E ovako ćemo, da prvo razdelimo materiju po temama jer je kao što vidite bez ikakve strukture u jednom pasusu bez proreda odmora.
Pitanje je dosta jednostrano i po sistemu ili - ili. Kao savremenik i aktivni učesnik u događajima izneću svoje mišljenje. U političkom smislu je bio tvrdokorni komunista ali koji je na vreme shvatio da su Srbi u opasnosti i u periodu do 90. preduzimao je ispravne korake i u početku je relativno dobro koristio resurse SK Srbije i SSRN Srbije.
Vi ste građanine apsolutno prespavali taj period.
Tada se desilo upravo sledeće: kada su se Srbi na Kosovu pobunili protiv decenijskog terora koji nad njima vrše šiptari organizovani od strane najvišeg partijskog pokrajinskog rukovodstva i kad im je Milošević obećao da niko više ne sme da ih bije, Hrvati i Slovenci su se jednoglasno pobunili što se šiptarima oduzima pravo da neometano zlostavljaju, linčuju i proteruju Srbe sa Kosova.
A u protestima Srba sa Kosova širom Srbije Hrvati i Slovenci su videli bujanje srpskog nacionalizma.
Slovenci i Hrvati su tih dana i nakon 10 sekundi zurenja u jaje uočavali bujanje srpskog nacionalizma po njegovoj ljusci.
U ovom periodu je napravio prve greške kad je dopustio jednoumlje i neumereno (uglavnom organizovano) jačanje kulta sopstvene ličnosti (slike na šoferšajbnama autobusa iz Srbije po celoj zemlji - muzika "Ko to kaže..." i sl.) što je zaista iritiralo mnoge ljude pa i one koji su imali razumevanja za Srbe i Srbiju.
Ma građanine, pobogu, nije on uveo obavezu da njegove slike vise po državnim institucijama.
U vreme Miloševićeve vladavine mnogi nisu još uvek hteli da skinu Titu sa zidova kancelarija a počeli su da Slavu slave, sa tri prsta se krste i u Srbiju zaklinju.
Čitava Vaša priča o nekakvom sistematskom građenju kulta ličnosti formirana je pod uticajem unezverenih nazovi opozicionih medija koji su bezobzirno dezinformisali javnost.
Srbi koji su živeli po celoj Jugoslaviji su se počeli prvi put da se osećaju nesigurno. Prave greške su počele u Sloveniji sa izvođenjem praznih pušaka na granicu. Ovo je olako povučen potez koji je životno ugrozio i živote Srba.
Aman, čoveče, ovo ste simplifikovali do neprepoznatljivosti.
Probaću da u najkraćim crtama pravilnije interpretiram mali slovenački rat.
Prvo su Slovensci opljačkali državne devizne rezerve, a u isto vreme su tukli neke Srbe sa Kosova koji su otišli u Sloveniju da protestuju zbog podrške slovenačkog rukovodstva šipterskim separatistima, pa su onda
pretili prstom i napuštali kongres SKJ.
I tek onda su Slovenci počeli da blokiraju i opkoljavaju kasarne te vatrenim sredstvima kidišu na jedinice bez municije koje su se uputile ka državnim prelazima da bi ih obezbeđivale i time simbolično neutralisale slovenačku samoproglašenu samostalnost.
Naravno, to su više bili nekakvi refleksni trzaji ondašnjeg vojnog vrha a ne nekakva Miloševićeva promašena strategija.
Potpuno je pogrešna ovdašnja većinska percepcija nastala pod uticajem NATO medija da je Milošević bio glavnokomandujući u ratu sa Slovenijom.
Njemu je slovenija bila bezmalo na margini interesovanja u vojnom smislu jer su mu već pristizali glasovi o vojnim pripremama hrvatskog i muslimanskog rukovodstva.
Dakle, to da je Miloševiće u Sloveniji ugrozio živote Srba je zlonamerna konstatacija jer Milošević nije naterao Slovence da se otcepljuju niti da pucaju u nenaoružane regrute. Iako su oni posle govorili - uradili smo to zbog Slobe, znaj da lažu.
Slovencima su Švabovi dali zeleno svetlo kad da krenu i Milošević s tim nije imao apsolutno ništa.
Tako da je besmisleno tvrditi da je Milošević nekako ugrozio Srbe u Sloveniji.
Ništa niti manje niti više od onog što je preduzeto. A i besmisleno je spekulisati o neproverljivoj pretpostavci. Mislim, ima ljudi koji i to vole ali ja to zovem mentalnim rukobludom.
Na ovo pitanje mi je dao odgovor francuski major koji je bio posmatrač EZ 93.g. na vojnom aerodromu u Bosni: "Mi smo na Zapadu očekivali da će Milošević čvrsto i odlučno stati iza JNA ali i svi Srbi te da će izvršiti državni udar - obećati izbore za Saveznu Skupštinu za 1 godinu a za Republičke Skupštine za 2 godine". "Pa kako bi reagovao Zapad?" - upitah. "Mi bi digli ogromnu galamu jedno 15 dana - i šta bi mogli nego prihvatiti stanje u kome bi se razoružale TO Republika i kriminalne grupe a naročito one ubačene iz inostranstva - sistem Jeruzelski". To je bila jedna mogućnost ali moglo se ići i na pregovore po sistemu Česi-Slovaci sa garantovanjem posebnih prava Srba u Hrvatskoj i BiH.
Jedno je sasvim izvesno a to je da ni vama, niti tom majoru ništa pod milim Bogom nije bilo jasno.
Sve se odvijalo po prilično davno razrađenom scenariju a Zapadu su Miloševićevi potezi izgledali kao neki
ples mrtvaca, manevri ocrnjenog i na smrt osuđenog.
Pustite vi te informacije sa terena o visokoj politici. Samo u vozu od Bečeja do Sente ćete čuti desetine neverovatnih objašnjenja i tumačenja globalne politike koje su jednako verodostojna koliko i priča Vašeg francuskog majora, koja je dakle utemljena na nedovoljno relevantih informacija.
A ako je Vama ta priča formirala stav o sukobu u regiJonu onda moram da primetim kako ste čovek niskih kriterijuma.
A zaista, Zapad nije bio ničim iznenađen sem Miloševićevom drskošću što se uopšte drznuo da im se suprotstavi.
Toliko o priči
francuskog majora.
Probio sam limit broja karaktera u poruci pa ću nastaviti sa odgovorom u narednoj.
Ako
uzmognem, i da Bog zdravlja.
