Мене је ухватило празнично расположење.
А данас сам имала ситуацију.

Прешла сам улицу на пешачком прелазу, данас око 16 сати. Нисам, наравно, обратила пажњу да се ухватила покорица од леда на тротоару од оног отопљеног снега.
Уследело је клизање ,летење и простирање целом дужином уз благо угануће левог скочног зглоба.
Истовремено, низ улицу силази витез који прилази да ме подигне.

Приближава се и....такође се простире целом дужином поред мене.

У моменту почињем да се смејем, какав црни бол зглоба, не осећам га више. Погледам га, а њега срамота...успео је само да процеди ''ово је заиста смешно''.
У наставку, он устаје одмах и џентлменски наставља да диже мене....међутим, ја сам се захвалила и рекла да могу сама, уз наставак церекања.
Док сам устала он је већ замако неколико корака низ улицу.
Изгледа сам испала сељанка.
Јесам требала да га пустим да ми помогне?