ŠOKANTNO: “Pop sa lopatom” iz Crne Reke šipkom ubio štićenika zbog droge!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Evo i SPC je osudila ubistvo, a pojedini ovde i dalje brane sadistu.

SPC OSUDILA UBISTVO
Peranovićev Centar radio uz blagoslov Eparhije

| 07. 08. 2012. - 14:24h | Komentara: 1

Eparhija šabačka najavila je danas da će se, ukoliko se dokaže da je sveštenik Branislav Peranović ubio štićenika Centra za odvikavanje od droge u selu Jadranska Lešnica kod Loznice, u slučaj uključiti i crkveni sud.

237372_branislav-peranovic_f.jpg


"Ožrgani Eparhije, sa velikim poverenjem, budno prate korake o preduzimanju mera istrage koju vrše nadležni organi Republike Srbije i čim dodje do relevantnih podataka i činjenica Crkveni sud Eparhije šabačke će preduzeti mere u svojoj nadležnosti", navodi se u saopštenju Eparhije.



[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Ministarstvo: Centar nije u našoj nadležnosti
Predstavnici ministarstva zdravlja rekli su agenciji Beta da centar za rehabilitaciju kod Loznice nije u njihovoj nadležnosti.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U Eparhiji ističhu da je njihovo oglašavanje o tom slučaju posledica svešteničkog čina osumnjičenog Peranovića, kao i da centar čiji je Peranović upravnik nije u sklopu crkve.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu agenciji Beta je rečeno da je taj centar kod Loznice radio uz blagoslov Eparhije šabačke.

Štićenik "Centra za odvikavanje od droge" N.Z. (39), rodom iz Valjeva, pronađen je sinoć mrtav u pomoćnoj kući u vlasništvu Branislava Peranovića, udaljenoj dva kilometra od centra za odvikavanje.

Peranović javnosti je postao poznat 2009. nakon prebijanja štićenika u Rehabilitacionom centru "Crna Reka". Snimak prebijanja štićenika u "Crnoj Reci" objavljen je na Jutjubu, a Peranoviću je zbog toga sudjeno, ali se još čeka presuda.


http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336821/Peranovicev-Centar-radio-uz-blagoslov-Eparhije

 
Pojedini delovi Crkve ga napadaju jer su ljubomorni na njega, jer je efikasan i omiljen kao niko (osim Artemija i Amfilohija).


Sad je doslo njihovih "5 minuta" (jadni li su ti "minuti" kad se zasnivaju na ovakvom nesrecnom slucaju)

RebeccaBg:
:klap: ...slažem se , u dve reči suština problema.

A od njih su samo gori oni koji ih izaberu za bilo koju životnu relaciju ...ti/te su dokazani debili.
Kliknite za proširenje...

Jasta.
 
RebeccaBg:
:klap: ...slažem se , u dve reči suština problema.

A od njih su samo gori oni koji ih izaberu za bilo koju životnu relaciju ...ti/te su dokazani debili.
Kliknite za proširenje...

Po ovome su roditelji narkomana jos gori od njih samih. Kao takvi nisu spsobni da donose odluke ni u svoje, a kamo li u tudje ime.
Zato ili nisu mogli da se sloze sa metodom lcenja, ili bi trebalo pozvati "terapeuta" da i njima presudi.
 
Ovo je clanak od pre vise 3 godine.

Sve je bilo jasno, ali niko nije zaustavio psihopatu.

PORTRET: BRANISLAV PERANOVIĆ
Misionar
http://www.blic.rs/autor/0/| 30. 05. 2009. - 05:00h | Foto: Vesna Mališić | Komentara: 29

[TABLE="class: imgcontainer, align: right"]
[TR]
[TD]
Branislav-Peranovi-ver.jpg
Branislav Peranović[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Branislav Peranović je sveštenik koji je godinama spajao nespojivo: nasilje i milosrđe, batine i pravoslavlje. Smislio je i praktikovao nezabeleženu metodu lečenja narkomanije koja podrazumeva pismeni pristanak na torturu i zasniva se na smrtnom strahu od kazne. Da nije bilo video snimka koji se sa interneta preselio u naše domove, možda bi se ovaj duhovnik još neko vreme šepurio rezultatima ostvarenim na bespomoćnosti porodica koje su stigle na ivicu ambisa. I možda ništa toliko ne osuđuje postojeće institucije za lečenje bolesti zavisnosti koliko činjenica da su se porodice narkomana uhvatile za batinu kao slamku spasa.

Po svemu sudeći, Duhovno rehabilitacioni centar Crna reka nastao je na tragu Peranovićeve dugogodišnje neostvarene želje da napravi komunu. O njoj je prvi put javno govorio sredinom devedesetih godina, posle jedne liturgije u Sopoćanima. Prisutnim sveštenicima i gostima objašnjavao je svoj projekat pravoslavnog sela kao komune u kojoj bi se živelo manastirskim životom po posebnim pravilima i u saglasnosti sa prirodom. Organska hrana bi se uzgajala i jela presna. Napravio je čak i raspored molitvi, ali i otklon od svih civilizacijskih tekovina. Od škole, pre svega. Ideja mu je bila da unutar zajednice praktikuje treninge pamćenja, o čijem sadržaju bi verovatno on odlučivao.
Život Branislava Peranovića počeo je, međutim, sasvim drugačije. Rođen je 1958. godine u Tesliću, u Bosni i Hercegovini. Krajem sedamdesetih godina došao je u Beograd i upisao Poljopri­vredni fakultet, smer stočarstvo. Tu je upoznao svoju buduću suprugu Milanku, koleginicu sa ratarskog smera. Bavio se sportom, učio borilačke veštine, završio fakultet, oženio se i jedno vreme radio kao srednjoškolski profesor. Odjednom je počeo da se zanima za ideju komune i zdravog života u prirodi. Idealno mesto za njeno realizovanje bili su, naravno, manastiri. Neki njegovi tadašnji poznanici misle da su ga za to inspirisale, u stvari, adventističke zajednice. Napustio je posao i sa suprugom se nastanio u manastiru Radovšnica kod Šapca. Pomagao je oko vođenja manastirske ekonomije i neko vreme živeo gotovo u izolaciji. Savladao je mnemotehniku, mentalni trening za poboljšanje pamćenja, o kojoj se u to vreme malo znalo. Nameravao je da ustanovi školu brzog pamćenja. Pokušao je od toga da napravi posao, ali nije išlo. I onda je novembra 1993. godine, sa suprugom i dva kofera, došao u Vranje, pravo kod Vladike Pahomija. Rekao je da želi da postane sveštenik i da se nastani u eparhiji. Vladika je procenio, na šta ima diskreciono pravo, da je sposoban da obavlja dužnost sveštenika i rukopoložio ga najpre u đakona, a kasnije i u jereja. Đakon Branislav je tako dobio parohijski dom u selu Mrtvice, nadomak Vranja. O netipičnom svešteniku, koji ima retoričkog dara, preku narav, stav misionara i sklonost ka džipovima, pričalo se po čaršiji. Iako je bio sveštenik početnik, voleo je da ga nazivaju misionarom koji širi reč Božju i da se ponaša se kao duhovnik čija se molitva posebno uvažava. Videlo se odmah da želi više od toga da sveti vodicu, krsti i sahranjuje.
Februara 1996. godine iz ličnih razloga tražio je kanonski otpust iz vranjske eparhije. Ubrzo se, međutim, našao u ulozi svedoka u postupku protiv vladike Pahomija zbog seksualnog zlostavljanja dečaka. U Vranju se tada pričalo da je, u stvari, on prijavio vladiku, pa čak i da ga je zajedno sa jednim svojim prijateljem bukvalno davio dok nije priznao greh. Napustio je Vranje i do danas je u Raško-prizrenskoj eparhiji pod zaštitom vladike Artemija. Sve do bombardovanja 1999. godine bio je paroh u Istoku na Kosovu, gde je radio kao duhovnik u zatvoru i ispovedao okorele kriminalce.
Ideju o pravoslavnom selu nije ostvario, ali je na jednoj livadi, u blizini manastira Crna reka, osnovao pravoslavno-misionarski duhovni rehabilitacioni centar, pa onda još tri u okolini Loznice i na planini Cer. Za taj projekat 2005. godine Ministar­stvo vera, na čijem je čelu bio Milan Radulović, odobrilo je pomoć trista hiljada dinara. Konačno je dobio „svoj” prostor, ogledno dobro koje čuvaju pit-bul terijeri i dobermani, na kome je mogao da praktikuje i ostvaruje sve svoje zamisli. Mogao je da upravlja i odlučuje, i sve to da naziva „preuzimanjem odgovornosti”. Protojerej Branislav Peranović godinama je u Centru bio Bog i batina. I metaforično i bukvalno. Protiv njega je još pre nekoliko godina podignuta krivična prijava zbog toga što je brutalno pretukao oca jednog štićenika koji je pokušao da izvuče svog sina iz kampa zbog maltretiranja. Ovih dana moraće da objasni i kako se to u njegov metod lečenja dušom, smislom i Bogom, uklapaju stravične slike prebijanja štićenika lopatom koje se mogu kvalifikovati kao mučenje.
Ali Branislav je i na svojoj porodici demonstrirao osobeni pogled na svet. Njegovo petoro dece ne pohađa školu. Nisu završili ni osnovnu školu koja je obavezna po zakonu. Kaže da je bio profesor i zna kako se to u školama radi. On je njihov učitelj. Žive zajedno sa štićenicima i uključena su u posao. Ćerka, na primer, jaše svog ata i vodi knjigovodstvo, sin pomaže, supruga kontroliše „firmu”. Ipak, civilizacijski otklon koji praktikuje u Centru protojerej ne primenjuje na sebi. Sveštenik u mantiji, na motoru „harli dejvidson”, koji krstari srpskim drumovima, posećuje svetinje i prisustvuje bajkerskim skupovima ne uklapa se baš u tradicionalnu predstavu o duhovniku. Voli, doduše, etno i staru srpsku muziku, dok njegov sin svira rok sa štićenicima.
Sveštenik Peranović biće u prilici da odgovori na mnoga teška finansijska, pravna, pa i etička pitanja. Da li je Crna reka samarićanstvo ili biznis? Nevero­vatno je, ipak, da nije pokazao ni trunku sumnje u to što radi, predan sasvim umišljenosti o svojoj velikoj misiji.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/94874/Misionar

 
Rammona:
Po ovome su roditelji narkomana jos gori od njih samih. Kao takvi nisu spsobni da donose odluke ni u svoje, a kamo li u tudje ime.
Zato ili nisu mogli da se sloze sa metodom lcenja, ili bi trebalo pozvati "terapeuta" da i njima presudi.
Kliknite za proširenje...

Alo bre , umeš li ti da pročitaš napisano : roditelji ne biraju , njima je nametnuto , biraju relaciju mučenice koje odaberu narkomančinu, zver da žive sa njim ...takve ič ne žalim , same pale - same se poubijale ...glupače.
 
Pa kakve veze ima dal je hteo ili nije hteo da ubije coveka, to nije ni najmanje bitno u ovoj prici. Ovde je rec o kretenu u mantiji ( dal je i dalje nosio mantiju ili ne nebitno ) koji je sipkom lupao u glavu pojedine prsone. Iskreno, nemam nista protiv prevaspitanja narkomana, lopova, batinama, al neka im polome ruke i noge to ce da zaraste al covece udarati u glavu coveka moze samo psihicki nestabilna osoba.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ubio je u vozu iz čista mira
2 3
Odgovora
58
Pregleda
1.267
Masno-TkivoInViVo
M
Plavooki Treptač
Osumnjičeni branio taštinu kuću, pa ubio lopova!
2 3 4
Odgovora
89
Pregleda
1.214
Leptir_NL
Leptir_NL
Danilo51
Vozac autobusa ubio dete na pesackom prelazu u Zemunu
2
Odgovora
26
Pregleda
642
DarkMoon
DarkMoon

Back
Top