Slovensko nasleđe u Grčkoj

а.

испоставља се да би име Тсаконас ипак могло бити и сталешко, крајишко, чувачко. у периоду од 10. до 15. века могло је означавати некакву војну или обавештајну постају (по Мореји, Македонији и Тракији)


The tzaousios (Greek: τζαούσιος) was a late Byzantine military office, whose exact functions and role are somewhat unclear.The term is derived from the Turkish çavuş, meaning "courier" or "messenger" and was in use by the Byzantines perhaps as early as the late 11th century.In the 13th–15th centuries, it became applied to officers serving in provincial posts. A tzaousios could serve as commander of the garrison of a kastron (a fortified administrative center run by a kephale), possibly combining the military and administrative roles, or as an officer to the megala allagia of the imperial field army. Most of the tzaousioi mentioned in the sources came from the Byzantine Morea, where they played an important role in provincial administration. In Macedonia and Thrace by contrast, they seem to have been limited to a purely military role within the megala allagia.


б. Милинзи су у 12. и 13. веку ту исту службу обављали за Франке и за Ромеје. Шта више били су ослобођени свих обавеза осим војне.


The Melingoi or Milingoi (Greek: Μηλιγγοί) were a Slavic tribe that settled in the Peloponnese in southern Greece during the Middle Ages. In the early decades of the 7th century, Slavic tribes (Sclaveni) settled throughout the Balkans following the collapse of the Byzantine Empire's defense of the Danube frontier with some groups reaching as far south as the Peloponnese. Like the Ezeritai, the Melingoi are first mentioned in the De administrando imperio, a manual on statecraft written by the Byzantine emperor Constantine VII Porphyrogennetos (r. 945–959). The emperor records that in his time they paid a tribute of 60 gold nomismata, but that after they had revolted and been defeated, in the reign of Romanos I Lekapenos (r. 920–945), by the strategos Krinites Arotras, they had to pay 600 nomismata. Under Byzantine rule, the Melingoi retained an autonomous existence, but adopted Christianity and became Hellenized in language and culture.

During the period of Frankish rule in the 13th–14th centuries, they were employed by both the Frankish lords of the Principality of Achaea and by the Byzantine Greeks of the Despotate of the Morea as soldiers. For instance, according to the Chronicle of the Morea, Prince William II of Villehardouin (r. 1246–1278) awarded to the "great droungos of the Melingoi" exemption from all duties except military service. The Melingoi are still attested during the 1330s in a number of founder's inscriptions attached to churches in Laconia. One of them, Constantine Spanes, from the notable Spanes family, is called "tzaousios of the droungos of the Melingoi", implying its continued existence as a separate community. N. Nicoloudis identifies the late medieval thema of Kinsterna or Giserna (from Latin cisterna, "cistern") with the area of the Melingoi in the northwestern Mani peninsula.


в. Droungos was originally a Late Roman/Byzantine term for a battalion-sized military unit, but from the 12th century on had been equated with zygos ("mountain range") and applied to various mountainous areas in continental Greece, as well as the militia forces detailed to guard the passes in them (cf. the older term kleisoura).
In the Byzantine Empire, a kleisoura (Greek: κλεισούρα, "enclosure, defile") was a term traditionally applied to a fortified mountain pass and the military district protecting it. By the late 7th century, it came to be applied to more extensive frontier districts, distinct from the larger themata, chiefly along the Empire's eastern border with the Caliphate along the line of the Taurus-Anti-Taurus mountains (in the West, only Strymon was in its early days termed a kleisoura).


г. пошто се помиње 1330 поставља се и питање односа овог корпуса (Милинга) са Душаном.
 
Poslednja izmena:
у вези најезде Словена Академик Антоније Шкокљев-Дончо:



Понатамошните пишани сведоштва за Словените на тлото на Балканот, потекнуваат од црковните достоин-ственици во „Чудата на Св. Димитрие Солунски“ и „Ис-торијата на црквата“. Во поглавјето за Словените на епископот Јован Ефески (584), се изнесува дека првите силни напади на Словените и Аварите по должината на среден Дунав, биле на градот Сирмиум (Сремска Митровица), кој по двегодишната опсада бил освоен во 582 година. Потоа, аварско-словенските освојувања се развивале во три правци, и тоа јужно од Егејското Море, југозападно од Јадран и југоисточно од Цариград.

Опишувајќи го карактерот на наездата, Јован Ефески истакнува: „Овој проклет народ кој се вика Словени, ја прегази цела Елада, земјата Тесалија и цела Тракија, освои градови и зазема голем број тврдини сè до Цариград …Тој ги окупира Пелопонез, Епир и Македонија“.

За нивното молскавично напредување сведочи и фактот дека Тесалоника (Солун) првпат бил опседнат во 586 година, т.е. две години по заземањето на Сирмиум. Растојанието меѓу овие градови изнесува 950км. Градот Салона бил срушен во 620 година, додека Крит бил нападнат во 623 година.






а у вези стања након лаконске победе Словена и каснијих борби са свима (осим са нашима)


Византискиот цар и историчар Константин VII Порфирогенит (913-957) истакнува дека елинските земји уште во средината на VIII век, после чумата во 746-747 година, биле потполно словенизирани. Тоа го потврдуваат и многу други историчари. Острогорски на пример, (1969, стр. 197), го наведува цитатот на бискупот Willibaldi, (околу 723-728), кој на пат за Палестина застанал во Монемвасија, на Пелопонез и констатирал дека тој град се наоѓа во „словенска земја“ (in Slawina terrae). Словенските племиња Мелинги и Језерити, кои доминирале на Пелопонез, воделе борба против Византија во 783 и 805 година, кои продолжиле и за време на подоцнешните векови со Франција, во XIII век и Турците (Georgacas, 1950). Цитирајќи го историчарот Zan-Filip Falmrejerai Conte (1986, стр. 44) ги потенцира неговите зборови „дека Словените во потполност го заменило првобитното елинско население и ниедна капка грчка крв не тече во вените на денешните жители на Грција“.
 
svakodnevnica:
Elem, jel zna neko genezu reči arvanita ?
Kliknite za proširenje...

На старојерменском корен "арб" (Арванити су добили име од Арбена) се повезује са интоксикацијом, пити алкохол, а даље од пие *срб и *среб.

Иначе се слажем са коментаром у вези Милинга. Слично и северним Словенима који су лако германизовани, Аркона не би прошла како јесте да је била хришћанска.
 
White Guar:
На старојерменском корен "арб" (Арванити су добили име од Арбена) се повезује са интоксикацијом, пити алкохол, а даље од пие *срб и *среб.

Иначе се слажем са коментаром у вези Милинга. Слично и северним Словенима који су лако германизовани, Аркона не би прошла како јесте да је била хришћанска.
Kliknite za proširenje...

занимљиво.....
Мислим да су Арбанаси добили име од Арбена тј Рабена, а Арнаути не знам како... Што се тиче Арванита ја бих се пре кладио да су добили име од Арианита, некако је логичније, мада нећу да тврдим ... Арианити су владали централном Албанијом и могуће је да су их турци након што су их победили 1455 полако селили на југ, тј пелопонез... ко ће га знати ....
Што се тиче северних срба тј лужичких, пола њих се преселило на балкан, а пола је германизвоано али тек после 5 векова борбе...
Иначе Порфирогенит је добро писао о србима, не капирам што се неки боре против њега.... лепо је призано да је цела данашања грчка била насељена словенима и да су се срби доселили са севера и да су након повратка из Грчке основали Дукљу, Захумље, Паганију и Травунију, да смо се граничили с хрватима на Цетини. Данас се све слаже јер су управо ти срби Р1а хаплогрупе заједно са староседеоцима И2 формирали српску нацију. Ето и са научне стране је ОК.
 
То и објашњава проблем досељавања који су неки постављали. Како је могуће довести толики народ без хране на нова подручја на којим тек треба изградити нова насеља и формирати домаћинства ? Објашњење је у следећем. Прво релативно мали број срба за ово време је кренуо у Сервију, рецимо 45 000 што је за оно било пуно. Ишли су степ бај степ захваљујући Самовом савезу који им је гарантовао безбедност и изграђеним римским путевима од раније. Дакле претпостављам да је било неколико етапа у једној години на пример од априла до октобра свака три месеца по три групе од 15000 људи. Друго, заборављамо да је Балкан већ био насељаван у таласима словенима од 530 године и да је за 100 година већ имао добар број словена који их прихватају и помажу око кућа, хране и стоке. Део њих се вероватно симбиозише са досељеним србима и заједно са староседеоцима илирима ствара српску нацију. Не треба заборавити да је Скадар освојен од Словена у раном 6. веку много пре доласка срба, а срби у Скадру формираше прву српску државу Дукљу, а после ње Захумље, Травунију и Паганију. Дакле вероватно заједно са претходно досељеним словенима. Порфирогенит у староседеоце Романе помиње само оне који су досељени из Рима али староседеоце илире не убраја у њих.
Пре доласка срба словени су живели у слабијим заједницама али доласком срба формирају се чвршће заједнице државе. Мислим да су срби били јаки јер по лужичко српској историји Срби као најзападнији словени су предводили досељавање словена на запад из прадомовине негде у Украјини , дакле војничко јако племе словена које је пробијало пут на запад..
Порфирогенит не помиње нигде да староседеоци илири нису срби нити да јесу, али их не убраја ни у романе.
Цела ова прича има смисла јер срби са Р1а хаплорупом као мањинском, а војнички и политички способни успевају да овладају са староседелачким србима илирима (или само илирима) хаплогрупе И2 којима намећу свој језик српски.
 
svakodnevnica:
То и објашњава проблем досељавања који су неки постављали. Како је могуће довести толики народ без хране на нова подручја на којим тек треба изградити нова насеља и формирати домаћинства ? Објашњење је у следећем. Прво релативно мали број срба за ово време је кренуо у Сервију, рецимо 45 000 што је за оно било пуно. Ишли су степ бај степ захваљујући Самовом савезу који им је гарантовао безбедност и изграђеним римским путевима од раније. Дакле претпостављам да је било неколико етапа у једној години на пример од априла до октобра свака три месеца по три групе од 15000 људи. Друго, заборављамо да је Балкан већ био насељаван у таласима словенима од 530 године и да је за 100 година већ имао добар број словена који их прихватају и помажу око кућа, хране и стоке. Део њих се вероватно симбиозише са досељеним србима и заједно са староседеоцима илирима ствара српску нацију. Не треба заборавити да је Скадар освојен од Словена у раном 6. веку много пре доласка срба, а срби у Скадру формираше прву српску државу Дукљу, а после ње Захумље, Травунију и Паганију. Дакле вероватно заједно са претходно досељеним словенима. Порфирогенит у староседеоце Романе помиње само оне који су досељени из Рима али староседеоце илире не убраја у њих.
Пре доласка срба словени су живели у слабијим заједницама али доласком срба формирају се чвршће заједнице државе. Мислим да су срби били јаки јер по лужичко српској историји Срби као најзападнији словени су предводили досељавање словена на запад из прадомовине негде у Украјини , дакле војничко јако племе словена које је пробијало пут на запад..
Порфирогенит не помиње нигде да староседеоци илири нису срби нити да јесу, али их не убраја ни у романе.
Цела ова прича има смисла јер срби са Р1а хаплорупом као мањинском, а војнички и политички способни успевају да овладају са староседелачким србима илирима (или само илирима) хаплогрупе И2 којима намећу свој језик српски.
Kliknite za proširenje...
Bilo bi dobro da je više ovakvih tekstova na forumu.

Sa Porfirogenitom postoje dva ozbiljna problema:
- Ako su Srbi došli u vreme Iraklija, kako to da nijedan autor tog vremena nije zabeležio taj dolazak. Imamo recimo pisca druge knjige čuda svetog Dimitrija, koji opisuje događaje oko Soluna i u celoj Grčkoj, nigde ne pominje Srbe. Imamo Teofana Ispovednika koji u VIII veku piše opširnu istoriju Rima, nigde ne pominje Srbe. Naravno ima još autora ali ovi su bili najbliži događajima.
- Znamo da carstvo registruje narode tek kada se približe granicama i počnu da ga ugrožavaju. Kako to da Iraklije uopšte zna za neki nekršteni narod na Rajni, daleko od granica carstva, poziva ga da dođe na njegovu teritoriju i zna da će taj narod poštovati dogovoreno.

To su činjenice koji Porfirogenitive navode ozbiljno dovode u pitanje.

Ali jedna činjenica kod Porfitogenita je jako bitna. Srbi dolaze da poraze Avare. I tako je, Avari su neprijatelji carstva u drugoj polovini VI i početkom VII veka. Avari prave pohode po Grčkoj, Avari osvajaju Peloponez i Avari stvaraju uslove za pobunu dela lokalnog stanovništva koje ne želi više centralnu vlast Carigrada. Taj pobunjeni deo stanovništva autori nazivaju Slovenima, jer zašto priznati da u carstvu živi narod koji nije lojalan, bolje prikazati to kao invaziju varvara koji žive na Dunavu.......Ali Avari kao divlji azijski narod nikako ne odgovaraju lokalnim Slovenima i moguće je da upravo oni pozivaju Srbe da dođu i oslobode ih sada avarske tiranije......Ova činjenica može da objasni zašto autori nisu registrovali Srbe, jer to su za njih samo novi Sloveni koji pristižu u talasima...
 
Kole11:
- Znamo da carstvo registruje narode tek kada se približe granicama i počnu da ga ugrožavaju. Kako to da Iraklije uopšte zna za neki nekršteni narod na Rajni, daleko od granica carstva, poziva ga da dođe na njegovu teritoriju i zna da će taj narod poštovati dogovoreno.

To su činjenice koji Porfirogenitive navode ozbiljno dovode u pitanje.
Kliknite za proširenje...

Ne slažem se. Hajde reci mi ijedan izvor koji je zabeležio na primer Albance da su se doselili sem onog Manijakosa. Dakle jedan vrlo štur zapis. Beleži se samo ako je u pitanju veliki broj, dobro da i imamo ovaj zapis od porfirogenita za srbe.

Drugo zaboravljaš da se srbi u Serviju nisu doselili kao narod nego u tom trenutku kao pleme. Država nastaje tek kasnije u Duklji. Srbi su tada u Grčkoj poput Velegezita, Vajonita i Sagudata dakle na nivou plemena i to tek posle opsade Carigrada.. Ipak je pojam narod a i nacije drugačiji i podrazumeva brojnost i organizaciju i državu. Smestiti ceo narod u jedno malo područje u Serviu tj u jedan grad je nemoguće, dakle radilo se o malom broju na granici Egejske Makedonije i Tesalije. Vrlo verovatno. Ne vidim drugo objašnjenje jer u Tesaliji se vec nalaze Sagudati a u Egejskoj Makedoniji Velegeziti od ranije. Za srbe je verovatno bilo malo tu prostora izmedju njih u Serviji iako stoji ona prica da onda dolazi do simbioze sa delovima okolnih slovena jer samo tako su mogli kasnije da oforme državu ako povecaju svoj broj. Upravo je i zabeleženo pomeranje srba ka zapadu odgovor na mnoge stvari. Samo se Vajoniti i Srbi sele odatle. Ostali ostaju u Grckoj i vremenom se asimiluju i danas egzistiraju samo u severnoj Grckoj. Vajoniti se sele na Jonsko more i u Glavenici imaju prestonicu a Srbi malo severnije u Duklju sa Skadrom prestonicom i dalje u Travuniju. Verovatno je doslo do simbioze i neke vrste dogovora i saradnje vajonita (vojnika) i srba. prema Cvijicu u vreme cara Dusana Vajoniti su se stapali sa srbima u Epiru.

Ne dovodim u pitanje da je srba bilo jos na nekom mestu jer prema nekim naucnicima ime srba se pojavljuje na vise mesta ..
 
Poslednja izmena:
svakodnevnica:
Ne slažem se. Hajde reci mi ijedan izvor koji je zabeležio na primer Albance da su se doselili sem onog Manijakosa. Dakle jedan vrlo štur zapis. Beleži se samo ako je u pitanju veliki broj, dobro da i imamo ovaj zapis od porfirogenita za srbe.

Drugo zaboravljaš da se srbi u Serviju nisu doselili kao narod nego u tom trenutku kao pleme. Država nastaje tek kasnije u Duklji. Srbi su tada u Grčkoj poput Velegezita, Vajonita i Sagudata dakle na nivou plemena i to tek posle opsade Carigrada.. Ipak je pojam narod a i nacije drugačiji i podrazumeva brojnost i organizaciju i državu. Smestiti ceo narod u jedno malo područje u Serviu tj u jedan grad je nemoguće, dakle radilo se o malom broju na granici Egejske Makedonije i Tesalije. Vrlo verovatno. Ne vidim drugo objašnjenje jer u Tesaliji se vec nalaze Sagudati a u Egejskoj Makedoniji Velegeziti od ranije. Za srbe je verovatno bilo malo tu prostora izmedju njih u Serviji iako stoji ona prica da onda dolazi do simbioze sa delovima okolnih slovena jer samo tako su mogli kasnije da oforme državu ako povecaju svoj broj. Upravo je i zabeleženo pomeranje srba ka zapadu odgovor na mnoge stvari. Samo se Vajoniti i Srbi sele odatle. Ostali ostaju u Grckoj i vremenom se asimiluju i danas egzistiraju samo u severnoj Grckoj. Vajoniti se sele na Jonsko more i u Glavenici imaju prestonicu a Srbi malo severnije u Duklju sa Skadrom prestonicom i dalje u Travuniju. Verovatno je doslo do simbioze i neke vrste dogovora i saradnje vajonita (vojnika) i srba. prema Cvijicu u vreme cara Dusana Vajoniti su se stapali sa srbima u Epiru.

Ne dovodim u pitanje da je srba bilo jos na nekom mestu jer prema nekim naucnicima ime srba se pojavljuje na vise mesta ..
Kliknite za proširenje...
Govorimo o periodu do VII veka kada su se navodno Srbi doselili. Autori su pedantno belezili sve narode, plemena kako hoces, koji su dosli na granice carstva, pod nazovom etnos ili genos. Pocev od Gota, pa dalje preko Huna, Alana, Herula, Lombarda, Slovena, Anta, Bugara.....
Samo Srbe nisu zabelezili. Tek u IX veku jedan izvor belezi prisustvo Tribala i posle toga pocinje prica o Srbima Tribalima....
 
Kole11:
- Znamo da carstvo registruje narode tek kada se približe granicama i počnu da ga ugrožavaju. Kako to da Iraklije uopšte zna za neki nekršteni narod na Rajni, daleko od granica carstva, poziva ga da dođe na njegovu teritoriju i zna da će taj narod poštovati dogovoreno.
Kliknite za proširenje...
Da je bilo doseljavanja uz blagoslov Iraklija, Simokata bi to naveo.
 
Lesandar:
Da je bilo doseljavanja uz blagoslov Iraklija, Simokata bi to naveo.
Kliknite za proširenje...
Inače, KP7 poznat je po svojoj detaljnoj analizi prilika u srpskim zemljama u svoje vreme. Opisuje svoje prijateljstvo sa Časlavom i svoje divljenje njegovom umeću u učvršćivanju i proširenju Srbije te Časlavljevim vladarskim sposobnostima. Pošto je bio isinoljubiv pisac, posebnu pažnju i detaljne izveštaje je poklonio i ovoj istoriji njegovovremene Srbije - iz prve ruke, najpouzdanije napisane, dakle.
 
А. Игра Χασαποσέρβικο односно Хасапосербико



Б. Свирка сербико

Hatzidakis 1949 Lecture on Rebetiko: "... The song's composition is naturally based on dance movements with three characteristic rhythms: zeibekiko, hasapiko and serviko ..."


В. Шта је сербико?

When bouzouki music began spreading around Greece in the 1920’s and 1930’s, it started blending with various regional styles. In the north of Greece people played it faster, partly due to Slavic “Serbian” influence, while dancing what was already familiar, the plain Hasapiko. They started calling it the fast, or Serviko (Serbian) Hasapiko.


дека се знае...
 
Glavanis, one of the greatest industries of the old city of Volos.
Founded by Konstantinos Glavanis, who was from Zagora of Pelion.


Διαφήμιση του εργοστασίου Γκλαβάνη.jpg
 
Carlin15:
ZAGORA - "The name is derived from the greek term for "animal market" (Greek: Ζωαγορά)." 😂

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Zagora,_Greece
Kliknite za proširenje...

Aren't they funny?? :lol:
No records that an animal market ever existed there, but still they found the explanation. And if you see the position and the morphology of the village, it is impossible that it could have been an animal market up there.

Kole11:
Evo još jedne prodavnice životinja na ostrvu Andros. Ova prodavnica je mnogo starija od one na Pelionu pa samim tim i značajnija.......
http://zagoraarchaeologicalproject.org/the-site/about-zagora/
Kliknite za proširenje...

That's a different story. It is probably related to the ancient god Zagreus: https://en.wikipedia.org/wiki/Zagreus#Etymology_and_origins
But the Zagora of Pelion was mentioned for the very first time after the slavic migrations.
 
svakodnevnica:
dan danas ?
Kliknite za proširenje...

Yes. There are also other (many?) words which seem to be connected to the Vlach tongue/dialects. Also in Geraki, the words ‘κρούσκος/krouskos=relation by marriage’ corresponds to Aromanian ‘cúscru’. ‘Γκάλμπινος/galmpinos in the idioms of the Peloponnese and Epirus means 'blond’, ‘pale yellow’, ‘sallow’, ‘gook’, while ‘galbinu’ is the ‘yellow’ in Aromanian. (I have read this in a Greek Vlach blog. It came from a professor of Linguistics in Aristotelis University of Salonica, Antonis Bousboukis.)

In Tsakonian, the word for mother is apparently 'mati' which this wiktionary entry describes as being of either Pre-Greek origin or of Doric Greek origin μᾱ́τηρ (mā́tēr), which appears to me entirely unconvincing:
https://en.wiktionary.org/wiki/μάτη

I replied in English as we have AELarisa following and contributing to this thread ... so he may correct or add to what I have written above.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Да ли је Дерван словенско име?
Odgovora
15
Pregleda
569
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
dragon x
Uzroci rata u BiH
29 30 31
Odgovora
755
Pregleda
11.453
Scott Isle
Scott Isle
Pravi Vlah
Ропство у средњовековној Србији
Odgovora
14
Pregleda
596
АнаиванГорд
А

Back
Top