-
- Popularno:
- Jesu li se Srbi početkom 1990-ih nadali...
- Knez Mihailo – vešt jahač na dobrom...
- 👩🍳 Kako kuvati ali se ne udebljat?
- Smrt člana porodice - koliko vremena je...
- Psihološki test ličnosti
- Cene su se vratile, mere su propale
- Zbog cega peti oktobar nije drzavni...
- Držite se za ruke
- Zašto su obojene revolucije dobra stvar?
- Da li prodavati akcije NIS-a?
Сјеверна Далмација
- Začetnik teme Берекин
- Datum pokretanja
Ево неких уметничких дела из колекције француског уметника Теодора Валерија. У овом комплету из своје збирке приказује народе Далмације. Сваки комад је насловљен описом особе и локације у уметности. Већина њих је лако препознатљива, али неки су мистериозни.
AMAZING DOCUMENTARY
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 34.928
Split nije dio Sjeverne Dalmacije, već Središnje.
Тачно. Али уметничко дело је превише добро да се не поставља. Погледајте нову тему коју сам отворио о уметнику 'Тхеодор Валерио'. Поставио сам много фотографија
Поздрав момци! тражим најбоље документарне филмове о сљедећим темама о Србима Сјеверне Далмације:
1. било шта што се бави задарским Србима (историја/култура итд.)
2. било шта што се бави шибенским Србима (историја/култура итд.).
3. било шта што се бави: Заборавио сам како се зове, али постоји специфична шибенска традиција где гардисти који представљају морлачке Србе играју плес (мислим да укључује коње).
4. било шта што се бави ојкањем
5. било шта што се бави: Срби католици/српска историја у Дубровнику
6. Ако сте морали да одаберете један видео који сте погледали за који сматрате да најбоље представља историју српског искуства у јужној Далмацији.
THANK YOU
@Берекин @KninGrad @Krishna
@Лекизан @snouden@minotauro
1. било шта што се бави задарским Србима (историја/култура итд.)
2. било шта што се бави шибенским Србима (историја/култура итд.).
3. било шта што се бави: Заборавио сам како се зове, али постоји специфична шибенска традиција где гардисти који представљају морлачке Србе играју плес (мислим да укључује коње).
4. било шта што се бави ојкањем
5. било шта што се бави: Срби католици/српска историја у Дубровнику
6. Ако сте морали да одаберете један видео који сте погледали за који сматрате да најбоље представља историју српског искуства у јужној Далмацији.
THANK YOU
@Берекин @KninGrad @Krishna
@Лекизан @snouden@minotauro
KninGrad
Iskusan
- Poruka
- 6.259
Ja ne znam ali mislim da imas dobrih knjiga koje su pisane za vreme i posle prvog svetskog rata.
Може ли неко да ми објасни праву историју овог обичаја/феномена?
@Берекин @KninGrad @Krishna @Лекизан @snouden
@Берекин @KninGrad @Krishna @Лекизан @snouden
Traditional Croatian Tattoos
A tattoo as a tradition probably wouldn´t be the first thing to cross one´s mind when thinking about Croatians. Still, it is. Traditional symbols are connected to Christianity and the custom itself is even older and can be traced centuries back in history around these areas.
A thousand years long tradition of tattooing their hands, to Croat women in Bosnia and Herzegovina still brings back memories. They had been tattooed as little girls, some obliged to and some expressing their wish.
This tradition originates from the places once occupied by the Turks in the time of the Ottoman Empire. Its purpose was to prevent the kidnapping of young (Christian) women and their conversion to Islam. Still, the idea of writings and symbols on the body originates from an older period.
According to the writings of an archeologist and a custodian of the National Museum in Sarajevo, Ćiro Truhelka, who was researching the pre-Ottoman Bosnia and Herzegovina in the 19th century, the origins of this custom could be in the Illyrian and Celtic tribes and their rituals around these areas. Even the simple tattooing needles were found in tombs of those days.
The custom probably survived the coming centuries but was mostly revived during the reign and fear of the Ottoman Empire, when Christian symbols were used for protection against foreign forces.
Traditional symbols are crosses, sometimes tattooed around the women´s wrists so that they looked like bracelets. The cross also has its variations with a sort of small pine trees. It also has non-Christian motives, but everyday motives like the circles, originating from the sort of a circular dance in the villages meaning a union and collectiveness.
The lines around the circles could be associated with mills as an inherent part of the life. The lines also represented small branches and together with a circle form a special design called “Jelica” ( girls name and also a small pine tree). This means that two sorts of symbols were mixed, one originating from nature and family in Illyrian times, and the other, with Christian motives, was added later and was given a new meaning.
The most resembling symbols can also be found on the old tombstones around the villages in Bosnia and Herzegovina. Still, in those hard times of the Ottoman invasions, between the 15th and the 19th century, the attention wasn’t merely to ornament the body, but to protect women from being kidnapped or in that case to help them remember their real Christian faith if forced to convert.
Kids, and usually girls, were being tattooed between the age of 12 and 16 as a sort of the initiation, according to historians of these areas. Still, some were tattooed even younger, at the age of 6. Timing is also connected to the 19th of March, a holiday of St. Joseph who is the official protector of Croats since the 17th century.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.078
@Vitez123 Ајде паметњаковићу протумачи ми зашто се православни Бјелобрци комшије а могуће и рођаци од горе поменутих Билића (славе исту славу) од 1710. до 1877. године више пута помињу у документима са икавским верзијама презимена, а данашњи (и)јекавски облик су се први пут помиње 1878. године? 1710. године се помиње Zuane Bilobercovich (Билобрковић); 1810. године Марко Билобрк (Biloberk); затим 1846. године Билобрк Томо, Јован, Петар и Станислав (Tomo, Giovanni, Pietro, Stanislavo Billoberch), a 1877. четворица Билоберка тј. Билобрка итд.
@Njegos88 @Mrkalj
Породица Бјелобрк је из дединог села (село Цивљане). Они су се генерацијама женили са мојом породицом, иако ја немам члана Бјелобрка у својој директној породичној линији.
Мој деда је био Зеленовић. Имам Зеленовића и Батака из Чивљана, као и Баришиће, Мишине (Новљанин), Четник, Шкрбић, Цвитковац, Тутуш, Ђукиће, Ераковића, Новака и Арнаута из суседних села.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.078
Припадници већине родова које си навео су тестирани на Y ДНК преко Српског ДНК пројекта, ево и резултата:
- Батица/Батак, Јовањдан, Цетина/Цивљане, I2-Y58629
- Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане, I2-Y58629
- Мишина, Ђурђевдан, Косоре/Врлика, I2-PH908
- Четник, Стевањдан, Цетина/Цивљане, I2-PH908
- Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице/Врлика, R1b-FT77046
- Тутуш, Никољдан, Кољане/Врлика, I2-Y3120
- Ђукић, Јовањдан, Цетина/Цивљане, R1a-L1029
- Ераковић, Ђурђевдан, Штиково/Дрниш, R1a-YP4278
- Арнаут, Аранђеловдан, Косоре/Врлика, R1a-BY169316
Тестирани су и Билићи које сам помињао у претходним постовима на овој теми:
- Билић, Јовањдан, Цивљане, R1a-L1029
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.0
Јесте ли сигурни да су породице Батак и Батица у сродству? Породица Батак у Цивљанима славе Светог Николу а не Светог Јована као Батица у Цетини. Где си нашао ДНК тестиран Батак?
На том форуму је објављен извор који каже да Батице (Батак) воде порекло од Баришића (такође из села Цетине). Има смисла...
Тек треба да тестирају некога из породице Зеленовић (којој је припадао мој деда). Породица каже да смо у Далмацију дошли преко Михољца/Стоца у Источној Херцеговини (Зеленгора). Првобитно смо се презивали Церовић (племе Дробњак). Данас у Херцеговини има на стотине Зеленовића, док у Србији живе скоро сви мигранти из Цивљана или Михољца који су стигли у последњих сто педесет година
Poslednja izmena:
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.078
Колико је мени познато Батаци и Батице су исти род. Ради се о варијацији истог презимена.
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.0
Јесте ли сигурни да су породице Батак и Батица у сродству? Породица Батак у Цивљанима славе Светог Николу а не Светог Јована као Батица у Цетини. Где си нашао ДНК тестиран Батак?
Pogledajte prilog 1288730
На том форуму је објављен извор који каже да Батице (Батак) воде порекло од Вуковића. Има смисла...
Pogledajte prilog 1288731
Вуковићи су тестирани и испали су I2-S17250 а славе Св. Враче, док су Батице, Баришићи и Поплашени (из Мирловић Пиља) I2-Y58629 и славе Јовањдан тако да очито нису повезани по директној мушкој линији тј. Батице/Батаци нису огранак Вуковића. Батице, Баришићи и Поплашени генетички припадају роду Мириловића (http://www.familijamihic.com/mirilovici.html). Мириловићи су се почетком 16-ог а могуће и у 15-ом в. из Херцеговине (из околине Билеће) доселили у С. Далмацију, и по њима поменуто Мирловић Поље и Мирловић Загора (у залеђу Шибеника) носе имена.
Вуковићи су врв. генетски повезани са српским родовима из Лике и Босанске Крајине који су такође славе Св. Враче и припадају хаплотипу I2-S17250 (Штулићи, Почуче, Његомири, Лончине и још неки).
Poslednja izmena:
Извињавам се помешао сам Вуковића са Баришићем
@Krishna
Шта мислите о ДНК резултатима породице Мишина? Волео бих да поделим са вама шта знам о породици (и упоредим белешке). Имају веома различиту/специфичну историју у поређењу са другим српским православним породицама у овој области.
Моја прабака је била Стана Мишина. Рођена је у селу Косоре 1898. године од Марка Мишине-Новљанина и Цвјете Шкрбић.
Poslednja izmena:
Голгота Далматинаца колонизованих у Прилепу, Милош Мељанац у „Српском свијету“
Милош Мељанац, политиколог и председник Удружења „Од стећака до крајпуташа“ говори о судбини колониста из Далмације после Великог рата и аграрне реформе регента Александра Карађорђевића, двадесетих година прошлог века. На просторима са којих су пошли, данас представљају "статистичку грешку" – каже Мељанац у емисији „Српски свијет“ ауторке и водитељке Гордане Јанићијевић
Од
ИН4С
-
28/02/2021
Према неким проценама, између два Светска рата из Далмације на просторе данашње Северне Македоније пресељено је између 35 и 40.000 душа, највише Срба, а на просторе Косова и Метохије око 65.000 грађана тадашње Краљевине СХС, махом Црногораца и Херцеговаца. Повод за покретање оволиког броја људи била је лоша материјална ситуација народа, поготову у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Кренуло се са Аграрном реформом да се беземљашима додели земља како би лакше прехрањивали породице, да се укину феудални поседи, да се окончају кметовско — чивчијски односи у Босни, Херцеговини, Старој Србији и Македонији. У Далмацији то је колонатски односи. И управо из тих крајева, истиче Мељанац, који и сам потиче из Далмације, каже да је највише колониста било. Из далматинске Загоре, Отишића и Буковице у колонисте је кренуло више стотина горштака.
У већини случајева, колонисти су били из породичних задруга, у којима је живело више генерација, али и више породица под једним кровом. Беше то време када су у овим кршевитим пределима завладале и две „гладне“ године, које су само убрзале одлуку Далматинаца да крену у „обећани живот“. Колонизирали су их у Македонију, највише у Прилепско поље. Краљевина је доводећи далматинске Србе желела и да поправи националну структуру, да ојача граничне појасе и у Банату, Бачкој, као и у Старој Србији и Македонији. Пошто је мало шта било припремљено за њихов долазак, сачекали су их веома тешки услови за живот. Од земљишта које је било мочварно, подложно честим поплава, до објеката за живот. Куће у којима су живели, колонисти су на почетку импровизовали кроз изградњу земуница, кућа од бусења, каже политиколог Мељанац, што се одразило и на здравље придошлица. Иначе, колонизација се одвијала у таласима. Од 1922. до 24.године и највећи број колониста населио је Прилепско поље.
Тврди да су првих 15.година биле паклене, да је велики број деце умирао због животних услова, да је проблем био и у узгајању стоке, па је на крају дошло до протеста. Тражили су да их изместе у неки други крај Краљевине, ако треба и у инострантсво. Побуна је уродила плодом, па је већини додељено боље пољопривредно земљиште. Тада је владала фама како су колонисти „заменили бегове у Македонији“, како им је добро било, и колико су бии фаворизовани, истиче Мељанац. А истина је била потпуно другачија. Најбогатији и најимућнији су били староседеоци. Међутим, колонизовани Срби су били вредни људи, који су се прочули по квалитетном месу, млеку и млечним прерађевинама, чиме су снабдевали Прилеп. За тих 20-ак година начињен је велики искорак, како у пољупривреди, тако и у условима живота. Тако Милош Мељанац подсећа да је краљ у Демир Капији основао велико газдинство, да је на тим просторима посадио прве багремове које је народ називао „краљићи“, да су се појавила прва говеда сименталске расе, живина… Било је и оних који су се вратили у Далмацију, појединачних случајева, и наводи случај Кузмана Мељанца.
Голгота колонизованих Срба из Далмације наставила се избијањем Другог светског рата када трпе терор бугарског окупатора, како их он назива „бугарашка руља“. Првих ратних дана сви жандарми затечени у Прилепу су побијени, а народ је остављен на милост и немолист пљачкашима, физичком злостављању. Мељанац каже да су „бугараши“ правили спискове за пребијање. На крају су их оптужили за учешће у устанку у Прилепу и 1942. протерали у Војводину, њих око хиљаду. Ту су дочекали ослобођење, надајући се повратку на огњишта, али од тога није било ништа.
Као и на Косову и Метохији, и у Македонију је био забрањен повратак протераних, па су их распоредили по Војводини. Али пошто су били, како су их звали „краљеви колонисти“, добијали су најлошије швапске куће и имања. Титови колонисти, истиче Мељанац, били су привилеговани, а краљевим су приписивали и разне надимке, као што је Ђујићеви колонисти. Тврди да их комунистичка власт није смештала у једно или два села, као друге колонисте, него су разасути широм Покрајине, а највише их је у Банату.
А у Прилепу сада има, колико је њему познато, 171 Србин, који су у доброј мери и даље препуштени сами себи и на удару су асимилације. Немају ни удружење које би их окупљало, док на другој страни, наводи пример Мељанац, бугарска удружења ничу као „печурке после кише“. Када је Далмација у питању, Цетињска крајина – „Срби су статистичка грешка“ – каже Мељанац. Од некадашњих средина са неколико хиљада становника до 1990.године, остало је по тридесетак стараца. Тако је у Дрнишком крају и Врничкој Крајини. Каже да су и оно мало Срба које је остало, изложени процесу католичења. Навео је пример породице Сладоје, као и Шкрбића који се изјашњавају сада као срби-католици. Све га то у многоме подсећа на описе Симе Матавуља.
Буковица
Slične teme
