Socijalni eksperiment - intelektualopolis

[louiskrstic]

Šta bi bilo kada bi se na čelu države postavili mudri ljudi (uopšte nije neophodno da budu intelektualci jer će mudar čovek znati da odabere ljude i postavi ih tamo gde i za šta jesu kasri)?
Kada bi na čelu države postavili mudre, koji najdublje razumeju život onda se ništa ne bi promenilo nego što jeste sada.
Izgleda kao paradoks?
Svakako. Ali, mudar koji razume život rekao bi da u ovom svetu sve funkcioniše savršeno i da ništa ne treba menjati. Rekao bi da su već postavljeni pravi ljudi na pravim mestima i da se živi baš onako kako treba da se živi.
Na ovo ćeš reći da sam izneo najveću glupost. Ali, da bih se pravio pametnim ja to ne bih iznosio. Istina je da život ima duboki smisao, svrhu i cilj pa sa pozicije smisla i cilja ništa ne treba menjati?
Ja bih samo zamolio da ovaj komentar ozbiljno sagledaš i razmisliš o njemu pre nego prokomentarišeš na gornji način.
Neće mi biti teško da kažem koju reč samo ako će komunikacija zadržati pristojan ton.

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB

Zar među mudrima nema zlih ljudi? Zar mudrost ne može biti zla?

Među mudrima nema zlih! Nije moguće biti i mudar i zao. Kad bi mudrost bila zla, ne bio bila mudrost. Mudrost je uvek znati napraviti nešto dobro, održati ga i unaprediti ga da bude još bolje.

Kako religije opisuju đavola, šejtana...?
Kolakovski čak (a nesporno je njegovo izvrsno znanje teologije!) upoređuje Boga i đavolai kaže da je Bog prostodušno dobar seljački i bez nijansi, a đavo s mnogo više mogućnostiostvarivanja zla (dobro samo na jedan način!) lucidan i kreativan u izmišljanju novih i novih zala...

U nagonu samoodržanja, kao večitoj težnji od nepostojanja sa značenjem zla, ka postojanju sa značenjem dobra, zlo ima funkciju uzroka postojanja koji tera ka postojanju i dobru. Dakle, đavolova funkcija je da uvek iznova pokvari (enropija) sve ono što bog napravi (sintropija) i tako dok bog stalno čini dobro, đavo stalno čini zlo. Zato bog koji sve pravi i čini dobro i jeste mudar, a đavo nije, jer mudrost je znati napraviti nešto da bude dobro, a srušiti ono što je napravljeno i proizvesti zlo, nije nikakva mudrost. To može i svaka budala. Zato je bog koji zna kako se sve pravi, održava i čini dobro, mudar. A đavo je obična budaletina. U hinduizmu se, isto kao i u hrišćanstvu, veruje u postojanje triju bogova: 1.Brama-svedržitelj; 2. Višnu-stvoritelj; i 3. Šiva-rušitelj. U stvarnosti, analogno nagonu samoodržanja kao jedino postojećoj sili i pojavi, to su tri stanja nagona samoodržanja. Prvo stanje (Brama-svedržitelj) je kvantno polje u kojem nema energije/materije i materijalnih formi, ali u njemu postoji znanje (informacija) o svemu i postoje onih nužnih sedam sposobnosti koje su potrebne da do realizacije znanja dođe. Drugo stanje nagona samoodržanja (Višnu-stvoritelj) je vreme realizacije znanja, tj. vreme stvaranja materije, života i svemira (sintropija). A treće stanje (Šiva-rušitelj) je kada je svemir već ostareo i kad počinje pomalo da se ruši (entropija), sve dok se ne sruši i ne vrati u prvobitno, početno stanje, tj. stanje mirovanja i odmaranja. Banalan primer ovog principa trojednosti po kojem se sve večito ponavlja je “jaje (svedržitelj)-pile (stvoritelj)-koka (rušitelj). Na naslovnoj strani moje knjige, http://ul.to/50ibd5tn krug podeljen na tri dela, obojen žutom, crvenom i plavom bojom, je simbol te trojednosti, odnosno, simbol nagona samoodržanja. Ovaj simbol pod imenom “Sam-Taegeuk” je star preko 2000 godina i može se videti na internetu pod raznim varijantama, kako je prenošen sa eligije na religiju. Naravno, pravo značenje ovog simbola je vremenom i prenošenjem (gluvim telefonima) sa religije na eligiju, iskrivljen i zaboravljen. To je simbol nagona samoodržanja i to je njegovo pravo značenje. Po meni, ljudi su nekada davno znali istinu o postojanju materije, života i svemira, pa se je vremenom zaboravili. Sačuvali su se samo simboli tog znanja.

Sveusvemu, mudrost je uvek znati napraviti nešto dobro, a nikako znati srušiti napravljeno i učiniti zlo. U tom smislu Tito koji je napravio YU i njenim narodima učinio dobro, bio je mudrac. A Tuđman, Sloba i Alija koji su to sršili i učinili zlo, bili su samo pametni ljudi, ali mudri – nikako..

I zar nije poznato da država koja nema izrazito razvijenu vojnu industriju i ne podstiče ratove, nema dinamićni razvoj!? (Rat je otac svega-Heraklit)

Postoje dva oblika razvoja – materijani(tehnološki) i duhovni. Ratnički i osvajački ljudski duh daje prioritet razvoju ratnih tehnologija, čija tehnološka rešenja mogu da se primene i za razvoj tehnologija za proizvodnju materijalnih dobara, pa tako zemlje koje razvijaju ratne tehnologije brže razvijaju i svoje ekonomije

Međutim, izbeći zlo, a ostvariti dobro kao cilj nagona samoodržanja, ne može efikasno da se postigne bez duhovnog razvoja koji je baza za razvoj odnosa ljudi u društvu prilikom proizvodnje i raspodele materijalnih dobara. Jer najgora i najveća svetska zla koja su se desila, nisu se desila zbog tehnološke i ekonomske nerazvijenosti, već zbog nerazvijenosti međuljudskih odnosa prilikom proizvodnje i raspodele materijalnih dobara, koji su karakteristični za sve dosadašnje nepravedne društvene i ekonomske poretke (robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam i komunizam), koji su i bili povod svih svetskig buna, revolucija i osvajačkih ratova i povod za brz razvoj ratnih tehnologija. Čovek je i u kamenom dobu mogao da opstane bez ekonomske i tehnološke razvijenosti, ali teško opstaje ako drugi čovek ugrožava njegov opstanak, a to se uvek dešava zbog čovekove duhovne nerazvijenosti. Nepravedne društvene poretke može da smisli i sprovodi u praksi samo čevekov nerazvijen duh – čovekova niska svest – čovekovo neznanje najboljih prirodnih organizacijskih rešenja u vezi podele rada i rezultata rada.

Naravno, najbolje prirodno organizacijsko rešenje je uvek i samo ravnopravan svestski društveni i ekonomski poredak. To je poredak bez ikakvih političkih, nacionalni, verskih i klasnih podela i to je jedino pravo rešenje da se izbegnu svi svestski ratovi kao najveća moguća svetska zla i za sve ljude sveta ostvari trajno duhovno i materijalno blagostanje kao osnovni cilj nagona samoodržanja. Pa je to ujedno i jedina univerzalna mudrost koja uopšte može da se dostigne i osnovna karakteristika visoko razvijene svesti.

hajde da pitam ovako:Kakva je mudrost potrebna za vođenje države tako da ona napreduje, a ne da se muči i čak se vuče i šlepa za vodećim državama u razvoju...

Najveća mudrost za vođenje države da ona napreduje jeste, ukinuti sav društveno neopravdan i nekoristan rad i sve ljude usmeriti samo na društveno opravdan, potreban i koristan rad. Naravno, uz obaveznu pravednu podelu rada i rezultata rada. To je najbolje prirodno, univerzalno rešenje izbegavanja zla, a ostvarenja dobra na kojem se temelju evolucija sveukupne materije i prirode. Najbolji primer je ljudsko telo kao organizacija više milijardi ćelija, grupisanih u oko 42.000 isključivo, za opstanak tela kao celine, korisnih delova i organa, Nekorisnih, a pogotovo za opstanak tela, štetnih (parazitnih) delova i organa, nema.

Ja tvrdim da mudrost nije dovoljna-nedostaje esencija razvoja! Ideologija,religija,zajedništvo...X faktor..

Ovo prirodno organizacijsko rešenje koje sam u prethodnom stavu upravo objasnio, je ujedno i najveća mudrost i esencija i ideologija i religija. Veće mudrsti i znanja sa značenjem dobra - NEMA. Niti nekakvog višeg oblika i nivoa svesnosti. Ni bogovi nešto više, ni mudrije od toga ne znaju. Ova najviša univerzalna mudrost, primenjena na ljudsko društvo, pre svega, podrazumeva društvo bez političkih, nacionalnih, verskih i klasnih podela. I još bez mnogo čega što danas u svim svetskim društvima ima, a nekorisno je ili štetno je, sa značenjem zla, jer ne služi čovekovom održanju, već tome da mu život oteža, ugrozi ili potpuno uništi.

Da bi se ovaj univerzalni princip i najbolje rešenje izbegavanja zla, a dostizanja dobra, u ljudskom društvu sproveo u praksi, po mom mišljenju, prvo bi trebalo političare ukloniti sa scene, a odabrati stotinak, kako je “!DaL” u ovoj temi predložio, akademika, tj. visoko obrazovanih ljudi iz svih oblasti ljudskog života i delovanja, sa zadatkom da naprave listu svih mogućih društvenih zala. A zatim da za svako zlo smisle rešenje kako da se ono efikasno eliminiše iz života i prakse i da se sva ta rešenja proglase društvenim i ekonomskim zakonima koja moraju da se sprovedu u praksi i poštuju. Po mom mišljenju to bi moglo vrlo brzo i lako da se učini i efikasno sprovede u praksi i tako postigne veliki i nagli napredak. Uz znanje da bi to izazvalo drastične promene u životu ljudi koje bi zahtevale menjanje mnogih naših dosadašnjih shvatanja, kao i menjanje mnogih naših dosadašnjih štetnih i zlih navika.

 

[bangg]

U nagonu samoodržanja, kao večitoj težnji od nepostojanja sa značenjem zla, ka postojanju sa značenjem dobra, zlo ima funkciju uzroka postojanja koji tera ka postojanju i dobru. Dakle, đavolova funkcija je da uvek iznova pokvari (enropija) sve ono što bog napravi (sintropija) i tako dok bog stalno čini dobro, đavo stalno čini zlo. Zato bog koji sve pravi i čini dobro i jeste mudar, a đavo nije, jer mudrost je znati napraviti nešto da bude dobro, a srušiti ono što je napravljeno i proizvesti zlo, nije nikakva mudrost. To može i svaka budala. Zato je bog koji zna kako se sve pravi, održava i čini dobro, mudar. A đavo je obična budaletina. U hinduizmu se, isto kao i u hrišćanstvu, veruje u postojanje triju bogova: 1.Brama-svedržitelj; 2. Višnu-stvoritelj; i 3. Šiva-rušitelj. U stvarnosti, analogno nagonu samoodržanja kao jedino postojećoj sili i pojavi, to su tri stanja nagona samoodržanja. Prvo stanje (Brama-svedržitelj) je kvantno polje u kojem nema energije/materije i materijalnih formi, ali u njemu postoji znanje (informacija) o svemu i postoje onih nužnih sedam sposobnosti koje su potrebne da do realizacije znanja dođe. Drugo stanje nagona samoodržanja (Višnu-stvoritelj) je vreme realizacije znanja, tj. vreme stvaranja materije, života i svemira (sintropija). A treće stanje (Šiva-rušitelj) je kada je svemir već ostareo i kad počinje pomalo da se ruši (entropija), sve dok se ne sruši i ne vrati u prvobitno, početno stanje, tj. stanje mirovanja i odmaranja. Banalan primer ovog principa trojednosti po kojem se sve večito ponavlja je “jaje (svedržitelj)-pile (stvoritelj)-koka (rušitelj). Na naslovnoj strani moje knjige, http://ul.to/50ibd5tn krug podeljen na tri dela, obojen žutom, crvenom i plavom bojom, je simbol te trojednosti, odnosno, simbol nagona samoodržanja. Ovaj simbol pod imenom “Sam-Taegeuk” je star preko 2000 godina i može se videti na internetu pod raznim varijantama, kako je prenošen sa eligije na religiju. Naravno, pravo značenje ovog simbola je vremenom i prenošenjem (gluvim telefonima) sa religije na eligiju, iskrivljen i zaboravljen. To je simbol nagona samoodržanja i to je njegovo pravo značenje. Po meni, ljudi su nekada davno znali istinu o postojanju materije, života i svemira, pa se je vremenom zaboravili. Sačuvali su se samo simboli tog znanja.

Ljubo,dobro i zlo ne postoje van naseg suda Razuma,a dalja prica u koju uplices i nekakvog djavola,pa mesas to sa hinduizmom je upravo ono sto pokusavas svo vreme opovrgnuti kroz postojanje religija i njihovog stetnog uticaja kroz tvoj sud.Ti se gubis u tim sferama,cas si u njima cas si van njih,cas ih opovrgavas a cas svoje tvrdnje njihove stetnosti potvrdjujes tom stetnoscu i opovrgavas sam sebe...
Bog-Apsolut (filozofsko idealisticki) nije ni mudar ni zao ni dobar,to je proizvod suda projekcije,on je van svega toga-neutralan u smislu Apsoluta kao projektora.U smislu projekcije on kroz sve nas dozivljava sebe razlicitim sudovima,bio travka,mrav,zirafa ili covek,on sebe namerno osudjuje i stvara dualnosti koje se suprotno razmimoilaze kao sto su i dobro i zlo jedne od njih kroz prizmu coveka.Te dualnosti omogucavaju njegovo/nase ispoljavanje u ovom svetu koji smo sebi stvorili i nemoguce ih je ukinuti,jer su one potrebne jedna drugoj da bi stvorile razliku izmedju njih.Zato ono o cemu ti pricas i jeste samo nasa teznja od zla ka dobru a nikako njegovo ukidanje kao zla,jer ono mora postojati da nas opomene ukoliko smo poistoveceni sa dobrim,da smo skrenuli sa puta,inace ne bi ih razlikovali,kao sto se u mnogim slucajevima i desava i dovodi do njihove relativnosti iz pozicije subjektivnosti.

 

[Ljubo2]

BANGG

Ljubo,dobro i zlo ne postoje van naseg suda Razuma

Ne, dobro i zlo ne postoje u razumu, već u guzici? Dobro i zlo su osećanja. Sve što guzici omogućuje da postoji, a to su pivo i ćevapi, guza oseća kao dobro. Čim ćevapa i piva nestane, guza je ugrožena jer tad počne da oseća glad i žeđ i to je za nju odmah zlo. Da li ti je sada jasno šta su osećanja dobra i zla i kakva je njihova svrha. Ako nije da ti nacrtam.

Ljubo,dobro i zlo ne postoje van naseg suda Razuma,a dalja prica u koju uplices i nekakvog djavola,pa mesas to sa hinduizmom je upravo ono sto pokusavas svo vreme opovrgnuti kroz postojanje religija i njihovog stetnog uticaja kroz tvoj sud.

Zašto mešaš babe i žabe. Religijska učenja i organizovane religije sa svojim pristalicama koje se na tim učenjima temelje, su različiti taman toliko koliko babe i žabe. Religijska učenja, sama po sebi ne mogu da budu ni od kakve štete, kao ni koristi, jer nikoga niti ugrožavaju, niti kome čine dobro.. Svet ugrožavaju i čine zlo pripadnici različitih organizovanih religija koji se mrze i ubijaju zbog toga što ne mogu da se slože čije učenje ispravnije i bolje. I da bi svet bio bolji pod hitno je nužno rasturiti organizovane religije, a religijska učenja neka stoje, neka ih čita ko hoće i neka ih tumači kako hoće.

Ti se gubis u tim sferama, cas si u njima cas si van njih,cas ih opovrgavas a cas svoje tvrdnje njihove stetnosti potvrdjujes tom stetnoscu i opovrgavas sam sebe...

Ja se nigde ne gubim, već ti zbog površnog čitanja i nerazumevanju štiva koja pišem.

Bog-Apsolut (filozofsko idealisticki) nije ni mudar ni zao ni dobar,to je proizvod suda projekcije, on je van svega toga-neutralan u smislu Apsoluta kao projektora.

Dobro je da si ti tu da da nam lepo objasniš šta je “apsolut” i šta je njegova “projekcija”, jer JA KOJI JESAM-u to ne ide baš najbolje od ruke..

 

[JA KOJI JESAM]

Sveusvemu, mudrost je uvek znati napraviti nešto dobro, a nikako znati srušiti napravljeno i učiniti zlo. U tom smislu Tito koji je napravio YU i njenim narodima učinio dobro, bio je mudrac. A Tuđman, Sloba i Alija koji su to sršili i učinili zlo, bili su samo pametni ljudi, ali mudri – nikako..

Tito nije bi ni 'M' od mudraca već je bio čovjek koji je imao veze preko kojih je dobijao kredite i pomoć koju su poslije njega krvlju plaćala pokoljenja koja te kredite ni omirisali nisu. (Po meni, zapadnjače 'sile' su imale nepisani dogovor među sobom, da se u unutrašnju politiku Jugoslavije ne miješaju dok je Tito živ... ali kad Tito umre da su ima tad sva sredstva odobrena da čine s Jugoslavijom i njenim dobrima šta požele, što se i pokazalo).Tito je, dakle, bi VJEŠTAK, veoma vješt VJEŠTAK, koji je imao podršku sa strane, vjerovatno onih koji su ga i postavili u poziciju koju je uživao.
A u Titovo vrijeme nije se pozlatilo baš svima, već onima koji su ga zastupali, dok su naravno i oni koji su bili periferno uvučeni u stvaranje sistema takođe imali pozicije i benefite, čak i u najzabačenijim selima. Oni koji se nisu slagali sa Titovim viđenjem Jugoslavije ne samo da su bili izostavljeni sa trpeze već su bili mučeni, istrebljivani, ubijani. Ali u posleratnom zamahu i entuzijazmu 'obnove' ljudi su opravdavali sve, pozivajući se uvijek na vrijeme rata i vrijednosti koje su se ratom stvorile. 'Sloboda' je donešena silom, ubijanjem, u nemilosti. Takvu slobodu nije bilo moguće održati milom... Zato je prvenstveno radio 'Goli otok' i slična mjesta zlostavljanja neistomišljenika.

Ti to nazivaš 'mudrošću'??? Pa nazivaš, a kako se po tvom pisanju može zaključiti, da imaš 'Titovu' poziciju... ti bi isto.
Ja to nazivam VJEŠTINOM, tačnije: vještinom političarenja. Vještina političarenja ne bira sredstva (oruđa) već od svakog oruđa načini perfektno oružje kojim će sebe silom postaviti na vrh. ( a i ti se mijenjaš kako vjetar duva, čas pljuješ po religiji, po nauci, čas ih koristiš kao potvrdu svoje pozicijie i iz njih citiraš fraze koje ti koriste za 'ustoličenje' na vrh svih vrhova... idi.)
Titova vještina je bila da cilj kojemu je težio ostvari ubjeđujući 'druge' u njihovu dobrobit ishoda klasne borbe koju im je prodao kroz patriotizam i humanost. Uspjelo mu je. Ubijedio ih je, jer je trenutak u kojemu im je obećavao 'bolji svet' bio idealan za to. Bili su gladni, žedni, iscrpljeni od svih drugih koji su takođe od njih tražili ono što i Tito; njihov život. Ali, da bi se došlo do tog obećanog boljitka (do obećanog 'dobra') ti 'drugi' (sužnji) su morali da eliminišu one 'prve' (one koji su zauzimali mjesta i pozicije koje su kasnije zauzeli Tito i partija)... Znamo istoriju, valjda? Sužnji su postali 'slobodni'... ali nisu prestali da budu sužnji. Tu nema ni 'M' od mudrosti. Tu ima poprilično dosta vještine bez imalo milosti prema 'neprijatelju'. Do cilja se moralo i preko mrtvih. Drugi svjetski rat je bio idealna podloga za klasni prevrat.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Ja sam rekao da je mudrost napraviti nešto dobro i da je Tito bio mudrac kada je napravio Jugoslaviju jer to je za YU narode bilo dobro. A da Tuđman, Sloba i Alija nisu bili mudraci kad su srušili Jugoslaviju, već tri pametnjakovića koja su Yu narodima učinili zlo.

Dakle, moj je stav je da je mudrost uvek smisliti i napraviti nešto dobro, a smisliti kako srušti to dobro, može svaka budaletina..

Ovaj moj stav, zajedno sa primerom (Titom, Tuđmanom, Slobom i Alijom) koji sam naveo je neoboriv. A ti, pošto nisi mudar – a nisi ni pametan, već samo misliš da jesi - pokušao si da oboriš ovaj moj stav i nabrbljao se svega i svačega što nikakve veze nema sa mojim stavom i tako si se samo nalupetao i obrukao. Naime, ako si toliko želeo da oboriš ovaj moj stav, trebalo je samo argumentovano da objasniš da mudrost nije kada neko smisli i napravi nešto dobro, već da je mudrost smisliti kako srušiti i uništiti sve što je dobro.

 

[JA KOJI JESAM]

Ja sam rekao da je mudrost napraviti nešto dobro i da je Tito bio mudrac kada je napravio Jugoslaviju jer to je za YU narode bilo dobro. A da Tuđman, Sloba i Alija nisu bili mudraci kad su srušili Jugoslaviju, već tri pametnjakovića koja su Yu narodima učinili zlo.

Znam šta si rekao a znam i da sam ti rekao da to nema veze sa mudrošću.
Da je Tito uspio da stvori Jugoslaviju bez prolijevanja krvi, bez sile i bez činjenja 'zla' (ubijanja, kažnjavanja, sukobljavanja i na kraju i zlostavljanja) na tom putu 'stvaranja'... tada bi on zaista bio mudrac. Međutim, ti, u svom uobičajenom selektivnom-parcijalnom sljepilu ne vidiš koliko je ljudi moralo da umre da se stvori Jugoslavija. To 'stvaranje' je bilo na uštrb života a ne u harmoniji sa svim postojećim (doduše bilo je u 'skladu' sa postojećim haosom). To je ono što ti ne vidiš, ne možeš da vidiš i ne želiš da vidiš.

Dakle, moj je stav je da je mudrost uvek smisliti i napraviti nešto dobro, a smisliti kako srušti to dobro, može svaka budaletina...

Tvoja definicija je definicija sačinjena iz jednog ugla, što znači da to 'dobro' koje ti opravdavaš nije podjednako 'dobro' svim jedinkama iz svih njihovih uglova. Ti si se postavio u polarizovanu stvarnost, tačnije: postavio si se u jasno određenu poziciju te odatle sve što doživljavaš 'dobrim' mora da zadovolji uslove te pozicije. Rezultat takvog društva nije harmonija već nasilno izjednačavanje stvaova, polariteta... a pokazalo da ta sila nije uspjela da izbriše i istinske namjere i usmjerenja u razumima onih koji su nasilo prihvatili to jedinstvo. Da je Tito istinski 'stvorio' harmoničnu državu ona se nikada ne bi raspala. Ta 'Titova' tvorevina se pokazala upravo takvom: Titovom, jer čim je Tito umro umrla je i država koju je silom držao u cjelini.

Dakle, moj je stav je da je mudrost uvek smisliti i napraviti nešto dobro, a smisliti kako srušti to dobro, može svaka budaletina...

Mudrost se ne uzdiže mišljenjem i smišljanjem već potpunim shvatanjem postojanja i principa po kojima se jedan-svaki tren postajuće realnosti stvara i tek onda primjenom TOG i TAKVOG Znanja na situaciju..

Kada govorimo o 'dobru' i o 'zlu' onda bi smo trebali znati da svako 'dobro' ima svoje 'zlo' koje ga 'dobrim' čini (I to 'dobro' je uistinu 'zlo' njegovom 'zlu' koje se u sebi a na račun njega doživljava 'dobrim'). Kad to 'zlo' nestane, 'dobro' (koje je na račun tog 'zla' postojalo i održavalo se) nema više opravdanja da postoji a u jedinkama koje su to 'dobro' nasilno prihvatale počne se stvarati otpor prema njemu koji je klica novog 'zla'... to postojeće 'dobro' postaje opravdanje stvaranju novog 'zla', s tim uistinu ono (to postojeće 'dobro') postaje novo 'zlo'... i tako u nedogled. Za mnoge koji su u Titovoj sjenci čamili i čekali da se ispolje... Titovo 'dobro' je bilo izvor njihovog 'zla'... jer se pokazalo da Tita niko smijeniti neće moći dok sam ne umre... te se u sjenkama već uveliko začelo i oformilo 'zlo' koje je čekalo taj svoj idealni tren, svoj novi dan. Ono je u sebi težilo ostvarenju sopstvenog 'dobra'.

Mudrost, dakle nema nikakve veze sa 'dobrim' i 'zlim'. Mudrost se ispoljava kada se sve prihvati onakvim kakvo jeste, odbaci sud a akcija poteče u harmoniji sa svim postojećim. Onaj koji je mudar, transparentan je, dakle ne utiče svojim sudom, svojom pozicijom na ishod te ne teži 'dobru' već sve sile i tenzije propušta kroz Sebe i ne daje im OTPOR, potporu. Najbliži primjer ostvarenju takve moći promjene u istoriji čovječanstva jeste Ghandi, mada i to nije primjer koji u potpunosti oslikava ono što sam rekao. I Ghandi je morao da se načini 'Vidljivim' a ne transparentnim. Čim se načinio 'vidljivim' postao je jasna meta onima kojima se suprotstvavljao. Istoriju znamo.

Ovaj moj stav, zajedno sa primerom (Titom, Tuđmanom, Slobom i Alijom) koji sam naveo je neoboriv.

Svi tvoji stavovi su neoborivi... ... u tvojoj glavi.

A ko ti je rekao da ja recimo obaram tvoj stav??? Na račun tvog stava ja dajem opciju a tvoj stav ostavljam tebi... sam će u sebi da se uruši.

 

[Dragoljub69]

Znam šta si rekao a znam i da sam ti rekao da to nema veze sa mudrošću.
Da je Tito uspio da stvori Jugoslaviju bez prolijevanja krvi, bez sile i bez činjenja 'zla' (ubijanja, kažnjavanja, sukobljavanja i na kraju i zlostavljanja) na tom putu 'stvaranja'... tada bi on zaista bio mudrac. Međutim, ti, u svom uobičajenom selektivnom-parcijalnom sljepilu ne vidiš koliko je ljudi moralo da umre da se stvori Jugoslavija. To 'stvaranje' je bilo na uštrb života a ne u harmoniji sa svim postojećim (doduše bilo je u 'skladu' sa postojećim haosom). To je ono što ti ne vidiš, ne možeš da vidiš i ne želiš da vidiš.
. Za mnoge koji su u Titovoj sjenci čamili i čekali da se ispolje... Titovo 'dobro' je bilo izvor njihovog 'zla'... jer se pokazalo da Tita niko smijeniti neće moći dok sam ne umre... te se u sjenkama već uveliko začelo i oformilo 'zlo' koje je čekalo taj svoj idealni tren, svoj novi dan. Ono je u sebi težilo ostvarenju sopstvenog 'dobra'.

Mudrost, dakle nema nikakve veze sa 'dobrim' i 'zlim'. Mudrost se ispoljava kada se sve prihvati onakvim kakvo jeste, odbaci sud a akcija poteče u harmoniji sa svim postojećim. Onaj koji je mudar, transparentan je, dakle ne utiče svojim sudom, svojom pozicijom na ishod te ne teži 'dobru' već sve sile i tenzije propušta kroz Sebe i ne daje im OTPOR, potporu. Najbliži primjer ostvarenju takve moći promjene u istoriji čovječanstva jeste Ghandi, mada i to nije primjer koji u potpunosti oslikava ono što sam rekao. I Ghandi je morao da se načini 'Vidljivim' a ne transparentnim. Čim se načinio 'vidljivim' postao je jasna meta onima kojima se suprotstvavljao. Istoriju znamo.



i.

Lupetanje za medalju!
Ljubo je za tebe kralj razmišljanja!
/Ala ti sujeta radi u stomaku,aaaa?)

Ali,kao što sam i rekaoametan se prilagodi situaciji,a mudar prilagođuje sve sebi!
Tito je kreator bio i stvaralac,a ovi ****** što su rasturili Yugu-samo pametni seljoberi!
Nisu bili u stanju da iskreiraju nešto novo,na način kako su to Tito i Bevc radili (Kiro
im predlagao konfederaciju kao Švisera,ali je to za njih bilo ispod časti da
jedan "đemperaš" daje ideju za rešenje ...Odvratne budale...)

E sad...I mudra rešenja državnog uređivanja su samo ljudska ,ne i božija...Tako da sadrže,
neizostavno,ljudskost,a koja krije brojne latentne,buduće superpozicije i rascepa i loših
pozicija...To je zbog složenosti ljudskog organizma i dinamićkog entiteta koji sadrži skoro
bezbroj zlih(ili "pogrešnih") modalnosti,a samo šturi broj dobrih (ili "pravih-odgovarajučih")
pozicija...
(Recimo:Vučić do sada nije povukao ni jedan potez koji vodi u lošu poziciju:balansiranje
između Rusije i EU je za svaku pohvalu!A to što nemam poverenja u njega je sam stvorio kao radikal...)

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Znam šta si rekao a znam i da sam ti rekao da to nema veze sa mudrošću..

Ne možeš ti izmišljati šta je mudrost mimo mudrosti zakona prirode. Najviši cilj prirode je izbeći zlo, a ostvariti dobro i najviša prirodna mudrost i zakon po kojem se to postiže je to kada pripadnici iste vrste naprave jedinstvenu ekonomsku zajednicu na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. I samo blesav može da tvrdi da Tito nije bio mudar kada je intuitivno sledio taj prirodni zakon i posle Drugog svetskog rata ujedinio šest različitih nacija i vera na Balkanu u jedinstvenu ekonomsku zajednicu, pod parolom “bratstva i jedinstva” i na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. Bez obzira na okolnosti u kojima je to učinio i sredstva koja je tom prilom koristio. Čak je bio i glavni inicijator osnivanja svetskog mirovnog “Poketa nesvrstanih”, koji je takođe bio u skladu s najvišim prirodnim principom i zakonom mudrosti. I samo blesav može da tvrdi da je ona politička trojka koja je srušila to Titovo delo, bila mudra. Zašto je inače Tito toliko bio u svetu poštovan i zašto su mu na sahranu došli skoro svi državnici sveta? Upravo zbog te mudrosti. Ljudi po svojoj prirodi intuitivno osećaju šta je mudrost i to poštuju, čak ako u svom razumu još uvek i nisu jasno izdefinisali šta reč i pojam “mudrost” znači.

Da je Tito uspio da stvori Jugoslaviju bez prolijevanja krvi, bez sile i bez činjenja 'zla' (ubijanja, kažnjavanja, sukobljavanja i na kraju i zlostavljanja) na tom putu 'stvaranja'... tada bi on zaista bio mudrac. Međutim, ti, u svom uobičajenom selektivnom-parcijalnom sljepilu ne vidiš koliko je ljudi moralo da umre da se stvori Jugoslavija. To 'stvaranje' je bilo na uštrb života a ne u harmoniji sa svim postojećim (doduše bilo je u 'skladu' sa postojećim haosom). To je ono što ti ne vidiš, ne možeš da vidiš i ne želiš da vidiš.

Tito je stvorio Jugoslaviju u okolnostima Drugog svetskog rata za koji nije bio kriv, niti je bio kriv što u to vreme nije bila poznata druga metoda da se Jugoslavija stvori, do nasiljem.

Tvoja definicija je definicija sačinjena iz jednog ugla, što znači da to 'dobro' koje ti opravdavaš nije podjednako 'dobro' svim jedinkama iz svih njihovih uglova. Ti si se postavio u polarizovanu stvarnost, tačnije: postavio si se u jasno određenu poziciju te odatle sve što doživljavaš 'dobrim' mora da zadovolji uslove te pozicije. Rezultat takvog društva nije harmonija već nasilno izjednačavanje stvaova, polariteta... a pokazalo da ta sila nije uspjela da izbriše i istinske namjere i usmjerenja u razumima onih koji su nasilo prihvatili to jedinstvo. Da je Tito istinski 'stvorio' harmoničnu državu ona se nikada ne bi raspala. Ta 'Titova' tvorevina se pokazala upravo takvom: Titovom, jer čim je Tito umro umrla je i država koju je silom držao u cjelini.

Tito nije bio kriv što nije raspolagao Naukom o nagonu samoodržanja i upotrebio je da njome obezvredi sva različita ideološko-politička, verska, nacionalna i klasna učenja i podele i tako bez nasilja stvori i održi Jugoslaviju. I zato se ona posle njega i raspala jer su na njegovo mesto došli suprostavljeni predstavnici različitih nacija, vera, ideologija i klasa i u mržni i ratu je srušili. I zato, ideja o “boljem svetu” nikada neće moći da bude ostvarena dok god postoje različite ideološko-političke, verske, nacionalne i klasne pripadnosti i podele. Niti će ikada sve ove različite podele moći da se eliminišu nasiljem. Moći će samo mirnim putem, podizanjem svesti svih ljudi sveta na viši nivo. I to isključivo uz pomoć Nauke o nagonu samoodržanja i njenog “Prirodnogh sistema vrednosti”, pomoću kojeg se mogu oboristi sva dosadašnja ideološkopolitička i verska učenja i obezvrediti sve nacionalne i klasne podele i pripadnosti. Moramo se pomiriri s tim da nikada svetom ne vladaju ljudi, već IDEJE i da se IDEJE ne mogu oboriti nasiljem, već samo ljudi. Ako nasiljem skinemo ljude sa vlasti, a ideje ostanu iste, nismo uradili ništa. Tako je bilo i sa Titom i njegovom Jugoslavijom, kao i sa čitavim svetskim komunističkim pokretom. Promenili su se samo ljudi, a Marksovo učenje i komunistička ideologija nisu bili dovoljno naučno utemeljeni da se pomoću njih uklone sve svetske političke, verske, nacionalne i klasne ideje, pripadnosti, razlike, mržnje i podele. Koje su i dan danas svugde u svetuosnovni uzroci svih svetskih mržnji i ratova.

Mudrost se ne uzdiže mišljenjem i smišljanjem već potpunim shvatanjem postojanja i principa po kojima se jedan-svaki tren postajuće realnosti stvara i tek onda primjenom TOG i TAKVOG Znanja na situaciju..

Tačno tako! Samo kod tebe je problem što ti misliš da do [/I][/B]potpunog shvatanja postojanja i principa može da se dođe guzicom, tako što bi se sve ljudske guzice sveta u jedno trenu “prosvetlile” i problem rešen. Ne, ne može guzicom, već samo uz pomoć čovekove sposobnosti RAZUMEVANJA zakona po kojima postoji materija, život i priroda, tj, pomoću razumevanja “Nauke o nagonu samoodržanja” i njenog “Prirodnog sistema vrednosti”

Kada govorimo o 'dobru' i o 'zlu' onda bi smo trebali znati da svako 'dobro' ima svoje 'zlo' koje ga 'dobrim' čini (I to 'dobro' je uistinu 'zlo' njegovom 'zlu' koje se u sebi a na račun njega doživljava 'dobrim'). Kad to 'zlo' nestane, 'dobro' (koje je na račun tog 'zla' postojalo i održavalo se) nema više opravdanja da postoji a u jedinkama koje su to 'dobro' nasilno prihvatale počne se stvarati otpor prema njemu koji je klica novog 'zla'... to postojeće 'dobro' postaje opravdanje stvaranju novog 'zla', s tim uistinu ono (to postojeće 'dobro') postaje novo 'zlo'... i tako u nedogled. Za mnoge koji su u Titovoj sjenci čamili i čekali da se ispolje... Titovo 'dobro' je bilo izvor njihovog 'zla'... jer se pokazalo da Tita niko smijeniti neće moći dok sam ne umre... te se u sjenkama već uveliko začelo i oformilo 'zlo' koje je čekalo taj svoj idealni tren, svoj novi dan. Ono je u sebi težilo ostvarenju sopstvenog 'dobra'.

Tandara-mandara! Pročitaj Nauku o nagonu samoodržanja, tj. Nauku o dobru i zlu, ako želiš da znaš šta u prirodi ima značenje zla i kako se ono najlakše izbegava. Ukratko, pošto je u prirodi sve kretanje, generalno, svako haotično kretanje sa značenjem nereda ima značenje zla, a svako organizovano kretanja sa značenjem reda ima značenje dobra. A to je kada pripadnici iste vrste stvore ekonomsku zajednicu na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. Primer – ljudsko telo. Svako drugo shvatanje i bjašnjavanje pojmova “dobra” i “zla” je tandara-mandara.

Mudrost, dakle nema nikakve veze sa 'dobrim' i 'zlim'. Mudrost se ispoljava kada se sve prihvati onakvim kakvo jeste, odbaci sud a akcija poteče u harmoniji sa svim postojećim.

To je, na primer, kad tebe, kako si rekao, kao “pravog srbina” uhvati “pravi hrvat” i počne da te kolje, a ti kao “prosvetljeni mudrac” to prihvatš kako jeste bez ikakvog suda i pustiš da akcija teče u harmoniji sa svim postojećim.

Svi tvoji stavovi su neoborivi...u tvojoj glavi.
A ko ti je rekao da ja recimo obaram tvoj stav??? Na račun tvog stava ja dajem opciju, a tvoj stav ostavljam tebi... sam će u sebi da se uruši.

Tvoja .opcija. je ovo: - Kad tebe kao “pravog srbina” uhvati “pravi hrvat” i počne da te kolje, a ti kao “prosvetljeni mudrac” to prihvatš kako jeste bez ikakvog suda i pustiš da akcija teče u harmoniji sa svim postojećim.

Bože, kako je lepo biti glup!

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM



Ne možeš ti izmišljati šta je mudrost mimo mudrosti zakona prirode. Najviši cilj prirode je izbeći zlo, a ostvariti dobro i najviša prirodna mudrost i zakon po kojem se to postiže je to kada pripadnici iste vrste naprave jedinstvenu ekonomsku zajednicu na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. I samo blesav može da tvrdi da Tito nije bio mudar kada je intuitivno sledio taj prirodni zakon i posle Drugog svetskog rata ujedinio šest različitih nacija i vera na Balkanu u jedinstvenu ekonomsku zajednicu, pod parolom “bratstva i jedinstva” i na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. Bez obzira na okolnosti u kojima je to učinio i sredstva koja je tom prilom koristio. Čak je bio i glavni inicijator osnivanja svetskog mirovnog “Poketa nesvrstanih”, koji je takođe bio u skladu s najvišim prirodnim principom i zakonom mudrosti. I samo blesav može da tvrdi da je ona politička trojka koja je srušila to Titovo delo, bila mudra. Zašto je inače Tito toliko bio u svetu poštovan i zašto su mu na sahranu došli skoro svi državnici sveta? Upravo zbog te mudrosti. Ljudi po svojoj prirodi intuitivno osećaju šta je mudrost i to poštuju, čak ako u svom razumu još uvek i nisu jasno izdefinisali šta reč i pojam “mudrost” znači.



Tito je stvorio Jugoslaviju u okolnostima Drugog svetskog rata za koji nije bio kriv, niti je bio kriv što u to vreme nije bila poznata druga metoda da se Jugoslavija stvori, do nasiljem.



Tito nije bio kriv što nije raspolagao Naukom o nagonu samoodržanja i upotrebio je da njome obezvredi sva različita ideološko-politička, verska, nacionalna i klasna učenja i podele i tako bez nasilja stvori i održi Jugoslaviju. I zato se ona posle njega i raspala jer su na njegovo mesto došli suprostavljeni predstavnici različitih nacija, vera, ideologija i klasa i u mržni i ratu je srušili. I zato, ideja o “boljem svetu” nikada neće moći da bude ostvarena dok god postoje različite ideološko-političke, verske, nacionalne i klasne pripadnosti i podele. Niti će ikada sve ove različite podele moći da se eliminišu nasiljem. Moći će samo mirnim putem, podizanjem svesti svih ljudi sveta na viši nivo. I to isključivo uz pomoć Nauke o nagonu samoodržanja i njenog “Prirodnogh sistema vrednosti”, pomoću kojeg se mogu oboristi sva dosadašnja ideološkopolitička i verska učenja i obezvrediti sve nacionalne i klasne podele i pripadnosti. Moramo se pomiriri s tim da nikada svetom ne vladaju ljudi, već IDEJE i da se IDEJE ne mogu oboriti nasiljem, već samo ljudi. Ako nasiljem skinemo ljude sa vlasti, a ideje ostanu iste, nismo uradili ništa. Tako je bilo i sa Titom i njegovom Jugoslavijom, kao i sa čitavim svetskim komunističkim pokretom. Promenili su se samo ljudi, a Marksovo učenje i komunistička ideologija nisu bili dovoljno naučno utemeljeni da se pomoću njih uklone sve svetske političke, verske, nacionalne i klasne ideje, pripadnosti, razlike, mržnje i podele. Koje su i dan danas svugde u svetuosnovni uzroci svih svetskih mržnji i ratova.



Tačno tako! Samo kod tebe je problem što ti misliš da do [/I][/B]potpunog shvatanja postojanja i principa može da se dođe guzicom, tako što bi se sve ljudske guzice sveta u jedno trenu “prosvetlile” i problem rešen. Ne, ne može guzicom, već samo uz pomoć čovekove sposobnosti RAZUMEVANJA zakona po kojima postoji materija, život i priroda, tj, pomoću razumevanja “Nauke o nagonu samoodržanja” i njenog “Prirodnog sistema vrednosti”



Tandara-mandara! Pročitaj Nauku o nagonu samoodržanja, tj. Nauku o dobru i zlu, ako želiš da znaš šta u prirodi ima značenje zla i kako se ono najlakše izbegava. Ukratko, pošto je u prirodi sve kretanje, generalno, svako haotično kretanje sa značenjem nereda ima značenje zla, a svako organizovano kretanja sa značenjem reda ima značenje dobra. A to je kada pripadnici iste vrste stvore ekonomsku zajednicu na bazi pravedne podele rada i rezultata rada. Primer – ljudsko telo. Svako drugo shvatanje i bjašnjavanje pojmova “dobra” i “zla” je tandara-mandara.



To je, na primer, kad tebe, kako si rekao, kao “pravog srbina” uhvati “pravi hrvat” i počne da te kolje, a ti kao “prosvetljeni mudrac” to prihvatš kako jeste bez ikakvog suda i pustiš da akcija teče u harmoniji sa svim postojećim.



Tvoja .opcija. je ovo: - Kad tebe kao “pravog srbina” uhvati “pravi hrvat” i počne da te kolje, a ti kao “prosvetljeni mudrac” to prihvatš kako jeste bez ikakvog suda i pustiš da akcija teče u harmoniji sa svim postojećim.

Bože, kako je lepo biti glup!

Na sva ova pisanja dat' ću ti kratak odgovor:

Mudrost se ne ispoljava kroz borbu, kroz sukobe, kroz silu i nasilje već SVJESNIM IZBOROM. Bilo ko, ko se mača takne, ko u drugome ne vidi Sebe, nema veze sa mudrošću. Stoga, mudrac bi bio onaj koji bi prvenstveno sebe odvojio od ludila (od projektovanog stanja koje se doživljava 'nužnošću'), a onda 'eventualno' pomogao i narodu da se vodi istim principima kao i on sam, dakle da živi u realnosti u kojoj ne postoji 'prirondni mu neprijatelj'. Da bi individua ili kolektiv mogli da žive u svijetu bez 'prirodnih neprijatelja', u 'čovjekovom' individualnom i kolektivnom duhu ne smije da bude 'prirodnog neprijatelja', dakle čovjek ne smije da ga ima u Sebi... Jedino kada ga nema u Sebi nema ga ni u 'svijetu' koji iz 'Sebe' a za Sebe projektuje u ogledalu.


U realnosti mudraca ne postoji: 'morao', 'nije imao kud', 'nije imao izbora'... 'nije kriv'', 'kriv je'... Dakle, realnost MUDRACA se stvara svjesnim Izborom a s tim i preuzimanjem odgovornosti za počinjeni izbor. Svjestan izbor može da se čini jedino poznavanjem apsolutnih Znanja, stoga i principa po kojima se proces kreacije svakog trena odvija . Onaj koji je svjestan svega toga u jednom trenu, ima slobodu izbora. Onaj koji je pak nesvjestan svega (Ljubavi, harmonije, znanja principa projekcije...) u jednom trenu takođe ima moć izbora ali ne i slobodu; bira nužno. Taj ne može da bude mudar.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Mudrost se ne ispoljava kroz borbu, kroz sukobe, kroz silu i nasilje već SVJESNIM IZBOROM.

Ova rečenica je besmislena. Nema svoju logiku i ne može da se razume. Jer ako se mudrost ispoljava kroz SVESNI IZBOR, onda su i borba, sukob, sila i nasilje takođe mudrost jer se ispoljavaju kroz čovekov SVESNI IZBOR.

Bilo ko, ko se mača takne, ko u drugome ne vidi Sebe, nema veze sa mudrošću.

Nisi ništa novo rekao. Rekao si isto što i ja stalno govorim – da mudrost nije činiti zlo.

Stoga, mudrac bi bio onaj koji bi prvenstveno sebe odvojio od ludila (od projektovanog stanja koje se doživljava 'nužnošću'), a onda 'eventualno' pomogao i narodu da se vodi istim principima kao i on sam, dakle da živi u realnosti u kojoj ne postoji 'prirondni mu neprijatelj'.

Ponovo, ali drugim rečima da ne može lako da se razume, govoriš isto što i ja, da bi se pravio pametan. Koja bi to “realnost” mogla da bude, u kojoj, na primer, za srbina ne postoji “prirodni neprijatelj” do realnost u kojoj više nema hrvata i katolika?

Da bi individua ili kolektiv mogli da žive u svijetu bez 'prirodnih neprijatelja', u 'čovjekovom' individualnom i kolektivnom duhu ne smije da bude 'prirodnog neprijatelja', dakle čovjek ne smije da ga ima u Sebi... Jedino kada ga nema u Sebi nema ga ni u 'svijetu' koji iz 'Sebe' a za Sebe projektuje u ogledalu.

Tako je, pametan si, svaka ti čast. Jedini srbinov neprijatelj je srbin koji se nalazi u srbinu i nigde drugde, a hrvatov najveći neprijatelj je hrvat koji se nalazi samo u hrvatu i nigde drugde. Eto, konačno smo se usaglasili. Dakle, hteo si da kažeš sledeće: “da bi srbi i hrvati mogli da žive bez “prirodnih neprijatelja” , u njihovom individualnom i kolektivnom duhu ne sme da bude “prirodnih neprijatelja”, a to su oni sami, srbi i hrvati, koje oni projektuju iz sebe u ogledalu”

Blago meni što me majka ovako mudrog rodi!

Onaj koji je svjestan svega toga u jednom trenu, ima slobodu izbora. Onaj koji je pak nesvjestan svega (Ljubavi, harmonije, znanja principa projekcije...) u jednom trenu takođe ima moć izbora ali ne i slobodu; bira nužno. Taj ne može da bude mudar.

Dakle, ako hoćemo da budemo mudri, moramo se “prosvetliti u trenu” i nema nam druge. A ako ne, tu je prosvetljeni mudrac JA KOJI JESAM da nam lepo objasni da je mudrost to kada čovek nema neprijatelja u Sebi da ga projektuje iz 'Sebe' u svet, a za Sebe u ogledalu.

Baš si ovo lepo sročio, svaka ti čast!

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM
Ova rečenica je besmislena. Nema svoju logiku i ne može da se razume. Jer ako se mudrost ispoljava kroz SVESNI IZBOR, onda su i borba, sukob, sila i nasilje takođe mudrost jer se ispoljavaju kroz čovekov SVESNI IZBOR.

Prvo moraš da znaš šta je svjesni a šta ne-svjesni izbor da bi mogao da kritikuješ i da donosiš zaključke o 'besmislenosti'.
Kako je očito, ti to ne znaš.

'Čovjek recimo, ne može da donese svjesni izbor. Zašto? Zato što čim si rekao da 'čovjek' donosi izbor već si samim tim priznao da je Biće u čovjeku nesvjesno Sebe, dakle poistovijećeno je sa sopstvenim iskustvom-čovjekom. To je prvi uslov ne-svjesnosti. Stoga, ako iz te pozicije u kojoj se Biće poistovijetilo sa njom, sa pozicijiom ili je poziciju poistovijetilo sa Sobom, ako dakle odatle čini bilo kakav izbor ono ga jedino može činiti ne-svjesno, jer je već ne-svjesno Sebe. I mada u situaciji gdje mu je izbor ponuđen te mu se doima jasnim, doima mu se jasnim u skladu sa ubjeđenjima stvorenim u toj poziciji, te čineći izbor iz te pozicije Biće već pripada jednom projektovanom polaritetu i zato nema moć da sagleda cjelinu za ono što ona jeste niti pak Sebe u odnosu na nju. Nema moć sagledavanja cjeline jer ono okupšira poziciju jednog od polariteta te cjeline i odatle percipira stvarnost kao subjekat. Ono je kao subjekat uvijek polarizovano te je njegovo viđenje cjeline subjektivno, pristrasno polaritetu s kojim se identifikuje. Zato je, sve dok je u toj poziciji, ne-svjesno. Ne-svjesno Biće ne može da čini svjestan izbor.

Svjesno Biće je Biće koje u svakom trenu projektovane stvarnosti zna ko ili šta ono jeste, takođe zna šta projekcija jeste, te Sebe jasno vidi kao posmatrača, kao svjedoka kreciji koju je samo Sebi kreiralo i projektovalo. Jedino u takvom odnosu prema projekciji Biće može da se nazove SVJESNIM. Svjesno je dakle Sebe (apsoluta, izvora kreacije, kao i subjekta i oibjekta kojima upravlja i kroz koje se doživbljava u projekciji, kao i procesa i principa koji omogućavaju te procese kreacije). Jedino kad je Biće svjesno svega toga odjednom, u jednom (u SADA), ono ima moć da se uzdigne iznad projekcije i da projekciju (odnose) posmatra bezvremenom. U takvom odnosu naspram projekcije Biće je slobodno da bira sledeći momenat oslobođeno od straha i od iluzije 'nužnosti'. Jedino u takvom stanju Biće može činiti SVJESTAN IZBOR. 'Čovjek' nema slobodu izbora. Čovjek je proizvod procesa i doživljaja procesa projekcije. Čovjek je iskustvo tog Bića. Jedino Biće može da ima slobodu izbora i sttim i da bude SVJESNO.

Sada, dakle, kada znaš šta je to biti svjestan, sad možeš (pod uslovom da si razumio) komentarisati. Izvoli!

 

[JA KOJI JESAM]

Ponovo, ali drugim rečima da ne može lako da se razume, govoriš isto što i ja, da bi se pravio pametan. Koja bi to “realnost” mogla da bude, u kojoj, na primer, za srbina ne postoji “prirodni neprijatelj” do realnost u kojoj više nema hrvata i katolika?

To je moja realnost naprimjer. Kao 'čovjek' ja sam još specifičnije, čovjek bijele kože, bjelac dakle, imam svoj životni put, korijen i drvo Života. To 'drvo' jasno govori da su moji preci Srbi. Ali to što sam ja Srbin ni po čemu me ne uzdiže iznad jednog Hrvata recimo, niti pak i jednog Hrvata uzdiže iznad mene. To samo znači da i ja i on imamo svoj put, svoju istoriju. Oni pak, koji svoju ličnu istoriju uzdižu iznad istorije drugih ili koji pak zbog svoje lične istorije dolaze u sukob sa drugim ljudima... oni pri tom nisu svjesni Sebe-Bića-koje-jesu, nisu su svjesni procesa kroz koji Biće-koje-jeste postaje 'čovjek' niti pak razloga zbog kojih Biće to čini. Ali takvi ljudi ničim ne mogu ugroziti moj put... sve dotle dok ja ne postanem NE-SVJESTAN Sebe i puta i stoga izaberem 'nužnost' kao mehanizam stvaranj izbora.

Kako i zašto onda uopšte dolazi do sukoba između dva čovjeka koji imaju različite puteve?

Do sukoba dolazi zbog ne-shvatanja značenja PUTA. Stoga, kad nam se putevi ukrste, u ne-znanju istine o Sebi i svom putu i putevima, iz svake ne-svjesne pozicije Biće naglašava 'sebe' i svoj put s kojim se poistovjećuje, važnijim od onog drugog u kojemu iz te pozicije više očito nije svjesno Sebe. Samim tim, ono u sebi traži i stvara opravdanje takvom shvatanju i stoga tako percipiranu stvarnost za sebe i projektuje kao 'REALNOST'. U 'realnosti' će naravno prstom pokazivati na uzroke a Sebe neće vidjeti NE-SVJESNIM.

Ja, kao Biće-koje-jesam, koji sam i u 'čovjeku' svjestan da jesam (kao i šta i kako jesam), i koje sam i u 'Srbinu-čovjeku' svjesno da jesam, takođe znajući da su to odlike jednog specifičnog puta... ja nemam neprijateljima među ljudima koji su Hrvati, Muslimani, Amerikaci, Englezi... Kada jedan čovjek ima neprijatelja, to nije zato što je svjestan svog PUTA-dakle svod kulturološko-genetskog određenja, već zato što je Biće u njemu uveliko ne-svjesno SEBE. Stoga, kada 'čovjek' ima neprijatelja... to je znak da je Biće totalno ne-svjesno Sebe (postojanja) kao i procesa i principa koji omogućavaju odvijanje procesa.

Koja bi to “realnost” mogla da bude, u kojoj, na primer, za srbina ne postoji “prirodni neprijatelj” do realnost u kojoj više nema hrvata i katolika?

Da ti ponovim:

To je realnost u kojoj Biće u Čovjeku zna da 'čovjek' ne postoji sam od sebe (bez njega), već da ga ono stvara svojim izborom, iz Sebe. U tom Znanju, Biće takođe, zna da svaki 'čovjek' ima svoj PUT, dakle ima svoju istoriju, mapu postajanja. Na toj mapi jedino i postoji čovjek-Srbin ili Hrvat ali to ga ne čini da zbog tog bude prirodan neprijatelj onom drugom. To mu daje njegov karakter.

Jedini srbinov neprijatelj je srbin koji se nalazi u srbinu i nigde drugde, a hrvatov najveći neprijatelj je hrvat koji se nalazi samo u hrvatu i nigde drugde. Eto, konačno smo se usaglasili. Dakle, hteo si da kažeš sledeće: “da bi srbi i hrvati mogli da žive bez “prirodnih neprijatelja” , u njihovom individualnom i kolektivnom duhu ne sme da bude “prirodnih neprijatelja”, a to su oni sami, srbi i hrvati, koje oni projektuju iz sebe u ogledalu”

Ništa ti nisi razumio.

Jedini Srbinov neprijatelj je neprijatelj kojega Srbin stvori u Sebi, bilo da je to Hrvat, Turčin ili neki drugi Srbin, iz ne-shvatanja svog srpstva, hrvatstva ili drugog. To je kako si trebao reći. To takođe može da bude i drugi Srbin. Uistinu, neprijatelj ne postoji dok se ne stvori u Sebi.

Zašto iko ikoga i ikada vidi neprijeteljem?... to je istinsko pitanje.

Zato što štiti svoja ubjeđenja, svoj ego, svoju poziciju misleći da štiti svoju egzistenciju.. SEBE. Jedan Srbin, stoga, ne mora da bude ugrožen postojanjem jednog Hrvata (i uistinu i nije), ali jedan 'čovjek', bio on Srbin, Hrvat ili samo 'čovjek' može da se osjeća ugroženim od drugog 'čovjeka'... upravo zbog straha za svoju egzistenciju ili pak za egzisteciju svojih učmalih ubjeđenja koja stvara i za njih se bori u Ne-Znanju-o-Sebi-KOJI-JESTE.

Dakle, ako hoćemo da budemo mudri, moramo se “prosvetliti u trenu” i nema nam druge. A ako ne, tu je prosvetljeni mudrac JA KOJI JESAM da nam lepo objasni da je mudrost to kada čovek nema neprijatelja u Sebi da ga projektuje iz 'Sebe' u svet, a za Sebe u ogledalu.

Baš si ovo lepo sročio, svaka ti čast!

Pa jesam, al džaba... kad si slijep kod očiju.

Ti si ovo gore sročio u moje ime... a ja sam to pak sročio drugačije, pročitaj ponovo.

 

[kapelnik]

Kada bi se par stotina intelektualno najjačih ljudi Srbije
odlučilo da na određenoj teritoriji zasnuje polis,
koji bi bio ograđen od ostatka stanovnika države,
kako bi se njegovi stanovnici ponašali?
...

Oni bi podelili uloge,
stvorili bi održivo društvo - ili ih ne bi bilo !

 

[znatizeljni mislilac]

Ali takvi ljudi ničim ne mogu ugroziti moj put...

Naravno da ne..sve si sam odradio odavno. Ne treba ti niko, mozes ti to sve i sam.

 

[Dragoljub69]

Naravno da ne..sve si sam odradio odavno. Ne treba ti niko, mozes ti to sve i sam.

Meni nije jasno kako može jednom filozofu da kaže:"Kako je lepo biti glup!"

( kh,kh, kh...ben ti ambroziju i nikoziju...)

 

[hakim bej]

Treba voleti filozofiju u sebi a ne sebe u filozofiji.

 

[sasasta]

zar niste primetili da nas nema.mislili smo da je to lako uocljivo.

nije nam lose i snalazimo se dobro u nasem gradicu.

malo imamo problema sa hranom zato sto nema dobrih kuvara pa uglavnom jedemo suvu hranu sto se negativno odrazilo na nase organizme.

mrsavi smo i sa stomacnim problemima.

retko komuniciramo zato sto smo se dogovorili da se ne svadjamo nego kad se ne slazemo , da samo zacutimo.

posto smo srbi brzo nadjemo ono oko cega se ne slazemo.

jos jedan problem je sto nema puno zena.

nama zene bas i ne trebaju kao vama ali je naporno raditi i svoj posao preko dana a uvece sredjivati, prati sudove i ves.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Prvo moraš da znaš šta je svjesni a šta ne-svjesni izbor da bi mogao da kritikuješ i da donosiš zaključke o 'besmislenosti'.
Kako je očito, ti to ne znaš.

Jok, ti znaš, pa ćeš da me naučiš da postoji i “nesvesni izbor”. Malo si se zahebo. Ne postoji nesvesni izbor. Ljudsko telo je sačinjeno iz milijardi većih i manjih svesnih entiteta (svaka materijalna čestica u ljudskom telu je svest), i ma šta koji od tih entiteta da učini, pa makar to bila i guza kad hoće da khenja, to je učinnjeno po svesnom izboru, a ne nesvesnom.

Uostalom, rekao si ovo: Mudrost se ne ispoljava kroz borbu, kroz sukobe, kroz silu i nasilje već SVJESNIM IZBOROM. Iz ovoga automatski sledi zaključak da su borba, sukob, sila i nasilje reziltat NESVESNOG IZBORA i da je Jugoslavija srušena NESVESNO, što nema veze sa zdravom pameću.

Ne-svjesno Biće ne može da čini svjestan izbor.

Iz ovoga sledi zaključak: Nesvesna bića (ljudi) su po nesvesnom izboru srušila Jugoslaviju Hebem te logiko!

Svjesno Biće je Biće koje u svakom trenu projektovane stvarnosti zna ko ili šta ono jeste, takođe zna šta projekcija jeste, te Sebe jasno vidi kao posmatrača, kao svjedoka kreciji koju je samo Sebi kreiralo i projektovalo. Jedino u takvom odnosu prema projekciji Biće može da se nazove SVJESNIM.

Aha, tek mi je sada jasno. Svašta živ čovek može da nauči! Znači samo “prosvetljena” bića su svesna i mudra bića. Iz ovoga sledi zaključak da neprosvetljena bića nisu ni svesna, ni mudra bića, već blentava. Pa onda novi zaključak: Pošto si na ovom forumu samo ti “prosvetljen i mudar”, a svi mi ostali, budale, to je jasno da samo ti imaš pravo da nas osvešćuješ, prosvetljuješ i promudruješ i da niko drugi nema pravo da ti se meša u posao.

Simo, takvih prosvetitelja i promudritelja poput tebe, koji prosvetljuju i promudruju svet, je bilo od kad je sveta i veka. Pa se pitam, nije li možda upravo zbog toga ovaj naš svet još uvek tako jadan i blesav?

Svjesno je dakle Sebe (apsoluta, izvora kreacije, kao i subjekta i oibjekta kojima upravlja i kroz koje se doživbljava u projekciji, kao i procesa i principa koji omogućavaju te procese kreacije). Jedino kad je Biće svjesno svega toga odjednom, u jednom (u SADA), ono ima moć da se uzdigne iznad projekcije i da projekciju (odnose) posmatra bezvremenom. U takvom odnosu naspram projekcije Biće je slobodno da bira sledeći momenat oslobođeno od straha i od iluzije 'nužnosti'. Jedino u takvom stanju Biće može činiti SVJESTAN IZBOR. 'Čovjek' nema slobodu izbora. Čovjek je proizvod procesa i doživljaja procesa projekcije. Čovjek je iskustvo tog Bića. Jedino Biće može da ima slobodu izbora i sttim i da bude SVJESNO.

Tandara-mandara!

Sada, dakle, kada znaš šta je to biti svjestan, sad možeš (pod uslovom da si razumio) komentarisati. Izvoli!

Tandara-mandara!

********************************

Simo, ti pojma nemaš šta znači uistinu biti SVESTAN!

Biti SVESTAN, znači, znati ISTINU o postojanju materije, života i svemira. To znači, znati odgovore na pitanja ŠTA su materija, život i svemir, KAKO postoje i ZAŠTO. To znači, otkriti i znati OSNOVNI PRIRODNI ZAKON po kojem sve postoji i sve se dešava. Drugim rečima, to znači, znati LOGIKU po kojoj sve postoji i sve se dešava. A to znači da ljude ne može osvestiti nikakovo “prosvetlenje” koje se doživi u jednom trenutku, kao što si ti doživeo, već da je to dugotrajan i mukotrpan proces koji traje hiljadama godina, koji je u domenu nauke i filozofije. Koje se baziraju na sposobnosti RAZUMEVANJA sveukupnog ljudskog iskustva. I kad se na ovakav način dođe do ISTINE o sveukupnom postojanju, tek tada je to istinsko, čovekovo, INTELEKTUALNO PROSVETLENJE i INTELEKTUALNA SVESNOST.

A to tvoje iskustvo “prosvetlenja” koje uporno pokušavaš da nam objasniš, za druge ljude, gotovo je bezvredno. Taman toliko koliko su i sva svetska verska učenja, bezvredna, pa makar ona bila stara - i od ljudi poštovana - i hiljadama godina.

 

[znatizeljni mislilac]

Jok, ti znaš, pa ćeš da me naučiš da postoji i “nesvesni izbor”. Malo si se zahebo. Ne postoji nesvesni izbor. Ljudsko telo je sačinjeno iz milijardi većih i manjih svesnih entiteta (svaka materijalna čestica u ljudskom telu je svest), i ma šta koji od tih entiteta da učini, pa makar to bila i guza kad hoće da khenja, to je učinnjeno po svesnom izboru, a ne nesvesnom.

Uostalom, rekao si ovo: Mudrost se ne ispoljava kroz borbu, kroz sukobe, kroz silu i nasilje već SVJESNIM IZBOROM. Iz ovoga automatski sledi zaključak da su borba, sukob, sila i nasilje reziltat NESVESNOG IZBORA i da je Jugoslavija srušena NESVESNO, što nema veze sa zdravom pameću.

Kod njega je "svesni izbor" vezan za Apsolut....satro ode se u metafizicki centar gde se ukine svesnost, gde se lade m... i to je onda SVEST a "nesvesni izbor" je sve ono sto zovemo svesnim jer smo kao nesvesni istinske prirode, stopili se navodno sa projekcijom, otisli u zabludu....

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Ali takvi ljudi ničim ne mogu ugroziti moj put.

Takvi ljudi mogu ugroziti tebe, zbog tvog “životnog puta”, zato jer je on, navodno, drugačiji od njihovog i to je problem. Problem je, dakle, kako naći rešenje da se ljudi međusobno ne ugrožavaju zbog svojih različitih putova? Pitanje je šta je važnije “životni put” jednog čoveka ili sam čovekov život? Pitanje je, da li je vredno izgubiti život da bi se sačuvao “životni put”?

Uostalom, šta je “životni put” i kakva je njegova vrednost u poređenju sa životom čoveka? Nije nikava! Zaboraviti “životni put” i nepridavati mu nikakvu vrednost i važnost, mnogo je bolje i ispravnije, nego zaboraviti svoj život i ne pridavati svom životu nikakvu vrednost i važnost. Jer čovekov život je nešto najvrednije i najvažnije što čovek ima, što ne sme da se ugrozi, ni žrtvuje ni zbog kakve gluposti, od kojih je najveća upravo to što ti nazivaš imenom “čovekov koren”, “poreklo” ili “čovekov životni put”. Upravo zato što je koren, poreklo i izvor, ne samo čoveka, već svega što postoji, JEDAN-JEDINI. Nisu ljudi zato tu da bi se delili po svom poreklu, korenu i životnom putu i zbog toga mrzeli i ubijali, već su tu zato da bi se delili po svojim profesijama i zanimanjima, da bi na osnovu toga vršili podelu rada i rezultata rada i tako se uzajamno pomagali i sretno živeli.

Naravno, ima i takvih ljudi kojima je čovekov koren, poreklo i životni put mnogo važniji od života. Ali ne njihovog vlastitog života, već života drugih ljudi. To su političke, verske, nacionalne i klasne vođe. Oni su ti koji manipulišući ljudima, stavljaju vrednost njihovih korena i porekla iznad njihovih života. Oni su ti koji seju mržnju među ljudima zbog razlike u njihovom poreklu i korenu i teraju ljude da se zbog toga međusobno ubijaju. Zašto to rade? Odgovor na ovo pitanje je krajnje mizeran i neljudski. To rade zbog vlaste koristi i moći nad ljudima, zbog pljačke ljudskih materijalnih dobara i zbog vlastitog materijalnog bogatstva i uživanja u životu bez uloženog vlastitog društveno opravdanok i korisnog proizvodnog rada.

I ako to znamo, da koreni i poreklo za život običnog čoveka nisu ni od kakvog značaja, već su od značaja samo za političke, verske, nacionalne i klasne vođe i njihove falange, onda je jasno da obični ljudi – mase - moraju da obezvrede svoje korene i poreklo, upravo zato da ne bi dozvolili da politički, verski, nacionalni i klasni moćnici i lideri njime manipulišu radi njihove lične koristi i tako onemoguće svoju eksploataciju i ugrožavanje vlastitih života. I sa tog stanovišta, svako pridavanje značaja svojim korenima i poreklu, je krajnje štetno i besmisleno. To nema nkakvu vrednost, a glava zbog toga za tren može da ode. Uostalom, niko se ne rađa ni kao srbin, ni kao hrvat, ni kao katolik, ni kao pravoslavac, ni kao demokrata, ni kao komunista, ni kao bogataš, ni kao siromah. Svi se rađamo samo kao ljudska bića. A sve to se tek kasnije, nakon rođenja, učenjem, pomoću unapred dobro smišljenih političkih, verskih, nacionalnih i klasnih manipulativnih programa, dresurajući nas kao životinje, bez racionalnog objašnjenja, bez pogovorno, pod moranje, stiče i usvaja. Pitanje je samo dokle će da vlada i kada će da prestane takvo ljudsko neznanje i glupost, iz kojih izviru sva ljudske svireposti, bezobrazluci i sve ljudsko siromaštvo i patnja?

 

[JA KOJI JESAM]

Kod njega je "svesni izbor" vezan za Apsolut....satro ode se u metafizicki centar gde se ukine svesnost, gde se lade m... i to je onda SVEST a "nesvesni izbor" je sve ono sto zovemo svesnim jer smo kao nesvesni istinske prirode, stopili se navodno sa projekcijom, otisli u zabludu....

Pročitaj malo bolje, ponovi, šta sam pisao... jasno sam objasnio. Očito da još nisi shvatio.

Sve je vezano za apsolut a opet ne znači da je apsolut (Biće-koje-jesmo) u svakoj od tih veza SVJESTAN Sebe (svega-što-jest). U čovjeku je apsolut 'svjestan' sebe-čovjeka... ali to ga ne čini Svjesnim Sebe (svega-što-jeste) u čovjeku. U takvoj Svjenosti apsolut gubi slobodu izbora jer mu je izbor ograničen na ono čega je svjestan. Zato i postoje Nivoi Svjesnosti, koji su određeni PRISUSTVOM APSOLUTNIH ZNANJA u pažnji apsoluta dok se doživljava određenm izrazom, čovjekom recimo.

.

I... ne 'ode' se nigdje... u metafizički centar ne možeš da odeš, samo možeš da budeš svjestan u čemu je taj centar centriran. Kad to shvatiš, djelimično si postao svjestan Sebe i tek tad možeš da biraš da taj centar postaviš u 'nešto drugo'. A šta je to 'drugo'??? Eh, za to ti je potrebno da znaš i osnovu postojanja kako bi mogao da imaš i opciju pri izboru.

Kod njega je "svesni izbor" vezan za Apsolut....satro ode se u metafizicki centar gde se ukine svesnost, gde se lade m... i to je onda SVEST...

Pokušavaš da zamisliš nezamislivo. Kada govoriš o SVJESNOM IZBORU onda zaboravi SVEST, jer si u domenu Svjesnosti. Svjesnost i SVEST se uzajamno isključuju. Svako stremljenje ka 'SVESTI' postavlja te dalje od SVESTI. Samo i isključivo totalna, apsolutna predaja Svjesnosti može da te dovede do SVESTI, jer TI-apsolut, i u Svjesnosti i u SVESTI JESI ISTI. TI si jedini koji ima moć nad prekidačem. Ti, svojom Voljom (kad toga postaneš SVJESTAN) jedino možeš da uključuješ Svijest isključujući tad njome Svjesnost i obrnuto.

Ali kako je onda moguće da se apsolutna Znanja iz Svijesti unesu u Svjesnost i odrede njen Svjesnosni nivo?

DUHOM. Intuicijom (unutrašnjim učenjem, tutorenjenjem). Svijest i Svjesnost su duhovi apsoluta. Stoga, iz Svijesti i jeste moguće unijeti apsolutna Znanja putem duha, ali apsolut (Biće) to mora i da odobri, da to iz Centra Svjesnosti i zahtijeva ("Traži i naći ćeš, pitaj i dat' će ti se!") . A zahtijevati to (od Sebe) može jedino kada ZNA da takvo nešto (Svijest) uopšte i postoji... drugačije nikako. Obrnuto je nemoguće. U Svijest se ne može unijeti stečeno znanje. Stečeno znanje je iskustveno i ostaje u domenu iskustva, u domenu Svjesnosti i isključenjem Svjesnosti sa tom Svjesnosti i nestaje kako bi iskustvo ponovo imalo ikakvog smisla, kako bi ponovo sve moglo da poteče kao da nikada nije ni bilo i da Biću (apsolutu) bude podjednako interesantno da kreira i doživljava Sebe u kreaciji sada kao i uvijek.

Izbor, da l' svjestan ili ne-svjestan je u domenu Svjesnosti.

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM


Takvi ljudi mogu ugroziti tebe, zbog tvog “životnog puta”, zato jer je on, navodno, drugačiji od njihovog i to je problem. Problem je, dakle, kako naći rešenje da se ljudi međusobno ne ugrožavaju zbog svojih različitih putova? Pitanje je šta je važnije “životni put” jednog čoveka ili sam čovekov život? Pitanje je, da li je vredno izgubiti život da bi se sačuvao “životni put”?

Uostalom, šta je “životni put” i kakva je njegova vrednost u poređenju sa životom čoveka? Nije nikava! Zaboraviti “životni put” i nepridavati mu nikakvu vrednost i važnost, mnogo je bolje i ispravnije, nego zaboraviti svoj život i ne pridavati svom životu nikakvu vrednost i važnost. Jer čovekov život je nešto najvrednije i najvažnije što čovek ima, što ne sme da se ugrozi, ni žrtvuje ni zbog kakve gluposti, od kojih je najveća upravo to što ti nazivaš imenom “čovekov koren”, “poreklo” ili “čovekov životni put”. Upravo zato što je koren, poreklo i izvor, ne samo čoveka, već svega što postoji, JEDAN-JEDINI. Nisu ljudi zato tu da bi se delili po svom poreklu, korenu i životnom putu i zbog toga mrzeli i ubijali, već su tu zato da bi se delili po svojim profesijama i zanimanjima, da bi na osnovu toga vršili podelu rada i rezultata rada i tako se uzajamno pomagali i sretno živeli.

Naravno, ima i takvih ljudi kojima je čovekov koren, poreklo i životni put mnogo važniji od života. Ali ne njihovog vlastitog života, već života drugih ljudi. To su političke, verske, nacionalne i klasne vođe. Oni su ti koji manipulišući ljudima, stavljaju vrednost njihovih korena i porekla iznad njihovih života. Oni su ti koji seju mržnju među ljudima zbog razlike u njihovom poreklu i korenu i teraju ljude da se zbog toga međusobno ubijaju. Zašto to rade? Odgovor na ovo pitanje je krajnje mizeran i neljudski. To rade zbog vlaste koristi i moći nad ljudima, zbog pljačke ljudskih materijalnih dobara i zbog vlastitog materijalnog bogatstva i uživanja u životu bez uloženog vlastitog društveno opravdanok i korisnog proizvodnog rada.

I ako to znamo, da koreni i poreklo za život običnog čoveka nisu ni od kakvog značaja, već su od značaja samo za političke, verske, nacionalne i klasne vođe i njihove falange, onda je jasno da obični ljudi – mase - moraju da obezvrede svoje korene i poreklo, upravo zato da ne bi dozvolili da politički, verski, nacionalni i klasni moćnici i lideri njime manipulišu radi njihove lične koristi i tako onemoguće svoju eksploataciju i ugrožavanje vlastitih života. I sa tog stanovišta, svako pridavanje značaja svojim korenima i poreklu, je krajnje štetno i besmisleno. To nema nkakvu vrednost, a glava zbog toga za tren može da ode. Uostalom, niko se ne rađa ni kao srbin, ni kao hrvat, ni kao katolik, ni kao pravoslavac, ni kao demokrata, ni kao komunista, ni kao bogataš, ni kao siromah. Svi se rađamo samo kao ljudska bića. A sve to se tek kasnije, nakon rođenja, učenjem, pomoću unapred dobro smišljenih političkih, verskih, nacionalnih i klasnih manipulativnih programa, dresurajući nas kao životinje, bez racionalnog objašnjenja, bez pogovorno, pod moranje, stiče i usvaja. Pitanje je samo dokle će da vlada i kada će da prestane takvo ljudsko neznanje i glupost, iz kojih izviru sva ljudske svireposti, bezobrazluci i sve ljudsko siromaštvo i patnja?

Ne znaš kako se realnost stvara. To je problem. Zato i nije čudo da tvrdiš da ne postoji nikakav ne-svjesni izbor, jer ne razlučuješ svjesno od ne-svjesnog.

Svakog čovjeka, svaki drhtaj vjetra, svaku vibracijau koju osjetiš tokom svog 'življenja' kao čovjek doživljavaš kao posledicu TVOG IZBORA. Ako toga nisi svjestan, to je znak da si odlučio da realnost doživljavaš kao posledicu 'nužnosti', dakle putem ne-svjesnog izbora. Tvoj nivo Svjesnosti ti ne odobrava da izbor činiš svjesno. Nivo Svjesnosti mora da se uzdigne a to se čini iskustveno, dakle kroz iskustva se realizuju shvatanja. Zato 'čovjek' mnogo toga mora da osjeti bukvalno na 'svojoj koži' kako bi prevazišao nešto do tad neshvaćeno. Razumijevanje nečega ne može ti pomoći da se uzdigneš na viši nivo Svjesnosti. Samo shvatanje to može.

Da bi realnost mogao da stvaraš SVJESNO, sva komleksnost Znanja o Sebi i kreaciji mora uvijek, u svakom trenu, da bude prisutna (totalno shvaćena, obuhvaćena istim duhom) u tvojoj pažnji. Jedino znanjem svega odjednom možeš od komleksnosti svih Znanja da načiniš jednostavnost. To se ne može ostvariti razumijevanjem.

 

[JA KOJI JESAM]

JA KOJI JESAM

Nisu ljudi zato tu da bi se delili po svom poreklu, korenu i životnom putu i zbog toga mrzeli i ubijali, već su tu zato da bi se delili po svojim profesijama i zanimanjima, da bi na osnovu toga vršili podelu rada i rezultata rada i tako se uzajamno pomagali i sretno živeli.

Ljudi se i ne dijele po tome, već njihovi putevi s tim dobijaju svoj karakter, a ljudi svoju autentičnost. Ti (trenutno) forsiraš tu 'podjelu' a od nje (koja je trebala služiti autentičnosti puta) stvaraš razloge za mržnju.
A da li ti možeš da ne pominješ MRŽNJU kada pomeneš dva različita čovjeka sa svojim autentičnim putevima?

Prestani da gledaš ljude i njihove puteve kao izvor mržnje, dakle odstrani SUD i vidjet' ćeš da biti Srbin ili biti Hrvat nije niti 'dobro' niti 'zlo'... jednostavo tako je kako je. Pa prihavtimo to 'takvim kakvo je'!
Mržnja se ne stvara zbog autentičnosti PUTA već zbog shvatanja... tačnije ne-shvatanja postojanja, dakle zbog SUDA o 'dobru i zlu'.
U svakoj pretpostavci postavljaš preduslov MRŽNJE. Hajde probaj, bar na tren, da sve što gledaš kroz taj filter mržnje gledaš bez njega. Šta je ostalo??? Ostali su isti ljudi, isti putevi (nije izbrisano srpstvo niti hrvatstvo) ali oni nisu obojeni strahom, ubjeđenjem o tome da je njihov put prijetnja putu drugih, da je autentičnost jednog puta 'bolja' od autentičnosti drugog.

Svaka jedinka, a tako i koliketiv, bira svoju realnost, tako i realnost mržnje. To takođe znači da se mržnja ne može izleći tamo gdje mržnja nije prisutna kao izbor već načinjen.
.
.
.

Nisu ljudi zato tu da bi se delili po svom poreklu, korenu i životnom putu i zbog toga mrzeli i ubijali, već su tu zato da bi se delili po svojim profesijama i zanimanjima, da bi na osnovu toga vršili podelu rada i rezultata rada i tako se uzajamno pomagali i sretno živeli.

I da uspiješ da drugog čovjeka vidiš samo čovjekom, bez njegovog autentičnog puta (što je nemoguće) opet bi (ako si ne-svjestan) našao razloge za mržnju. Tad bi mrzio drugoga zato što ima više, što zna bolje, što ima talenat za nešto, što... zar ne shvataš?

 

[JA KOJI JESAM]

već da je to dugotrajan i mukotrpan proces koji traje hiljadama godina, koji je u domenu nauke i filozofije. Koje se baziraju na sposobnosti RAZUMEVANJA sveukupnog ljudskog iskustva. I kad se na ovakav način dođe do ISTINE o sveukupnom postojanju, tek tada je to istinsko, čovekovo, INTELEKTUALNO PROSVETLENJE i INTELEKTUALNA SVESNOST.

Sad opet 'cijeniš' i nauku i filozofiju??? Koji si ti stari licemjer. Pa ako su nauka i filozofija one koje određuju šta je šta, ti si prdnuo u čabar.
Eh, to tebe i boli; dakle, u nauci i za naučnike si NIKO I NIŠTA, u filozofiji i za filozofe nisi filozof dok u religiji i za religiju si 'nedaj bože!'... a ti bi da preko svega toga sad prijeđeš, sve što je postojeće da srušiš, a sebe i svoju 'tandarajuću' teoriju o SVEMU ustoličiš tamo gdje te niko neće. Ups!

Nešto tu ne valja. Logika zaribala. Logika zaribala... zaribala .. cvrc .. logika .. .. .. idi kod Dragoljuba na popravku.