Житија браће позната су и под заједничким именом ''Панонске легенде'' - мада и свако од њих има посебан наслов. Пун наслов Ћириловог Житија је: "Живот и доживљаји и подвизи оца нашег Константина Филозофа, првог наставника и учитеља словенског народа". Нема спора да је ово прва словенска хагиографија написана највероватније одмах после Ћирилове смрти и у великом броју сачувана у каснијим преписима - најстарији је од Владислава Граматика из 1469. године у српској редакцији. Реч је о хагиографији која је грађена по моделу византијске хагиографије која поред чудесних и легендарних догађаја има и стварних - мада ни један ни други елемент није до краја развијен. Оно што доиста видно пада у очи јесте да аутор није истрајавао на лику светитеља и чудотворца колико је инсистирао на лику филозофа и мудраца. Константин наступа са позиција конкретног, реалног мудраца коме је циљ да разобличи заблуде и открије истину. Он наступа као учен човек, као филозоф, дијалектичар - и поред тога што је и његов лик "грађен по обрасцу Исуса Христа". Често и говори како он: даје савете, поуке и примера ради кратке приче - параболе - ради примера. Разлика је само у томе што Христ црпи мудрост из живота, што његова мудрост није књишка, што је далеко од филозофије и што је пре свега народни учитељ. Константин је баш то - човек књиге, филозофије и књижевник. Уосталом његово је житије и саткано од одговора на питања, разговора, беседа. Он води полемике са патријархом Јованом, Сараценима, Хазарима... Ово је житије и житије дијалога, приповедања о догађајима. О самом његовом трогодишњем раду једва да има неколико реченица.
По обиму знатно је мање житије његовог брата чији је пун наслов: "Успомена и живот блаженога оца нашега Методија, архиепископа моравскога". Само житије је сачувано у неколико рукописа - а најстарије је оно са руског из XII или XIII века. Оно је обимом знатно мање од Константиновог, али то ни случајно није његова слабост колико израз завидне вештине у сажетости излагања. Легенде у њему готово да и нема - до те је мере сабијено подацима да савршено одговара историјском спису. Друга ствар која се код њега снажно уочава јесте изванредан композициони склад - по правилу се кратка поглавља везују по три заједно да би тако чинила својеврсну целину. Поред уводног и завршног поглавља Житије има и пет таквих тријада.
