Šopi

svesnaglista:
Zašto ti izbegavaš odgovor?
Naravno da ima veze sa temom, inače ne bih ni pitala.
Kliknite za proširenje...
Какве везе има твоје провокативно питање са темом када је постављено реторички и има за циљ да помери тему у другом правцу, тј. дехуманизација Бугара...?
неуспешан покушај....
 
Boris T:
Какве везе има твоје провокативно питање са темом када је постављено реторички и има за циљ да помери тему у другом правцу, тј. дехуманизација Бугара...?
неуспешан покушај....
Kliknite za proširenje...
Nije u pitanju dehumanizacija Bugara. Oni su radili šta su radili po
Pirotu i Vranju i to ne može da se izbriše. Cilj pitanja je da shvatiš
da Šopi u Vranju i Pirotu nisu Bugari.

Ako su u Pirotu i Vranju pretežno Bugari živeli, zašto su svom narodu
ubijali decu? Zašto ih njihovi nisu dočekali raširenih ruku, kao oslobodioce,
nego kao neprijatelje?
 
svesnaglista:
Nije u pitanju dehumanizacija Bugara. Oni su radili šta su radili po
Pirotu i Vranju i to ne može da se izbriše. Cilj pitanja je da shvatiš
da Šopi u Vranju i Pirotu nisu Bugari.

Ako su u Pirotu i Vranju pretežno Bugari živeli, zašto su svom narodu
ubijali decu? Zašto ih njihovi nisu dočekali raširenih ruku, kao oslobodioce,
nego kao neprijatelje?
Kliknite za proširenje...
Или не читаш шта сам написао или намерно игноришеш...
Бугари из Пирота и Врања су после 1878. пребегли у Царибродско.
Не знам на која зверства алудираш у Пироту и како је то повезано са шопима као етнографском групом.
Као што рекох, Пирот је до 1915. године био потпуно асимилован у српску државу.
 
Boris T:
Или не читаш шта сам написао или намерно игноришеш...
Бугари из Пирота и Врања су после 1878. пребегли у Царибродско.
Не знам на која зверства алудираш у Пироту и како је то повезано са шопима као етнографском групом.
Као што рекох, Пирот је до 1915. године био потпуно асимилован у српску државу.
Kliknite za proširenje...
Nikakvih Bugara nikada nije bilo u Pirotu, Vranju i Leskovcu. Prema popisnim podacima 1890. godine, u Pirotu bilo je 95-98% Srba, a ostatak su bili Romi (Cigani). U čitavoj tadašnjoj Srbiji bilo je svega 1359 takozvanih Bugara odnosno govornika takozvanog bugarskog jezika, radilo se o srpskim pobugaricama, bugaromanima, bugarašima.
 
Boris T:
Или не читаш шта сам написао или намерно игноришеш...
Бугари из Пирота и Врања су после 1878. пребегли у Царибродско.
Не знам на која зверства алудираш у Пироту и како је то повезано са шопима као етнографском групом.
Као што рекох, Пирот је до 1915. године био потпуно асимилован у српску државу.
Kliknite za proširenje...
Kako su Srbi postali Bugari. Srpsko pleme Timočani se pretopilo u Bugare:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Timočani
 
Volim_Krstaricu:
Nikakvih Bugara nikada nije bilo u Pirotu, Vranju i Leskovcu. Prema popisnim podacima 1890. godine, u Pirotu bilo je 95-98% Srba, a ostatak su bili Romi (Cigani). U čitavoj tadašnjoj Srbiji bilo je svega 1359 takozvanih Bugara odnosno govornika takozvanog bugarskog jezika, radilo se o srpskim pobugaricama, bugaromanima, bugarašima.
Kliknite za proširenje...
Evo,Bugari u Nis,1871 .
Nish_Bulgarian_Municipality_Birth_Certificate_1871.jpg
 
Boris T:
Или не читаш шта сам написао или намерно игноришеш...
Бугари из Пирота и Врања су после 1878. пребегли у Царибродско.
Не знам на која зверства алудираш у Пироту и како је то повезано са шопима као етнографском групом.
Као што рекох, Пирот је до 1915. године био потпуно асимилован у српску државу.
Kliknite za proširenje...
Kako se na bugarskom kaže brod?

Narod koji pamti cara Trajana, zapamtio bi i migraciju Bugara. Tako
nešto u narodu nije zapamćeno. Sećaju se da su Turci otišli, ali ne
i Bugari.
Iz Pirota su u Caribrod mogli da pređu samo građani, zanatlije. Sela
su ostala ista. To su mali gradovi. Većina stanovnika živi u okolnim
selima.

Kako su menjali matične knjige Šopima s ove strane granice, kada
su ušli na našu teritoriju, tako su isto uradili i sa one strane granice.
S tim što su onima tamo branili i krsnu slavu.
 
Šta je to bugarski etnos? Osim nastavka ov na prezimenu, koje
u srpskom jeziku označava pripadnost porodičnoj zajednici i
poreklo. Deda se zvao Stojan, pa se po njemu uzme prezime
StojanOV, da se zna čiji si. Prezimena su dakle po srpskom
jeziku skrojena.
Uzeli naš jezik, pismo, veru. Na svoje pretke fizički liče koliko
i na aboridžine ili bantu crnce. Većina više liči na naše pretke.
Ako im je dovoljno da našim prezimenima promene nastavak
u ov, pa da postanemo Bugari, onda je to jedna sasvim veštački
stvorena nacija. Nema tu nikakvog etnosa.
 
svesnaglista:
Šta je to bugarski etnos? Osim nastavka ov na prezimenu, koje
u srpskom jeziku označava pripadnost porodičnoj zajednici i
poreklo. Deda se zvao Stojan, pa se po njemu uzme prezime
StojanOV, da se zna čiji si. Prezimena su dakle po srpskom
jeziku skrojena.
Uzeli naš jezik, pismo, veru. Na svoje pretke fizički liče koliko
i na aboridžine ili bantu crnce. Većina više liči na naše pretke.
Ako im je dovoljno da našim prezimenima promene nastavak
u ov, pa da postanemo Bugari, onda je to jedna sasvim veštački
stvorena nacija. Nema tu nikakvog etnosa.
Kliknite za proširenje...
Јасно је да ниси овде да расправљаш о пореклу Шопа, већ да негираш постојање Бугара као самосталног народа.
Ти то радиш на један апсолутно деретићевски начин, без икаквих доказа и уз потпуно занемаривање чињеница.
 
Boris T:
Јасно је да ниси овде да расправљаш о пореклу Шопа, већ да негираш постојање Бугара као самосталног народа.
Ти то радиш на један апсолутно деретићевски начин, без икаквих доказа и уз потпуно занемаривање чињеница.
Kliknite za proširenje...
Nemam šta da raspravljam o poreklu Šopa. Njihovo se poreklo zna.
Zna se i poreklo Bugara. Tebi se to ne sviđa i potpuno te razumem.
 
svesnaglista:
Nemam šta da raspravljam o poreklu Šopa. Njihovo se poreklo zna.
Zna se i poreklo Bugara. Tebi se to ne sviđa i potpuno te razumem.
Kliknite za proširenje...
Порекло Бугара није тема - нацију не ствара генетика - већ општим етнокултурним развојем, али то су ствари које не знаш јер те не занима - занима те јефтина квазипатриотска пропаганда.
 
Boris T:
Порекло Бугара није тема - нацију не ствара генетика - већ општим етнокултурним развојем, али то су ствари које не знаш јер те не занима - занима те јефтина квазипатриотска пропаганда.
Kliknite za proširenje...
Meni se baš sviđa kako su se Bugari etnokulturno razvili. Samo da im
se promene prezimena u ić, i nikakve razlike nema. :malav:
 
svesnaglista:
Meni se baš sviđa kako su se Bugari etnokulturno razvili. Samo da im
se promene prezimena u ić, i nikakve razlike nema. :malav:
Kliknite za proširenje...
Зашто се не држиш теме? Зар те толико сврби да стално расправљаш о Бугарима?
Које чињенице су познате о пореклу Шопова? Хајде да видимо..
 
Najstarija jezicka izoglosa je ona koja deli 'št/šč' govore i 'ḱ/ć' govore. Prizrensko-timocki govor kao refleks jotovanog 'tj' i skupine 'kt' ima 'ḱ', ponegde i 'č', sto ga razlikuje od bugarskih govora koji tu imaju 'št' i po toj osobini je blizi srpskom koji ima tu 'ć' nego bugarskom. I samo srpsko 'ć' je nastalo od starijeg 'ḱ'. Primer je rec 'noḱ' koja kod Bugara glasi 'nošt'. U nekim makedonskim govorima se javlja i 'šč' sto je srodnije bugarskom ali u globalu po Makedoniji se uglavnom javlja 'ḱ' mada se makedonski ponasa mesovito i ukupno je po tim starim crtama za nijansu slicniji bugarskom, sledece dve osobine jesu slicnije bugarskom ali ova 'ḱ' osobina je slicnija srpskom.

Druge dve, malo mladje izoglose, nastale u slicno vreme su i govori koje staroslovensko nosno 'o' pretvara u 'u' i s druge strane oni koji ga pretvaraju u 'ъ' ili 'a'. Prizrensko-timocki je i po toj osobini blizi srpskom koje ima 'u' za razliku od bugarskog 'ъ'. U retkim slucajevima se i u prizrensko-timockom javlja 'ъ/a' kao i sto u bugarskom uleti retko 'u' u npr. recima 'zvuk, lug' koje bi u stvari trebale da zvuce 'zvъk/lъg'.

U slicno vreme je nastala i izoglosa koja deli govore koji su izjednacili staroslovenske poluglase u 'ъ' dok bugarski nije izjednacio staroslovenske poluglasnike i kod njih je s jedne strane 'e' a s druge strane je 'ъ' (u zapadnim bugarskim dijalektima je tu 'o'). I po toj osobini je prizrensko-timocki blizi srpskom 'a' koje je u starosrpskom i samo nekada bilo 'ъ', u prizrensko-timockom se kaze 'dъn', 'otъc' (isto tako je zvucalo i na starosrpskom) za razliku od bugarskog 'den' i 'otec'.

Ako narod laze jezik ne laze. Cak je poreklo prizrensko-timockog zapadno, u nekom trenutku predak tog dijalekta se rasirio na istok (mozda tokom Dusanovog carstva ?) i prekrio neke sada zastarele govore koji su imali neke tipicne bugarske crte, ali poreklo prizrensko-timockog nije taj govor vec je potomak srpskih govora koji su se u jednom trenutku sirili prema istoku.
 
Poslednja izmena:
хан Ацо:
Evo,ja sam rodjen,i zivim u Dupnice.Nikad nisam cuo neki nas da naziva "kekavci".Na lokalnom dijalektu "kekav" je pogrdna rec koja znaci fizicki slab i krljzav covek.
P.S. U nasem kraju nikad nisu ziveli Srbi.
Kliknite za proširenje...
Odmah nakon 1878.godine i Berlinskog kongresa,mnostvo Srba je ostalo van granica Srbije, pre svega u novostvorenoj Kneževini Blgariji. Za njih nikad nije stiglo oslobođenje. Sačuvana su brojna pisma, apeli i peticije Srba iz tog doba i najviše ih ima u knjizi Vladimira Stojančevića. Sada postavljam samo delić tog materijala (prekucano na klipu) u kojoj se pominju dupniški Srbi, zbog tebe.

pisma iy bugarse 0 1878.png
pisma iy bugarse 1878.png
pisma iy bugarse 2 1878 - Copy.png
 
Сребрена:
Odmah nakon 1878.godine i Berlinskog kongresa,mnostvo Srba je ostalo van granica Srbije, pre svega u novostvorenoj Kneževini Blgariji. Za njih nikad nije stiglo oslobođenje. Sačuvana su brojna pisma, apeli i peticije Srba iz tog doba i najviše ih ima u knjizi Vladimira Stojančevića. Sada postavljam samo delić tog materijala (prekucano na klipu) u kojoj se pominju dupniški Srbi, zbog tebe.

Pogledajte prilog 1268283Pogledajte prilog 1268284Pogledajte prilog 1268285
Kliknite za proširenje...
To je falsifikat.
 
хан Ацо:
To je falsifikat.
Kliknite za proširenje...
Године 1857. извесни Михаило Ђорђевић се по повратку из Кијева, где се школовао на Духовној академији вратио у завичај. Ту је у месту "Дупничка Џемаја" код Дупнице, одржао школу, којој је претило затварање.("Србски дневник", Нови Сад 1857. године)
У месту Дупници је од 1860. до 1877. године радила српска народна школа.("Цариградски гласник", Цариград 1904. године)

Срби из Дупнице се нису мирили да 1878.г. потпадну под бугарску власт па су иступали на зборовима и потписивали петиције, обраћајући се кнезу Милану, руском цару или страним конзулима. Тако су Срби из нахија Дупнице, Самокова и Радомира оверили заједничку петицију са 80 општинских печата. Затим су 16. јула 1878. године 50 Срба из Дупнице потписом потврдиле петицију.("Застава", Нови Сад 1879.)
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Дупница
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top