Сјеверна Далмација

[Pumpaj Dinstanović]

Izveštaj bvšeg mletačkog providura Frančeska Grimanija (1754-1756) iz 1758. koji je podneo na zahtev Serenisime prilikom rasprave u Senatu kada je Rimokatolička crkva zatražila izgon svih Srba pravoslavca iz Dalmacije i istre, ili u najmanju ruku barem srpskog sveštenstva. Grimani je stao u odbranu dalmatinskih Srba, suprotstavio se nekim zahtevima Katoličke crkve i sastavio jedan izveštaj o njima. Evo tabele pravoslavnih bogomolja iz njegovih podataka:

Izveštaj bvšeg mletačkog providura Frančeska Grimanija (1754-1756) iz 1758. koji je podneo na zahtev Serenisime prilikom rasprave u Senatu kada je Rimokatolička crkva zatražila izgon svih Srba pravoslavca iz Dalmacije i istre, ili u najmanju ruku barem srpskog sveštenstva. Grimani je stao u odbranu dalmatinskih Srba, suprotstavio se nekim zahtevima Katoličke crkve i sastavio jedan izveštaj o njima. Evo tabele pravoslavnih bogomolja iz njegovih podataka:

Ja se izvinjavam, jednu grešku sam napravio. Ovo nije tabela F. Grimanija, već tabela koju je 1984. godine napravio Marko Jačov, na osnovu niza raznih izvora, pre svega Pravoslavne Dalmacije Nikodima Milaša.

Izvinjavam se za zabunu koju sam prouzrokovao. Tabelu sam video samu, a da nisam pročitao sam Jačovljev tekst u naučnoj raspravi. U moju odbranu, na zabludu me je navela jedna loše napisana fusnota drugog autora.

 

[Scott Isle]

Katolicka crkva je odana franackom caru
A pravoslavna srpskom caru.
Katolicka crkva nas ne zanima. Ima neprijateljsku agendu i vodi rat za franackog cara. Kada se vrate biskupije u ekumenu srpskog cara onda mozemo pricati.

 

[Scott Isle]

"Озиђана пећина" изнад Рошког слапа. Пронађени су трагови живота људи из бронзаног доба, највјероватније "Хрвата". Ово сам морао због Урвана, пицка и витеза.
Pogledajte prilog 1392588

Nisu znali krojiti.

 

[Krishna]

У више постова на овој теми сам писао о моме Плавну и постављао слике истог. Плавно као највеће српско село не само у Книнској Крајини него и у читавој Далмацији у коме је својевремено боравио Доситеј Обрадовић свакако заслужује више помена.
Географске одлике Плавна (http://www.plavno.rs/geografske_odlike_plavna.php). Коњску главу је народ изворно звао Куњска глава. Та Планина стварно има облик главе од коња, односно куња како кажу локалци. Што се тиче географско-природно-климатских одлика, Плавно је специфично, занимљиво и по неким елементима одудара од мејнстрим Далмације. Плавно је богато шумом (за далматински стандард), има добру земљу у солидној количини, веома је богато водом, чувено је по добром купусу, курузима, јабукама, шљивама и још неким културама које су атипичне за Далмацију. Својевремено сам био шокиран кад сам од једног Буковчанца чуо да је у његовом селу од воћа била само грожђа, смокава и бајама (бадема). У Плавну су рађале те 3 у претходној реченици поменуте воћне културе али и још на десетине врста воћа, нарочито је екстра обилато рађало свакојако воће у плавањским засеоцима Шимићима и Ђумићима. У Плавну рађа све и свашта не само због плодне земље и обиља воде, него и због надморске висине преко 400 м те утицаја свежине из оближње Лике и Босне чега је највећи дио Далмације лишен. У Плавну се сударају медитеранска и континенталне клима, што га чини здравим местом за живот и утиче на разноврсност животињског и посебно биљног света. Кад поменух курузе по којима је уз купус Плавно било надалеко чувено, они су у једном делу Плавна били већи и напреднији него у равном/плодном Срему. Плавно је 'перивој на свијету' ('перивој' је посебно уређена јавна зелена површина за одмор и шетњу, парк или врт), записао је давно Мухамед Хусеин Копчић. Плавањац Милорад Кураица наводи да је Плавно село добрих људи, благе климе, јаке буре, доброг вина и ракије, киселог купуса и кромпира (https://i.ibb.co/XtscPS6/IMG-20230815-005015.jpg). На почетку претходног линка је у полу шаљивом тону наведена једна лингвистичка карактеристика Плавањаца. Са Планине Орловице изнад Плавна се понекад при ведром небу на хоризону назире шибенско море, очевици кажу да трепери при хоризонту као жива. То сам чуо од више Плавањаца, укључујући и неке чланове моје породице.

Плавно из ваздуха.

@Берекин @Пилипенда @*pustinjakinja @Лички гусар @Mstislav @FDDD @cronnin @snouden @Mrkalj @Aranko @Акај @'Clint' @KninGrad @АнаиванГорд @Holy1 @White Guar @Slavan @Crnugović @Brđanin @Rogonos @Лекизан @Q. in perpetuum hibernum

 

[Krishna]

У више постова на овој теми сам писао о моме Плавну и постављао слике истог. Плавно као највеће српско село не само у Книнској Крајини него и у читавој Далмацији у коме је својевремено боравио Доситеј Обрадовић свакако заслужује више помена.
Географске одлике Плавна (http://www.plavno.rs/geografske_odlike_plavna.php). Коњску главу је народ изворно звао Куњска глава. Та Планина стварно има облик главе од коња, односно куња како кажу локалци. Што се тиче географско-природно-климатских одлика, Плавно је специфично, занимљиво и по неким елементима одудара од мејнстрим Далмације. Плавно је богато шумом (за далматински стандард), има добру земљу у солидној количини, веома је богато водом, чувено је по добром купусу, курузима, јабукама, шљивама и још неким културама које су атипичне за Далмацију. Својевремено сам био шокиран кад сам од једног Буковчанца чуо да је у његовом селу од воћа била само грожђа, смокава и бајама (бадема). У Плавну су рађале те 3 у претходној реченици поменуте воћне културе али и још на десетине врста воћа, нарочито је екстра обилато рађало свакојако воће у плавањским засеоцима Шимићима и Ђумићима. У Плавну рађа све и свашта не само због плодне земље и обиља воде, него и због надморске висине преко 400 м те утицаја свежине из оближње Лике и Босне чега је највећи дио Далмације лишен. У Плавну се сударају медитеранска и континенталне клима, што га чини здравим местом за живот и утиче на разноврсност животињског и посебно биљног света. Кад поменух курузе по којима је уз купус Плавно било надалеко чувено, они су у једном делу Плавна били већи и напреднији него у равном/плодном Срему. Плавно је 'перивој на свијету' ('перивој' је посебно уређена јавна зелена површина за одмор и шетњу, парк или врт), записао је давно Мухамед Хусеин Копчић. Плавањац Милорад Кураица наводи да је Плавно село добрих људи, благе климе, јаке буре, доброг вина и ракије, киселог купуса и кромпира (https://i.ibb.co/XtscPS6/IMG-20230815-005015.jpg). На почетку претходног линка је у полу шаљивом тону наведена једна лингвистичка карактеристика Плавањаца. Са Планине Орловице изнад Плавна се понекад при ведром небу на хоризону назире шибенско море, очевици кажу да трепери при хоризонту као жива. То сам чуо од више Плавањаца, укључујући и неке чланове моје породице.

Плавно из ваздуха.

@Берекин @Пилипенда @*pustinjakinja @Лички гусар @Mstislav @FDDD @cronnin @snouden @Mrkalj @Aranko @Акај @'Clint' @KninGrad @АнаиванГорд @Holy1 @White Guar @Slavan @Crnugović @Brđanin @Rogonos @Лекизан @Q. in perpetuum hibernum

Апропо овога што написах да је са Орловице изнад Плавна могуће видити море, ево нађох потврду и у литератури.

 

[Krishna]

 

[Лекизан]

Pogledajte prilog 1395949

Ко је особа друга доле са десна?

 

[Krishna]

Ко је особа друга доле са десна

Nisam siguran. Još uvek nemam tu knjugu.

 

[Пилипенда]

Pogledajte prilog 1392537

Увјерљиво најљепша зграда у Книну (бар мени), саграђена на мјесту некада једне од најружнијих (стара дугуљаста жута зграда која је раније била над малом пијацом).

 

[Пилипенда]

"Озиђана пећина" изнад Рошког слапа. Пронађени су трагови живота људи из бронзаног доба, највјероватније "Хрвата". Ово сам морао због Урвана, пицка и витеза.
Pogledajte prilog 1392586Pogledajte prilog 1392587Pogledajte prilog 1392588Pogledajte prilog 1392589

Ако су под земљом, онда су свакако Срби.

 

[Берекин]

Ако су под земљом, онда су свакако Срби.

Јашта! Мада, овај брадоња ме подсјећа на пицка. Можда му је неки чукундида?

 

[Čimbenik]

Ко је особа друга доле са десна?

Stojan Mitrović Janković Islam Grčki

 

[Берекин]

Чудо код Книна: Срби расути „Олујом“ подигли најскромнију ал најважнију кућу — свог великог учитеља​

17.09.2023.

© Фото : Спутњику уступио Милорад Кураица

Сенка Милош

Мештани Плавна код Книна, расути после „Олује“, обновили су најскромнију, али најважнију кућу у свом селу, кућицу у којој је живео и прву школу држао велики српски просветитељ, реформатор и књижевник Доситеј Обрадовић. Срби које је у Далмацији учио писмености, нису заборавили његову изреку „ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају“.
Основна Школа у Плавну, на прелепом брдском простору где се сударају Динара и Велебит, двадесетак километара од Книна, од памтивека је носила име „Доситеј Обрадовић“, по првом учитељу у том месту.
А прва школа налазила се у каменој кућици поред цркве Светог Великомученика Георгија из 1618., Светог Ђурђа, како кажу Плавањци. На ту важну чињеницу је, после рата у Хрватској, подсећала неким чудом сачувана мермерна плоча на спољњем зиду.
Типична далматинска камена кућица била је пред рушењем, више је личила на шталу, него на место где је настало једно од најважнијих дела српске књижевности 18. века. Сада је музеј, пре свих, захваљујући Милораду Кураици, становнику овом места, са новом адресом у Суботици.
„Нисам задовољан како се ми Срби односимо према нашој културној баштини, према нашем наслеђу. Морамо бити много доследнији, држати се максиме, твоје је свето, а и моје свето, своје чувај, а у моје не дирај. Морао сам нешто урадити“, прича Кураица за Спутњик.

Кућа у којој је становао и прву школу у Плавну држао Доситеј Обрадовић, пре обнове
© Фото : Спутњику уступио Милорад Кураица

Он није одмах дошао на идеју да се обнови кућа Доситеја Обрадовића. Прво је, када је било два и по века од доласка просветитеља у Далмацију, 2019. године, пожелео да врати сећање на Доситеја.
„С обзиром да се већ педесетак година бавим његовим делом, а признајем да и даље мало знам о том горостасу људског рода, рекао сам, а имао сам и нешто документације, велики део је остао 1995. у родној кући у селу, хајде да нешто направим. Припремио сам изложбу која је ишла по Србији, корона је спречила да иде даље, питао сам се, шта кад изложба стане. Схватио сам да би било добро да се братска кућа санира, уреди, да буде у функцији“.

Обнова куће уз помоћ Хрватске и Србије​

Кућица у којој је Доситеј боравио и писао у власништву је Српске православне цркве, епархије далматинске. Обратио се владики Никодиму Косовићу и добио благослов за акцију.
Објекат је проглашена заштићеним спомеником културе Републике Хрватске 2014. године, па је за радове било потребно прикупити документацију и добити дозволу за пројекат обнове. Ни то није био проблем, Кураица је имао велику помоћ стручњака Конзерваторског одељења Министарства културе у Шибенику, др Марка Синобада.
Обнова је трајала готово четири године, није било једноставно, јер су се ствари одвијале на релацији Плавно – Суботица, где Кураица живи, где делује и Завичајно удружење Далмација, које је било носилац пројекта обнове.

Доситеј у Книнској крајини​

Наш саговорник је прочитао сваки спис који је реформатор својом руком написао, сваки осврт на његов рад, а посебно га је занимала његова мисија просвећивања Срба у Далмацији.
Преко Новог Хопова, Славоније, Загреба, Баније и Лике, Доситеј Обрадовић у њу је стигао је 15. априла 1761. године, у манастир Крупу, један од најстаријих духовних центара Срба западно од Дрине, основан почетком 14. века. У Далмацији је Обрадовић, са краћим прекидима, провео наредних десет година.
„Највише је времена боравио у Книнској крајини, у Книнском пољу, на Синобадовој главици код цркве Светог Ђурђа, у селима Голубић, Орлић и у мом Плавну, где је био две године. Мојим, нашим прецима, давао је основе писмености, а из Плавна је посећивао и све манастире, пре свих Крку и Драговић“, прича нам Кураица.

Важно дело написано у Плавну​

По властитом сведочењу, прве огледе својих буквица Доситеј је почео писати 1765, у кући попа Аврама Симића, у Орлићу на книнском Косову. Беседе Јована Златоустог преводи и модификује за свештеникову ћерку Јелену. Од Јелене су многи „с великом молбом“ те списе „просили и преписивали“, те су се они распрострли „по свој Далмацији под именом Доситеове Буквице“, објашњава читаоцима Обрадовић.

„У Плавну је 16. марта 1770. датирана друга Буквица, познатија као Ижица. Наши преци од памтивека се сећају тог великана српског рода, а у делу „Живот и прикљученија“, и он се радо се сећа Далмације и Книнске крајине. Без дилеме, Далмација је колевка књижевног рада Доситеја Обрадовића, што многи нерадо истичу. Ја стално наглашавам, јер носим презиме Кураица. У писму јеромонаху Теодосију, он каже, „ако не будем ту, јавите се Симеону Кураици, он ће знати где сам“. Дакле, тај монах је био велики пријатељ Доситеју, а он је својим златним ногама, корачао и по мојим родним Кураицама“.
Наш саговорник додаје да је за Ижицу интересантно да је чекала да изађе из штампе пуних 60 година. Написана је 1770. а штампао је Севастијан Илић 1830. у Карлштату, данашњем Карловцу у Републици Хрватској.

Корице "Друге буквице", "Ижице", коју је Доситеј написао у Плавну, штампана је тек 1830. у Карловцу
© Фото : Спутњику уступио Милорад Кураица

Музеј поклон епархији далматинској​

Обнову су финансирали мештани Плавна које су рат и избеглиштво расули широм света, а помогле су и институције, Српско народно веће из Загреба и Фонд за културу АП Војводине. Сређена кућа остављена је на употребу и чување лика и дела Доситеја Обрадовића, епархији далматинској.
„Након родне куће Доситеја Обрадовића у Чакову, код Темишвара, Музеја града Београда, Музеја Вука и Доситеја, данас и Братску кућу у овом селу поред Книна краси статуа Доситеја Обрадовића, рад Рудолфа Валдеца. Исти споменик налази се на Студентском тргу у Београду“, каже са поносом наш саговорник.
Објавио је десет књига, али Доситеј је за њега непресушна тема. Урадио је и получасовну видео презентацију коју могу да виде посетиоци кућице у његовом селу, у којој је просветитељ писао, која му је била база за обилазак Далматинске Загоре.
„Људи већ долазе, али писао сам Туристичком савезу Книна, да уђе у програм разгледања града и околине, нажалост, још нисам добио одговор. Замолио сам комшију који живи у Плавну да оде тамо, да пробамо да то решимо, али је на потезу и Епархија далматинска, држим да је и њима у интересу да се кућа посећује, да се велики Доситеј Обрадовић не заборави, да буде светло на крају тунела, пример мени, вама и многим будућим генерацијама“.
Кураица, који је професор индустријске педагогије и магистар техничких наука, је приредио и изложбу фотографија „Знаменити Срби Далмације“. Реч је о 112 великана који су утицали на српску културу, науку и духовност. Постављена је 16 пута широм Србије и Републике Српске, два пута у Чикагу. Ускоро би требало да се нађе и пред посетиоцима Руског дома у Београду.

 

[Nebojsa.bg]

 

[Krishna]

Рашковићи из околине Книна (Жагровић) су ту живили и током турске владавине. У том крају се помињу 1634, 1606, 1550 и 1540. године. С обзиром да се 1540. у околини Книна помиње 'баштина Рашковића' а Турци су тај крај освојили и успоставили свој систем коју годину раније, врло је могуће да су Рашковићи на том подручју живили и почетком 16-ог и у 15-ом в. у предтурском периоду. Данашњи Рашковићи са Жагровића и из пар других далматинских села углавном говоре да су старином из Рашке (Санда Рашковић Ивић која је једна од њих је у једној емисији рекла да су њени Рашковићи старином из Рашке, а знадем још неке који исто сматрају). Иначе у тим крајевима велика већина српских родова се позива на старину из Херцеговине и Црне Горе (ово друго ће се допасти форумашу @guslar1389 ). Па тако Рашковићи спадају у малобројне родове који не тврде да су старином из Херцеговине или ЦГ већ из неког трећег краја, а то је само због лингвистичке сличности Рашковић-Рашка. Презиме Рашковић је готово сигурно настало од мушког имена Рашко, а не од регије Рашке. Рашковићи са Жагровића као и они из околине Задра и Бенковца славе Никољдан.

@Берекин @Пилипенда @FDDD @Лекизан @snouden @Perperius @KninGrad @Vitez123 @Mrkalj @cronnin @Q. in perpetuum hibernum

 

[Лекизан]

Позната је породица Рашковић из Старог Влаха.

 

[Krishna]

Позната је породица Рашковић из Старог Влаха.

Санда Рашковић Ивић каже да су њени (далматински) Рашковићи огранак кнежевске породице Рашковић из Рашке (Старог Влаха). Она тврди да су Рашковићи дошли у Далмацију из Рашке 1688. године. Рашковићи су присутни у северној Далмацији знатно пре тога. Као што се види из мог претходног поста у околини Книна се 1540. и 1550. помиње баштина Рашковића, а у истом крају се помињу и 1606. и 1634. године.

Утврђено је да је хаплогрупа Рашковића из Старог Влаха R1a-YP4278. Њихова грана R1a код Срба има пик у Херцеговини. По свему судећи та грана је присутна на простору Херцеговине од раног средњег века, а у друге крајеве се ширила миграцијама од тамо. С обзиром да су Рашковићи у Рашкој били извесно присутни и у предтурском периоду, врв. је њихов предак по мушкој линији дошао ту из Захумља током средњег века (можда са прецима Немањића коју су из Захумља дошли у Рашку службом). Далматински Рашковићи још увек нису тестирани на Y ДНК. Кад се буду тестирали знаће се јесу ли повезани са рашким/старовлашким Рашковићима. Оно што је јасно из турских дефтера је да далматински Рашковићи спадају у старији слој српско-православног севернодалматинског становништва, и сасвим је могуће да су у околини Книна живели и пре турског освајања тог краја.

 

[DuKaraka]

Оно што је јасно из турских дефтера је да далматински Рашковићи спадају у старији слој српско-православног севернодалматинског становништва, и сасвим је могуће да су у околини Книна живели и пре турског освајања тог краја.

Za što nema nikakvih dokaza niti je bilo pravoslavaca u sjevernoj Dalmaciji do dolaska Turaka. Knin je pao 1522. i otad se u okolici naseljavaju pravoslavni ijekavski martolozi u službi Turaka, većinom upravo iz Hercegovine.

The majority of the local population in the Dalmatian hinterland had already fled by the time of the 1522 offensive.[40] Under Ottoman rule, the Vlach population from other Ottoman territories moved into Knin and its hinterland. They established new shepherd settlements and were recruited into the Ottoman armies as mercenaries.

Ti krajevi su do prvih turskih deftera izgubili oko 70 pa i 100% starog stanovništva. Da su ti Raškovići otprije bili tamo onda nema šanse kako su ostali i imaju veze s današnjim Raškovićima. Izgledno su ti Raškovići upravo došli kao martolozi u službi Turaka tek nakon pada Knina 1522. godine.

 

[Krishna]

Za što nema nikakvih dokaza niti je bilo pravoslavaca u sjevernoj Dalmaciji do dolaska Turaka. Knin je pao 1522. i otad se u okolici naseljavaju pravoslavni ijekavski martolozi u službi Turaka, većinom upravo iz Hercegovine.

The majority of the local population in the Dalmatian hinterland had already fled by the time of the 1522 offensive.[40] Under Ottoman rule, the Vlach population from other Ottoman territories moved into Knin and its hinterland. They established new shepherd settlements and were recruited into the Ottoman armies as mercenaries.

Ti krajevi su do prvih turskih deftera izgubili oko 70 pa i 100% starog stanovništva. Da su ti Raškovići otprije bili tamo onda nema šanse kako su ostali i imaju veze s današnjim Raškovićima. Izgledno su ti Raškovići upravo došli kao martolozi u službi Turaka tek nakon pada Knina 1522. godine.

'Баштина Рашковића' у околини Книна се помиње 1540. године, а ту су Рашковићи живили до 1995. па и до данас је остао понеко од њих. Да, Турци су освојили Книн и околину 1522. године. Ако су Рашковићи дошли те исте године, колико је реално да се за само 18 година умноже и утемеље у том крају да имају своју 'баштину' већ 1540. године? Појам 'баштина' асоцира на седелачко становништво са дубљим коренима, а не на полу номадске сточаре мартологе који су ту дошли коју годину раније.

Православаца је било у северној Далмацији у предтурском периоду. Неко је својевремено не некој теми поставио папско писмо из 14-ог в. у којем се на подручју Книна и Врлике помињу шизматици (православци), можда @Q. in perpetuum hibernum или @Zvonimir Božić могу помоћи.

Међу данашњим српско-православним родовима из северне Далмације има оних који су на том простору били присутни у предтурском периоду. Нпр. катун Чепрња се у задарском залеђу помињу 1401. године, а Чепрња је у том крају било све до 1995. године - конкретно у Зеленграду, Биљанима Доњим, Кашићу, Исламу Грчком и Церањима https://sr.wikipedia.org/wiki/Доњи_Кашић#Презимена

@Лекизан @Пилипенда @Берекин

 

[DuKaraka]

Православаца је било у северној Далмацији у предтурском периоду. Неко је својевремено не некој теми поставио папско писмо из 14-ог в. у којем се на подручју Книна и Врлике помињу шизматици (православци), можда @Q. in perpetuum hibernum или @Zvonimir Božić могу помоћи.

Међу данашњим српско-православним родовима из северне Далмације има оних који су на том простору били присутни у предтурском периоду. Нпр. катун Чепрња се у задарском залеђу помињу 1401. године, а Чепрња је у том крају било све до 1995. године - конкретно у Зеленграду, Биљанима Доњим, Кашићу, Исламу Грчком и Церањима https://sr.wikipedia.org/wiki/Доњи_Кашић#Презимена

Pogledajte prilog 1415446

Niti jedan od tih katuna nije bio pravoslavni niti su bili pravoslavci niti je bilo pravoslavlja u sjevernoj Dalmaciji do dolaska Turaka. Bili su rimokatolici, a službu su imali i od popova glagoljaša (franjevačkog reda).

Navodno papinsko pismo koje spominjete je iz 1373. godine u kojem se spominju Vlasi šizmatici (što može značiti ili pravoslavci ili pripadnici crkve Bosanske što je upravo jedino i mogao biti slučaj jer se od 1330ih istraživalo i progonilo ostatke pripadnika crkve Bosanske na granici Hrvatske i BiH, a ne pravoslavaca). Problem je što se to navodno pismo uopće ne odnosi na Vlahe u sjevernoj Dalmaciji i Hrvatskoj (nažalost stalno pogrešno ponavlja po forumima jedno te ista pogreška). Petar Skok, "Češka knjiga o vlaškom pravu" (Glasnik Zemaljskoga muzeja za Bosnu i Hercegoviim, 1918, 1-4, str. 314, https://archive.org/details/P.skok.ceskaKnjigaOVlaskomPravu):

Peisker u cit. članku Zeitsch. d. hist. Ver. f. Steiermark XV. str. 197. spominje iz god. 1373. jedan distrikt circa metas Bosnae et Corbaviae, koji se zove Maior Vlachia. Ne kaže nažalost, na čemu ovu tvrdniu osniva. Radi se po svoj prilici o papinskoi listini, koju po Farlatiju donaša sada Smičiklasov Codex XIV str. 528. Tu se kaže: Vlachi schismatici quorum nonnulii in pascuis et montibus habitant, animalia, quibus abundant, pascendo. Medu njima šire kat. vjeru bos. franjevci, kojima Papa dozvoljava uzimati mjesta za gradnju samostana, groblja, cirkvi in terris, castris seu villis et metis Hungarie circa Sabete (= danas po svoj prilici Šabac ili Šebeš, cf. Jelenić, Kultura i bos. franjevci I. 37) et maiorem Vlachiam, circa metas Bosne in Absan (=Alsan, ibid.) et Corbavia quarumcunque dioecesum catholicorum vel schismaticorum existant." Jasno se vidi, da je ovdje "et maiorem Vlachiam" pobliža oznaka za izraz "in metis Hungarie", kaošto je "in Alsan" pobliža oznaka za "circa metas Bosnae". Maior Vlachia je današnja Velika Vlaška, a nije teritorij circa metas Bosnae et Corbaviae, kaošto je Peisker pogriješno mislio.

Konkretno original, Smičiklasov Codex XIV str. 528, dokument 405.:

1373. 1. juna. Avignon (Avinione).

Grgur XI. papa dozvoljuje Franjevcima u Bosni uzimati mjesta za gradnju samostana na granicama Ugarske.

Gregorius papa XI.
Inter ceteros ordines etc. Sane petitio pro parte vestra nobis nuper exhibita continebat, quod licet in partibus Bosnae et Vlachae et circa metas Hungariae, in quibus moramini praedicantes infidelibus verbum dei, schismaticos ad viam reducendo catholicae veritatis, in civitatibus atque villis, in quibus fideles morantur, singuli sint plebani et rectores ecclesiarum per ordinafios deputati, qui eisdem fidelibus praesunt, eosque doctrina imbuunt salutari; tamen Vlachis schismaticis, quorum nonnulli in pascuis et montibus habitant, animalia, quibus abundant, pascendo, curam praedicationis et conversionis non adhibent, quam vos ut asseritis, adhibetis iisdem, et magis adhibere cum dei gratia intenditis in futurum, fructum animarum non modicum faciendo; quodque, sicut eadem petitio subiungebat, propter praemissa, novorum locorum pro vobis receptio et constructio in illis partibus, etiam in terris et locis, in quibus fideles habitant, quamplurimum expediret; quare nobis humiliter supplicastis, ut considerata salute animarum, quae ex hoc provenire speratur, vobis in terris, castris, seu villis, et metis Hungariae circa Sabete et maiorem Vlachiam, circa metas Bosnae in Absan (!) et Corbania(!), quarumcunque dioecesum catholicorum vel schismaticorum existant, loca recipiendi et in iis oratoria cum coemeteriis et aliis pro vestro ordine necessariis officinis construendi licentiam tribuere dignaremur. Nos igitur, qui salutem desideramus animarum, ut labor vestrae praedicationis melius fructificet, vestris supplicationibus inclinati, vobis in partibus, seu metis praedictis sex loca recipiendi, ac in eis "construendi, seu construi faciendi in locis tamen congruis et honestis, in singulis videlicet eorum singula oratoria cum campanili, campana, coemeterio, et aliis necessariis officinis, facultatem concedimus. Non obstantibus etc. Ac insuper fratribus vestris, qui in huiusmodi locis, ut praemittitur, construendis "pro tempore morabuntur, concedimus, quod gaudere valeant omnibus et singulis gratiis, privilegiis, eXemptionibus, libertatibus et immunitatibus, quibus in aliis locis eiusdem ordinis fratres soliti sunt gaudere etc. Datum Avenione, calendis iunii, anno 3.

Farlati III. sacr. IV. p. 63.
Wadding Annal. IV. 120.

 

[Krishna]

Niti jedan od tih katuna nije bio pravoslavni niti su bili pravoslavci niti je bilo pravoslavlja u sjevernoj Dalmaciji do dolaska Turaka. Bili su rimokatolici, a službu su imali i od popova glagoljaša (franjevačkog reda).

Navodno papinsko pismo koje spominjete je iz 1373. godine u kojem se spominju Vlasi šizmatici (što može značiti ili pravoslavci ili pripadnici crkve Bosanske što je upravo jedino i mogao biti slučaj jer se od 1330ih istraživalo i progonilo ostatke pripadnika crkve Bosanske na granici Hrvatske i BiH, a ne pravoslavaca). Problem je što se to navodno pismo uopće ne odnosi na sjevernu Dalmaciju (nažalost stalno pogrešno ponavlja po forumima jedno te ista pogreška). Petar Skok, "Češka knjiga o vlaškom pravu" (Glasnik Zemaljskoga muzeja za Bosnu i Hercegoviim, 1918, 1-4, str. 314, https://archive.org/details/P.skok.ceskaKnjigaOVlaskomPravu):

Peisker u cit. članku Zeitsch. d. hist. Ver. f. Steiermark XV. str. 197. spominje iz god. 1373. jedan distrikt circa metas Bosnae et Corbaviae, koji se zove Maior Vlachia. Ne kaže nažalost, na čemu ovu tvrdniu osniva. Radi se po svoj prilici o papinskoi listini, koju po Farlatiju donaša sada Smičiklasov Codex XIV str. 528. Tu se kaže: Vlachi schismatici quorum nonnulii in pascuis et montibus habitant, animalia, quibus abundant, pascendo. Medu njima šire kat. vjeru bos. franjevci, kojima Papa dozvoljava uzimati mjesta za gradnju samostana, groblja, cirkvi in terris, castris seu villis et metis Hungarie circa Sabete (= danas po svoj prilici Šabac ili Šebeš, cf. Jelenić, Kultura i bos. franjevci I. 37) et maiorem Vlachiam, circa metas Bosne in Absan (=Alsan, ibid.) et Corbavia quarumcunque dioecesum catholicorum vel schismaticorum existant." Jasno se vidi, da je ovdje "et maiorem Vlachiam" pobliža oznaka za izraz "in metis Hungarie", kaošto je "in Alsan" pobliža oznaka za "circa metas Bosnae". Maior Vlachia je današnja Velika Vlaška, a nije teritorij circa metas Bosnae et Corbaviae, kaošto je Peisker pogriješno mislio.

Konkretno original, Smičiklasov Codex XIV str. 528, dokument 405.:

1373. 1. juna. Avignon (Avinione).

Grgur XI. papa dozvoljuje Franjevcima u Bosni uzimati mjesta za gradnju samostana na granicama Ugarske.

Gregorius papa XI.
Inter ceteros ordines etc. Sane petitio pro parte vestra nobis nuper exhibita continebat, quod licet in partibus Bosnae et Vlachae et circa metas Hungariae, in quibus moramini praedicantes infidelibus verbum dei, schismaticos ad viam reducendo catholicae veritatis, in civitatibus atque villis, in quibus fideles morantur, singuli sint plebani et rectores ecclesiarum per ordinafios deputati, qui eisdem fidelibus praesunt, eosque doctrina imbuunt salutari; tamen Vlachis schismaticis, quorum nonnulli in pascuis et montibus habitant, animalia, quibus abundant, pascendo, curam praedicationis et conversionis non adhibent, quam vos ut asseritis, adhibetis iisdem, et magis adhibere cum dei gratia intenditis in futurum, fructum animarum non modicum faciendo; quodque, sicut
eadem petitio subiungebat, propter praemissa, novorum locorum pro vobis receptio et constructio in illis partibus, etiam in terris et locis, in quibus fideles habitant, quamplurimum expediret; quare nobis humiliter supplicastis, ut considerata salute animarum, quae ex hoc provenire speratur, vobis in terris, castris, seu villis, et metis Hungariae circa Sabete et maiorem Vlachiam, circa metas Bosnae in Absan (!) et Corbania(!), quarumcunque dioecesum catholicorum vel schismaticorum existant, loca recipiendi et in iis oratoria cum coemeteriis et aliis pro vestro ordine necessariis officinis construendi licentiam tribuere dignaremur. Nos igitur, qui salutem desideramus animarum, ut labor vestrae praedicationis melius fructificet, vestris supplicationibus inclinati, vobis in
partibus, seu metis praedictis sex loca recipiendi, ac in eis "construendi, seu construi faciendi in locis tamen congruis et honestis, in singulis videlicet eorum singula oratoria cum campanili, campana, coemeterio, et aliis necessariis officinis, facultatem concedimus. Non obstantibus etc. Ac insuper fratribus vestris, qui in huiusmodi locis, ut praemittitur, construendis "pro tempore morabuntur, concedimus, quod gaudere valeant omnibus et singulis gratiis, privilegiis, eXemptionibus, libertatibus et immunitatibus, quibus in aliis locis eiusdem ordinis fratres soliti sunt gaudere etc. Datum Avenione, calendis iunii, anno 3.

Farlati III. sacr. IV. p. 63.
Wadding Annal. IV. 120.

Како објашњаваш постојање катуна Чепрња у задарском залеђу 1401. године и постојање српског православног рода Чепрња у више села тог истог краја све до данашњих дана? Јасно је да су данашње Чепрње потомци Чепрња из 1401. Врло специфично презиме на истом простору, континуитет од 600 година.

 

[DuKaraka]

Како објашњаваш постојање катуна Чепрња у задарском залеђу 1401, године и постојање српског православног рода Чепрња у више села тог истог краја све до данашњих дана? Јасно је да су данашње Чепрње потомци Чепрња из 1401. Врло специфично презиме на истом простору, континуитет од 600 година.

Ako se o tome radi, onda su se popravoslavili nakon dolaska Turaka, kao što su učinili i mnogi drugi s obzirom na okolnosti. Drugoga nema i ne može biti jer pravoslavlja do dolaska Turaka nije bilo. To što je netko danas srpskog pravoslavnog roda ne znači kako su i nekada prije pa čak i prvih desetljeća pod Turcima bili pravoslavci (što je kasnije utjecalo na prihvaćanje srpskog etničkog identiteta). Ista stvar i s onim rodovima koji su danas katolici i Hrvati, a prije su bili pravoslavci i srpskog, albanskog i drugog etničkog identiteta.

 

[Krishna]

Ako se o tome radi, onda su se popravoslavili nakon dolaska Turaka, kao što su učinili i mnogi drugi s obzirom na okolnosti. Drugoga nema i ne može biti jer pravoslavlja do dolaska Turaka nije bilo. To što je netko danas srpskog pravoslavnog roda ne znači kako su i nekada prije pa čak i prvih desetljeća pod Turcima bili pravoslavci (što je kasnije utjecalo na prihvaćanje srpskog etničkog identiteta). Ista stvar i s onim rodovima koji su danas katolici i Hrvati, a prije su bili pravoslavci i srpskog, albanskog i drugog etničkog identiteta.

Поздрав госн Лука! Драго ми је да учествујеш у расправама на овом форуму, нарочито на овој теми.

Код Храбака стоји да су Чепрње поменуте 1401. у задарском залеђу били херцеговачки катун као и сви остали у крају осим једног који је био босански. Што ће рећи да су ту дошли из Херцеговине, врв. коју деценију раније у 14-ом в. У Херцеговини у средњем в. је било присутно православље, тако да су ти херцеговачки катуни с краја 14-ог и почетка 15-ог в. из задарског залеђа могли бити православни (или бар неки од њих).

 

[DuKaraka]

Ista stvar kao i za brojne današnje srpske pravoslavne rodove, a nekada su bili vlaška i albanska crnogorska-hercegovačka plemena koja su bili rimokatolici i postali pravoslavci tek u 16. i 17. stoljeću. Samo zato što su danas Srbi i pravoslavci neki pomisle kako su to bili od pamtivijeka, a nisu bili ni jedno ni drugo na početku.

 

[DuKaraka]

Поздрав госн Лука! Драго ми је да учествујеш у расправама на овом форуму, нарочито на овој теми.

Код Храбака стоји да су Черње поменуте 1401. у задарском залеђу били херцеговачки катун као и сви остали у крају осим једног који је био босански. Што ће рећи да су ту дошли из Херцеговине, врв. коју деценију раније у 14-ом в. У Херцеговини у средњем в. је било присутно православље, тако да су ти херцеговачки катуни с краја 14-ог и почетка 15-ог в. из задарског залеђа могли бити православни (или бар неки од њих).

Ne znam o kome govorite jer se tako ne zovem.

Hrabak zapravo svašta pretpostavlja, za neke pretpostavlja kako jesu za neke kako nisu iz Hercegovine. Pravoslavlja je bilo uglavnom u istočnoj Hercegovini. Ako su Vlasi dolazili iz Hercegovine u Dalmaciju, a jesu, onda su mogli biti pravoslavci samo na početku, ali katuni s kraja 14. i početka 15. stoljeća nisu više mogli biti pravoslavci jer pravoslavlja u Hrvatskoj nije bilo. Ako su došli kao pravoslavci trebali bi doći iz istočne Hercegovine, ali zašto onda nisu sa sobom donijeli istočnohercegovački ijekavski govor nego on dolazi s Vlasima u 16. stoljeću?