На мене је најјачи утисак оставила представа ”Небески одред”. Радња се одвија у логору, тема је параноја и наповерљивост људи који су тамо, колико се ослањаш на сапатника толико и сумњаш да те може издати, невероватна превирања у човеку. Такође и чињеница на шта су неки људи спремни да би сачували главу, чак потенцијално је сачували, а колико су неки опет и у најцрњим временима достојанствени и радије губе живот него образ.
Шта је било шокантно? Начин на који је редитељка приближила страх публици.
Камерна сцена је у питању, није нас било много и дуго нас нису пуштали у салу. Када се направила гужва а ми већ унервозили дошли су немачки војници и из публике прозивали људе (ми нисмо сконтали да су то глумци). Постројили их и натерали да се скроз скину. Након тог понижења су им рекли да су они одабрани да раде за њих, једни ће људе одводити у гасну комору, а други склањати лешеве. Ако неко не жели то да ради, нека се одмах јави. Типа који се јавио терају напред ка нама и пуцају му у леђа. Он пада и онда наређују и нама да тако прескачући њега на поду уђемо у салу...
