- Poruka
- 399.650
Reci, izgovorene u vetar,
koje ne cujem,
koje su prazne...
Reci, neizgovorene,
tako jako odzvanjaju...
u meni..
koje ne cujem,
koje su prazne...
Reci, neizgovorene,
tako jako odzvanjaju...
u meni..
-
- Popularno:
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Zene sta vas najvise seksualno privlaci...
- Kada vam treba neko za razgovor
- Koji bi grad bio najpodesniji za...
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- Nevin sam
- IPSOS istraživanje za oktobar: Đilas...
- Šta očekujete od 1. novembra?
- Zašto neko iz Banjaluke udara na Srbiju...
- Reakcija Vučića: Žao mi je ako se...
Slike iz života
- Začetnik teme Buntovnik_Bez_Razloga
- Datum pokretanja
- stanje
on mercury
Poznat
- Poruka
- 8.731
Noću kada idem grobljem
pažljivo mi uho sluša
svaki titraj u tišini
kojom plove snovi duša.
Ne čujem ništa što uzburkati može
tu ujednačenu, glatku reku,
o smrt je tako mirna, tiha
u svom jednakom vremenskom toku.
Samo srebro mesečine
zbija šale u svom sjajnom muku,
čini sene kosim krstovima
praveći ljude raširenih ruku.
mmicica
Veoma poznat
- Poruka
- 12.483
Kako je lako mastati
Lakse nego oprastati
Rec oprostiti znaci voleti
A voleti znaci raniti
Prvo sam o tebi mastala
Pa te zavolela
A onda ranila
Sve sam ja to tebi duso moja ucinila...
OPROSTI MI!
Lakse nego oprastati
Rec oprostiti znaci voleti
A voleti znaci raniti
Prvo sam o tebi mastala
Pa te zavolela
A onda ranila
Sve sam ja to tebi duso moja ucinila...
OPROSTI MI!
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Rasuo sam njena pisma oko sebe
sakupljao njenu kosu, ostatke ljubavi
sve ono proslo odzvanjalo mi je u usima
njena zakleva na vjecnu ljubav
njene vecne zakletve ne duze od jednog dana
i posmatrao sam sebe slomljenog
i ruka mi zadrhta…
suze srca, srcem progutane
i oci koje su ih isplakale
nece vise prepoznati novo sutra.
Zamotah u maramicu rusevine tih srecnih dana
i rekoh sebi da ovde-dole ono sto traje
lici na pramen njene kose
i kao ronioc koji voli svoje duboko more
izgubih se u tolikom zaboravu
i plakao sam… sam
daleko od svijeta
svoju izgubljenu ljubav
sakupljao njenu kosu, ostatke ljubavi
sve ono proslo odzvanjalo mi je u usima
njena zakleva na vjecnu ljubav
njene vecne zakletve ne duze od jednog dana
i posmatrao sam sebe slomljenog
i ruka mi zadrhta…
suze srca, srcem progutane
i oci koje su ih isplakale
nece vise prepoznati novo sutra.
Zamotah u maramicu rusevine tih srecnih dana
i rekoh sebi da ovde-dole ono sto traje
lici na pramen njene kose
i kao ronioc koji voli svoje duboko more
izgubih se u tolikom zaboravu
i plakao sam… sam
daleko od svijeta
svoju izgubljenu ljubav
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Trazicu te!
Svako vece cu ici
na nasu obalu,u nas park.
Pravicu drustvo nasoj labudici.
Ona je usamljena kao ja.
Cekacu te...
Dodji po mene,moja princezo!
Obecala si...
Bajke uvek imaju srecan kraj.
Princ i princeza se vencaju
srecno zive do kraja zivota...
a sta je sa nasom pricom?
Da li je ona..,
Prohujala sa vihorom?!
Svako vece cu ici
na nasu obalu,u nas park.
Pravicu drustvo nasoj labudici.
Ona je usamljena kao ja.
Cekacu te...
Dodji po mene,moja princezo!
Obecala si...
Bajke uvek imaju srecan kraj.
Princ i princeza se vencaju
srecno zive do kraja zivota...
a sta je sa nasom pricom?
Da li je ona..,
Prohujala sa vihorom?!
Meedena
Aktivan član
- Poruka
- 1.802
- Poruka
- 399.650
Necu da pisem pesme
o tebi jer ne znam
kako bih te sada zvala
sreco ili zlato
ljubavi ili tugo
Necu pisati pesme
o tebi jer se plasim
da necu moci opisati
dubinu tvojih ociju
njihovu bistrinu i lepotu
Necu pisati pesme
o tebi jer se bojim
da necu moci verno
da oslikam tvoju dusu
i njenu dobrotu..
Necu pisati pesme
o trebi jer se bojim
da necu verno
oslikati dubinu ljubavi
Necu pisati pesme
o tebi jer ne znam da li
cu moci verno da oslikam
ljubav koju osecam.
Necu pisati pesme
o tebi jer se bojim
da ne mogu da ti docaram
koliko mi znacis.
I necu pisati pesme
o tebi..
samo cu te sanjati,
cekati i bezgranicno voleti..
o tebi jer ne znam
kako bih te sada zvala
sreco ili zlato
ljubavi ili tugo
Necu pisati pesme
o tebi jer se plasim
da necu moci opisati
dubinu tvojih ociju
njihovu bistrinu i lepotu
Necu pisati pesme
o tebi jer se bojim
da necu moci verno
da oslikam tvoju dusu
i njenu dobrotu..
Necu pisati pesme
o trebi jer se bojim
da necu verno
oslikati dubinu ljubavi
Necu pisati pesme
o tebi jer ne znam da li
cu moci verno da oslikam
ljubav koju osecam.
Necu pisati pesme
o tebi jer se bojim
da ne mogu da ti docaram
koliko mi znacis.
I necu pisati pesme
o tebi..
samo cu te sanjati,
cekati i bezgranicno voleti..
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Savrsena ljubav iskljucuje strah.
Tamo gdje postoji ljubav ne postoje zahtjevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnim; moja sreca ne zavisi od tebe.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao samog sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na temelju nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira.
To je orkestar sirokog repertoara i nikad ne prestaje da svira.
Tamo gdje postoji ljubav ne postoje zahtjevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnim; moja sreca ne zavisi od tebe.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao samog sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na temelju nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira.
To je orkestar sirokog repertoara i nikad ne prestaje da svira.
- Poruka
- 399.650
Nase cutanje vrvi od reci.
Roje se u grudima i umnozavaju, odlaze i dolaze.
Ali ponekad, one se zaglave u grlu
kao putnici na aerodromu koji hitaju
prema izlazima da sto pre odlete na svoje odrediste.
Sto se vise njih gura da prodje,
To je guzva veca i sve manji broj uspeva da se probije.
One koje ne uspeju, jedno vreme zive u iscekivanju,
a onda neizrecene umiru kao prerano ostarela deca.
Pokojne reci nikom ne nedostaju,
na njihovo mesto dolaze nove,
i brojno stanje ostaje isto.
Samo ponekad, na promenu vremena,
boli njihovo neprozivljeno detinjstvo.
Roje se u grudima i umnozavaju, odlaze i dolaze.
Ali ponekad, one se zaglave u grlu
kao putnici na aerodromu koji hitaju
prema izlazima da sto pre odlete na svoje odrediste.
Sto se vise njih gura da prodje,
To je guzva veca i sve manji broj uspeva da se probije.
One koje ne uspeju, jedno vreme zive u iscekivanju,
a onda neizrecene umiru kao prerano ostarela deca.
Pokojne reci nikom ne nedostaju,
na njihovo mesto dolaze nove,
i brojno stanje ostaje isto.
Samo ponekad, na promenu vremena,
boli njihovo neprozivljeno detinjstvo.
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
..kada pozelim gledati kako pleses.. ja zapjevam..
..onda zaista znam zasto je muzika u liscu..
..i zasto talasi salju horove svojih glasova u srce ustreptale zemlje..
..kada zapleses uz moju pjesmu..
..kada spustim slatkise u tvoje zeljne ruke..
..ja znam zasto postoji med u casici cvijeta..
...i od kuda dolazi slast zrelog voca..
..kada spustim slatkise u tvoje zeljne ruke..
...kada poljubim tvoje lice da izmamim osmijeh..
..onda pouzdano razumijem cari neba u svjetlu zore..
..i slasti sto ih ljetni povjetarac donosi mome tijelu..
... kada poljubim tvoje oci da izmamim osmijeh..
Rabindranat Tagore
..onda zaista znam zasto je muzika u liscu..
..i zasto talasi salju horove svojih glasova u srce ustreptale zemlje..
..kada zapleses uz moju pjesmu..
..kada spustim slatkise u tvoje zeljne ruke..
..ja znam zasto postoji med u casici cvijeta..
...i od kuda dolazi slast zrelog voca..
..kada spustim slatkise u tvoje zeljne ruke..
...kada poljubim tvoje lice da izmamim osmijeh..
..onda pouzdano razumijem cari neba u svjetlu zore..
..i slasti sto ih ljetni povjetarac donosi mome tijelu..
... kada poljubim tvoje oci da izmamim osmijeh..
Rabindranat Tagore
- Poruka
- 399.650
Kazi sve sto imas jer vremena nema,
brzo tece noc , prekratki su sati,
a toliko toga jos lebdi u vazduhu,
toliko tajnih reci koje moram znati!
Opcini me dahom, daj mi cudnu snagu
da prihvatim da te necu imati vise,
i sapuci mi nezno, poput zraka sunca,
trebace mi kada suze budu bile kise.
Usamljena duso, uvek sam te znala,
u meni postojis i oduvek te slutim,
gorku casu tuge ispicu sa jutrom,
do tada mi pricaj, samo cu da cutim.
Kazi sve sto imas,znam svemu je kraj,
sad kad tajni nema, a jutro mora doci,
reci da me volis, RECI.. neka zaboli
a onda se okreni i idi iz ove noci
brzo tece noc , prekratki su sati,
a toliko toga jos lebdi u vazduhu,
toliko tajnih reci koje moram znati!
Opcini me dahom, daj mi cudnu snagu
da prihvatim da te necu imati vise,
i sapuci mi nezno, poput zraka sunca,
trebace mi kada suze budu bile kise.
Usamljena duso, uvek sam te znala,
u meni postojis i oduvek te slutim,
gorku casu tuge ispicu sa jutrom,
do tada mi pricaj, samo cu da cutim.
Kazi sve sto imas,znam svemu je kraj,
sad kad tajni nema, a jutro mora doci,
reci da me volis, RECI.. neka zaboli
a onda se okreni i idi iz ove noci
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Devojka upita svog decka: 'Da li si zaljubljen u mene?'
On odgovori: 'Ne!'
Ona ga upita: 'Da li mislis da sam lepa?'
On odgovori: 'Ne!'
Ona ga opet upita: 'Da li sam ja u tvom srcu?'
On odgovori: 'Ne!'
Na kraju ga upita: 'Da te napustim da li bi plakao za mnom?'
On odgovori: 'Ne!'
Okrenula se veoma tuzna i odlucila da ode od njega.
On je na to zagrli i rece joj: 'Ja nisam zaljubljen u tebe - JA TE VOLIM!!!!
Ja mislim da nisi lepa - JA MISLIM DA SI PREKRASNA!!!
Ti nisi u mom srcu - TI SI MOJE SRCE!!!
Ja ne bih plakao kad bi ne ostavila - UMRO BIH!!!'
Znali su se 6 meseci, pre nego sto su poceli da se zabavljaju, posvadjali su se, ali su se pre te svade zblizili jos vise.
Jednog dana mu je rekla da je bolesna, da ima bolest srca. U trenutku ju je zagrlio i poceo plakati.
Ubrzo kada je trebala ici na operaciju, kada je trebala uci u avion, nije se ni pozdavio s njom.
Kada je dosla oporavljena sa operacije nije ga videla. Pitala je mamu gde je.
A ona je odgovorila: 'ZAR NE ZNAŠ KO TI JE DAO SRCE!!'
On odgovori: 'Ne!'
Ona ga upita: 'Da li mislis da sam lepa?'
On odgovori: 'Ne!'
Ona ga opet upita: 'Da li sam ja u tvom srcu?'
On odgovori: 'Ne!'
Na kraju ga upita: 'Da te napustim da li bi plakao za mnom?'
On odgovori: 'Ne!'
Okrenula se veoma tuzna i odlucila da ode od njega.
On je na to zagrli i rece joj: 'Ja nisam zaljubljen u tebe - JA TE VOLIM!!!!
Ja mislim da nisi lepa - JA MISLIM DA SI PREKRASNA!!!
Ti nisi u mom srcu - TI SI MOJE SRCE!!!
Ja ne bih plakao kad bi ne ostavila - UMRO BIH!!!'
Znali su se 6 meseci, pre nego sto su poceli da se zabavljaju, posvadjali su se, ali su se pre te svade zblizili jos vise.
Jednog dana mu je rekla da je bolesna, da ima bolest srca. U trenutku ju je zagrlio i poceo plakati.
Ubrzo kada je trebala ici na operaciju, kada je trebala uci u avion, nije se ni pozdavio s njom.
Kada je dosla oporavljena sa operacije nije ga videla. Pitala je mamu gde je.
A ona je odgovorila: 'ZAR NE ZNAŠ KO TI JE DAO SRCE!!'
- Poruka
- 399.650
Cesto pustim misao da ode,
Ne bi li se vetar njome poigrao
dok u zbrci ideja i reci
ne nadje pravi smisao,
I tek takvu ti je nezno dosapne na uvo.
Bojim se…
Bojim se da misao
Smelo ne zakoraca ka tebi
Jer znam da ti to shvatio ne bi…
Ne bi li se vetar njome poigrao
dok u zbrci ideja i reci
ne nadje pravi smisao,
I tek takvu ti je nezno dosapne na uvo.
Bojim se…
Bojim se da misao
Smelo ne zakoraca ka tebi
Jer znam da ti to shvatio ne bi…
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
PREPUNA TRAGOVA-Bogić Rakočević
Pokušavam da te izbrišem iz sećanja
u isto godišnje doba.
Misao je jesenja,
i gasne u vetrovitom čunu
brzo kao noćne pahulje u neonskoj bašti.
Zavodljivo me grli horizont
što guta uvelo bilje,
divlje rastinje na kojem stojim,
ali ne mogu te zaboraviti dok ne izađeš
iz
slike
prepune
tragova
TVOJIH...
Pokušavam da te izbrišem iz sećanja
u isto godišnje doba.
Misao je jesenja,
i gasne u vetrovitom čunu
brzo kao noćne pahulje u neonskoj bašti.
Zavodljivo me grli horizont
što guta uvelo bilje,
divlje rastinje na kojem stojim,
ali ne mogu te zaboraviti dok ne izađeš
iz
slike
prepune
tragova
TVOJIH...
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!
Matija Bećković
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!
Matija Bećković
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Kada se jednom budemo sreli,
prepoznaces me po tome sto se moji koraci
nece cuti,
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam
po zemlji.
Pretvaras me u senku.
Vodis me u svet slobode.
Opijas me recima.
Hranis poljupcima.
Oplodis me muzikom
i ja radjam snove.
Uzmes me samo za sebe,
onda nesebicno poklonis drugima.
Razvlacis moje misli,
pletes mrezu u koju se zaplicem.
Ucis me da hodam po reci,
pruzas ruke ka nebu,
dozivas kisu.
Ne plasim se smrti, ona ce jednom sigurno
doci.
Plasim se tebe, nikada nisam sigurna da ces
mi se vratiti.
Ana Rodic
prepoznaces me po tome sto se moji koraci
nece cuti,
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam
po zemlji.
Pretvaras me u senku.
Vodis me u svet slobode.
Opijas me recima.
Hranis poljupcima.
Oplodis me muzikom
i ja radjam snove.
Uzmes me samo za sebe,
onda nesebicno poklonis drugima.
Razvlacis moje misli,
pletes mrezu u koju se zaplicem.
Ucis me da hodam po reci,
pruzas ruke ka nebu,
dozivas kisu.
Ne plasim se smrti, ona ce jednom sigurno
doci.
Plasim se tebe, nikada nisam sigurna da ces
mi se vratiti.
Ana Rodic
- Poruka
- 399.650
TREBAM TE
Trebam te...
Kad sam sama u sobi
Trebam te...
i kad sam ljudima okruzena
Trebam te...
Ujutro kad se budim
kad plesem u mraku s drugim
Trebam te...
Kao zatvorenik slobodu
Kao more ladju
Kao cvet vodu
Trebam te....
Jer bez tebe ne postoim
Trebam te.....
Trebam te...
Kad sam sama u sobi
Trebam te...
i kad sam ljudima okruzena
Trebam te...
Ujutro kad se budim
kad plesem u mraku s drugim
Trebam te...
Kao zatvorenik slobodu
Kao more ladju
Kao cvet vodu
Trebam te....
Jer bez tebe ne postoim
Trebam te.....
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
"...Dan uz tebe, posut je ruzama,
ushicenjima, ljepotom ljubavi,
treptaju duse, tvojim dodirima,
blazenstvu, tihoj sreci, koja nosi me u visine,
uljuljkujuci me u zagrljaju tvome,
misao je tako vesela, ispunjena tobom,
trenutak uz tebe traje satima,
njeznosti, dodire, upucujem tebi mislima...
kako samo ceznem dotaci te sada..."
ushicenjima, ljepotom ljubavi,
treptaju duse, tvojim dodirima,
blazenstvu, tihoj sreci, koja nosi me u visine,
uljuljkujuci me u zagrljaju tvome,
misao je tako vesela, ispunjena tobom,
trenutak uz tebe traje satima,
njeznosti, dodire, upucujem tebi mislima...
kako samo ceznem dotaci te sada..."
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Sta si moje ti?
Pakao i raj,
pocetak i kraj
eto to si moje ti!
I moje sunce i moje jutro
mesto gde pocinju moji sni.
Neznost i grubost
razum i ludost
sto na meni ostavlja trag.
I sreca sto mi na vrata kuca
ali mi ne prelazi prag.
Ponor i vir
rat i mir
koji mojom dusom hara
i lomaca jednog unistenja.
Pepela nastalog bez vatre i plama.
Jutro i noc
slabost i moc
koje sam vremenom stekla.
I vatra moja usred zime
koja me do bola opekla.
Radost i jad
i nekad i sad
koje stoji na nogama od stakla
i zaborav moj koji ce doci
kada se smeh zacuje iz pakla..."
Pakao i raj,
pocetak i kraj
eto to si moje ti!
I moje sunce i moje jutro
mesto gde pocinju moji sni.
Neznost i grubost
razum i ludost
sto na meni ostavlja trag.
I sreca sto mi na vrata kuca
ali mi ne prelazi prag.
Ponor i vir
rat i mir
koji mojom dusom hara
i lomaca jednog unistenja.
Pepela nastalog bez vatre i plama.
Jutro i noc
slabost i moc
koje sam vremenom stekla.
I vatra moja usred zime
koja me do bola opekla.
Radost i jad
i nekad i sad
koje stoji na nogama od stakla
i zaborav moj koji ce doci
kada se smeh zacuje iz pakla..."
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.
Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.
Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je. Opet sam.
Pero Zubac
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.
Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.
Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je. Opet sam.
Pero Zubac
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Od kada sam sa tobom
samo cekam noc ciju zoru necu docekati,
ili neki oblak
koji ce me od tebe i od tvojih ruku sakriti...
Tonem...
Jer isuvise sam slab na tvoje poglede,
i sto je najgore
tugujem i pri samoj pomisli
da me od tebe odvode.
Neki...
Drugi ljudi.
A ti...
mirno stojis,
nijemog izgleda.
Kao da volis da brojis
sve bolove koje si mi rukom nanijela...
Odlazis...
a jos uvijek me imas....
samo cekam noc ciju zoru necu docekati,
ili neki oblak
koji ce me od tebe i od tvojih ruku sakriti...
Tonem...
Jer isuvise sam slab na tvoje poglede,
i sto je najgore
tugujem i pri samoj pomisli
da me od tebe odvode.
Neki...
Drugi ljudi.
A ti...
mirno stojis,
nijemog izgleda.
Kao da volis da brojis
sve bolove koje si mi rukom nanijela...
Odlazis...
a jos uvijek me imas....
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Jos si u mojim stihovima.
Pisuci ih
cini mi se kao da ih citam
zajedno s tobom.
U nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavijim nebom, vise sunca.
S tobom polazim opet
u svako novo jutro...
Gledam tvojim ocima zoru.
Obojim svaku misao
mirisom cvijeca procvjetalog
nakon dugih zimskih mrazeva.
Pazljivo...
Kao najvecu dragocjenost.
Da ne izgubi svoj miris
na dalekom putu
do tvog srca.
Pisuci ih
cini mi se kao da ih citam
zajedno s tobom.
U nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavijim nebom, vise sunca.
S tobom polazim opet
u svako novo jutro...
Gledam tvojim ocima zoru.
Obojim svaku misao
mirisom cvijeca procvjetalog
nakon dugih zimskih mrazeva.
Pazljivo...
Kao najvecu dragocjenost.
Da ne izgubi svoj miris
na dalekom putu
do tvog srca.
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Da li još uvek, nekad,
kad pomisliš da stvarnost
u zaborav sve slutnje zavije,
zivne u tebi iskra
kroz magicnu nestalnost
i obasja lutanja naša
i susret koji još ceka
tamo negde sred guzve
na uglu pored Slavije...
Da li još uvek snivaš
i snima bojiš sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' još u uglu usana
iste osmehe skrivaš
i isto, nehajno, rukom
otklanjaš pramenje kose...
Da li ti misli još nose
iste nijanse poleta
ili ih sad sece košava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li još uvek pricaš
plamenim krilima poneta...
Da l' još onako zurno
uvece koracaš Knezom...
Da li jos uvek pušiš?
Citaš li iste knjige?
Da li još uvek voliš
da slušaš Baha i Lista...
Da li još uvek vešto
u sebi promaje gušiš,
da li još vedro grabiš
i ne haješ za brige...
Da li si još uvek ista?
Ti uvek imaš mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj cemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reci i šapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja šetam
pod svodom našeg neba...
Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' ce me mozda
tvoja prica zaboleti...
Dok mi pišeš o svemu
uklanjaš sva rastojanja,
i zato, samo mi piši,
i ne pitaj da li cu voleti...
Dragana Konstantinovic
kad pomisliš da stvarnost
u zaborav sve slutnje zavije,
zivne u tebi iskra
kroz magicnu nestalnost
i obasja lutanja naša
i susret koji još ceka
tamo negde sred guzve
na uglu pored Slavije...
Da li još uvek snivaš
i snima bojiš sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' još u uglu usana
iste osmehe skrivaš
i isto, nehajno, rukom
otklanjaš pramenje kose...
Da li ti misli još nose
iste nijanse poleta
ili ih sad sece košava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li još uvek pricaš
plamenim krilima poneta...
Da l' još onako zurno
uvece koracaš Knezom...
Da li jos uvek pušiš?
Citaš li iste knjige?
Da li još uvek voliš
da slušaš Baha i Lista...
Da li još uvek vešto
u sebi promaje gušiš,
da li još vedro grabiš
i ne haješ za brige...
Da li si još uvek ista?
Ti uvek imaš mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj cemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reci i šapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja šetam
pod svodom našeg neba...
Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' ce me mozda
tvoja prica zaboleti...
Dok mi pišeš o svemu
uklanjaš sva rastojanja,
i zato, samo mi piši,
i ne pitaj da li cu voleti...
Dragana Konstantinovic
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Tražim te u kišnim kapima,
u rosi i inju,
u mrazevima,
na opalom lišću,
tražim te svuda...
I nalazim te
samo u svojim mislima
u svom srcu...
u svojim snovima!
u rosi i inju,
u mrazevima,
na opalom lišću,
tražim te svuda...
I nalazim te
samo u svojim mislima
u svom srcu...
u svojim snovima!
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Poljubi me pa neka umrem u trenu pa neka sagorim kao list papira, pa neka od mene ne ostane pepeo, ni dim, ni plamen neka samo osetim duboko i snazno ono talasavo onu plimu kao sto davno nisam al', ne govori nista pokvarices ono malo lepote sto je ostalo u nama, pokvarices snagu ovoga trenutka.
- stanje
