zemunski kej
Elita
- Poruka
- 20.826
Krstarica je objavila interesantan intervju sa jednim drzavnim sekretarom. Izkopiracu vam ceo tekst pa da vidimo sta mislite, Kaze covek da imamo 250 000 neozenjenih uglavnom iz ruralnih podrucja, Tihi je nesto pokusavao sa prokazom zivota na selu ali je lose prosao jer nema resenje za snajke.
a naših 250.000 neženja najbolje bi bilo da dovedemo devojke iz Laosa, Burme, Vijetnama i Kambodže koje bi se rado udale u Srbiji
Željko Vasiljević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ima ideju kako da poboljša demografsku sliku Srbije. Njegov projekat podrazumeva dovođenje najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme koje bi se udale za srpske neženje!
Demografska slika u Srbiji je katastrofalna i takva situacija zahteva radikalne mere. Imamo 250.000 muškaraca koji žive na selima, i ne mogu da nađu žene za udaju. Postoji mnogo zemalja u svetu koje imaju višak žena. Deo možemo da nađemo i u pravoslavnim zemljama kao što su Moldavija, Ukrajina, Rusija… Ali, meni nije cilj da oslabimo biološki potencijal zemalja koje su nam prijateljske. Po mom mišljenju, jedino je rešenje da dovodimo žene sa Dalekog istoka – kaže Vasiljević za Press.
Koje su to zemlje?
– Laos, Burma, Vijetnam, Kambodža. Oni su budističke vere koja je jako bliska pravoslavlju. Drugi, ključni razlog je što te žene imaju kult rađanja i kod njih nije nikakav problem da rode troje, četvoro, petoro dece. One dolaze iz sredina koje su ruralne, a to bi nam rešilo i nedostatak radne snage u poljoprivredi. One bi automatski mogle da nađu zaposlenje u poljoprivredi, imale bi izvor prihoda, a većina njihovih budućih muževa je dovoljno ekonomski moćna da mogu da izdržavaju porodicu.
Kako bi se to konkretno uradilo? Odete u Vijetnam i kažete: Dobar dan, treba mi 250.000 žena?
– Ne, ne može to da se uradi odjednom. Niti bi svih 250.000 žena bilo samo iz Azije. Meni su se javili prijatelji iz ukrajinske ambasade i rekli mi da imaju u jednom regionu Ukrajine daleko više žena nego muškaraca, i da su oni spremni da sarađuju u tom projektu sa nama. Sa Ukrajinkama bi i etnička i verska barijera bila mnogo manja…
Pa kako bi se u praksi „uvoz žena“ odvijao?
– Imali bismo svoj tim u tim zemljama. Žene bi morale da izvrše medicinske preglede. I da onda vidimo. U tim zemljama je dnevni prihod manji od jednog evra dnevno. Njima bi ovde bio ekonomski raj…
Da li bi postojalo neko državno telo koje bi sprovodilo projekat?
– Svakako. Nisam ulazio u tehnički deo, kako to organizovati, niti bih se ja baš sad nešto naročito usredsredio da se bavim tim. Sem da to bude prihvaćeno kao projekat države i da mi kažu: „Ti organizuj tim da radiš„. Onda bi se formirala neka državna agencija koja bi se bavila time, da prvo vidimo problematične regione u Srbiji mada su oni već poznati – istočna, jugoistočna i delovi zapadne Srbije. Trebalo bi da napravimo bazu podataka ovde, koji su to ljudi koji su spremni da prihvate takve žene, da vidimo njihovu stambenu i ekonomsku situaciju itd. I da vidimo koliko bi država mogla da izdvoji sredstava za tu akciju. Ta akcija uopšte ne mora da bude skupa.“ (pressonline)
Da li je ovo rešenje za muškarce iz Srbije ? Ovo se rešenje razmatralo u jednom momentu i možda i nije loše. Bilo bi dosta zainteresovanih.“
a naših 250.000 neženja najbolje bi bilo da dovedemo devojke iz Laosa, Burme, Vijetnama i Kambodže koje bi se rado udale u Srbiji
Željko Vasiljević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ima ideju kako da poboljša demografsku sliku Srbije. Njegov projekat podrazumeva dovođenje najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme koje bi se udale za srpske neženje!
Demografska slika u Srbiji je katastrofalna i takva situacija zahteva radikalne mere. Imamo 250.000 muškaraca koji žive na selima, i ne mogu da nađu žene za udaju. Postoji mnogo zemalja u svetu koje imaju višak žena. Deo možemo da nađemo i u pravoslavnim zemljama kao što su Moldavija, Ukrajina, Rusija… Ali, meni nije cilj da oslabimo biološki potencijal zemalja koje su nam prijateljske. Po mom mišljenju, jedino je rešenje da dovodimo žene sa Dalekog istoka – kaže Vasiljević za Press.
Koje su to zemlje?
– Laos, Burma, Vijetnam, Kambodža. Oni su budističke vere koja je jako bliska pravoslavlju. Drugi, ključni razlog je što te žene imaju kult rađanja i kod njih nije nikakav problem da rode troje, četvoro, petoro dece. One dolaze iz sredina koje su ruralne, a to bi nam rešilo i nedostatak radne snage u poljoprivredi. One bi automatski mogle da nađu zaposlenje u poljoprivredi, imale bi izvor prihoda, a većina njihovih budućih muževa je dovoljno ekonomski moćna da mogu da izdržavaju porodicu.
Kako bi se to konkretno uradilo? Odete u Vijetnam i kažete: Dobar dan, treba mi 250.000 žena?
– Ne, ne može to da se uradi odjednom. Niti bi svih 250.000 žena bilo samo iz Azije. Meni su se javili prijatelji iz ukrajinske ambasade i rekli mi da imaju u jednom regionu Ukrajine daleko više žena nego muškaraca, i da su oni spremni da sarađuju u tom projektu sa nama. Sa Ukrajinkama bi i etnička i verska barijera bila mnogo manja…
Pa kako bi se u praksi „uvoz žena“ odvijao?
– Imali bismo svoj tim u tim zemljama. Žene bi morale da izvrše medicinske preglede. I da onda vidimo. U tim zemljama je dnevni prihod manji od jednog evra dnevno. Njima bi ovde bio ekonomski raj…
Da li bi postojalo neko državno telo koje bi sprovodilo projekat?
– Svakako. Nisam ulazio u tehnički deo, kako to organizovati, niti bih se ja baš sad nešto naročito usredsredio da se bavim tim. Sem da to bude prihvaćeno kao projekat države i da mi kažu: „Ti organizuj tim da radiš„. Onda bi se formirala neka državna agencija koja bi se bavila time, da prvo vidimo problematične regione u Srbiji mada su oni već poznati – istočna, jugoistočna i delovi zapadne Srbije. Trebalo bi da napravimo bazu podataka ovde, koji su to ljudi koji su spremni da prihvate takve žene, da vidimo njihovu stambenu i ekonomsku situaciju itd. I da vidimo koliko bi država mogla da izdvoji sredstava za tu akciju. Ta akcija uopšte ne mora da bude skupa.“ (pressonline)
Da li je ovo rešenje za muškarce iz Srbije ? Ovo se rešenje razmatralo u jednom momentu i možda i nije loše. Bilo bi dosta zainteresovanih.“
