"Слобода душе"

librolibro17:
Da bi se dosegao taj momenat duhovne slobode (sloboda Duše) neophodno je anulirati sva svoja unutarnja ograničenja i sputavanja te umeti postići potpunu odgovornost za svoje reči, dela i misli. Bez potpune vlastite odgovornosti nema ništa od slobode.
Ono što je za masu nemoguće za pojedince je realnost.[/COLOR]
Kliknite za proširenje...


Da, bez ograničenja ali onda i bez uslovljavanja. Šta znači “vlastita odgovornost za svoje reči, misli i dela”? Pa to je već uslovljavanje ("ako kažem, pomislim ili uradim to i to, snosiću posledice") a svako uslovljavanje je ograničavanje, sputavanje … i to je vrlo, vrlo daleko od slobode.
Ono što je Koto slikovito navela kao primer (kuglanje) je pokret, telo, u sprezi sa matematičkim procesom u glavi ("ako pod ovim uglom zakotrljam kuglu, oboriću toliko i toliko čunjeva") … i nije sloboda duše u pravom smislu te reči, već trenutni osećaj unutrašnje slobode, emocija, isto kao i pogled na sliku ili predeo koji nas opčinjavaju, isto kao ushićenje nekom muzikom ili orgazam. Približno je to – to, samo što traje nekoliko sekundi, minuta ili, u najboljem slučaju, nekoliko sati. A kada izađemo iz takvog stanja " oslobođene duše", suočimo se sa stvarima koje nas prinude da opet kalkulišemo, taktiziramo, analiziramo i igramo šah sa životom. Nema slobodnog duha kada razmišljamo kada i kako ćemo platiti račune … svaka sloboda duše tada se povlači pred potpuno prozaičnim, svakodnevnim stvarima koje zahtevaju pragmatičan um, a pragmatizam nema nikakvog dodira sa bilo kakvom vrstom slobode.
Za razliku od toga, "prava" sloboda duha, duše, bi trebalo da bude trajno stanje, i uopšte nisam sigurna da ju je iko ikad dosegao osim ljudi koji su utripovali da su su bestelesni i vanvremenski. Čak ni najveći umetnici nisu bili stalno "slobodne" duše, već su imali epizode u kojima je njihov duh plutao izvan granica ustaljene svakodnevice, tj. nije imao nikakvog dodira sa objektivnom stvarnošću. Ali, to je već druga tema …

A telo … Telo JESTE okov. I vrlo često uopšte nije ona manifestacija nečije duše kakva se nama čini da jeste. Neko bi želeo da poleti, a ne može, jer čovek nije tica :); neko u sebi peva a gluvonem je; neko “iznutra” vidi boje a slep je. Telo je saksija u kojoj gajimo ko zna šta; spolja je to, možda, za posmatrače kaktus ali je zapravo cvet, koji se pokazuje samo odabranim poznavaocima i tragačima za skrivenim duhovima. U tom smislu - čak i naš izgled, koji je odraz onog što pojedemo, koliko sati spavamo i imamo li dobru krvnu sliku – može biti obmana.

Šta mislite, kako je Stivenu Hokingu (čiji primer potvrđuje da izuzeci demantuju poslovice tipa "u zdravom telu zdrav duh") ? Da li je njegova "saksija", tj. telo, slobodno kao i njegova duša ? Da li jedini pokretan deo njegovog tela - usne u kojima drži štapić (kojim tipka po tastaturi) – može biti jedinstvo sa njegovim slobodnim duhom što iz invalidskih kolica sagledava univerzum ? Da li je on u pravom smislu te reči slobodan ?
 
mozda slobodniji od mnogih koji imaju sve..moc da trce, da plesu, da plivaju, da planinare..a ipak zivot provode kao nesrecne i neuskladjene osobe, koje nikad nisu pronasle nacin da svoje telo dozive kao nacin da komuniciraju sa svetom, na nebrojene nacine..
i naravno da covek kojem je ogranicena ellemantarna sloboda, tesko moze da bude toliko slobodan duhom, da prevazidje situaciju i ostane sam sa sobom normalan i svoj..
ali, mnogo je onih koji imaju elementarne slobode..a kavez prave sami sebi, jer platiti racun nije kavez..vec tek jedna obaveza
kavez postaje onda kad sve drugo u zivotu postane manje bitno od hebenog racuna
i ne samo materijalne obaveze
sve ono sto nam je potrebno, postaje na neki nacin kavez..a opet, sve sto volimo na neki nacin nam je potrebno..i tako, nema slobode ako smo u nekim odnosima sa drugim ljudima..a cemu sloboda ako nema ljubavi?
i koja je to mera gubitka slobode koju smo spremni da podnesemo da bismo imali ljubav? ima tema na ljisu, ostavio devojku jer se suvise lepila za njega..
mnogo je ovo siroka tema bogarte..ali dobraaaaaz:lol:
 
Bogart:
И на то ме увек подсети Змајев стих "стресе пеп'о кој' му смета" из Светлих гробова... тај ми се стих необично допада, а и слична идеја где су читаво тело, психа и сви њихови окови само "пепео", који "смета" и који се само "стресе"... та безначајност појавности и лакоћа одвајања од ње као да нигде нису били лепше описани са мање речи. Истина, Змај овде не говори о духу или души као таквој, него о духу великана, кога назива "једним духом разних доба":

... Духа коме нема гроба.
--У гроб само сруши кости,
Стресе пеп’о кој’ му смета
Бржем буја виса лета
К узвишеној будућности.

али поента је отприлике иста.
Kliknite za proširenje...

Da, sem što će i telo vaskrsnuti i postati netruležno. Ljudska priroda narušava sklad koji je čoveku darovan, pa će se nje kao takve čovek osloboditi.
 
rekla mi jedna sa foruma da mi dusa ko vetar.... a duh ko beton.... il bese obratno ....

jok..priroda je bozanska jer je savrsena.. covek nije, jer je gresan i nesavsren. zato je postavljan na svet da bude cuvar prirode ali od 20 veka pa na ovamo se ogreshio o bozhanski ugovor i sad ce da ga stigne kazna....
 
koto:
ljudska priroda narusava sklad koji je coveku darovan?
zar mu i ta ista priroda nije darovana?
Kliknite za proširenje...

Da, ali neiskvarena i skladna. Čovek je budući besmrtan posle Adamovog greha postao smrtan, to je to "prognanstvo iz raja", zbog narušavanje prirode koja mu je darovana. Sigurno mu nije darovana ova iskvarena ("pala") priroda, već je sam odabrao, da ubija, laže, .....

Od mene samo toliko, pošto postoji PDF Religija pa se o tome tamo može diskutovati.

Želela sam samo da kažem Bogartu da njegov osećaj nije nepoznat hrišćanstvu.
 
Navar:
to sto osecamo da nas steze..je JA..koje je kavez za ljudsku dusu..ljudsku svest..ljudsku misao...ljudsku slobodu...kavez bez resetaka..koje mozemo da opipamo..bez mirisa ukusa ..kavez za koji samo osecamo..znamo da je tu..JA je previse krupno da si izmigolji kroz resetke kaveza u slobodu..covek bez JA je neogranicen sobom..slobodan od sebe samog..i procice kroz resetke ka slobodi ..kao sto voda nam skupljena u sake curi kroz prste..
Kliknite za proširenje...

Navar, ovo si mnogo lepo napisao... Samo toliko, zaista nemam sta da dodam :)
 
Tuzni_patak:
Koliko ja znam o slobodi se prica onda kad se ljudi koriste kao prosta rulja, ili kad ne znaju sta ce sa sobom....

Ma koliko bili zatvoreni , pritiskani , ljudi ne razmisljaju o slobodi dok nisu u masini "masovnog pranja" ili dok ne znaju sta ce sa sobom.....
Kliknite za proširenje...

vis patak ovo ima smisla... kad si slobodan to ni ne znash... kad te okuju i potkuju trazis nachin da pobegnesh iz tog unizhenog stanja. sloboda dushe je termin koji jednostavno ne mogu da podvedem pod pojam vezan za normalnog coveka vec jedino iz pozicije nekoga kome je smisao postojanja umetnichka kreacija... materijalna ili pak samo duhovna. kod obichnog choveka oslonjenog na trivijalne dnevne potrebe duha ta sloboda ima potpuno drugi smisao od npr. jednog vajara... apstraktno razmislhljanje kao i humor koji chovek zheli da neguje u sebi moze jedino da se postigne totalnim duhovnim otcepljenjem od onoga shto ga oktruzuje...ima veze sa mnogim stvarima kao sto su karakter, iskustvo, emocionalna inteigencija, nachin zhivota i stoleće u kom zhivi.... mlogo kompleksna tema ....
 
Znam da se to ne sme, ali ja bih ipak da zavirim u negaciju:
Ako ne znamo sta je sloboda, mozda je lakse definisati neslobodu.
Cak i ako nije moguce definisati je, nesloboda je ono sto svaki covek oseca. I neuspesno je krije.
Samoubistvo nije cin osvajanja slobode, ali je pokusaj bezanja od neslobode.
"Gubljenje nade je sloboda"--Tajler Durden
 
Bogart:
Једном сам у неким размишљањима доживео снажну асоцијацију смрти са слободом... чудна асоцијација, али видим да већ постоји и да се на разним местима помиње. Запитао сам се одакле таква идеја и замислио се над тим колико заправо себе доживљавам као слободног, а ако не, шта ме спречава да то будем и колико сам заправо ја са̑м тај који ту слободу ограничава... питања на која нисам нашао неки баш јасан одговор.

Колико себе доживљавате слободним и шта за вас значи слобода... она слобода која не зависи од спољних фактора; слобода да се буде, а не слобода да се уради? Колико своју слободу ограничавате и колико вам је познато осећање да нисте оно што би требало да будете и што негде дубоко унутра заправо јесте?
Kliknite za proširenje...

Sloboda i smrt mogu se povezati mozda zato sto ziv covek ne moze da dozivi ni jedno ni drugo.Sloboda je stano sputana,a da li smrt donosi slobodu, to ne moze da se sazna za zivota
Lakse je biti sloodan da se nesto uradi nego da se bude, ali treba razgraniciti da li se sloboda posmatra prema posledicama ili plodovima koje donosi a s tim u vezi sloboda coveka da bira je bitno povezana sa njegovom spremnoscu da prihvati odgovornost koja mu sleduje.To nema veze ni sa zreloscu coveka.Ljudi kako sazrevaju obicno samo dobijaju svest o svojim obavezama koje se moraju izvrsiti ali daleko od toga da postaju slobodniji
Ali ja kad razmisljam o slobodi svoje duse pomislim na pokusaj dosezanja one slobode koja nista ne podrazumeva, nista ne donosi sem tog osecaja, cistog osecaja bezgranicnih mogucnosti, mozda potrebe da se raskidaju svi lanci i dusa vine u nebo u cistu egzistenciju.Takvu slobodu koja je kao ptica koja razmahuje svoja krila u svim pravcima, leti kuda god joj se prohte, samo leti i nista vise, Ali i ptica se mora spustiti na zemlju cesto
 
Сваки човек (душа) је апсолутно слободна с' тим што је карактеристична појава да често човек самог себе зароби и уништи због неког лошег догађаја или искуства или просто због утицаја околине...
 
Nase duse su zatvorene u nasim telima (koje mi manje ili vise volimo). Samo smrt fizickog tela ih moze osloboditi iz tog kaveza. Osim, mozda, kratkih momenata kroz meditaciju ... ja jos nisam svestno dozivela to oslobodjenje ali verujem da je jedinstveno, kao sto se opisuje u teoriji iz parapsihologije, teozofije, antropozofije i moderne ezoterike, o odvajanju "astralnog tela" od fizickog ali to ovde nije tema ili(?), jer i to telo se podrazumeva pod dusom ili bolje receno, tankom dusinom ljuskicom ... .:neutral:

:)

Sorry na losem srpskom jeziku!
 
Poslednja izmena:
librolibro17:
Duša stiče slobodu onda kada sve svoje dugove u nižim svetovima otplati (Karmu) i kada po svom izboru može putovati svim višim svetovima. Dotle, Lordovi Karme sa Astralnog sveta dugove stavljaju ispred pojedinca koje ovaj smatra "sudbinom."
Kliknite za proširenje...

Ko ne otplati dugove u niszim svetovima, za toga pocinje sve iz pocetka ... sve dok ih ne otplati tj. uvek se vraca tamo gde je stao!

:)
 
ODLIČNA TEMA, malo sam sklona filozofiranju...
elem, izuzetno se osjećam slobodnom, unutra, u duši ili gdje već.
Ali, često mi se dešavalo da se sputavam;npr. u sobi sa dvije cimerke s kojima sam u extra odnosima bila, ali su nam temperamenti različitii . ja npr. poželim biti glasna, kažem: sad ću vrisnuti, a one me bijelo pogledaju...i ja, naravno, ne vrisnem...Nisam za slobodu koja graniči sa dekadencijom, ne, moralne i kulturne norme se moraju poštovati...
Ali, živahna sam, glasna sam, zahebana sam, ipak: stalno mi govore: jedino se tvoj glas čuje, jedino se ti smiješ...

pa što da se ne smijem glasno, zar ne?Izgleda da se to sve rjeđe čuje...na žalost.
 
Lindemann:
Сваки човек (душа) је апсолутно слободна с' тим што је карактеристична појава да често човек самог себе зароби и уништи због неког лошег догађаја или искуства или просто због утицаја околине...
Kliknite za proširenje...

U pravu si kada kažeš da je svaki čovek slobodan da ćini što mu je volja! Ali, sve što čovek čini i nije ispravno. Ispravno je samo ono što je u skladu sa Zakonom Ljubavi.
Sve ostalo podleže Zakonu Uzroka i Posledica i to je ono što mora korigovati kroz proces takozvane odrade karme ili "sudbine," - kako mnogi veruju

!JO:
Nase duse su zatvorene u nasim telima (koje mi manje ili vise volimo). Samo smrt fizickog tela ih moze osloboditi iz tog kaveza.
Sorry na losem srpskom jeziku!
Kliknite za proširenje...

Nažalost, smrt ne donosi slobodu Duši. Smrt donosi samo privremeni boravak na nekom od unutarnjih svetova gde se vrši priprema za novu inkarnaciju. Sloboda se može postići jedino za vreme života u fizičkom telu.

Borac za prava zivotinja:
Da, bez ograničenja ali onda i bez uslovljavanja. Šta znači “vlastita odgovornost za svoje reči, misli i dela”? Pa to je već uslovljavanje
Nema slobodnog duha kada razmišljamo kada i kako ćemo platiti račune … svaka sloboda duše tada se povlači pred potpuno prozaičnim, svakodnevnim stvarima koje zahtevaju pragmatičan um, a pragmatizam nema nikakvog dodira sa bilo kakvom vrstom slobode.

Za razliku od toga, "prava" sloboda duha, duše, bi trebalo da bude trajno stanje, i uopšte nisam sigurna da ju je iko ikad dosegao osim ljudi koji su utripovali da su su bestelesni i vanvremenski. Čak ni najveći umetnici nisu bili stalno "slobodne" duše, već su imali epizode

A telo … Telo JESTE okov. I vrlo često uopšte nije ona manifestacija nečije duše kakva se nama čini da jeste. Neko bi želeo da poleti, a ne može, jer čovek nije tica :); neko u sebi peva a gluvonem je; neko “iznutra” vidi boje a slep je. Telo je saksija u kojoj gajimo ko zna šta; spolja je to, možda, za posmatrače kaktus ali je zapravo cvet, koji se pokazuje samo odabranim poznavaocima i tragačima za skrivenim duhovima. U tom smislu - čak i naš izgled, koji je odraz onog što pojedemo, koliko sati spavamo i imamo li dobru krvnu sliku – može biti obmana.

Šta mislite, kako je Stivenu Hokingu (čiji primer potvrđuje da izuzeci demantuju poslovice tipa "u zdravom telu zdrav duh") ?
Da li je on u pravom smislu te reči slobodan ?
Kliknite za proširenje...

Borac, hajde da pogledamo to malo drugačije:
Odgovornost za svoje misli, reči i dela čovek mora praktikovati ne zato što mu se time oduzima sloboda nego zato što svim tim on utiče na sebe i okolinu a on je odgovoran za sve svoje uticaje na sveukupni život - naročito onda ako to što od njega dolazi nije ljubav.

To što se od nas traži da vodimo računa o plaćanju računa je u stvari školovanje nas Duša da upravo naučimo odgovornost za svoju egzistenciju. Da ne živimo parazitski. Zapravo je to je proces školovanja Duša i u tom procesu se uči živeti odgovornim životom.
U celom tom procesu se uči sticanje slobode...

Fizičko telo ne bi baš bilo dobro da gledamo kao okov. Možda je prigodnije reći da je ono instrument za učenje života - nama Dušama. Stvar je u tome što sve od nas što krene kao misao, reč ili delo vrši uticaj i na naše telo. Kroz njega i preko njega dolazi povratna reakcija kao karma ili "sudbina."
Iako njime upravlja genski mehanizam naša karma ima presudnu ulogu kod dobijanja odgovarajućeg tela. Nema nikog medju nama ko u nekom od života nije zaradio telo sa vidnim nedostacima pa je to i proživeo ili kakvu tešku bolest ....

Svakako da izreka "u zdravom telu zdrav duh" važi samo za naivne budući da Duh odnosno Duša nikada ne može biti bolestan. Naravno pretpostavljam da ta izreka ipak znači da je "u zdravom telu pozitivniji životni elan."

Da, umetnici nisu na višim granama duhovnosti odnosno duhovne slobode. Naravno da ni svi "umetnici" nisu umetnici.
Sloboda Duše se ne postiže nimalo lako ali nju je ipak moguće postići.

Pomalo postajem dosadan sa ovim što ću dodati po ko zna koji put ovde na Forumu ali snovi čoveka uče kako da postigne punu odgovornost za svoje misli, reči i dela i kako da dosegne duhovnu slobodu (slobodu Duše), mudrost i visoka stanja svesti.

 
Poslednja izmena:
pravi muškarci su samo rokeri..dok ne zna istoriju roka ja ne izlazim nigde sa nima hihihi :)

jaoooj jedan voleo samo neki smarajućiii džez i pušio lulu sa nekom kesom i klan na njoj pisalo Kako je dosadan bio sve ja pa ja pa ja aaaaaaa hihihihi
 
Nažalost, smrt ne donosi slobodu Duši. Smrt donosi samo privremeni boravak na nekom od unutarnjih svetova gde se vrši priprema za novu inkarnaciju. Sloboda se može postići jedino za vreme života u fizičkom telu.
/COLOR][/QUOTE]

Znaci li to, duse kreiraju plan za nov zivot? Pripremaju se, stoje u redu i cekaju da budu ponovo rodjene, cekaju na jedno fizicko telo da budu oslbodjene? Koliko puta ce jedna dusa biti rodjena, da bi bila od daljnjih inkarnacija oslobodjena? Kada smo perfektni?

:)
 
Tuzni_patak:
Pucanj u prazno u srbiji i na forumu.....
Sta mislis sta ljudska psiha radi da bi se svakodnevno osecala koliko toliko zadovoljnom....gura pod tepih, a ti bi da to bude na tepihu, pa da se samo istrese....
Kliknite za proširenje...

Pa i to je neka vrsta oslobođenja, ili slobode, pronaći sebe, pa makar to niko drugi ni ne prihvatio ni ne shvatio, važno je samo šta ti sam osećaš o sebi, za sebe, protiv sebe...
 
!JO:
Znaci li to, duse kreiraju plan za nov zivot? Pripremaju se, stoje u redu i cekaju da budu ponovo rodjene, cekaju na jedno fizicko telo da budu oslbodjene? Koliko puta ce jedna dusa biti rodjena, da bi bila od daljnjih inkarnacija oslobodjena? Kada smo perfektni?

:)
Kliknite za proširenje...

U početku je planiranje manje aktuelno i tada je inkarniranje nas Duša uslovljenom našim karmama. Kasnije, kako se naša svest razvija više se pristupa planskom inkarniranju (opet imajući u obzir karmičke dugove) kako bi se u jednom životu postiglo što više.

Naravno da se ne čeka u red već život na višim svetovima teče slično ovdašnjem životu ali pod daleko lakšim uslovima. Više svetove doživljavamo slično ovako kako doživljavamo i ovaj ovdašnji. Period od inkarnacije do inkarnacije bude od nekoliko godina pa do nekoliko stotina godina što je uslovljeno mnogim stvarima.

Što se tiče broja inkarnacija on je zapanjujuće veliki. Bude ih i po nekoliko stotina hiljada pa i daleko više. Koliko će ih biti zavisi od same osobe - Duše. Ipak ta razlika u broju inkarnacija nije značajno velika. Rekli bi smo da nekoliko desetina hiljada naspram dosta stotina hiljada deluje manje važnom.
 
louiskrstic:
U početku je planiranje manje aktuelno i tada je inkarniranje nas Duša uslovljenom našim karmama. Kasnije, kako se naša svest razvija više se pristupa planskom inkarniranju (opet imajući u obzir karmičke dugove) kako bi se u jednom životu postiglo što više.

Naravno da se ne čeka u red već život na višim svetovima teče slično ovdašnjem životu ali pod daleko lakšim uslovima. Više svetove doživljavamo slično ovako kako doživljavamo i ovaj ovdašnji. Period od inkarnacije do inkarnacije bude od nekoliko godina pa do nekoliko stotina godina što je uslovljeno mnogim stvarima.

Što se tiče broja inkarnacija on je zapanjujuće veliki. Bude ih i po nekoliko stotina hiljada pa i daleko više. Koliko će ih biti zavisi od same osobe - Duše. Ipak ta razlika u broju inkarnacija nije značajno velika. Rekli bi smo da nekoliko desetina hiljada naspram dosta stotina hiljada deluje manje važnom.
Kliknite za proširenje...

Hvala na odgovoru:).
Imam samo povrsno znanje u toj interesantnoj oblasti(i naravno, hiljadu pitanja).
Na primer, treba li da imamo strah od karme ili ne? Da li su nasa dobra dela ko mokar sundjer, koji brise sva losa dela? A kako je to sa energiom nasih dusa, duse koje skupljaju energiu, kako bi je kasnije upotrebile za izgradnju novog tela ... kako sam citala, tu se upotrebljavaju iskustva iz prosle inkarnacije i dozivljaji duhovnog sveta? Pa sta bi me jos interesovalo je, da li se duhovno razvijanje u unutrasnjim svetovima desava ili je to samo u telesnom obliku moguce? I jos hiljadu drugih pitanja ... hm ... zato cu potraziti na forumu teme o KARAMI i inkarnaciji (cim budem imala vise vremena!:roll: )
Pozdrav:)
 
Poslednja izmena:
Bogart:
Једном сам у неким размишљањима доживео снажну асоцијацију смрти са слободом... чудна асоцијација, али видим да већ постоји и да се на разним местима помиње. Запитао сам се одакле таква идеја и замислио се над тим колико заправо себе доживљавам као слободног, а ако не, шта ме спречава да то будем и колико сам заправо ја са̑м тај који ту слободу ограничава... питања на која нисам нашао неки баш јасан одговор.

Колико себе доживљавате слободним и шта за вас значи слобода... она слобода која не зависи од спољних фактора; слобода да се буде, а не слобода да се уради? Колико своју слободу ограничавате и колико вам је познато осећање да нисте оно што би требало да будете и што негде дубоко унутра заправо јесте?
Kliknite za proširenje...

Sebe dozivljavam maksimalno slobodnim i za mene je to nacin zivljenja... Da budem slobodan, da budem svoj... Bas da budem ono sto sam "unutar" sebe... Pa kom se svidja, svidja... Jedino moguce ogranicenje slobode i zrtva je zbog ljubavi... Jedno i jedino... :ok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top