Sloboda štampe je povezana sa većom finansijskom stabilnošću

[Banovic Strahinja]

Sloboda štampe se često smatra temeljem demokratije jer donosi odgovornost, transparentnost i pouzdan pristup informacijama.
Međutim, pored svoje demokratske uloge, sloboda štampe je ključna i za stabilnu ekonomiju. Istraživanja pokazuju da ona deluje kao finansijski nadzornik, osiguravajući ravnotežu i tačnost. Nezavisna štampa jača otpornost finansijskih institucija, a viši nivoi slobode medija mogu se povezati sa većom finansijskom stabilnošću i nižim sistemskim rizikom, posebno u bankarskom sektoru.


Analizom podataka iz 47 zemalja otkriveno je da nezavisna štampa omogućava veću kontrolu nad bankarskim rukovodiocima i poboljšava tok informacija na finansijskom tržištu, čime se povećava efikasnost celokupnog sistema. Zemlje sa visokim nivoom slobode štampe, poput Norveške, Švedske i Estonije, imaju znatno manje nenaplativih kredita u poređenju sa zemljama sa ograničenom slobodom medija, kao što su Pakistan, Grčka i Rusija.
Sve ove prednosti postaju najizraženije tokom ekonomskih kriza i recesija, ali pozitivni efekti su vidljivi i van kriznih perioda, posebno kroz osnovne finansijske pokazatelje. Slobodni mediji doprinose stvaranju korporativne i političke kulture oslobođene od korupcije, što dodatno osnažuje stabilnost bankarskog sektora.

Sloboda štampe i stabilna bankarska industrija nisu uvek norma.
Prema najnovijim podacima organizacije Reporteri bez granica, autonomija medija opada. Izveštaj pokazuje da 135 od 180 zemalja sada ima nivo slobode medija klasifikovan kao „problematičan“, „težak“ ili „veoma ozbiljan“.

Ovaj trend se odnosi i na razvijene ekonomije poput Japana (70. mesto, pad sa 68. u 2023.), Italije (46. mesto, pad sa 41.) i SAD-a (55. mesto, pad sa 45.). Čini se da bi najveća svetska ekonomija mogla dodatno pasti na rang listi. Iako je predsednik Tramp potpisao izvršnu naredbu za „obnavljanje slobode govora“, takođe je pretnjama pokušao da ukine licence za emitovanje, istraži kritične medije i zatvori novinare koji štite poverljive izvore.
U februaru 2025. godine, zvaničnici Bele kuće su čak obavestili jednu američku novinsku agenciju da će njenim novinarima biti zabranjen ulazak u Ovalni kabinet dok ne prestanu da koriste geografski termin „Meksički zaliv“ umesto Trampovog preferiranog „Američki zaliv“.
Trampov efekat nije ograničen samo na SAD. Nedavno zamrzavanje pomoći od strane njegove administracije smanjilo je milijarde finansiranja za nezavisne medijske kuće u više od 30 zemalja, uključujući Ukrajinu, Avganistan i Iran.

Test slobode štampe

Značajni padovi u slobodi štampe primećeni su i u politički nestabilnim regionima poput Latinske Amerike, Afrike, Bliskog Istoka i centralne Azije, gde autoritarni režimi nastavljaju da pojačavaju kontrolu nad medijima.
Istraživanje organizacije "Reporteri bez granica" ukazuje na globalni neuspeh vlada u zaštiti novinarstva, uz izražen trend opadanja slobode medija. U 2014. godini, 13% zemalja uživalo je „dobar“ nivo slobode štampe, ali taj procenat je pao na 7% do 2021. i na samo 4,4% u 2022. godini. Suprotno tome, udeo zemalja u najnižim klasifikacijama dramatično je porastao. Pre deset godina, 8% zemalja smatralo se „teškim“, dok je sada taj procenat 24%. Broj onih sa „veoma ozbiljnom“ situacijom porastao je sa 8% na 17% u istom periodu.

Naravno, postoje izuzeci u globalnoj slici. Kina, na primer, ima ograničenu slobodu štampe, ali vrlo stabilan bankarski sektor koji je bio veoma otporan na spoljne šokove u prošlosti. Međutim, zemlja je pod autoritarnim režimom koji pomaže u zaštiti banaka od takvih rizika.
Ipak, pad slobode štampe ugrožava ne samo demokratske principe i političku transparentnost, već i funkcionisanje finansijskih tržišta. Očuvanje te slobode predstavlja ključnu osnovu ekonomske otpornosti i stabilnosti.

 

[38imak]

Odvojeno je od banaka, zavisi od konteksta. Za kontekst je najbolje uzeti konkretne primere, kod nas u Srbiji je idealna stvaar za razumevanje celokupnog konteksta i sitnih stvari koje su bitne za analizu drustva.

Srbija je drustvo gde: Banke su uglavnom nezavisne od domaceg udbaskog kapitala. Da, njih kontrolise Centralna Banka svojim strogim regulacijama, kao i bilo gde u svetu, ali sam finansijski kapital, posle potpunog SFRJ/SLoba bankarskog analfabetizma, je postepeno oduziman iz ruku Sluzbe, sto je najbolja moguca stvar, i predavan stranom kapitalu.

Banke u Srbiji su jedna od najsvetlijih tacaka Srbije, i input su vecoj slobodi gradjana Srbije, pa tako i vecoj slobodi medija. Bas zato sto je u pitanju strani kapital, pod jako slabim uticaj domace Sluzbe, to je tako. Banke u Srbiji su relativno stabilne, njihovo trziste je relativno slobodno; to finansijsko trziste je najbolje trziste u Srbiji, ali kao sto vidimo- To ne uzrokuje nuzno slobodi medija u Srbiji.

Razlog je sledeci:

Sa druge strane, skoro sav domaci kapital je reketiran, kontrolisan i ucenjivan od strane diktature i SLuzbe na vlasti. Taj domaci kapital je input svemu losem u Srbiji, jer je centralisticki kontrolisan i ucenjivan. Pa tako i za medije, posto vecina domaceg kapitala zavisi od diktature i Sluzbe, taj domaci kapital je uglavnom input za nesto negativno, pa tako i za negativnost u kontekstu slobode medija.

Stanje medija u Srbiji je uzas uzasa, jer je domaci kapital u Srbiji ucenjivan, kontrolisan i reketiran.

Slobodan strani kapital u finansijskom sektoru, iako jedna od pozitivnih stvari, nikako nije dovoljan uslov da bi mediji bili slobodni, to se na primeru Srbije odlicno vidi.

 

[38imak]

Drustva kao Srbije su i inace idealna za razumevanje svih drustvenih procesa i nauka.

 

[38imak]

Isto tako, na ovom primeru se moze videti da je ekonomska analiza realnih drustvenih stvari nemoguca po principu fizike i hemije, jer drustvo nije zatvoreni fizicki model.

Apsolutno metode koje od ekonomije pokusavaju da naprave neku empiricku 'tvrdu' nauku, su uvek osudjene na propast, iako je to misljenje danas dominantno.

Ekonomija pre svega treba da bude dedukcija, sto nazalost nije tako u modernom svetu.

Analiza ove konkretne pojave je nemoguca bez izrazito dominantnog deduktivnog modela i dominatne deduktivne analaize.

Kako ciframa, bilo kojim, predstaviti tu kolicinu kontrole koju srpska Sluzba ima na domaci kapital danas u Srbiji? To je nemoguce.

To je nemoguce gledanjem vlasnickih prava. Sluzba reketira i kontrolise kako formalno drzavni kapital, tako i formalno privatni domaci kapital u Srbiji.

Koje cifre uzeti da bi se pokazalo to?

 

[prvepruge]

U 21-veku i vremenu interMeta i drustvenih mreza stampa nema uticaj i smisao postojanja kao pre. Danas vam nije potreban silan novac da bi imali satelitski ili kablovski prenos vasih vesti ili programa, nisu vam potrebne stamparije i distributivna mreza da bi vasa izdanja dostavljali kupcima ili kioscima za prodaju stampe. Dovoljna vam je ekipa mladih "novinara" koji ce pratiti twitter, instagram i tik-tok naloge poznatih licnosti, politicara, celebrityja, svetskih i domacih medija, i to je to uglavnom. Ako sa vremena na vreme angazujete nekoh pismenijeg i poznatijed novinara da objavi neki autorski clanak ili odradite intervju sa nekom poznatom licoscu vam je dodatnio bonus, navodice vas i ostali mediji te ce vasa tezina rasti sa brojek klikova na vase linkove. Znaci, novac nije ostao tako dominantan za obavljanje novinarskog poziva. Pa posto je postojanje danasnjih medija vezano za slobodu InterMeta, sloboda InterMeta je kljucna.

Uzgred, koje veze sa slobodom stampe u Kini ima stabilnost koneskih banaka?

 

[Banovic Strahinja]

U 21-veku i vremenu interMeta i drustvenih mreza stampa nema uticaj i smisao postojanja kao pre.

Naravno da ima, govori se o ne samo stampanim vec i “online” novinama koje se itekako citaju (barem u razvijenim zemljama) jer u nekima od njih se jedino moze naci neki odgovori i realna izvestavanja.
Kad nema istinite slobode stampe i kad su mediji losi- onda se “prazan prostor” ispunjava raznim teorijama zavera i urbanim legendama, a to ima vrlo los efekat, od kojih se jedan navodi u ovoj temi.

 

[prvepruge]

Naravno da ima, govori se o ne samo stampanim vec i “online” novinama koje se itekako citaju (barem u razvijenim zemljama) jer u nekima od njih se jedino moze naci neki odgovori i realna izvestavanja.
Kad nema istinite slobode stampe i kad su mediji losi- onda se “prazan prostor” ispunjava raznim teorijama zavera i urbanim legendama, a to ima vrlo los efekat, od kojih se jedan navodi u ovoj temi.

Koliko je online izdanje Observera ili Washington Posta danas uticajno? Diskutabilno. Pogotovo ako recimo WP ima oko 2 miliona sabscrajbera odnosno 2 miliona ljudi ili lkompanija je platilo da moze da cita te novine pa to poredis sa twitter ili instagram nalogom neke poznate licnosti koja ima 10 ili 50 puta vise pratilaca (recimo Ronaldo ima 650 miliona pratilaca na nistgramu a Washington post ispod 1,3 miliona).

Istinita sloboda stampe? Postoji li ili je u skladu sa politickim stavom vlasnika? Primer Washington Posta je opet ilustrativan, vlasnik Bezos se umesao u uredjivacku politiku pred zadnje izbore na kojima su davnasnji puleni tih novina Demokratska stranka oduvani samo tako, zato su pale ostavke i napustanje tih novina od levicarskih idealista koji su radili u urednistvu. Sirom USA vodi se tezak informacioni rat izmedju desnicarskih i levicarskih medija, te je najbolje danas izbegavati te medije.
Primer uredjivacke "slobode" medija je tek izrazen u Srbiji, u skladu sa interesima vlasnika je i obojen njihov stav, a izrazito je da su povodom zadnjih desavanja u Srbiji i jedni i drugi puni laznih, neproverenih i u nicemu utemeljenih vesti, jedino je bitno ocrniti drugu stranu, vec za 2 sata niko vise nece ne proveravati tu vest nego je nece ni pamtiti. Pa tako se pod ogromnim naslovima podrske ili osude iz inostranstva krije neka bezvezna izmisljena prica a da nijednom u tekstu nije naveden link na zvanicni twitter ili nistagram nalog koji potvrdjuje tu izmisljenu pricu. Posto ne gledam TV mogu misliti kakve su tek bombasticne vesti na TV-u - tamo tek nema dokaza u vidu link adresa.

 

[Banovic Strahinja]

Koliko je online izdanje Observera ili Washington Posta danas uticajno? Diskutabilno.

Uticajno je zato sto ih citaju ljudi koji su uticajniji, stvari uvek idu odozgo prema dole.

Primer Washington Posta je opet ilustrativan, vlasnik Bezos se umesao u uredjivacku politiku pred zadnje izbore na kojima su davnasnji puleni tih novina Demokratska stranka oduvani samo tako, zato su pale ostavke i napustanje tih novina od levicarskih idealista koji su radili u urednistvu. Sirom USA vodi se tezak informacioni rat izmedju desnicarskih i levicarskih medija, te je najbolje danas izbegavati te medije.

Uvek moras citati i jednu i drugu stranu i uporedjivati, i obratiti paznju ko je autor clanka itd, kad objavljujem teme ovde s vestima- uvek proverim cinjenice pre nego sto objavim.

 

[prvepruge]

Uticajno je zato sto ih citaju ljudi koji su uticajniji, stvari uvek idu odozgo prema dole.

Uvek moras citati i jednu i drugu stranu i uporedjivati, i obratiti paznju ko je autor clanka itd, kad objavljujem teme ovde s vestima- uvek proverim cinjenice pre nego sto objavim.

Mislis da uticajni ljudi tipa nekog ultramilijardera, top politicara, tehnoloskog mogula citaju dnevnu stampu? Oni imaju ljude koji im sazvacu informacije iz raznih ne samo medijskih izvora, mislim da mnogo vise paznje pridaju tim drugim izvorima. Te novine su mozda bile uticajne pre 30+ godina, danas je recimo u svetu sportskih informacija uticajniji jedan Adrian Wojnarowski ili Shams Charnia nego sva sportska stampa sveta ili jedna objava Muska na X-u iz oblasti biznisa je daleko pracenija nego sve objave WSJ u nedelju dana.

​

 

[Banovic Strahinja]

Mislis da uticajni ljudi tipa nekog ultramilijardera, top politicara, tehnoloskog mogula citaju dnevnu stampu? Oni imaju ljude koji im sazvacu informacije iz raznih ne samo medijskih izvora, mislim da mnogo vise paznje pridaju tim drugim izvorima.

Slazem se da milijarderi i vrhuska se uglavnom oslanjaju na strucnjake koji im prenose i tumace informacije, ali dosta drugih se oslanja na stampu, pogotovo na vesti iz ekonomije jer ta vrsta vesti je jako bitna i mora se citati ako zelis da budes u toku, a ne zelis da provodis sate istrazujuci, dok ako se oslannjas na populisticke novine ili lokalne novine koje pisu uglavnom senzacionalne vesti- u najboljem slucaju ces kasniti sa informacijama, a ako citas zutu ili lokalnu stampu cesto ces biti u totalnim zabludama, tako da dosta ljudi prati sve to, narocito uticajniji ljudi- a ovde ne mislim samo na vrh, jer si oni ne mogu dopustiti da lupaju gluposti, da se kod nas vise prate takva vrsta novina drugacija bi bila i ekonomska i politicka situacija jer bi bilo teze manipulisati s njima (jer izmedju ostalog treba imati i malo znanjada bi se neke stvari razumele), i bilo bi manje teorija zavera i gluposti, takodje ima dosta dobrih i tzv "nezavisnih medija" koji nisu toliko u prvom planu ili su cesto samo na youtube-u koji su dobri. Sto se tice "mainstreem" stampe na engleskom mozes videti da imaju dosta citaoca:

 

[prvepruge]

Slazem se da milijarderi i vrhuska se uglavnom oslanjaju na strucnjake koji im prenose i tumace informacije, ali dosta drugih se oslanja na stampu, pogotovo na vesti iz ekonomije jer ta vrsta vesti je jako bitna i mora se citati ako zelis da budes u toku, a ne zelis da provodis sate istrazujuci, dok ako se oslannjas na populisticke novine ili lokalne novine koje pisu uglavnom senzacionalne vesti- u najboljem slucaju ces kasniti sa informacijama, a ako citas zutu ili lokalnu stampu cesto ces biti u totalnim zabludama, tako da dosta ljudi prati sve to, narocito uticajniji ljudi- a ovde ne mislim samo na vrh, jer si oni ne mogu dopustiti da lupaju gluposti, da se kod nas vise prate takva vrsta novina drugacija bi bila i ekonomska i politicka situacija jer bi bilo teze manipulisati s njima (jer izmedju ostalog treba imati i malo znanjada bi se neke stvari razumele), i bilo bi manje teorija zavera i gluposti, takodje ima dosta dobrih i tzv "nezavisnih medija" koji nisu toliko u prvom planu ili su cesto samo na youtube-u koji su dobri. Sto se tice "mainstreem" stampe na engleskom mozes videti da imaju dosta citaoca:
Pogledajte prilog 1713136

Ako saberes prvih 10 sa te liste (i izbacis Substrack jer on je druga vrsta online platforme) dobijes 26-27 miliona subscrajbera sa tim da je najmanje 50% subscrajbera neka druga kompanije, druge novine, drzavne agencije, vlade... i da recimo retko ko iz USA ima pretplatu za australske ili francuske novine.
tako da dodjes do skoro zanemarljive cifre subscrajbera medju obicnim poslovnim svettom, obicnim Amerikancima ili Britancima.

Pa od 10.8 miliona subscrajbera NYT je recimo pola njih koji su iz inostranstva, pola ostatka su same americke kompanije... a USA ima 340 miliona stanovnika i sam grad NYC 17-18 miliona stanovnika. Koliki % Njujorcana cita online NYT, a tek koji % Amerikanaca?

Mnogo merodavnije danas je koliko imaju pratilaca na X ili nistagramu...