Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.328
Govori o "državnom dugu" i "deficitu" često izazivaju zabrinutost, no prema modernoj teoriji novca (MMT), vlade koje izdaju svoju valutu nisu kao pojedinci ili domaćinstva. Takve vlade mogu lako kreirati novac i nemaju ograničenja u trošenju. Za razliku od ljudi, koje moraju zaraditi ili pozajmiti novac, vlada sa svojom valutom može jednostavno proizvoditi novac za svoje potrebe. Ovo menja način razmišljanja o javnom dugu i deficitima. Ova teorija je sve popularnija i menja tradicionalne ideje o finansijama vlade.
Nekada nazivan "voodoo ekonomijom," MMT je u poslednjim godinama prešla sa margina ekonomskog razmišljanja u javnu sferu, privlačeći sve veću pažnju.
MMT preispituje način na koji vlade troše novac. Na primer, vlade koje štampaju svoj novac, ne moraju da ga prikupljaju pre nego što ga potroše. Umesto toga, one mogu jednostavno kreirati novac "povećavanjem" ili kreditiranjem bankovnih računa, kroz jednostavne unosе na računaru.
Ovaj proces je osnova za finansiranje različitih državnih troškova, kao što su nabavka dobara i usluga, socijalne transfere (penzije, socijalno osiguranje), plaćanje kamata na dug, kupovina državnih imovine ili hitne intervencije.
Međutim, to ne znači da vlade mogu bezgranično trošiti ili da izbegavaju posledice. Takođe, to ne eliminiše potrebu za porezima.
Umesto toga, MMT menja fokus sa fiksnih fiskalnih pravila na stvarne ekonomske granice. Glavno ograničenje na državne troškove nije dostupnost novca, jer vlada može uvek da ga kreira, već kapacitet privrede da primi to trošenje bez izazivanja inflacije.
Iako vlada ne mora da prikuplja poreze da bi finansirala troškove, porezi su važni za kontrolu inflacije, smanjenje nejednakosti i uticaj na to kako ljudi rade, štede, investiraju i inoviraju.
Inflacija je prava granica, a ne deficit. Kritičari MMT često tvrde da velike državne potrošnje ili stimulacije izazivaju inflaciju. Ipak, po MMT, inflacija nastaje samo kada trošenje preoptereti privredu — kada nema dovoljno radne snage, materijala ili resursa da zadovolje rastuću potražnju.
Do tog trenutka, državna potrošnja može da se koristi za ulaganje u javne usluge, stvaranje radnih mesta i održavanje ekonomske stabilnosti.
Sa stanovišta MMT, glavno ograničenje nije gde će se pronaći novac, već da li novostvoreni novac može biti apsorbovan u privredi bez izazivanja neodrživih inflatornih pritisaka. Troškovi mogu biti efikasni ako su pravovremeni i usmereni na projekte koji povećavaju produktivnost.
Kada se fokusiramo na neiskorišćene resurse i poboljšavamo ponudu, vlada može povećati proizvodnju, stvoriti više radnih mesta i podstaći stabilan rast.
MMT i politika novca
Jedan od važnih doprinosa MMT je demokratizacija novca, razbijajući mit da je novac uvek oskudan. Ističe da je ograničenje državne potrošnje dostupnost realnih resursa, a ne finansija.
Ako bi više ljudi razumelo ovo, to bi pomerilo javnu raspravu od pitanja “Kako ćemo to platiti?” ka praktičnijim pitanjima kao što su: “Imamo li ljude, materijale i tehnologiju da to realizujemo bez izazivanja inflacije?” i “Da li je to društveno korisno?”
Na primer, kada se velike investicije u zelenu energiju, zdravstvo, brigu o deci ili pristupačno stanovanje odbacuju kao “previše skupe,” MMT preusmerava pažnju na stvarne kapacitete i društvenu korist.
Da li imamo ljude, veštine i infrastrukturu za efikasno i održivo sprovođenje ovih projekata?
Preusmeravajući fokus sa finansijskih ograničenja i državnih računa na stvarni ekonomski potencijal i društvene prioritete, MMT otvara nove mogućnosti za političke rasprave zasnovane na materijalnoj realnosti, a ne na zastarelim fiskalnim dogmama.
Kapitalizam je ekonomski sistem koji se temelji na privatnom vlasništvu i tržišnoj konkurenciji, gde je cilj maksimizacija profita. U tom sistemu, finansijska ograničenja i tržišni mehanizmi često određuju koliko i na koji način će se trošiti i ulagati.
MMT, s druge strane, je ekonomska teorija koja se fokusira na ulogu države i novca. Ona tvrdi da vlade koje izdaju sopstvenu valutu nisu finansijski ograničene kao privatni pojedinci ili firme. Umesto toga, fokus je na realnim resursima i kapacitetima privrede, a ne na novčanim limitima.
No MMT ne preporučuje beskonačno štampanje novca, već ističe da je štampanje i kreiranje novca moguće ako je to u skladu sa realnim ekonomskim kapacitetima. Cilj je koristiti novac za podršku proizvodnji, zaposlenosti i javnim dobrima, a ne za inflatorno preopterećenje privrede.
U praksi, MMT smatra da je moguće povećati javnu potrošnju bez izazivanja inflacije ako se troši na projekte koji povećavaju produktivnost i koriste neiskorišćene resurse.
MMT i Keynesova teorija- Sličnosti:
Obe podržavaju aktivnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno u vreme recesije, kroz fiskalne stimulanse.
Naglašavaju važnost državne potrošnje za postizanje pune zaposlenosti i stabilnosti.
Prihvataju ideju da tržišta nisu savršena i da je potrebna intervencija.
Razlike:
Keynesova teorija: Predlaže da vlada treba da troši i zadužuje se u krizama, ali uz balans i zabrinutost zbog buduće fiskalne održivosti. Fokus je na stabilizaciji ekonomije i kontroli inflacije.
MMT: Veruje da vlada koja štampa sopstvenu valutu nije finansijski ograničena i može beskonačno trošiti, sve dok se ne izazove inflacija. Fokus je na realnim resursima i kapacitetima, a ne na zaduženju ili fiskalnom balansu.
Ukratko, Keynes je više fokusiran na balans između potrošnje i štednje, dok MMT ističe da vlada može i treba da koristi svoju sposobnost kreiranja novca, uz pažnju na resurse i inflaciju.
Nekada nazivan "voodoo ekonomijom," MMT je u poslednjim godinama prešla sa margina ekonomskog razmišljanja u javnu sferu, privlačeći sve veću pažnju.
MMT preispituje način na koji vlade troše novac. Na primer, vlade koje štampaju svoj novac, ne moraju da ga prikupljaju pre nego što ga potroše. Umesto toga, one mogu jednostavno kreirati novac "povećavanjem" ili kreditiranjem bankovnih računa, kroz jednostavne unosе na računaru.
Ovaj proces je osnova za finansiranje različitih državnih troškova, kao što su nabavka dobara i usluga, socijalne transfere (penzije, socijalno osiguranje), plaćanje kamata na dug, kupovina državnih imovine ili hitne intervencije.
Međutim, to ne znači da vlade mogu bezgranično trošiti ili da izbegavaju posledice. Takođe, to ne eliminiše potrebu za porezima.
Umesto toga, MMT menja fokus sa fiksnih fiskalnih pravila na stvarne ekonomske granice. Glavno ograničenje na državne troškove nije dostupnost novca, jer vlada može uvek da ga kreira, već kapacitet privrede da primi to trošenje bez izazivanja inflacije.
Iako vlada ne mora da prikuplja poreze da bi finansirala troškove, porezi su važni za kontrolu inflacije, smanjenje nejednakosti i uticaj na to kako ljudi rade, štede, investiraju i inoviraju.
Inflacija je prava granica, a ne deficit. Kritičari MMT često tvrde da velike državne potrošnje ili stimulacije izazivaju inflaciju. Ipak, po MMT, inflacija nastaje samo kada trošenje preoptereti privredu — kada nema dovoljno radne snage, materijala ili resursa da zadovolje rastuću potražnju.
Do tog trenutka, državna potrošnja može da se koristi za ulaganje u javne usluge, stvaranje radnih mesta i održavanje ekonomske stabilnosti.
Sa stanovišta MMT, glavno ograničenje nije gde će se pronaći novac, već da li novostvoreni novac može biti apsorbovan u privredi bez izazivanja neodrživih inflatornih pritisaka. Troškovi mogu biti efikasni ako su pravovremeni i usmereni na projekte koji povećavaju produktivnost.
Kada se fokusiramo na neiskorišćene resurse i poboljšavamo ponudu, vlada može povećati proizvodnju, stvoriti više radnih mesta i podstaći stabilan rast.
MMT i politika novca
Jedan od važnih doprinosa MMT je demokratizacija novca, razbijajući mit da je novac uvek oskudan. Ističe da je ograničenje državne potrošnje dostupnost realnih resursa, a ne finansija.
Ako bi više ljudi razumelo ovo, to bi pomerilo javnu raspravu od pitanja “Kako ćemo to platiti?” ka praktičnijim pitanjima kao što su: “Imamo li ljude, materijale i tehnologiju da to realizujemo bez izazivanja inflacije?” i “Da li je to društveno korisno?”
Na primer, kada se velike investicije u zelenu energiju, zdravstvo, brigu o deci ili pristupačno stanovanje odbacuju kao “previše skupe,” MMT preusmerava pažnju na stvarne kapacitete i društvenu korist.
Da li imamo ljude, veštine i infrastrukturu za efikasno i održivo sprovođenje ovih projekata?
Preusmeravajući fokus sa finansijskih ograničenja i državnih računa na stvarni ekonomski potencijal i društvene prioritete, MMT otvara nove mogućnosti za političke rasprave zasnovane na materijalnoj realnosti, a ne na zastarelim fiskalnim dogmama.
- MMT ne preporučuje beskonačno štampanje novca, već ističe da je štampanje i kreiranje novca moguće ako je to u skladu sa realnim ekonomskim kapacitetima. Cilj je koristiti novac za podršku proizvodnji, zaposlenosti i javnim dobrima, a ne za inflatorno preopterećenje privrede.
- U praksi, MMT smatra da je moguće povećati javnu potrošnju bez izazivanja inflacije ako se troši na projekte koji povećavaju produktivnost i koriste neiskorišćene resurse.
Kapitalizam je ekonomski sistem koji se temelji na privatnom vlasništvu i tržišnoj konkurenciji, gde je cilj maksimizacija profita. U tom sistemu, finansijska ograničenja i tržišni mehanizmi često određuju koliko i na koji način će se trošiti i ulagati.
MMT, s druge strane, je ekonomska teorija koja se fokusira na ulogu države i novca. Ona tvrdi da vlade koje izdaju sopstvenu valutu nisu finansijski ograničene kao privatni pojedinci ili firme. Umesto toga, fokus je na realnim resursima i kapacitetima privrede, a ne na novčanim limitima.
No MMT ne preporučuje beskonačno štampanje novca, već ističe da je štampanje i kreiranje novca moguće ako je to u skladu sa realnim ekonomskim kapacitetima. Cilj je koristiti novac za podršku proizvodnji, zaposlenosti i javnim dobrima, a ne za inflatorno preopterećenje privrede.
U praksi, MMT smatra da je moguće povećati javnu potrošnju bez izazivanja inflacije ako se troši na projekte koji povećavaju produktivnost i koriste neiskorišćene resurse.
MMT i Keynesova teorija- Sličnosti:
Obe podržavaju aktivnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno u vreme recesije, kroz fiskalne stimulanse.
Naglašavaju važnost državne potrošnje za postizanje pune zaposlenosti i stabilnosti.
Prihvataju ideju da tržišta nisu savršena i da je potrebna intervencija.
Razlike:
Keynesova teorija: Predlaže da vlada treba da troši i zadužuje se u krizama, ali uz balans i zabrinutost zbog buduće fiskalne održivosti. Fokus je na stabilizaciji ekonomije i kontroli inflacije.
MMT: Veruje da vlada koja štampa sopstvenu valutu nije finansijski ograničena i može beskonačno trošiti, sve dok se ne izazove inflacija. Fokus je na realnim resursima i kapacitetima, a ne na zaduženju ili fiskalnom balansu.
Ukratko, Keynes je više fokusiran na balans između potrošnje i štednje, dok MMT ističe da vlada može i treba da koristi svoju sposobnost kreiranja novca, uz pažnju na resurse i inflaciju.
