Јао, алкохол ... Никад ми није било јасно то дивљаштво усред пијаности? Свашта сам доживела у изласцима, стварно. Једна другарица је заспала испред Владе РС, јер није имала снаге да се успење до Славије, па помислила "дај да се одморим мало" и пружила се по степеницама. Једна је почела да нас гађа флашама узвикујући "ви не знате колико сам ја моћна!!!" па катапултира флашу у зид, и заврши на ВМА у скоро коми. Или рецимо, узме у таксију кесу да повраћа и крене да повраћа и ... заспи.
И ја сам пила, толико да сам умирала на секунде, али буквално умирала, прекидала ми се свест, али никад нисам чинила нека варварства, јер немам неке потиснуте жеље, фантазије и идеологије које желим да проповедам у тренуцима пијанства. И сматрам да нико не треба да их има. Типа, ја сам Цезар.
Моје најлепше пијанство је било када сам се изгубила у Тивту, оставили ме сви јер нису могли да ме нађу, и отишли натраг, у друго место где смо били смештени. Појави се (не знам одакле, кунем се) познаница, значи нисам нешто блиска са њом уопште, и ја не проговарам реч јер се не осећам угрожено. Она каже: "седи ту за мој сто, ништа немој да се бринеш." Следеће чега се сећам, ја у бемвеу, возе ме кући, ко ме вози појма немам, не сећам се ни да су ме питали где ми је апартман? Бог све то регулисао, чак и бемве, јер има стила.
Искрцали ме мало даље од апартмана и ту сам села на понту и гледала рибаре како извлаче рибу мрежама. Почело је већ да свиће над Боком. Ту поред, било пар неких људи на тераси и позвали су ме да седнем са њима, стварно су били добри, не памтим шта смо причали конкретно, немам појма ни како се зову, памтим њихову доброту. Причали смо тако, смејали се, а онда је почело да грми и сева, било је то као космички лајт шоу! Отратили су ме до мог апартмана где су ме ове што су ме оставиле почеле прекоревати "како сам могла, оне су се уплашиле". Али оне не знају истину...
Бог ме спасао а да нисам ни прстом мрднула и још ми подарио грмљавину над Боком!!!!!!!!!!1