Slike iz života

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Cekajte me...
Oprastam se od svojih omiljenih stvari.

Moj krevet,
sa njegove cetiri grbe ljuljao je toliko samoca.

Moj brijac,
je presekao mnogo grla, mnogo bajki.

Moj abazur me je stitio od radoznale zore s deset hiljada bozura.

Sag nije tuzan: primice suze drugih pesnika.

Moj prijatelj, sapun umece da opere toliko grehova,
toliko grize savesti!

Ne prigovaram nista tim lekovima koji prekrivaju salon:
celo postojanje je epidemija.

Postavljam pauka na kadu
gde sam upoznao svoje najludje snove.

A sada,
stavite mi lisice na dusu...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Nista mi se ne svidja. Nista me ne zabavlja.
Svi platani su polegali.
Nista nije netaknuto. Nista nije nepovredjeno.

Duge gube boje.

Nista necu da znam, suvise sam naucio.
Vreme gubi svoje poslednje cetvrti sata.
Prostor gubi svoje vidike.

Pogledom odmeravam svoje zvezde da bi pale
kao plodovi otrovani.

Ne zelim vise da milujem svoje konje.
Bljutava je strpnja:
reklo bi se corba na kraju obroka.

Sve moje pesme spavaju
u fioci sa sto nogu.

Moj zivot je lopta u rukama moje izmetnute dece.

Nista mi nije drago. Nista me ne uzbudjuje.

 

[Nina]

Covek je samo trska, najslabija u prirodi. Ali to je trska sto misli. Nije potrebno da se Kosmos naoruzava da ga smrvi, dovoljan je jedan dah, jedna kap da ga ubije. Ali i da ga Kosmos smrvi, covek bi opet bio blagosloven veci od onog sto ga ubija, posto on zna da umire i zna za nadmoc koji vaseljena ima nad njim.Kosmos o tome nista ne zna.
Sve nase dostojanstvo sastoji se, dakle, u misli. Time treba da se ponosimo, a ne prostorom i trajanjem, koje nismo kadri da ispunimo. Trudimo se, dakle, da pravilno mislimo. U tome lezi nacelo morala.Blez Paskal

 

[necu_da_ti_kazem]

...zamolih li Te jednom … tiho . . . nemoj se igrati sa mnom kao sa zenom … nemoj me dizati u oblake … koliko god da su Tvoje ruke jake … jednom ces me … nehotice … ispustiti … i ja cu pasti . . . . . . Ne kazem … padala sam i ranije … iako nikada sa tolikih visina … jer niko me pre Tebe nije uspeo tako jako i visoko uzdici … ali … od svakog tog pada lomio se po jedan deo mene … i Tebi su me doneli sa jos jako malo snage sto je u ovom telu preostalo … gotovo smrvljenu … sada je dovoljno i da me samo na trenutak zaboravis pogledati i . . . cini mi se da bih mogla nestati . . . Jer u Tvom pogledu ja sam pronasla Zivot … slutila sam to … slutila … i tek kako … znala da od Njega treba pobeci . . . sto brze … i sto dalje … cak i mnogo pre nego sto ugledah te Divne Oci . . . ali . . . nesto mi nije dalo . . . I desilo se. Bio je dovoljan samo trenutak . . . Da li smo smeli . . . to … to se vec pitati i ne smem … (znam da nismo…) … Ali ja posle Tebe nemam vise ociju svojih … zaista nisu vise moje … ne pripadaju mi … ni to levo . . . a ni ono desno … odlutale su duboko u Te Tvoje . . . Najlepse na Svetu … i taj pogled koji je ostao u meni … ne vidi vise nista drugo, sem Tebe …
… secas li se onog dana . . . probali smo izaci medju ljude … ‘ugledati zajedno svetlost dana’ … a onda je dosla noc . . .nasa jedina . . . nisam zelela svitanje . . . (da si opet pored mene … ne bih ga zelela ni sada…) … tisina … a pod njom samo kapi kise i . . . neka cudna belina … (tako umirijuce bela…) … zaustavilli smo vreme i stopili Sve noci u Jedan Trenutak … ne dozvolivsi svetlosti dana da dirne u Pospane oci . . . Tvoje oci . . . Detinje oci . . . . . . bilo je takvih trenutaka mozda i ranije … ali je ovaj imao Tvoj Pogled … nem za reci … I u toj noci … nekako uvek zli trenuci … imali su Tvoje oci … Te … predivne … detinje oci… Bilo je i straha u ocima nasuprot Tvojih … ali … ne onog straha koji ume da uplasi … prenerazi … ili …ukopa . . . Bio je to strah od Iskrenosti ociju . . . Tvojih ociju … Detinjih ociju . . . Bio je i greh… Ali odjednom . . . kao da Taj pogled donese oprostaj … (ili makar ideju o njemu…) . . . I tada shvatih . . . da je u Tvom pogledu Hram … beskrajna prelepa Oaza … u kojoj se lakse dise . . . u trenutku kada si mi … (sapatom pogleda) . . . ulio snagu … oduzevsi sve sto je imalo zadah proslosti . . . zaudaralo na juce . . .
Ali ne pricah Ti tada o tome … a ne bih ni sada . . . ne pricah Ti o mnogo cemu . . . a mislim da ne bi ni trebalo . . . nikada . . . jer . . . jednom ces otici . . . jednom ces sa sobom poneti i moj pogled … odlutati sa mojim mislima, koje se neprekidno motaju oko Tvoje glave . . . (najlepse na svetu celoooomeee. . .) … greskom ces odneti i moju ruku … (jer ona se vec tako fino ‘topila u Tvom dlanu . . . sjedinila sa njim…) … odneces i korak . . . i dushu … kao pancir koji je srastao sa povredjenim rebrom . . . Da li se pitas . . . ponekad . . . sta ce od mene ostati tada . . . Da li ce me posle toga biti . . . Ja ne smem ni da pomislim!!! . . . jer . . . znam da nece . . .
I zato nemoj ! ! ! . . . cuvaj me samo kao dete malo . . . kao medu iz detinjstva, koji zna da je nekada bio Tvoj … a onda si morao da odrastes i . . . oprostis se sa njim, do nekog novog susreta … na nekom drugom mestu . . . Jer mede oprastaju … prastaju i deca … I zena bi mozda oprostiti mogla, ali … od nje posle Tebe … tesko da bi vise bila zena . . .
I zato gledaj na mene kao na kakvog andjela malog, koga su Ti poslali da Ti se nadje onda kada bas nikoga oko Tebe nema … nekoga ko je u Tvojim ocima uspeo da procita svaku godinu koja je prosla … a prolazile su dugo … svaki moguci trenutak koju je svaka od njih nosila sa sobom … svaki grc … tihu patnju … poteklu ili suzdrzanu suzu … svaku misao, koje se Ta … malena luda glavica cak ni sama vise ne seca … I kada su padale kise … i kada su vejali snegovi … I kada ti je kapljica znoja tiho klizila niz lice … a golicala dushu … I kada ti se osmeh borio sa njom … ponekad uspevao da pobedi … a ponekada ne … I svaki trzaj … I svaki san … I svaku zelju … I borbu … I predaju . . . I . . . . . . I tu stani! …ne . . . Ja cu da stanem … I jos jednom Te ponizno zamolim … I ako vidis ovo … zguzvaj i baci … I nikada me nemoj pitati … odakle to znam … jer i ja znam … cak i mnogo vise od toga … Ali nisam tu da bih o tome pricala … Tu sam samo da ne dozvolim da vise ikada zalutas … izgubis put … izgubis nit … Tu sam da bih Ja Tebe digla medj’ zvezde daleke i postavila ovo malo tela sto ostade za mnom … nebu pod oblake … da ako ikada ponovo pozelis da padnes ili dusmani pozele da te sruse … padnes na njega. I opet se digneš...

09-03-2008
02:01:33

 

[opijum]

Naravoucenije :

Nikad nemoj slusati one ljude koji su negativni i koji ti uzimaju snove i snagu, jer sve sto cujes utice na tvoja dela. Budi uvek optimista. Jednostavno budi gluv, kad ti neko kaze da ne znas da ostvaris svoje snove i zamisli - u svemu mozes uspeti kad stvarno zelis.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Sutra bez mene,
moja ulica bice vrlo prljava
moje selo vrlo ruzno
a moja reka leprozna
kao prekjuce, kao danas...

Sutra bez mene,
Spomenik mrtvima, bice vrlo ponosan na svoje vojnike
pale za nesto sto zaboravljamo
za nesto sto ne priznajemo...

Sutra bez mene,
proza ce biti meka
kao jaje na tanjiru
kao ljubavna zakletva bez zaljubljenih

 

[Nemir]

POSPREMANJE


Pokosila sam oko kuće,
Gnev i prkos.
Pomela po sebi,
Tudje tragove,
Tudja tumaranja.
Tavnicu i nepca
Opajala sam od maštanja.

Izbacila stare stvari,
Staru ljubav, zlu vešticu
Proterala kroz odzak.
Dobrim patuljcima dala
Dobro srce.

Plaćeno i preplaćeno uzdasima,
Bacila sam na djubre.
Potkresala drevne ruže,
Opšta mesta.

Sela,
Prekrstila noge i ruke.
Zamanjkalo mi sebe.
Zamanjkalo mi neba.

 

[Maha-maja]

Znaš li da si moju kožu sekla noktima kao najoštrijim žiletima, ostavljajući najužasnije ožiljke na mom telu?!
Zubi ti nisu trnuli, kada si kidala na komade moje meso. Žvakala si ga. Uživala u njemu kao u najsočnijoj poslastici.
Svojim suzama, solila si svaku moju živu ranu koju si otvorila i izjedala.
Kosu si mi čupala. Pekla si mi očima.
Tvoje golo telo hranilo se mojim propadanjem, pripadanjem i predajom moje duše tvojoj.
Kažnjavala si i samu sebe. Gola, nadamnom, igrala si se svećama i kapala vreo, usijani vosak po grudima, čvrstim bradavicama.
Svaki tvoj uzdah, vrisak bio je tvoj ponos.
Umakala si svoje ruke u moju krv i mazala svoje telo, grudi, stomak, butine. Poput prave i jedine Amazonke.
Uzimala si moju dušu koja ti se predala, bez i jedne namere, momenta da ti se odupre.
Ne vidim te. Izgrebala si moje lice. Moje oči, gledaju kroz tvoje. Čujem samo tvoj grohotni osmeh.

Prokleta bila, ljubavi moja. Jedina.
Srce moje više ne kuca. Oči ne vide. Krv ne teče mojim telom. Meso moje pojela si.

San...?!
Ne. Nije ovo san.
Da sam, ovo sanjao, ustao bih i probudio se srećan kraj tebe. Ovo je ipak moja istina.

Pojela si me, prokleta bila.


Novembar 2005.

Proklet bio, ljubavi moja. Jedini moj
Srce moje više ne kuca. Oči ne vide. Krv ne teče mojim telom. Meso moje pojeo si.
.​

 

[Meedena]

Citat [Dunja...]
Sonja, izađi da skitamo,
imam ludu želju večeras da lutam.

Sonja, izađi i iznesi samo
malo nježnosti ispod kaputa.

Malo nježnosti, malo samo,
zalogaj jedan za ogromnu glad.

Sonja, izađi da skitamo,
noćas je nestvarno lijep grad...

 

[Nemir]

 

[Neponovljiva Gracija]

 

[dusala000]

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Klonim se ljudi koji misle da je drskost
hrabrost, a neznost kukavicluk.
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje
mudrost, a cutanje neznanje.
Oni vele meni: Ako vidis roba kako spava, ne
budi ga, jer mozda sanja o slobodi.
Ja velim njima: Ako ividite roba kako spava, probudite ga i objasnite mu slobodu.

Ocuvaj me od mudrosti koja ne place,
filozofije koja se ne smeje, i velicine
koja se ne klanja pred decom.

 

[daskal]

Beli mesec obasjao je sivi put,
ljubio sam te i nisam bio ljut.
Bio sam samo tuzan tada,
jer u mome srcu umirala je i zadnja nada.

Rekla si mi da drugom ides ove noci,
i da vise nikada meni neces doci.
Moje srce vise nikada voleti nece,
ovo je moje poslednje vece.

Ti idi sa srecom i ne gledaj u mene,
jer ako pogledas suza iz oka ce da ti krene.
Drzao sam te za ruke ali ti si morala poci,
ostavljala si mene sa tugom u noci.

Gledao sam te tvoje oci sto neko drugi uze,
video sam u njima bol i suze.
Hteo sam da te zovnem ali nisam imao glasa,
od bola sam pao i nije za mene bilo spasa.

Na nebu sam video jednu zvezdu sto pada.
i poslednju zelju sam pozeleo tada.
Da ti srecna budes i da te on puno voli,
da na mene zaboravis moje srce te sada moli..

 

[karpos]

Kad iz sna izađeš u javu , onda se dešava čudo.
Sanjao sam lepe snove i onda ih doživeo u javi.
Sanjao sam nju , onako predivnog pitomog pogleda
Sanjao sam njenu kosu , meku kao duša pamuka
Sanjao sam njene oči , predivne kako gledaju u me.
Sanjao sam njene predivne ruke kako ih dodirujem,
Sanjao sam njeno anđeosko lice , kako gledam u njega.
I njen osmeh u mom snu beše osmeh anđela.
I san postade java, i sve u javi postade kao u snu.
Protrljah oči svoje , da li one stvarno sve ovo vide.
Svojom rukom dotakoh njenu kosu.
Svojim dlanom dotakoh njene predivne prste
I prostruja mi neka energija kroz dlanove.
Moje oči ugledaše njene i moj pogled ostade na njenom licu.
I znam da će mi tamo neko ispuniti san
I znam da postojim i da ona zna da nisam iluzija.
I znam da mi se desila java.
Sada se sećam njenih pogleda, i ležem u krevet da je još malo sanjam.

 

[necu_da_ti_kazem]

18-04-2008, 22:58:08

Eh...da sam samo malo manja ja…
Sve bih Ti poverovala…bas onako kako kazes…
Eh...da sam samo malo manja...
...samo da jesam...
Ali...nisam.

…rekoh li…molih…preklinjah…
N e m o j . . . ako Boga znas…
Nemoj, ako Te to stvarno ima…
Nemoj…no, reci vetar odnese…
...kao krik tisine . . .
...kao trag u pesku kad odnese plima...
. . .
…znas li da postoje mesta koja jos uvek mirisu na Tebe… kada nisam ovde… trudim se da budem u njihovoj blizini… dok i ona ne odlete… ne rasprse se… svuda-po-negde... okolo-naokolo… Kao one Tvoje reci... onoga dana…
...I ja ne trazim i ne molim da ista bude kao pre... samo da ne likujes nad mojim zabludama... Onako potajno... u sobi punoj dima... dok sam ja negde daleko, a . . . samo nje...svugde oko Tebe ima...
...i kada kazes ljubav... na sta li tada mislis... Kada kazez.... Zena... ne ustuknes li caskom... I kada si rekao... o, secas li se svojih reci... slatkih... ne brini... nikada te povredio ne bih... da li si tada mislio na mac!?!? ...noz...? kamen, toljagu...buzdovan... ma...pre svega da Te pitam... da li si tada Uopste Mislio...!? Jer i toljagom u glavu da si me tresnuo.... verovatno ni trepnula ne bih... mozda jauknula...tiho... obrisala krv sa rane... podigla glavu i . . . ponovo se izgubila u Tvom pogledu... utopila u onim ocima carobnim...najlepsim na svetu...sto ni od Boga ni od djav'la nisu i sto verovatno nastase same od sebe...kao Osmo Svetsko Cudo...
. . . u koje se zaljubih i u trenutku ih zavoleh...Za Sva Vremena . . . loodo.
. . .

...znas li da ja vise nemam cemu da se nadam... A znas li sta me je najvise zacudilo od svega...? Suza. Suza, Ni Jedna koja od tada (do danas) potekla nije...
...celoga zivota sam se pitala kako li ce izgledati ''neko'' ko ce mi napokon otkinuti ovo malo srca sto je ostalo u grudima... da vise nikada ne zaplace... ne zapece... ne zaboli... da se i nesto njegovih zdravih delova sto je ostalo ne raspadne...od sopstvenih rana i gnoja da ne pocne u grudima da truli...
Rekli su . . . doci ce jednom...kada se najmanje budes nadala... doci ce ti tiho . . . iz mraka . . . i odneti s v e! . . . odneti - tebe. ...trabunjaju...govorila sam sebi... Ko to jos dolazi iz mraka... Pa, nije ovo vreme kraljeva... ili vitezova... nema danas vise ni vila, ni carobnjaka... nit' sam ja princeza... nit' je moj zivot bajka...
...I rekli su jos nesto...da, sada se secam...da posle vise nista boleti nece... mo's misliti...!?
Rekli i otisli... a godine prodjose... secam sta da sam i ja tada rekla kako sam -
...videla put svoj...tu...iza...pred' amnom...
...kako prolazi...
(i koji ne zastade da mi kaze kuda ce...)
...i videla senku...koja ga prati...
(i koja ne zastade da mi kaze cija je...)
...i mace, kako baulja za njima...
(ni ono ne zastade...)
A onda...pre par godina...ugledah njega i na trenutak pomislih...on je.
Ali Ne!!! To Nije Bio Niko Drugo do Tebe.
...sada...kada mi se Tvoj lik smesi sa monitora...
...i ova stranica dok ispisuje Tvoje ime...
...nema vise nade...nema vise bola...
Dosao si. Odneo ga. I spasio me.
. . .

...i ne... ne brini... (kazem sada ja Tebi...) ... Sva trulez ostala je u mojim grudima... Ti si uzeo samo njegove zdrave delove... i to ne - komad po komad... Preciznoscu Oka Najveceg Nebeskog hirurga, nije Ti bilo tesko izolovati ih i onda... u samo jednom trenu... ugrizom par novih (ovoga puta - ne vise tako slatkih!) reci . . . otkinuti ih ... jednim jedinim potezom...
I ja sam Ti na tome sada zahvalna!!! Nema vise bola. Nema vise nicega. Nema vise sta da boli. Nema vise sta da voli. Vremenom ce gnoj zahvatiti i kosti i . . . onda ce...napokon... zaista sve biti u redu.
. . .
A Ti . . . pamet u glavu... iskoristi ih da njima zakrpis delove Svoga koji nedostaju... i gledaj da i njih ne bacis, kao onu Zvezdu sa neba koju Ti onomad skinuh, a Ti . . . da li je ne vide . . . ili je samo ne htede . . . tek . . . ona iz Tvog dlana nestade...
I jedno Znaj . . . ove ruke Nikada Vise u Tudjima Nece Biti ... ovaj pogled Nikada se Vise u Nekim Drugim Ocima Nece Topiti... da mogu . . . iskopala bi' ih i na teme Ti polako spustila ... da imas jos jedan dodatni, rezervni par i pozadi... da Te cuva od onih koji bi iz straha ili gluposti da se svete . . . i ova koza . . . uh . . . da mogu i nju odrati sa sebe... dok je jos mlada i dok jos nesto vredi...da sacuva Tvoju, da se vise nikad na zimi ne ledi... I ruke da mogu da otkinem - i njih bi' Ti poklonila...da bar ponekad mogu da odmene Tvoje... i nogu...i levu i desnu... da posle onih dugih i teskih dana 'mesto Tvojih naprave koji korak... I kicmu. ...da sve to drzi na mesto i da Nikada godinama ne dozvoli da Te kao starca pogure . . . Da Zauvek Ostanes Uspravan. Kao Najveci Heroj. Jer za mene - Ti To Jesi!!!

(Ali bAš nEću da ti kažem...)

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

DEVOJČICE PLAVA


Ti si zaspala kao princeza
sa svojom dvadeset i nekom
i danas proci ces kraj mene
s mislima - princ je još uvek daleko

Ti jos ne znas 'ko si, sta u tvojoj kosi spava
devojcice plava
zelim da u tebi probudim te zelje
jedne zene

Ti jos ne znas 'ko si, sta u tvojoj kosi spava
devojcice plava
zelim da u tebi probudim sve zelje
uspavane zene


Redjas jestuke kao oblake
tvoja ceznja po njima plovi
oblacis spavacicu naopacke
da se ostvare svi snovi

 

[necu_da_ti_kazem]

Kada nas ne bude više i...

...ako me ikada budeš ostavljao...

...učini to u noći...
(kada napolju je dan!)
...učini gromoglasno...
(bez i jedne reči!)
...učini javno...
(i da niko ne zna!)
...negde u maju...
(kad snegovi najlepše padaju...)

...ako me ikada budeš ostavljao...
...molim Te...oduzmi mi i pogled!!!
...da Ti se oči više nikada ne ponadaju...

 

[Nemir]

 

[Nemir]

Čitam ti s usana, usnama mojim,
jer gluh sam za sve kad pred tobom stojim,
čujem samo govor tvoje duše,
usnama mojim kad se s tvojima združe.

Čitam ti s usana, usnama mojim,
i mojim usnama govorim tvojim,
moja si jedina, znaj da te volim,
za tebe živim, za tebe postojim.

Čitaj mi s usana usnama tvojim,
i čut ćeš glas moga srca, srcem svojim.
Taj će ti glas reći voljena,
hvala ti što si za mene stvorena.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Bila je tako lepa, uvek se secam nje.
Bila je tako lepa, kao tog jutra dan.
Divna je ona bila, kada sam ostao sam.
Vise se nismo sreli, jer nju je odneo dan.

Sve je kao tajna, ostalo na keju tom.
Oci, njene ruke, placni pogled njen.
Mozda je tako bolje, zaborav brise sve.
Al' ipak, ipak cesto, cesto se setim nje.

Danima kisa lije, uz prozor stojim sam.
Proslo je mnogo dana, obuze tad me san.
Setih se onog jutra, nasega rastanka.
Setih se tihe reke, s'kojom je otisla.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Mastam da sam zvezda...
Cele noci bih promatrao Tvoje prekrasno lice
i milovao Tvoje snove.....
Jedino cega bih se bojao bila bi zora
koja bi me na celu vecnost jednog dana odvojila od Tebe!

 

[Zena s greskom]

Divno je ljubavi znati..



Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noći,

nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena

dok rasplićem svoje brige

kao mreže zapletene.



Odsutno, tvoje srce plovi snovima,

ali telo ti diše tako napušteno,

tražeći me uzalud, dopunjujući moj san

kao biljka sto se udvostručuje u seni.



Uspravna, bit ćes druga što će živeti sutra,

ali od onih granica izgubljenih noći,

od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo

nešto ostaje i vodi nas svetlu života

kao da je pečat sene obeležio

vatrom svoja tajnovita stvorenja.



Pablo Neruda

 

[Nina]

I NIŠTA TE KAO NE BOLI

dan je kao sunčan
ti si kao veseo
prolaziš kao ne vide te

svima je kao lijepo
svima je kao dobro
svima je kao ludo

i ti si kao sretan

živi se kao u miru
ptice su kao slobodne
budućnost kao na dlanu

savjest je kao čista
i suncu je kao jasno
o srce kao pjevaj

svi kao brinu o svima
svatko je prijatelj kao
svima je kao stalo do tebe
i do svijeta

i dan kao sviće
i ti se kao smiješiš
i ništa te kao ne boli

Enes Kišević

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ne znam ko sam i odakle sam,ali znam da sam čovek,jer tako su mi rekli drugi ljudi.Sve što znam je da mrzim,jer mi niko nije rekao kako se voli,zašto se voli,jer mi niko nije pružio ljubav ni rekao mi lepu reč.
Voleti?! Ta reč mi je strana,ali znam da ona mnogo više znači od reči mrzeti.
Čuo sam i video od drugih ljudi,mladića i devojaka,kako hodaju zagrljeni i radosni su.Ja se nikada nisam smejao.Drugi govore i pričaju jedno drugome lepe reči ali za mene potpuno nepoznate.
Da li će i meni ikada iko reći da me voli,pružiti mi ruku i prošetati samnom.
Ja se nadam,jer znam da jednom...ne...u stvari,ja ništa ne znam.Ali...možda ipak jednom,da...možda jednom!? Samo da jednom i jedan trenutak,jedan tren osetim ono što čekam već dugo.Onda će mi biti lakše.
Zato,pomozi mi da osetim šta je to ljubav.
To možeš samo TI.
Tebe samo hoću da budeš kraj mene.Ne smeš me ostaviti,jer ću opet početi da MRZIM.Vratiću se u maštanje,a moja mladost proći će brzo i život će se ugasiti bez tebe,bez najlepšeg osećanja na svetu-LJUBAVI...