Skromnost

Istinska skromnost je produhovljena i ona ima mnogo vise slicnosti sa "istinskom" uobrazenoscu, nego sa laznom skromnoscu...
I jedno i drugo, naime, u sebi sadrzi svijest o sopstvenoj vrijednosti i mjestu u vremenu i prostoru, a najveca razlika je u interpretaciji...
Istinski skroman covjek, nece se njome diciti...
Otud, izreka da je skromnost vrlina onih koji nemaju drugih vrlina, i te kako stoji, jer samo lazno skromni ljudi imaju potrebu da tu svoju toboznju osobinu isticu...
 
dela govore više od reči
i mislim da istinski uspešni veliki ljudi ( naučnici, umetnici etc) se nikada nisu (samo)hvalili nego radili ...
( a pitanje je i šta je uspeh i mislim da on dolazi onda kada uživaš /voliš ono što radiš i ne misliš na uspeh...)
da li smo mi to tako postali površni i lenji pa cenimo i primećujemo samo one koji nam se nametnu samoreklamirajući se?????
 
Mislim da nisam hvalisava, a nisam ni lazno skromna. Skromna- mozda. Roditelji me nisu ucili da budem takva, ali posto su oni sami relativno skromnii, na njihovom primeru sam naucila.
Ponekad volim da se pohvalim, npr. dobrom ocenom, nekim uspehom, ne dogadja se to bas svaki dan. :) Mada i to radim pre iz svog zadovoljstva nego da drugima stavim do znanja kako sam ja pametna. Ja sam svetica, sta da vam kazem:P
Sa druge strane ljudi koji su preterano hvalisavi me malo smaraju. Postoje tipovi koji u prvom razgovoru nabiju sagovorniku na nos sve svoje uspehe, i pritom cesto osudjuju ljude koji su drugaciji od njih. Ja sam poznavala decka koji je jako dobro gradjen, visok, razvijen, i stalno je nabijao na nos to svima oko sebe. Mislim, pa to se valjda vidi da li on dobro izgleda, ne mora da naglasava. To je valjda posledica kompleksa. Verovatno je bio nezadovoljan nekom drugom stranom svoje licnosti i trebalo mu je da druge uveri da vredi, kako bi to i sam shvatio.
I jos jedan granican primer je bila jedna moja koleginica koja izgleda kao najveci siromasa, obucena otprilike kod kineza, sva manja od makovog zrna, tiho prica, ma da se sazalis na nju. Ja sam bila ubedjena da je ona siromasna. I kasnije saznam ona ima svoj stan, neki fin auto, sasvim dobrog materijalnog stanja je. Iznervirala me je kad sam skapirala da ima para, a da se oblaci ko jadnica.
 
Zasto bi neko ko je iznad proseka vecine ( sto zahvljujuci prirodi sto svome radu) a pri tome i ne dozvoljava da bude sveden od te iste vecine u taj prosek ( jer nije) rekli da je Neskroman.Naprotiv, to mu je vrlina a ne mana.
 
Zašto bi neko hvalio sebe, nije mi jasno... Zar je tuđe mišljenje o nama presudno? Da li smo mi ono čime se predstavljamo ili ono što neko protumači iz našeg predstavljanja? Ili mi nismo ništa od toga već ono u šta nam se najviše sviđa da verujemo?

Ne razumem i dalje zašto je skromnost mana a ne kapiram ni što je vrlina... Mislim da nije ni jedno od ta dva u suštini. Ja bih rekla da je skromnost lični stav u čiju korist ja lično, mogu da kažem sve najbolje.
 
Skromna osoba ne obavlja samopromociju uvek. Ona to radi na pravom mestu u pravo vreme i na pravi nacin.:arrow: zato je to vrlina.
Takve osobe su otisle *korak dalje* , ako me razumete. Stepenicu vise. :arrow:
One su svesne svojih kvaliteta,okolina je svesna njihovih kvaliteta i one nemaju potrebu da se namecu.
Divim se takvim osobama.

Mozda svi mi drugacije definisemo skromnost, a mislimo na isto. :confused: :)
 
I još nešto.
Ne doživljavam ćutljive, smotane, blentave, mirne, nesnalažljive, tupave, nevidljive osobe kao skromne. Nije osoba koja ne zna da predoči sebe ili svoj rad na pravi način skromna - jednostavno nije dovoljno elokventna, dinamična i borbena... Ali držim da to nema veze sa skromnošću.

Skromni ljudi su za mene, ljudi svesni svojih mogućnosti i vrednosti svog rada.
Ljudi koji znaju da procene situaciju i da sebe uvek stavljaju paralelno sa njom.
Ni ispred ni iza ostalih osoba - to su ljudi koji jednostavno ne traže ništa preko onoga što misle i veruju da su zaslužili.
Nisu agresivne prirode sve dok se ne osete ugroženima.

Možda grešim ali ja to tako posmatram.
 
Na forumu jedna prava skromna osoba je gigule. I bas je zato volim, doduse volim je i sto je pametna i produhovljena. U ovom spoju je svakako vrlina. Ako si skroman, a nisi bas pametan i nemas duha, onda skromnost moze da bude paravan. Narocito kad se ta skromnost istice, pa jos povezuje sa cestitoscu i pozrtvovanjem. Takva cesto je maska za zlobu. Nesigurnost, kompleksi i zavist. Ovakvi ljudi svasta mogu da ti rade iza ledja i ostavljaju me cesto bez teksta. Sa hvalisavcima sa pokricem ili bez, uvek si na cistom. I lako se razlikuju, dovoljno je covek da zine. Cak nije bitno sta hvalisavac prica, nego na koji nacin i u kom momentu. :wink:

A kad kazem pametan, mislim na emocionalnu inteligenciju.
 
Mislim da je u citavoj prici ovde najvaznije koliko si siguran u sebe i svoje kvalitete. Ne dozivljavam kao sigurne u sebe one koji se stalno busaju u grudi i hvale se gde stignu, pa cak i ako imaju cime. Ne pricam sad ovde o intervjuu za posao, valjda je rec o medjuljudskim odnosima privatno, koliko sam shvatila temu. Mislim da osobi koja je sigurna u svoje vrednosti i samim tim sebe kao celine nije potrebno da svoje kvalitete stalno baca nekom u lice jer ce se oni sami videti tokom vremena i tokom druzenja jer tu isplivaju i vrednosti i mane i slabosti i sve. Pricom o sebi u narcisoidnom smislu (hvalisanje, hvalisanje, hvalisanje) se nista ne postize, takva osoba moze samo da mi bude smesna i samim tim odmah na pocetku odbojna, tako da cak i ako zaista i ima sve te vrednosti koje nabraja njen narcisoidni stav ce mi na zalost baciti senku na njih.
 
majcheki:
Skromni ljudi su za mene, ljudi svesni svojih mogućnosti i vrednosti svog rada.
Ljudi koji znaju da procene situaciju i da sebe uvek stavljaju paralelno sa njom.
Ni ispred ni iza ostalih osoba - to su ljudi koji jednostavno ne traže ništa preko onoga što misle i veruju da su zaslužili. I IDU SOPSTVENIM PUTEM SOPSTVENIM TEMPOM. NEMAJU POTREBE DA SE UPOREĐUJU SA DRUGIMA. ZATO I NEMAJU POTREBU DA SE HVALE.
Nisu agresivne prirode sve dok se ne osete ugroženima.
Kliknite za proširenje...

Možda grešiš, pa onda obe grešimo. :D
 
Istinska skromnost je svojstvena osobama bogatim duhom i podrazumeva izvesnu dozu ljudskosti, koja bi svakako u odredjenim situacijama mogla da iskoristi svoje znanje, potrebu i svoje vrednosti za sticanje neke dobiti na ustrb drugih, ali ona to ne zeli, jer ta ljudskost koju skromne osobe nose u sebi bazira se na ljubavi.
Podeliti radost, srecu, znanje sa drugima, to je sustina, istinski skroman covek "daje".
 
Cekam kuma:
Istinska skromnost je svojstvena osobama bogatim duhom i podrazumeva izvesnu dozu ljudskosti, koja bi svakako u odredjenim situacijama mogla da iskoristi svoje znanje, potrebu i svoje vrednosti za sticanje neke dobiti na ustrb drugih, ali ona to ne zeli, jer ta ljudskost koju skromne osobe nose u sebi bazira se na ljubavi.
Podeliti radost, srecu, znanje sa drugima, to je sustina, istinski skroman covek "daje".
Kliknite za proširenje...

Bravo majstore, to je kljucno! ;)
 
Ovde se ocigledno brkaju pojmovi. Jedni pricaju o cutanju, nenametljivosti, drugi o hvalisanju, treci o samouverenosti itd....Skromnost nije nesigurnost u sebe, skromnost je ispoljavanje svojih kvaliteta na pravi nacin a ne kroz samoreklamu. Skromnost je uzivati u malim stvarima i kada su ti velike dostupne. Skromnost je jednom recju biti normalan i stajati cvrsto na zemlji.

Recimo upoznala sam coveka, direktor jedne velike marketinske kompanije kod nas. Mnogo jaka firma i mnogo uticajan covek. To je jedno tako normalno stvorenje. Covek nijednom nije izvadio telefon, kako mu zavibrira telefon on pogleda ko ga zove i iskljuci. Pricas sa njim, kao da pricas sa najboljim drugom. Povela se prica bila bas o Daciji Loganu i tome kakav je to auto. I covek kaze "za te pare to je odlican auto". A skorojevici krenuli, ma to rumunsko sranje, ma ne bi to kupio, bla bla. Covek krene argumentovano da prica.....na kraju izadje iz firme, ceka ga vozac, ulazi u neko cudo od auta. Ono sto odusevljava je sto je tako normalan i pored tolikog uspeha. To je skromnost. Nema od potrebe da se duva, on zna ko je i sta je i ne potcenjuje nikoga. To je veliki covek po meni koji te odusevi u svakom smislu.
 
Sandy, ja sam rekla da je skromnost stav i idalje tako mislim :wink:

Možeš naravno da napraviš paralelu između:
skromnosti i umerenosti
skromnosti i reputaciji koja se njome postiže
skromnosti i većini karakteristika jedne osobe uopšte, zavisi u kom smislu želiš da usmeriš temu, jer je pojam ,,skromnost'' baš nekako opširan i obuhvata mnogo toga.

Ne verujem da je iko ovde pogrešno odgovorio na temu. Samo su ljudi davali svoje stavove na osnovu asocijacije koju je ova reč probudila u njima.

Autor teme, tj. naša mačkica - dala je jedan pravac a to je skromnost u smislu predstavljanja sebe okolini - mislim da je to ok :wink:
 
Nda, za mene je ono sto je Sandy navela, mijesanje normalnosti i skromnosti...
Zaista, svako od nas ima svoju definiciju i pogled na pojmove o kojima raspravljamo, a koji se mogu, ali i ne moraju poklapati, odnosno dodirivati...
 
slažem se, ali ne samo sada - na ovoj temi, već i u rl.
,,normalno''... te sredine je nekako sve manje - il' je nešto crno ili belo :roll:
Svi su bre mnogo agresivni, grizu, laprdaju, cimaju se, hvale sebe na sva usta... pa je ako neko nije u tom fazonu jednostavno miran i skroman ili nežan.
Ne kažem da je stav ispravan ili da nije ali je čest :wink:
 
Mislim da na ovim prostorima postoji sasvim nakaradno shvatanje skromnosti. Znam neke ljude koji nose to prokletstvo, čak sam primetila i jednu osobu na forumu koja je sasvim brilijantna... ali zbog ove "skromnosti" možda nikada neće postići svoj puni potencijal.

I sama sam se borila i borim se protiv ovog belega... svaki put kada sam neskromno istupila sa svojim kvalitetima postigla sam više nego što sam sanjala. I nadam se skoroj promeni sredine u kojoj ću slobodno moći da raširim krila i postignem ono što mogu... a to je valjda cilj svake zrele ličnosti.
 
Ne smeta što imamo različito shvatanje skromnosti; odnosno baš to različito shvatanje pokazuje ko se kako odnosi prema njoj.
Moram da vam priznam da odavno nisam ovako pažljivo iščitavala svaki post neke teme, zato što ima toliko različitih mišljenja, a niko se ne svađa:D
Recimo da je u ovom postu sadržano i ono što ja mislim:
Cekam kuma:
Istinska skromnost je svojstvena osobama bogatim duhom i podrazumeva izvesnu dozu ljudskosti, koja bi svakako u odredjenim situacijama mogla da iskoristi svoje znanje, potrebu i svoje vrednosti za sticanje neke dobiti na ustrb drugih, ali ona to ne zeli, jer ta ljudskost koju skromne osobe nose u sebi bazira se na ljubavi.
Podeliti radost, srecu, znanje sa drugima, to je sustina, istinski skroman covek "daje".
Kliknite za proširenje...

Makice, tebe su već dovoljno pohvalili, ali ne smeta da i ja još jednom;)

A ono čime sam se vodila dok sam postavljala ovu temu i o čemu sam razmišljala jeste razočarenje postavljeno u giginom pitanju:?
gigule:
da li smo mi to tako postali površni i lenji pa cenimo i primećujemo samo one koji nam se nametnu samoreklamirajući se?????
Kliknite za proširenje...
 
mackica ns:
Onda sam se još setila priča o tome kako je samoreklama ustvari jako važna, i kako deluje stavrno sugestivno na druge ljude.

Šta mislite vi o svemu - da li je skromnost vrlina; ili samo onih koji nemaju druge vrline?
Kolika je moć samoreklame; ili izaziva kontraefekat?
Ima li danas uopšte smisla biti skroman? I kakve ljude više volite?
Kako su vas učili i kakvi ste vi?

Samo vas molim da se ne meša lažna skromnost, jer je to licemerna osobina i nije uopšte u pitanju da li je dobra ili loša:wink:
Kliknite za proširenje...

SKROMNOST jeste vrlina, ne daj se prevariti!
I naravno da se tu i tamo treba samoreklamirati, ali SA STILOM: i da znaš KOME i ZAŠTO se reklamiraš - ponogu, nećeš među prijateljima, gde to vodi? :shock:
Ja ne volim uobražene, tačka. U stvati prezirem sujetne, ne sećam se da sam skoro upoznala nekog uobraženog..:roll:
Ali MRZIM foliranje. Znaš koji je lek? Postavljaš pitanja 8) A kako a zašto a da li je baš tako, što da ne i "a štato taćno znači " :P (ovde obično prsnu :lol: )
..Ne može niko da mi proda gistrologiju, ne padam na te fazone
raspa.gif
, to su bezvezni ljudi koji kriju ovo i oni i maju ovaj i onaj problem...ali maca zna da sam ja vrlo direktna, što i njoj savetujem - uspostaviti normalnu komunikaciju,i na svaki način s epotruditi, ali ako nikako ne ide, ja baš i nemam neki recept jer - NE TRPIM (doslovce!) takve ljude u svoj blizini :roll:
(kad bih se i time bakćala, pored svog ovog stresa i ludog tempa,prsla bih i ja, e zabole me, dakle :lol: )

Najbolji i najpametniji, duhom najbogatiji ljudi, najbolji menadžeri, organizatori i stručnjaci svih vrsta koje poznajem su - skromni. Ali kad treba, NE kad ne treba (na poslu, npr). Normalni, prirodni, ne odstupaju od sebe (zašto bi? ).

Uobraženost je odlika sitničavih i prizemnih, sujetnih pre svega. To može da godi (ponekad i da laska, ali "takvima je duša - rapava ko daska" :P ). ja odmah mislim ovo nešto zbagovano - ako ne može/ne ume/ neće da se normalno druži i razgovara :lol:

samo dakle treba odvojiti prijatelje i porodicu (gde si opuštena) i mesto ( i ljude, radno mesto i šefove, i ostale posl. kontakte) gde je samoreklama poželjna - to treba da je uvek ciljno, konkretno i radi nečega, ne - reklama radi reklame, pogotovo ne u međuljudskim odnosima. Važno je kako se predstavljamo, i važno je da budeš ( i zgledaš) ok. Ako ne vodiš računa o tome da si ok, tako ćeš i izgledati drugima, što opet znači da i NISI ok, te stoga sva ta farsa je sasvim uzaludna. Eto.
Kako može da bude ok neko ko odaje drugačiji utisak? Nikako. Tu nešto ne štima.
NEMOJ da ti laska takvo društvo, i ne daj se zavesti. Nije u redu.


E, sad da pročitam celu temu 8)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top