“Zauvek staviti tačku prema ljudima koji su krivi za ubijanje nevinih”: Sagovornici Danasa o odluci Šmita da se osuđeni za ratne zločine ne kandiduju na izborima
J. Diković/M. Čonjagić 27.03.2024. 21:03
Odluka da kandidovanje na izborima svima koji su osuđeni za ratne zločine bude zabranjeno je logična i trebalo je da bude doneta mnogo ranije, komentarišu sagovornici Danasa izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, koje je nametnuo visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.
U Šmitovoj odluci se navodi da nijedna osoba, koju je bilo koji međunarodni ili domaći sud osudio za zločin genocida, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločine ne može se kandidovati na izborima, niti obavljati bilo koju izbornu, imenovanu ili drugu dužnost
Osim te odluke, Šmit je nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona, koje bi trebalo da obezbede fer i poštene izbore putem profesionalizacije biračkih odbora, uvođenjem skeniranih glasačkih listića i video nadzora.
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, smatra da bi bilo veoma opasno ako bi neko u ovoj odluci Šmita video bilo šta sporno, “budući da je BiH zemlji u kojoj još uvek nema pravde za žrtve ratnih zločina i njihove porodice”.
“Odluka je logična i bilo kakvo stavljanje na stranu osuđenih ratnih zločinaca je neprihvatljivo. S druge strane, ukoliko neko zbog ovog ograničenja ne može da se kandiduje, uvek se može obratiti sudovima u BiH, zatim i Evropskom sudu za ljudska prava koji je i ranije imao slučajeve restrikcije pasivnog biračkog prava iz sličnih razloga, na primer u baltičkim zemljama”, objašnjava Miletić za Danas.
Edvin Kanka Ćudić, koordinator Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije, podseća da je ono što je pre godinu dana najavio, sada visoki predstavnik sproveo u delo.
“Inicijativu civilnog društva koje godinama zahtijeva da se osobe osuđene za ratne zločine ne mogu kandidirati na izborima niti obnašati bilo koju izbornu, imenovanu ili drugu dužnost. Nije to bilo pitanje samo moralnih vrijednosti, nego i poštovanje sudskih instanci. Da se jednom zauvijek stavi tačka prema ljudima koji su krivi za ubijanje nevinih. Takvih ima među svim narodima. Aktuelne politike ih direktno ili indirektno inkorporiraju u svoje centre moći. Te ličnosti gostuju na konferencijama, promovišu publikacije, posjećuju obrazovne ustanove. Oni su još uvijek instrumenti sprovođenja nakaradnih politika devedesetih, ili barem pokušaja da se takve ratnohuškačke politike aktualiziraju kako bi se pojedinci što duže održali na vlasti” ističe Kanka Ćudić za Danas.
On veruje da će biti osporavanja i negodovanja zbog odluke visokog predstavnika.
“Međutim, ona je jedan od primjera kako bi se moglo stati u kraj pojedincima, samo ako se pokaže volja. Nažalost, od bosanskih državnih institucija, na takvu odluku bi se još dugo čekalo. Nedostaje hrabrosti za rješavanje krucijalnih pitanja u suočavanju s prošlošću. Zato će presuđeni ratni zločinici, uprkos ovoj odluci, i dalje biti prisutni na javnoj sceni. Možda neće vršiti javne funkcije, ali će djelovati u pozadini i biti tu da podrže one čija načela dijele”, navodi Kanka Ćudić.
Kolumnista iz BiH
Dragan Bursać smatra da je Šmit odavno trebalo da nametne tehničke izmene izbornog zakona “pošto one omogućavaju koliko-toliko fer izborni proces”.
“Što se tiče zabrane, ta zabrana je trebala biti civilizacijska tekovina. Svako onaj koji je na bilo koji način bio u dodiru sa ratnim zločincima, a kamoli oni koji su presuđeni zabratne zločine ne bi trebalo uopšte da učestvuju u izbornom procesu a kamoli da olučuju sa pozicija političke moći. Ta odluka nije trebalo da čeka 2024. već je trebala biti doneta onog trenutka kada su počeli da se procesuiraju odgovorni za ratne zločine”, ističe Bursać za Danas.
U najmanju ruku, dodaje on, odluka je dobrodošla, makar kako bi se pravno regulisala politička izmaglica gde je svakome dozvoljeno da tumači stvari kako hoće.
“Bili su političari koji su tumačili da je ratni zločinac koji je odslužio kaznu bivši razni zločinac. Ne samo da su nakaradno tumačili, već su davali priliku zločincima da nastave političko delovanje nakon odsluženja kazne”, ukazuje naš sagovornik
Po njegovom mišljenju, odugovlačenje tehničkih izmena izbornog zakona je produkt dodatne krize u BiH.
“Hoću da verujem da je Šmit to uradio iz najboljih namera kako bi se politički akteri pikušali dogovoriti i uraditi nešto na BiH nivou. Međutim, znalo se od početka da je to nemoguća misija, da Dragan Čović tehničke izmene uslovljava potpunim izmenama izbornog zakona, a znalo da će Milorad Dodik to negirati jer mu izmene ne idu u prilog”, navodi Bursać.
Visoki predstavnik je, dodaje Danasov sagovornik, išao na štetu građanima BiH ovim odugovlačenjem, jer je pružio mogućnost i Dodiku i Čoviću da jačaju.
“Zašto je sada doneo ovu zabranu, vrlo je verovatno da jre poslušao Ambasadu SAD, samim tim i američku vlast kojima je dosta ucjena i rasparčavanja BiH”, zaključuje Bursać.
