Упутити се на Скијатос аутобусом из Београда некоме можда делује храбро, међутим то је лак пут који уз све перипетије на границама, траје 14 сати, а мало краће уз Гранд кафу. На то додајте још 150 минута, лепе пловидбе бродом, од месташца Ахилио, где ћете уживати у Спорадским острвима која промичу поред вас.
Прва половина јуна ове године је била прелепа што се атмосферских прилика тиче. Свима препоручујем вансезонске аранжмане из више разлога. Цене су ниже, време није паклено, а море је пословично чисто и топло.
Скијатос је мало острво са тек 14 километара дужине и варирајуће ширине око 4 километара. На том простору је распоређено 66 прелепих плажа (углавном пешчаних). Кукунарис званично међу десет најлепших светских плажа, на моју екипу није оставила неки нарочит утисак, јер смо били одушевљеним руралним Мандракијем и шармантном плажом Бананом (великом). За свачији укус се може наћи плажа на којој имате осећај као да сте њен власник. О општим местима и ценама нећу писати јер се то зна из већине репортажа и водича. Ово је више лични осврт и неформално упутсво за употребу овог острва.
Лаларија плажа до које се може доћи само бродом позната са разгледница и и емисија "Националне географије" (велика рупа у стени) је специфичне подлоге црног шљунка. Та цела страна је дивља и крије стари град Кастро (кула). При крају су плаже Мандраки и Банана до којих можете доћи превозом са комбинацијом пешачења. Најлепша тишина, без бомбардовања нових хитовима и увек чаробни ветар који вас хлади испод тршаних сунцобрана даје утисак као да се налазите на Карибима. Не претерујем јер свако ко је био овде имаће сличан осећај
Боље је наћи смештај на ободу града због ноћног живота и опуштеног враћања у касним сатима. Сам град Сијатос је прелеп пун живописних уличица и балкона. Ресторана, дискотека, локалних таверни, посластичарница и локала свих намена има у толиком броју да ћете се сигурно заљубити у неки.
Наш фаворит је био Рокен рол бар, у старој луци на степеништу са сјајном екипом која ради. Ди џеј Лео, шанкерица Мима, са логистиком брзих конобарица уз мало јаче цене, а снажном музиком и сваком другом бесплатном туром коју шармантни власник у белим панталонама шаље верној клијентели, су лична карта бара. Иначе, 2004. године је био изабран за један од најбољих локала тог типа у Европској заједници.
Доста странаца живи овде. Пуно је енглеза који држе аутентичне пабове, уметника са свих простора. Сезонских радника има са целог Балкана. Заради се добро а и није лоше чути неки познати језик. У главној улици Пападијамантис, названој по најпознатијем мештанину, песнику, има срба који продају бижутерију а могу вам наћи смештај или дати корисне информације.
Обавезно отићи на целодневно крстарење бродом Свети Никола, са обавезним термосом скуване Гранд кафе. Од Елизабет која је водич, ћете сазнати много тога што је немогуће прочитати у званичној литератури. Лирска душа скандинавке, даје посебан печат задојен љубаљу према овом простору. Скопелос и Алонисис комшијска острва су толико живописна да вам неће бити жао 30 евра колико у просеку кошта тура. Скопелос има 123 манастира на 4000 становника. По романтичној теорији, када су Османлије запоседале Константинопољ, бацали су иконе из цркви, и свако која је изронила у приобаљу, добила је свој манастир. По реалнијој свака породица је правила у брдима одступницу од пирата који су често пљачкали богата острва, тако да се велики број манастира угнездио у висини Скопелоса.
Алонисис је комплетан град укотвио на врху острва, а у луци су само неопходни објекти који се полако шире. Када уђете у луку, обавезно аутобусом или таксијем посетите град, јер долазак у луку је само предстаница за право задовољство. Љубитељи спорадаских лепотица кажу да је најлепше острво Скијатос, а град Скопелос, са чиме смо се сви сложили.
Најтужнији је повратак, који смо вече пре, зачинили опроштајем од Рокен рол бара и поздравом са љубазним домаћинима. Први пут ми је пало на памет, да хавајски обичај бацањем венчића у воду, проверим да ли ћемо се некада поново вратити овде. Треба обићи што више, али нека места вам остану трајно у срцу. Тако се и Скијатос изборио за десну преткомору. Фотографије само делимично успевају да дочарају мирисе и дух овог ареала.