Smrt

Često pomislim na smrt, ali ne razmišljam o njoj,
gade mi se crvi.
I ta misao je za mene samo opomena da mi vreme ističe i
da treba da ubrzam, ako mogu.
Smrt je za mene samo tačka na život.

Iza - nema više ničega. :)
 
Ja se radije sećam doživljaja pre rođenja,a i ranog detinjstva kad sam se intenzivno sećao i svaki san
je bio letenje i bežanje od mračnih spodoba...Izgleda sam uspeo da zbrišem...:lol:
 
LBarbara:
..mene muči jedno lično zapažanje..ako se "vreme" koje dolazi posle života naziva smrt kako se onda zove "vreme" pre života?...isto smrt ili?
Kliknite za proširenje...
Zavisi o kom vremenu govoriš.
Ako govoriš o svom vremenu, ono za tebe postoji samo dok živiš. Pošto vreme za tebe ne postoji "dok ne živiš", to znači da ni smrt za tebe ne može da postoji.
Znam, ti zamišljaš da postoji vreme van tebe. Ali za tebe ne može da postoji ništa van tebe, odnosno, van tvog doživljaja. A tvoji doživljaji su apsoluno isto što i tvoj život.
Sve što slutiš da postoji van tebe (tvog uma), za tebe je nesaznajno. Za tebe je saznajno samo ono što je osvešćeno u tvome umu.

Sad možemo i dublje da ulazimo u tu materiju, pa da recimo kažeš - "ali ja imam čula kojima zapažem ono što je van mene". E sad treba da razmisliš, ne zato što mi veruješ, već zato što do tog odgovora dolaziš logičkim zaključivanjem polazeći od sebe kao početka i centra tvoje realnosti. Bez ikakve religiozne ideje, možeš da zaključiš, da ovaj tvoj um (ovu tvoju realnost), nisi ti kreirala. Sad možeš svojoj realnosti da veruješ kao što snevač veruje svom snu dok sanja. Ali kao što je snevačeva realnost san u kome takođe ima čula, kreće se i td, a sve je u njegovom umu, tako je i ova realnost u tvome umu (to je sigurno). A šta je to što stvara tvoj um (tvoju realnost), kao suštinski odgovor uzimaš informacije (doživljaj) iz realnosti. Nadam se da možeš da zaključiš, zašto je to pogrešno. Kao što sam čuo da neki za monitor kažu da je kompjuter. A šta je ona kutija u koju je uključen monitor, a posebno šta je u njoj, za njih je nesaznajno. :D

Sada možemo da idemo još dalje i dublje u razradi ideje i tako ispišemo celu knjigu. Ali ovo je osnovna i početna ideja, a samim tim i prva najteža stepenica u shvatanju fenomena života i ograničenosti saznanja do kojih se može doći..
 
To je najlakše shvatiti Mužjače-to su misli koje su iznad svesti i ne odnose se na sopstvenu svest već na njena dela!:manikir:
Naime,to su spekulacije uma o sopstvenim proizvodima (koje ne moš nikom uvaliti:mrgreen:)
Naime,Noeme o kojima ti pričaš su hiletske,one koje svakodnevno srećemo,a ti ih zoveš pojavama,a ja fenomenima uma.
Da bi saznao kako nastaju te noeme,morao bi ponešto znati o sopstvenoj svesti!
Nije sve nesaznajno - transcedentno!
Već intencijalnost uma je ta koja nam se ukazuje kad zađemo u sopstvene oblike i noeze svoje svesti.A tu je i refleksija
na koju ja ukazujem od kako sam se s vama solipsistima sreo na forumu.
Sama refleksija ne bi bila moguća bez te intencijalnosti svesti koja jasno oblikuje noeme svesti "kada kamićak padne na njenu
površinu"...Tj .bez hiletskih dolaznih sadržaja ne bi bilo ni noema.
Šta je tu ,pre svega jasno?
Pre svega je jasno da nismo sami i jedini!
Dalje je već sve lakše objasniti...:lol:

- - - - - - - - - -

Ali,implikacija da je "vreme"života i smrti stvar subjektivne konstrukcije i da, ustvari,je
tačna.
Jednostavnije-mi smo izmislili vreme tj.takva smo bića koja spajaju sećanja sa sadašnjim dešavanjima i s nadom i strepnjom
te tako grade kontinium uma zvani "vremenska predstava ili film".
Šopi je od te banalnosti napravio učenje-doktrinu!:hahaha:

- - - - - - - - - -

Ja se izvinjavam nevičnim jeziku filozofije,ali muka je i najjednostavnije stvari iskazati ovim nedovoljnim jezikom koji nije ni blizu dovoljan
za filozofiju,a kamo li za neku metafiziku...
Ludvig Witgenstein je to isto lepše i jasnije rekao...:manikir:
 
Verovatno misliš na Wittgensteinov Tractatus gde je krenuo od nule i stigao do nule (paradoksa) tj. na kraju je iskritikovao sam sebe, nije verbalno uspeo da predje granicu..
Heidegger je donekle kvalitetno mantrao o smrti kao o konačnom horizontu svega...ali niko nije mantrao o horizontu pre svega...
Mužjak je u pravu kad kaže da je vreme nešto što je moje i što ne postoji izvan JA ali baš zato sam i pojam vreme stavila pod navodnike jer vreme definitivno postoji
i posle mene, moje JA ne postoji u tom vremenu...
Htela sam da kažem da je smrt isto mesto odakle smo došli kad smo se rodili...
 
LBarbara:
Verovatno misliš na Wittgensteinov Tractatus gde je krenuo od nule i stigao do nule (paradoksa) tj. na kraju je iskritikovao sam sebe, nije verbalno uspeo da predje granicu..
Heidegger je donekle kvalitetno mantrao o smrti kao o konačnom horizontu svega...ali niko nije mantrao o horizontu pre svega...
Mužjak je u pravu kad kaže da je vreme nešto što je moje i što ne postoji izvan JA ali baš zato sam i pojam vreme stavila pod navodnike jer vreme definitivno postoji
i posle mene, moje JA ne postoji u tom vremenu...
Htela sam da kažem da je smrt isto mesto odakle smo došli kad smo se rodili...
Kliknite za proširenje...

Vrijeme postoji samo u razumu dok tvoje JA postoji i izvan vremena, bezvremeno, ali JA kao subjekat jedino postoji u vremenu. Vijeme je jednačina trajanja subjektivnog doživljaja a subjektivni doživljaj nije ništa drugo do projekcija jednačine Subjekat+objekat. Plus (+)=(raz)Um=put=vrijeme. Subjekat ne postoji bez objekata, stoga bez objekata ne postoji vrijeme. Ali objekti ne određuju postojanje JA. JA postoji nezavisno od objekata. Jedino centrirajući pažnju u JA, Biće sebi otkriva da je JA uistinu sadržilac ostatka Jastva kao i da je ono (JA) sadržano u Jastvu kao cjelini kao i u svakom drugom individualnom JA Jastva. U drugim riječima: JA=JASTV. U tom aspektu postojanja Um nije manifestovan (jedno je nemanfestovano, apsolutno JA), stoga ni objekti ne postoje (objekti su takođe nemanifestovana JA Jastva). U tom apsolutnom aspektu sebe JA JESTE SVE. SVE JEST. Svako JA JEST. Vrijeme u tom neposrednom odnosu JA i Jastva nema svrhu.

Dakle, tvoje JA uvijek postoji. Ono je apsolutno postojanje i uvijek će da bude projektovano u sopstveni manifestujući subjekat. Ni jedna projekcija Subjekta nije moguća bez objekta, stoga, čim postaneš subjekat... vijeme teče, u vremenu si. Karakter iskustva tog manifestujućeg subjekta zavisi od početne jednačine iz koje se novo iskustvo rađa. 'Tvoje JA' će uvijek stvarati 'tvoju realnost' ma kakva i ma kroz kakve oblike se ta realnost manifestovala. Jedino će memorija razuma koji koristiš biti uslovljena zaboravom kako bi novo iskustvo moglo da se manifestuje autentičnim.

Smrt nije mjesto već nevidljiva granica između dva životna iskustva. Naravno, ako to što je tvojoj trenutnoj svjesnosti nepoznato smatraš 'smrću' onda da... i prije i poslije ove svjesnosti jeste smrt. Onda i za 'smrt' možeš tvrditi da je mjesto (mada nije) jer vrijeme postoji jedino u vezi subjekta sa objektima u prostoru (Umu). Prostor je manifestujuća vrijednost Uma (praznine) a vrijeme je mjera prelaženja praznine (puta) od subjekta ka objektu.
 
"Vrijeme postoji samo u razumu dok tvoje JA postoji i izvan vremena, bezvremeno, ali JA kao subjekat jedino postoji u vremenu..."

Kad sam bio mali,uvek mi je ovo bilo sumljivo...:whistling:

- - - - - - - - - -

Još samo da nam se objasni šta je JA kao JA,a šta subjekat kao JA...
Ali brez petljanja moliću!:lol:
 
Dragoljub69:
"Vrijeme postoji samo u razumu dok tvoje JA postoji i izvan vremena, bezvremeno, ali JA kao subjekat jedino postoji u vremenu..."

Kad sam bio mali,uvek mi je ovo bilo sumljivo...:whistling:

- - - - - - - - - -

Još samo da nam se objasni šta je JA kao JA,a šta subjekat kao JA...
Ali brez petljanja moliću!:lol:
Kliknite za proširenje...

Objasnio sam:

Kada kažeš JA, već si uposlio Duh, ogledalo kojim potvrđuješ postojanje nečega, ličnog.
JA jeste Znanje-o-sebi-postojanju. JA, stoga nije postojanje. Znanje-o-sebi-postojanju jeste potvrda tome nečemu da ono jeste, da ono postoji.
Kada je JA samo JA, JA je duh (odraz u ogledalu) koji se uzdiže prema onome-što-(ono)-jeste (prema apsolutu). Taj duh se uzdiže iz njegovog neposrednog odnosa sa ogledalom (pažnjom). To ti je kao kad ti staneš ispred ogledala i vidjevši šta se u njemu reflektuje prema tebi potvrdiš sebi: 'Ja sam Dragoljub. Pažnja je u nultoj tački, nema nikakvih uglova opažanja. Ono-što-jeste sebe vidi onakvim kakvo uistinu jeste stvarajući jedino moguću istinu o sebi: JA JESAM SVA JA, JA JESAM JASTVO. Ostatak JASTVA je sadržan u njemu, ali je i ono sadržano u ostatku JASTVA. Tu se postojanje, njegova apsolutna nepromjenjiva osnova, 'vidi i doživljava' Sobom.

Pomjeri li se pažnja iz tog neposrednog odnosa sa onim što se ogleda u ogledalu, pomjeri li se ogledalo iz nulte pozicije, instantno se stvara ugao posmatranja. Ugao nagovještava da je pažnja sada usmjerena ka sadržaju Jastva a kroz jednu projektovanu tačku. Tačka djeluje kao prizma, a ogledalo se iz neposrednog odnosa, iz nulte tačke pokrenulo prema projektovanom individualizovanom sadržaju Duha (Svijesti) kroz jedan besprostorni centar. To pokretanje pažnje kreira i prvu projekciju. Projektovano je jedno JA sa potpunim sadržajem Jastva u Sebi. Taj besprostorni centar jeste Um. Ostatak projektovanog Jastva u Umu nije sadržilac Jastva u sebi, već je u zavisnom odnosu sa Umom. Um je sada postao posrednik između Bića koje stoji ispred ogledala i onoga što se u ogledalu a kroz Um opaža. A gdje je Biće? Biće se postavlja u svaku individualno projektovanu poziciju (JA), a ta pozicija mu postaje subjekat jedino kada se na drugoj strani Uma pojavi drugo JA iz projektovanog Jastva kao njegov objekat. U toj poziciji ogledala (pažnje) stvorio se ugao opažanja (zahvaljujući Umu), ali se takođe stvorila i Svjesnost o projektovanom iskustvu. Isto tako se iz ogledala izgubio odraz svega-što-(Biće)-jeste. Izgubila se Svijest-o-sebi-koji-jesi. Biće više ne vidi svoj odraz u ogledalu (ne vidi da je JA=Jastvo), dakle ne vidi sve-(ono)-što-(ono)-jeste, već sad vidi Umom projektovane objekte koji se prema njemu reflektuju u njegovom ogledalu, u njegovoj pažnji.

Ako sad opet za primjer upotrijebimo Dragoljuba koji stoji ispred ogledala... dok god Dragoljub drži ogledalo u nultoj tački, Dragoljub (apsolut) će uvijek u ogledalu vidjeti Sebe. Dragoljub će za sebe reći: Ovo sam JA.
Međutim, kada Dragoljub pokrene ogledalo iz nulte tačke pa stvori ugao od 30 stepeni recimo, on u ogledalu više neće moći vidjeti sebe već refleksiju nečega što je projektovano u tom datom uglu u odnosu na Sebe. Šta bi to nešto bilo? Ako je Dragoljub 'subjekat' onda je to nešto za sigurno neko drugo JA koje se Dragoljubu predstavlja kao njegov objekat. Uglovi postavljanja ogledala uvijek održavaju svjesnost o onome što Dragoljub kao subjekat nije. JA kao subjekat je individualizovano znanje-o-sebi koje u sebi ne sadrži ostatak Jastva, zato sakuplja ostatak Jastva (znanja) spoznajom, iskustveno, i čuva ih u memoriji proživljenog.

Ono JA koje je u nultoj poziciji doživljavalo Sebe kao sadržiocem Jastva... sada je u u projekciji postalo izolovano, a jedinu vezu sa ostatkom Jastva može da ostvari posredstvom Uma.
 
Slabo ti je ovo,da ne kažem neproduhovljeno...Kakav odraz u ogledalu boktemazo...
Dušu svoju spoznaješ najneposrednije,damar svetlosti koje vidiš osvetljava...
Duša ti osvetljava svet-ne budi jok...
Rekoh već:intencijalnost svesti-njena napregnutost-životnost...Kad ona ugasne-ugasio si!
 
wirdz:
"Smrt je oslobađanje jer
umreti znači nemati više
potrebu ni za kim. Nesrećni
rob biva oslobođen, silom,
svojih
zadovoljstava,
svojih nedaća, svog života
željenog i večnog. Kralj
biva oslobođen od svojih
poseda, kojih nije želeo da
se odrekne. One koje su se
razbacivale ljubavlju bivaju oslobođene opšteg divljenja koje su
obožavale. Pobednici bivaju oslobođeni svojih pobeda kojima
su posvetili život.
Zato smrt oplemenjuje i odeva u neviđene, raskošne
halje to jadno besmisleno telo. Jer to je sad telo slobodnog
čoveka, bez obzira što on to nije hteo da bude. Jer to više nije
telo roba, iako je taj rob plačući izgubio svoje ropstvo. Kao što
neki kralj čija je najviša slava njegova kraljevska titula može biti
smešan kao čovek ali je veliki po tome što je kralj, tako i mrtvac
može biti izobličen, ali je veliki zato što je slobodan."

Fernando Pesoa

...

ima li svrhe razmišljati o smrti?
određuje li upravo to razmišljanje, taj naš stav o tome - čitav naš život, i to kako ga živimo?

šta mislite...
Kliknite za proširenje...
Sve što si ovde pročitao (pa čak i u uvodu citirao) samo su iluzije, protkane mislima (opet iluzijama)... i očekivano, odgovori na tvoja pitanja su izostali...
Međutim, ono što ti sigurno može pomoći u shvatanju je ako se upitaš:
KO to razmišlja o smrti?
Šta to tvoje JA podrazumeva?
Da li si TO "podrazumevano" zapravo TI?
... i tako shvatiš KO tu zapravo "umire", a KO ne može nikako, jer vazda postoji i "van" tog procesa matriksa,
... i što je možda još bitnije: KO se zapravo rađa, a KO ne može nikako, jer vazda postoji i "van" tog procesa matriksa.

Da smo sav "strah" usmeravali na "vreme" pre rođenja, danas bi se smrt slavila, a rođenje oplakivalo... i ne bi pričali kako će ko nahebati u zagrobnom, već kako je ko nahebo pre rođenja.
Primer
Umesto
"Vidi ovog ološa, u paklu će goreti"
Tipa
"Vidi ovog ološa, sigurno iz pakla dolazi"

a popovi bi krstili narod tek na samrti... i to na osnovu "rekla-kazala" o skoro-pokojnom.
Dakle, ako prvi komšija kaže za njega da nije bio "dobar", onda ništa od krštenja...pa bi Srbija bila u ozbiljnoj oskudaciji po tom pitanju.

i to sve u slučaju da su se ljudi više plašili boravišne lokacije ćaletovih yaya naspram mrtvačkog sanduka i crva.


Tako da nakon svega ostaje pitanje od krucijalne važnosti:
Da li možeš videti/sagledati SEBE, a da taj odraz bude oslobođen svih etiketa?!
ONO što budeš "video", je ujedno i odgovor na sva bitna životna/filozofska pitanja.

Rođenje, življenje, smrt - predstavljaju obitavanje do granica matriksa, koji je prepun pravila koja se "moraju" poštovati.
Što znači da:
1. na pešačkom moraš propustiti pešaka, a ne proći "kroz" njega... jer ako "prođeš" kroz njega, to jeste događaj gde je slika udarila sliku (što bi rekao Ozi), ali će tako tvoja slika završiti u zatvoru koji je takođe slika... i tvoja slika je tamo nahebala... a o emocijama koje ćeš TI kroz tu sliku preživljavati, nema potrebe razglabati...jer predstave o takvim "slikama" ne mogu biti pozitivne..... Dakle, pusti pešaka neka prođe.
2. kao što negde rekoh, ne moraš otići u planine i živeti tamo gde medvedi nose poštu... naprotiv, rođen/stvoren si "tu gde jesi", pa shodno tome i stvaraj... a gde ćeš to kvalitetnije i obimnije neg` međ` ljudima?!
3. razlog zbog čega čovek treba stvarati tj biti produktivan, nije samo jer je i sam "stvoren". Već se dodatno otkriva po tome kako se oseća kada stagnira, uništava ili nazaduje. Blago rečeno "loše". A jedino "dobro" kada nešto stvori.
4. šta god radio i mislio, tako će ti se i vraćati pa ćeš tako i živeti... s time što postoji još jedan fenomen o kome ovde ne primetih da neko govori... a to je moć samog razmišljanja, kojim se magnetišu/privlače događaji... u prevodu "pazi šta želiš, da ti se to ne ispuni", ili "ono od čega bežiš, to te i sustigne"...milijardu puta provereno, pa mu dođe i istinito... zbog nebavljenjem ovom tematikom (materijalizovana posledica čiji uzrok nije fizičke, već mentalne prirode), ovaj pdf će ostati tako suvoparan...jer upravo ta oblast, jednim delom predstavlja direktnu vezu između onostranog i ovostranog, a drugim otkriva mehanizam ovog matriksa... iako je on sam "pojava u svesti"... dakle najviše o stvari po sebi, koja opet iziskuje neka "pravila".
5. sve moguće "grane" filozofije ne mogu bez istih, jer se upravo matriksom bave
 
Poslednja izmena:
Dragoljub69:
Slabo ti je ovo,da ne kažem neproduhovljeno...Kakav odraz u ogledalu boktemazo...
Dušu svoju spoznaješ najneposrednije,damar svetlosti koje vidiš osvetljava...
Duša ti osvetljava svet-ne budi jok...
Rekoh već:intencijalnost svesti-njena napregnutost-životnost...Kad ona ugasne-ugasio si!
Kliknite za proširenje...

Ajd', nek bude kako ti kažeš... ZA TEBE... a šta kome služe naša znanja... moje nek bude meni.
 
Elevejt:
Sve što si ovde pročitao (pa čak i u uvodu citirao) samo su iluzije, protkane mislima (opet iluzijama)... i očekivano, odgovori na tvoja pitanja su izostali...
Međutim, ono što ti sigurno može pomoći u shvatanju je ako se upitaš:
KO to razmišlja o smrti?
Šta to tvoje JA podrazumeva?
Da li si TO "podrazumevano" zapravo TI?
... i tako shvatiš KO tu zapravo "umire", a KO ne može nikako, jer vazda postoji i "van" tog procesa matriksa,
... i što je možda još bitnije: KO se zapravo rađa, a KO ne može nikako, jer vazda postoji i "van" tog procesa matriksa.

Da smo sav "strah" usmeravali na "vreme" pre rođenja, danas bi se smrt slavila, a rođenje oplakivalo... i ne bi pričali kako će ko nahebati u zagrobnom, već kako je ko nahebo pre rođenja.
Primer
Umesto
"Vidi ovog ološa, u paklu će goreti"
Tipa
"Vidi ovog ološa, sigurno iz pakla dolazi"

a popovi bi krstili narod tek na samrti... i to na osnovu "rekla-kazala" o skoro-pokojnom.
Dakle, ako prvi komšija kaže za njega da nije bio "dobar", onda ništa od krštenja...pa bi Srbija bila u ozbiljnoj oskudaciji po tom pitanju.

i to sve u slučaju da su se ljudi više plašili boravišne lokacije ćaletovih yaya naspram mrtvačkog sanduka i crva.


Tako da nakon svega ostaje pitanje od krucijalne važnosti:
Da li možeš videti/sagledati SEBE, a da taj odraz bude oslobođen svih etiketa?!
ONO što budeš "video", je ujedno i odgovor na sva bitna životna/filozofska pitanja.

Rođenje, življenje, smrt - predstavljaju obitavanje do granica matriksa, koji je prepun pravila koja se "moraju" poštovati.
Što znači da:
1. na pešačkom moraš propustiti pešaka, a ne proći "kroz" njega... jer ako "prođeš" kroz njega, to jeste događaj gde je slika udarila sliku (što bi rekao Ozi), ali će tako tvoja slika završiti u zatvoru koji je takođe slika... i tvoja slika je tamo nahebala... a o emocijama koje ćeš TI kroz tu sliku preživljavati, nema potrebe razglabati...jer predstave o takvim "slikama" ne mogu biti pozitivne..... Dakle, pusti pešaka neka prođe.
2. kao što negde rekoh, ne moraš otići u planine i živeti tamo gde medvedi nose poštu... naprotiv, rođen/stvoren si "tu gde jesi", pa shodno tome i stvaraj... a gde ćeš to kvalitetnije i obimnije neg` međ` ljudima?!
3. razlog zbog čega čovek treba stvarati tj biti produktivan, nije samo jer je i sam "stvoren". Već se dodatno otkriva po tome kako se oseća kada stagnira, uništava ili nazaduje. Blago rečeno "loše". A jedino "dobro" kada nešto stvori.
4. šta god radio i mislio, tako će ti se i vraćati pa ćeš tako i živeti... s time što postoji još jedan fenomen o kome ovde ne primetih da neko govori... a to je moć samog razmišljanja, kojim se magnetišu/privlače događaji... u prevodu "pazi šta želiš, da ti se to ne ispuni", ili "ono od čega bežiš, to te i sustigne"...milijardu puta provereno, pa mu dođe i istinito... zbog nebavljenjem ovom tematikom (materijalizovana posledica čiji uzrok nije fizičke, već mentalne prirode), ovaj pdf će ostati tako suvoparan...jer upravo ta oblast, jednim delom predstavlja direktnu vezu između onostranog i ovostranog, a drugim otkriva mehanizam ovog matriksa... iako je on sam "pojava u svesti"... dakle najviše o stvari po sebi, koja opet iziskuje neka "pravila".
5. sve moguće "grane" filozofije ne mogu bez istih, jer se upravo matriksom bave
Kliknite za proširenje...

Ne zaglavljuj se u glupe matrikse,ostani u nirvani...Umiri površinu svesti i nek samo bljeska mirno svojom životnošću.
Idemo u svest!
Misao...Ali ne ophrvana nekim sadržajima,samo željna postojanja svojeg dejstva misaonog...Udivljenost svojom mišlju sporo dolazi
-bolje opisati s "ophrvava" i to neki zovu "ljubav",,, Tu ima i strepnje tihe koju egzistencijom nekad zovemo...
Ma to je to što kažeš:alfa i omega našeg bljeskanja svesti,te se čini-i svega što postoji...
Da,sve ima neke misli:i onaj kamićak i stena i kap i more,ali i planeta i Sunce...A šta misli svemirski prostor? HUUH!
E vidiš svetlosti-tek tu je transcedencija...Tu se stvaraju svetovi i tek treba da shvatimo...Ne žuri i ne pravi se pametan-
tu će pamet da zastane svaka...Tu se mora unazad ići i to daleko,veoma daleko-ni Habl ne može toliko,,,Jeka stvaranja?
Odakle dolazimo majkumu...?;):lol:
 
....samo pre 3-4 decenije , na ovim prostorima svi su javno pokazivali da ne veruju u takozvani zagrobni život , a potajno su od njega mnogo očekivali....danas bez izuzetaka svi javno potvrđuju svoja uverenja - veru u zagrobni život , a potajno od njega ništa ne očekuju......
....ovu veliku promenu , ovaj duhovni preobražaj , doneo je kontra revolucionarni udar i najezda balkanskog primitivno prostačkog , kapitalizma , sa svojom "čuček - gologuzom kulturom"....
15338885_10154940326831282_3444261261884066322_n.jpg
 
Dragoljub69:
Ne zaglavljuj se u glupe matrikse,ostani u nirvani...Umiri površinu svesti i nek samo bljeska mirno svojom životnošću.
Kliknite za proširenje...
Nema potrebe kolega, ionako smo dovoljno automatizovani u "njima" (svako u svom). Neki čoporativno sinhronizovani, dok drugi vazda čekaju kod OK korala.
Dragoljub69:
Idemo u svest!
Misao...Ali ne ophrvana nekim sadržajima,samo željna postojanja svojeg dejstva misaonog...Udivljenost svojom mišlju sporo dolazi
-bolje opisati s "ophrvava" i to neki zovu "ljubav",,, Tu ima i strepnje tihe koju egzistencijom nekad zovemo...
Ma to je to što kažeš:alfa i omega našeg bljeskanja svesti,te se čini-i svega što postoji...
Da,sve ima neke misli:i onaj kamićak i stena i kap i more,ali i planeta i Sunce...A šta misli svemirski prostor? HUUH!
E vidiš svetlosti-tek tu je transcedencija...Tu se stvaraju svetovi i tek treba da shvatimo...Ne žuri i ne pravi se pametan-
tu će pamet da zastane svaka...Tu se mora unazad ići i to daleko,veoma daleko-ni Habl ne može toliko,,,Jeka stvaranja?
Odakle dolazimo majkumu...?;):lol:
Kliknite za proširenje...
Odgovor se otkrije tek kada se cela ta "vožnja" rasprši ;)
a ne sumnjam da ga znaš, čim si na samom njenom kraju postavio pitanje, umesto odgovora koji je nemoguće (pravilno) dati... osim (ne)vešto ukazati na njega
Tako da itekako postoji još...
jer se upravo po toj veštini svi mi ovde razlikujemo.... gde direktno pokazujemo koliki smo moudraci, a koliko nabubani-ispranih mozgova, a češće koliko smo kombinacija ta 2 :lol:
 
Filozofu ne treba da je važno kakav utisak ostavlja,već šta mu porađa radoznalost istraživačka...
Mada je dobro i da dobro izgleda žemskicama...:per:
Ybg,krv nije voda...:lol:
 
Dragoljub69:
Filozofu ne treba da je važno kakav utisak ostavlja,već šta mu porađa radoznalost istraživačka...
Mada je dobro i da dobro izgleda žemskicama...:per:
Ybg,krv nije voda...:lol:
Kliknite za proširenje...
Nije, al ne može i jare i pare :lol:

Zato bi mu bilo bolje da konačno otkrije tog mudraca u sebi.
Jer isti privlači žemske i sa daleko većih udaljenosti, iz svih mogućih pravaca... baš zbog utiska kakav (ne)svesno ostavlja
... a usput i sazna šta mu porađa radoznalost
Mielke:
When you're dead, you're fuckin' dead, and this is the only philosophy.
Kliknite za proširenje...
"Don't mix frogs and grandmothers"
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
 
ne znam dal si nekad provodio vreme sa ljudima koji su umrli iznutra... nema nista tuznije od toga....i ne pravi se blesav kad znas na sta sam mislio.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Veštačka inteligencija i smrt razmišljanja
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
1.626
Banovic Strahinja
B

Back
Top