://bg.wikipedia.org/wiki/Дупнишки_говор

Hahaha,evo i Ukrajinci sa ekavci,stari Srbi
https://bg.translatero.com/ukrainski-blgarski/translate/чекай

 

[Jasna]

Meni smeta ovaj naslov. Implicira da Šopi nisu Srbi, što nije tačno.

 

[Idjosko]

Evo,ja sam rodjen,i zivim u Dupnice.Nikad nisam cuo neki nas da naziva "kekavci".Na lokalnom dijalektu "kekav" je pogrdna rec koja znaci fizicki slab i krljzav covek.
P.S. U nasem kraju nikad nisu ziveli Srbi.

Pozdrav Aco. Drago mi je da si se javio. Ocigledno je da se kolektivna svest o tome izgubila ili jednostavno nisi dovoljno informisan. Ovde je nebitno da li su Srbi ili ne, vec govorim o samom imenu. Evo samo iz par razlicitih bugarskih literatura navodi da se kekavcima nazivaju Sopi iz okoline Dupnice. (ima ih jos).

P.S. Da li mozda znas da li u samoj Dupnici ili okolini postoje familije sa prezimenom Jovanov. Znacio bi mi odgovor. Hvala!

 

[хан Ацо]

Pozdrav Aco. Drago mi je da si se javio. Ocigledno je da se kolektivna svest o tome izgubila ili jednostavno nisi dovoljno informisan. Ovde je nebitno da li su Srbi ili ne, vec govorim o samom imenu. Evo samo iz par razlicitih bugarskih literatura navodi da se kekavcima nazivaju Sopi iz okoline Dupnice. (ima ih jos).

P.S. Da li mozda znas da li u samoj Dupnici ili okolini postoje familije sa prezimenom Jovanov. Znacio bi mi odgovor. Hvala!
Pogledajte prilog 1263634Pogledajte prilog 1263637

Jovanov prezime u Dupnici ne postoji,ima Ivanov.
Napisao sam pre da kekavci je pogrdna rec,koja niko iz Dupnice ne bi koristio za sebi.Ja sam rodjen 1974,onda imam dovoljno iskustva i nikada nisam cuo bilo ko i bilo koga da koristi rec kekavci o Dupnicanima.

 

[OzrenGora]

Хан Ацо,

а да ли има икога у твоме крају да има обичај прослављања крсне славе?

Знаш о чему говорим, прослава дана свеца заштитника породице, што се преноси са кољена на кољено, са оца на сина?

 

[Boris T]

Разним надимцима су се татарски Блгари подсмевали остављеним Србима у Бугарској, генерално име је Шоп (Ћоп?) али их зову по регионима различито: Око Софије/Средца и средачког поља су "полянци", око Трна "знепољци"( по насељу Знепоље/Снегпоље) , око Перника и Брезника — "граовци", око Радомирског —" мрачани" јер се Мраком називала за област у средњем веку; у Самокову "кусаци" , У Дупници - кекавци. у праву си .
Мораћеш да прођеш бугарску литературу и да пронађеш има ли неко напуштени насеље илии област слично појму "кекав". А можда је у питању какав придев "кекав" , можда у говору уместо "какво радиш?" кажу "кекво?" Не знам, сад само нагађам.
Код Вука Караџића кекавски=кајкавски http://www.novinar.de/2009/05/01/hvalospev-vuku-st-karadzicu.html
Можда је најлогичнијида суих исмевали јер говоре екавски, кажу ""чекам", а Блгари би рекли "чакам", па да су екавци постали "кекавци".
https://bg.wikipedia.org/wiki/Дупнишки_говор

Не постоји паралела између екавског изговора – термина који је скован у 19. веку за такозвани србохрватски језик, и других словенских језика, као што су чешки (čekám), украјински (чекати) и пољски (czekam). Поређење је могуће направити само у најзападнијим бугарским говорима који се преклапају са српском изоглосом на западној страни јатове границе.

 

[хан Ацо]

Хан Ацо,

а да ли има икога у твоме крају да има обичај прослављања крсне славе?

Знаш о чему говорим, прослава дана свеца заштитника породице, што се преноси са кољена на кољено, са оца на сина?

Nema.Niko u Bugarskoj ne slavi krsnu slavu.

 

[Jasna]

Nema.Niko u Bugarskoj ne slavi krsnu slavu.

Zašto?

Zašto Šopi u Srbiji nisu Bugare dočekali kao oslobodioce u drugom svetskom ratu?
Zašto su Bugari koji Šope smatraju svojima činili nad njima najgora zverstva?

O tome šta je sa Srbima rađeno u prijateljskoj Grčkoj i Bugarskoj, malo se priča.

 

[Jasna]

Koje je Vaše mišljenje o identitetu Šopa?

Šopi koji su ostali u Srbiji nemaju problem sa svojim indentitetom, niti su ga ikada imali.
Šopi koji su završili u Bugarskoj, prekrajanjem granica od strane velikih sila i te kako su
imali problem sa identitetom. Pisali srpskom kralju pisma i molili ga da ih uzme u sastav
Srbije. Na njih je kroz generacije vršen veliki pritisak da se srpstva odreknu i ako sada
ne znaju ko su, ne zameram njima nego srpskim vlastima koje su to dozvolile.
Šope u Grčkoj je već i Bog zaboravio.

Naslov ove teme je pogrešan. To je kao da si napisao Šumadinci između Srba i Čarapana.
Ili Mačvani između Srba i Hrvata.

Tema može da se zove
Šopi u Bugarskoj, Srbi u Bugarskoj ili Kako su Šopi razdeljeni na četiri države.

 

[хан Ацо]

Zašto?

Zašto Šopi u Srbiji nisu Bugare dočekali kao oslobodioce u drugom svetskom ratu?
Zašto su Bugari koji Šope smatraju svojima činili nad njima najgora zverstva?

O tome šta je sa Srbima rađeno u prijateljskoj Grčkoj i Bugarskoj, malo se priča.

У Бугарској и Грчкој никада нису живели Срби.

 

[Jasna]

У Бугарској и Грчкој никада нису живели Срби.

Stvarno?
Čim pređu granicu pretvore se u Bugare ili Grke. Magija čoveče.
Srba svuda po svetu ima, samo u Bugarskoj nikad nisu živeli.

 

[хан Ацо]

Stvarno?
Čim pređu granicu pretvore se u Bugare ili Grke. Magija čoveče.
Srba svuda po svetu ima, samo u Bugarskoj nikad nisu živeli.

Нису живели у Бугарској јер етничка граница међу Бугара и Срба је на река Морава.

 

[Jasna]

Нису живели у Бугарској јер етничка граница међу Бугара и Срба је на река Морава.

Nemam ja ništa protiv da ti prodaješ svoje političke ideje na pdf Politika.
Ovo je Istorija i drži se činjenica. Izjava da Srbi nikada nisu živelu u Bugarskoj
i Grčkoj je netačna i dečije smešna.

 

[Jasna]

Bugari u dva svetska rata iskoristili priliku da dođui do svoje Morave pa usput
zverski mučili i ubijali svoje, ne štedeći ni žene i decu.
Van pameti.

Šopi koji te zločine pamte, mogu samo da polude pa da poveruju da su Bugari.

 

[Volim_Krstaricu]

Нису живели у Бугарској јер етничка граница међу Бугара и Срба је на река Морава.

Mnogi Srbi su postali Bugari, Vlasi, Albanci, Cincari i Makedonci. Bugara zapravo nikada nije ni bilo u Srbiji. Prema popisnim podacima iz 1890. godine u čitavoj tadašnjoj Srbiji bilo je svega 1 359 govornika takozvanog bugarskog jezika. To su bili pobugareni Srbi, pobugarice, bugaromani, bugaraši.

 

[Volim_Krstaricu]

Mnogi Srbi su postali Bugari, Vlasi, Albanci, Cincari i Makedonci. Bugara zapravo nikada nije ni bilo u Srbiji. Prema popisnim podacima iz 1890. godine u čitavoj tadašnjoj Srbiji bilo je svega 1 359 govornika takozvanog bugarskog jezika. To su bili pobugareni Srbi, pobugarice, bugaromani, bugaraši.

Prema popisnim podacima u Srbiji 1890. godine bilo je 1 359 govornika "bugarskog" jezika, 1 805 govornika "albanskog" jezika i 1 320 govornika "cincarskog" jezika. 1900. godine broj govornika "albanskog" jezika povećao se na 2 151, a broj govornika "bugarskog" jezika smanjio se na 645. :-)))))))))) Broj govornika "cincarskog" jezika povećao se sa 550 1884. godine na 1 230 1890. godine.

 

[Volim_Krstaricu]

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Slava

http://en.wikipedia.org/wiki/Slava_(tradition)

Besides present day Serbia, Slava is also common in some of the territories where medieval state extended its rule and cultural influence but not only there. Similar or identical traditions are found in different countries on the Balkans and not only among the Serbs, but also among Montenegrins, Macedonians, occassionally among Croats from Boka Kotorska, Konavle, Southern Herzegovina, Bosansko Grahovo, Janjevci, Christians in Northern Albania, and Muslims among Gorani and some Bosniaks in Bosnia. A similar tradition is found in Western Bulgaria, also among some Vlachs and Aromanians.

 

[Volim_Krstaricu]

Dupnica

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Dupnica#Istorija

Pomaci su srpskog porekla

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pomaci

 

[Boris T]

Šopi koji su ostali u Srbiji nemaju problem sa svojim indentitetom, niti su ga ikada imali.
Šopi koji su završili u Bugarskoj, prekrajanjem granica od strane velikih sila i te kako su
imali problem sa identitetom. Pisali srpskom kralju pisma i molili ga da ih uzme u sastav
Srbije. Na njih je kroz generacije vršen veliki pritisak da se srpstva odreknu i ako sada
ne znaju ko su, ne zameram njima nego srpskim vlastima koje su to dozvolile.
Šope u Grčkoj je već i Bog zaboravio.

Naslov ove teme je pogrešan. To je kao da si napisao Šumadinci između Srba i Čarapana.
Ili Mačvani između Srba i Hrvata.

Tema može da se zove
Šopi u Bugarskoj, Srbi u Bugarskoj ili Kako su Šopi razdeljeni na četiri države.

2008. године у Пиротском се званично у регистрима само једно лице определило као Шоп. Одавно је познато да се у Србији Шопи везују за Бугарску и многи људи избегавају да се идентификују као Шопи.

 

[Jasna]

2008. године у Пиротском се званично у регистрима само једно лице определило као Шоп. Одавно је познато да се у Србији Шопи везују за Бугарску и многи људи избегавају да се идентификују као Шопи.

Pa da. Oni sami sebe ne nazivaju nikakvim posebnim imenom. Smatraju
da su Srbi.

 

[Volim_Krstaricu]

2008. године у Пиротском се званично у регистрима само једно лице определило као Шоп. Одавно је познато да се у Србији Шопи везују за Бугарску и многи људи избегавају да се идентификују као Шопи.

Šopi i Pomaci su srpskog porekla. Radi se o Slovenima, a pravi, izvorni Bugari nisu bili Sloveni. Bili su primitvno turkijsko pleme centralne Azije sa mongolskim crtama lica. Današnji Bugari su mešavina svih okolnih naroda, pre svega Srba i nemaju nikakve veze sa pravim, izvornim Bugarima.