za smak iz svemira
astronomska jedinica je jednaka prosecnoj udaljenosti zemlje od sunca oko 150 miliona km
Treci Keplerov zakon:
http://sr.wikipedia.org/sr/Трећи_Кеплеров_закон
iz toga koliko ja vidim sto veca velika poluosa to sporije kretanje tela, npr. Merkur 47 km/sekundi, Zemlja 30 km/s, Jupiter 12km/h, s tim sto planete neaju previse vrliko razliku izmenju male i velike poluose elipse kojom kruze oko sunca, dok komete mogu imati velike razlike poluosa (izrazenije elipse), pa se pitam da li mozda sto blize suncu to se brze krecu tela ili to nema veze
1937 god. jedna kometa je prosla na 2 miliona km od Zemlje, sto je blizu u tim pojmovima, da je isa pravo na zemlju brzinom 30km/s 2 mil. km bi presla za oko 18.5 sati ako nisam omasio, privlacenje nje i zemlje bilo je oko 130 - 160 slabije neko sto je izmedju meseca i zemlje, ako i to nisam omasio, ako bi nesto pravolinijski islo tom brzinom na nas a mi saznamo 1 godinu pre odara, onda je to 950 mil. km od nas u trenutku kada saznamo, nesto malo vise nego sto je satur udalkjen os sunca, ili 6,3 nasi udaljenosti od sunca, ako sam tacno izracunao, neka od podela kometa prema orbiti je na kratko i dugo periodicne, kratko periodicnih ima dosta u jupitrovoj familiji koje poticu iz kajperovog pojasa koji je nesto iza neptuna, to su one ciji su velike poluose (udaljenost od sunca)- afeli suprotno od perihela, do mozda 45 astronomski jedinica od sunca (AJ), a preko toga ili preko 200(nejsana podat) su dugoperiodicne, njihovi periodi obilazaka oko suca su duzi od 200 god, dosta njih potice iz ortovog oblaka koji je 2000 AJ do 100.000 AJ od sunca. neke od njih postanu jupiterove, prolazak kometa pored velikih planeta utice na njihovu osu, postoje one cije ose se ne mogu utvrditi, postoje one koje napuste suncev sitem polse jednog obilaska, komete su pretezno od leda, prasine, pri prolasku blizu sunca isparavaju, imaju svoju atmosveru - komu koja je retka, primer orbite halejeve kometekada je najbliza sincu se nalazi se izmedju Venerine i Merkurove orbite,ali se potom otisne cak i do iza Neptunove orbite. imaju precnike jezgra i do 50 km. Asteroidi su cvrsta tela ima ih dosta u pojasu izmedju marsa i jupitera, kajperovom pojasu, po definiciji su im precnici veci od 50m(koliko se meni cini zar nisu oni veci i od kometa), najcesce kruze oko maticne zbezde ili sateliti vecih palneta Ja se pitam koliko u napred mozemo znati da li ce nas udariti, ili mozda mozemo znati kada vidimo da im putanja ide blizu zemlje pa ce udariti lili sami od sebe ili ce ih gravitacija privuci. ako su orbite ili sama tela nepoznata ili ako se mejja putanja, sl., mozda se moze saznati ublizu pre udara, a ne npr. godinu u napred ili vise / manje. ima o Astronomiji na wikipediji, pa ko voli
U Suncu se nalazi oko 99.8% mase Suncevog sistema.
.
/
