Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.788
Uzglavlje ti namešta ruka što ovo piše
Zato odmori glavu i čitaj svoj san sve tiše
Jer onaj što te voli
Razdire svoju dušu ne bu li prestale boli.
Sve se nekako nadam da isto oboje snimo.
I šta sad da činimo?
Odista, ne znam šta bi moglo tu da se radi.
Pišem ti zato tek tako, u nekoj mutnoj nadi.
Kažu da živiš sasvim fino,
Da si se promenila, kažu, da blistaš kao vino.
Ali umeš, izgleda, i da se skriješ u neki kutak,
Kada se dremljivi svet opusti za trenutak,
Pa plačeš, malo, u tami.
A to i mene mami.
Odista ne znam šta bih ti mogao reći,
Ali već vidim da nije sva sreća ni u sreći.
On te zasmejava, izvodi te u društvo, i sve je na nivou,
Postupa s tobom lepo, život ti liči na šou.
Kad treba da je jak, on je jak tebe radi.
A kad te ljubi, i to je nešto novo, uvek drukčije sladi.
Samo, da l' ti se nekad, onako greškom, otelo moje ime,
Tek da me udahneš njime?
Ne znam, odista, šta tu treba da radim, a to nas dvoje
kao da nikad ni znali nismo.
Zato ti, samo, šaljem malo ljubavi, uz ovo pismo.
Zato odmori glavu i čitaj svoj san sve tiše
Jer onaj što te voli
Razdire svoju dušu ne bu li prestale boli.
Sve se nekako nadam da isto oboje snimo.
I šta sad da činimo?
Odista, ne znam šta bi moglo tu da se radi.
Pišem ti zato tek tako, u nekoj mutnoj nadi.
Kažu da živiš sasvim fino,
Da si se promenila, kažu, da blistaš kao vino.
Ali umeš, izgleda, i da se skriješ u neki kutak,
Kada se dremljivi svet opusti za trenutak,
Pa plačeš, malo, u tami.
A to i mene mami.
Odista ne znam šta bih ti mogao reći,
Ali već vidim da nije sva sreća ni u sreći.
On te zasmejava, izvodi te u društvo, i sve je na nivou,
Postupa s tobom lepo, život ti liči na šou.
Kad treba da je jak, on je jak tebe radi.
A kad te ljubi, i to je nešto novo, uvek drukčije sladi.
Samo, da l' ti se nekad, onako greškom, otelo moje ime,
Tek da me udahneš njime?
Ne znam, odista, šta tu treba da radim, a to nas dvoje
kao da nikad ni znali nismo.
Zato ti, samo, šaljem malo ljubavi, uz ovo pismo.
