Smisao u umetnosti zivota

[MUDRICA]

Samoca. Samoca je, ako uz nju vremenom ne poludite, vec naucite da zivite sa njom i cak je neobicno zavolite, siguran put do spoznaje sebe samoga.

 

[elendil]

Stopiranje je samo jedan od nacina da nekoga zustavite u avanturi njegovog putovanja kroz ludnicu nazvanu zivot.Samo da li i vi sami i on zaista znate kuda ste se uputili,kuda zaista putujete,koji je vas cilj,vasa svrha na putovanju.
Put vecno ide,nikad ne prestaje,od vrata gde poce i zatim,daleko napred gde put nestaje moram ako mogu da pratim-reci su Hobita Bilba Baginsa.Obicno se radjamo sami,putujemo sami i nestajemo sami,mada na tom putu srecemo voljene duse sa kojima se nekad i prividno rastajemo.
Put je i kada se covek vrati sam sebi.Put je univerzalna spiralna stazav kojom se putuje sve do konacne spoznaje bica o svom sopstvu.Put...putovanje zapoceto silaskom sa Oriona na Atlantidu,putovanje kroz mnoge zivote,putovanje jednog Pustinjaka do same sustine,do istinskog sopstva,do najtananijeg,najsusastvenijeg,najiskonskijeg do svog istinskog Ja.Na putu nema slucajnosti,nema gresaka,nema skretanja i samo univerzalni ucitelj zna pravac vaseg kretanja,vaseg sopstva,vase kreacije.
Putujem,dakle jesam reci su filosofa koji shvata da je put sam po sebi sredstvo,ali moze postati i cilj ukoliko se na njemu pronadjemo.Samo jedna podignuta ruka,jedan pogled i zaustavljanje na tom putu moze doneti promene i skretanje sa kursa za vise postojanja,te stoga budite oprezni i stopere ostavite iza sebe ili unesite u sopstveno strce,zakljucajte ih ceznjom,setom,tugom,ljubavlju vasom za budjenjem i prosvetljenjem.I,nebojte se ako i malo skrenete jer svi putevi na kraju ipak vode do jednog cilja-do beskrajnog jedinstva Sopstva.Svakako ljubav je duh i snaga i radost na zajednickoj putesestviji kada se sretnemo i prepoznamo.Jedino ljubav,zato je stoperka samo vasa uciteljica kroz koju govori vecni sklad Bozanskog.

 

[Zdravko_Dren]

Sta je, prema vasem misljenju, smisao zivota? Da li svi zivimo sa jednim istim ciljem, ili ga sami postavljamo u toku zivota? Da li je on komleksan ili jednoznacan, i da li se, kao takav, moze reci-shvatiti-ostvariti u jednoj reci-smislu-delu?
Sta je, prema vama, umetnost zivota?

Ja mislim da svi ljudi zive sa jednim ciljem. Jednim velikim ciljem, koji se ne moze shvatiti, samim tim, sto smo mi u stanju da kazemo mnoge stvari, ali da, u sustini, ne razumemo njihovo znacenje. (svi znaju da se, radi postizanja uspeha u skoli, mora uciti – mnogi to i zele, i razumeju svoj cilj i nacin dolazenja do njega, ali – sta je to sto im ne da da uce i ostvare ga? – upravo to sto u sustini – NE RAZUMEJU dobro te odrednice)…
Zasto covek razume i sposoban je da definise neke stvari, ali nije u stanju da ih shvati?
A umetnost zivota je – shvatiti zivot. Osetiti ga celom dusom, celim telom. Da on prozivi kroz svaku celiju organizma i svesti. A njegova tajna se krije u – umerenosti. Umerenost je majka mudrosti. Treba odrediti tananu granicu izmedju volje i tvrdoglavosti – anorexicne devojke imaju – jaku volju. Ali, da li je to dobro za njih? Dokle treba ici sa plasticnoscu nasih postupaka, i dokle ih lisavati nasih subjektivnih osecanja i reakcija. Vredi li pokoravati se volji? Ako se ne pokoravamo njoj, da li cemo biti potpuno nekontrolisani?
Na kraju krajeva – sta je dobro, a sta lose? Dobro je ono sto smo NAUCILI da je DOBRO, a lose ono sto smo deklarisali LOSIM. Pre 2-3 meseca sam na radiju slusala emisiju u kojoj je gostovao neki psiholog, i rekao – “Treba se osloboditi od klisea i ustaljenih normi ponasanja”. Medjutim, ja mislim da nas upravo taj manirizam odrzava drustvenim bicima. Da li nas norme zivota udaljavaju od moguceg shvatanja njegovog smisla?
Da li se mudrost moze steci izolacijom od ljudi? Ili se pak stice interpolacijom u najrazlicitije krugove drustva? Da li svako ima zaseban smisao zivota, ili pak – SVI zivimo jednu, istu sudbinu?

Oprostite na opsirnosti pitanja, ali me zanima sta vi mislite.

Ne znam da li zelis duzi ilikraci odgovor...
Ukratko bih ti rekao sledece:
Svi smo mi jedno!
A za opsirniji odgovor razmislicu, tj probaj da zamislis kako razmisljam mozda ces cuti kako ti cutanjem dajem odgovore na tvoja pitanja.

 

[Snezna_kraljica]

Ne znam da li zelis duzi ilikraci odgovor...
Ukratko bih ti rekao sledece:
Svi smo mi jedno!
A za opsirniji odgovor razmislicu, tj probaj da zamislis kako razmisljam mozda ces cuti kako ti cutanjem dajem odgovore na tvoja pitanja.

Telepatija je cudo...
Zamisljam te kako razmisljas.. :wink:

 

[Steffan]

Ne znam da li zelis duzi ilikraci odgovor...
Ukratko bih ti rekao sledece:
Svi smo mi jedno!
A za opsirniji odgovor razmislicu, tj probaj da zamislis kako razmisljam mozda ces cuti kako ti cutanjem dajem odgovore na tvoja pitanja.

Telepatija je cudo...
Zamisljam te kako razmisljas.. :wink:

Bolan prizor nema sta...

Smatram da je besmisleno pricati o smislu zivota, iz cistog razloga zato sto je on za sve nas drugaciji i zato sto se uvek menja... danas cu smisao naci u jednoj stvari, sutra u drugoj a prekosutra ni u jednoj... bukvalno... Ono sto je bitno je kako dozivljavamo sam zivot i sta ocekujemo od njega? Sta je ono sto zapravo svi mi zelimo? Da budemo srecni, zadovoljni? Ma sve je to relativno, iluzija.. zasto sam ja danas nesrecan a juce sam recimo bio srecan a nista se nije u medjuvremenu bitnije promenilo? Zbog vremena, zato sto je bila guzva u saobracaju? Gluposti... ja sam oduvek recimo zeleo da sam besmrtan (reci cete jos veca glupost, znam), ali zelje su jedno a realnost drugo... tako da mi je ceo taj zivot totalno besmislen i sulud ukoliko nema nista posle njega, ukoliko nasa svest umire zajedno sa njim... e vidite to nikako nisam uspeo da pojmim, sta se desava sa mojom svescu kada umrem? Nestaje, pretvara se u nistavilo? To nikako ne mogu da zamislim... to nistavilo gore od vecnog mraka, u jednom trenutku si svestan svog postojanja a u drugom nista... ma mora da ima nesto, eto u to sam sebe ubedio i na taj nacin opravdao ovaj glupavi zivot i sve sto ide uz njega... zivot je sastavljen ako mene pitate od sitnih prolaznih zadovoljstava (koji se sa godinama smanjuju) i uzasno mnogo sra*a... uopste ne zelim da budem zapamcen po nekom velikom delu i da se moje ime pamti, koji ce mi to sve djavo kada se pretvorim u jedno veliko nistavilo? Bre ja samo zelim da prozivim ovaj zivot kako najbolje umem i to je sve...

A sto se tice toga sta je DOBRO a sta LOSE, to barem nije problem i nema tu sta da se filozofira... svaki postupak ima svoje posledice... na koji nacin vasi postupci uticu na druge ljude odredjuje da li su dobri ili losi... ako nekog silujete a njemu se to svidi i ucini ga srecnim, zasto bi to onda bilo lose pitam se ja? Dobro, sada se salim naravno ali razumete poentu...

 

[Iceman]

Vas smisao i dilema nije nista veca od smisla i dileme nekog psa na ulici koji se dvoumi da li da zakopa kost na jednom ili drugom mestu.
Ljudi precenjuju svoj "razum", on nema nikakvog uticaja kako cete ziveti svoj zivot. Mozete da filozofirate koliko hocete, opet cete se ponasati isto. Razum je samo posledica, ne moze da bude uzrok.
Zato kada zelite da objektivno sagledate smisao vaseg zivota, pogledajte to kuce i reci ce vam se :
It junk food, lick your balls all the time, f.u.c.k everything you can and drop dead...