Сјеверна Далмација

Ovde vise turista s mora zaluta nego sto stalno ljudi ima. Dosli stari da umru na svojoj grudi.

У Плавно долазе Сплићани да лове дивљач. Срба у Плавну има мало и њихов број се непрестано смањује, а и оно мало што их има су претежно старци. Хрвати неће да насељавају пуста српска села по Далмацији. Населили су једино Книн, Кистање и Бенковац. У Книну су дошли босански Хрвати, у Кистање Јањевци, а у Бенковац углавном босански Хрвати. Иначе, из Книна се досељени босански Хрвати исељавају. Книн је имао за 30% мање 2018 него 2008.
У Плавно су биле дошле 2 хрватске породице из средње Босне, били су ту пар година и онда се одселили.

Планина Орловица (1201 м) изнад Плавна
8910668 (2).jpg


У Плавну је 1769-70 боравио Доситеј Обрадовић и ту је у Марту 1770 написао своју књигу "Ижица" http://www.plavno.rs/kultura_i_obrazovanje.php
Основна школа у Плавну је носи његово име.
Поред цркве у Плавну постоји спомен-плоча Доситеју Обрадовићу.
8910351 (2).jpg
 
Poslednja izmena:
Ne mozes ziveti u kamenjaru ako nisi domicijelan, dzaba kad te ne veze ni kamen ni zbun, nista. Zato ce to da bude komplet pusto kad to malo Srba pomre i sve zaraste.

To se pretvara u idealan ambijent za snimanje western filmova. Šalu na stranu, nije problem ako nema tko živjeti na tim prostorima ili nitko ne želi tu živjeti. Neće propast ni kamen ni makija. Dapače, priroda će se obnoviti zbog izostanka djelovanja ljudi.
 
imas li jos slika?

Свечаност за Бадњи дан 1928. године у Шибенику
81949401_2934381473261256_671016398650081280_o.jpg


Раде и Љубица Ђујић (рођена Милош) - родитељи војводе Момчила Ђујића
13248471_1199399686759452_5871868769018718297_o (2).jpg


Тоде и Манда Радиновић из Голубића (книнског) 1970 и неке
13230282_1196587623707325_7503611758488969915_n.jpg


Црква светог Ђурђа у Книнском Пољу 1910. године (црква је иначе подигнута 1468)
12487191_1108422235857198_8938363278667807039_o.jpg


Фолклорна група из Ђеврсака на сморти фолклора у Шибенику 1950 и неке
1782328_937438389622251_2631320888053800559_o.jpg
 
Свечаност за Бадњи дан 1928. године у Шибенику
Pogledajte prilog 866879

Раде и Љубица Ђујић (рођена Милош) - родитељи војводе Момчила Ђујића
Pogledajte prilog 866882

Тоде и Манда Радиновић из Голубића (книнског) 1970 и неке
Pogledajte prilog 866883

Црква светог Ђурђа у Книнском Пољу 1910. године (црква је иначе подигнута 1468)
Pogledajte prilog 866889

Фолклорна група из Ђеврсака на сморти фолклора у Шибенику 1950 и неке
Pogledajte prilog 866890
Ajao brate odakle ti sve ovo, salji jos ako imas ne mogu se nagledati lepote..
 
Два момка из Книна у народним ношњама 1930-их
150953338_7926843354000000_3702854994775639679_o.jpg


Гагићи из Зеленграда 1957. године
1553162_922339871132103_6409115439308433912_o (3).jpg


Фотографија смимљена у Обровцу 1974. године
10847669_916352425064181_6381120478576402943_o.jpg


Илија Павасовић из Бићина (Скрадин) у народној ношњи
10394006_910991478933609_6308321461804749857_n.jpg


Аница Врањеш и Мићо Милаш из Цетине на смотри фолклора у Водицама 1948. године
10712698_866352910064133_1785264467707896550_n.jpg
 
Два момка из Книна у народним ношњама 1930-их
Pogledajte prilog 867069

Гагићи из Зеленграда 1957. године
Pogledajte prilog 867073

Фотографија смимљена у Обровцу 1974. године
Pogledajte prilog 867075

Илија Павасовић из Бићина (Скрадин) у народној ношњи
Pogledajte prilog 867078

Аница Врањеш и Мићо Милаш из Цетине на смотри фолклора у Водицама 1948. године
Pogledajte prilog 867079
oduševljen sam, ja ove fotografije nikad nisam video..A iz tog kraja smo. Imas li jos neku sa narodnim nosnjama autenticnu tipa sa nekih proslava ili sl?
 
Moji su iz Dobeopoljaca i Kožlovca, pa ako imaš neke slike odatle, molio bih.. :)
Претпостављам да мислиш на Добропољце које је моја бака цијели живот изговарала – Дропопољци.
Успут, није то усамљен случај, има рецимо један плато, почетак висоравни између Ђеврсака и Брибира који се званично зове Планичник, али то се само могло прочитати на картама, од мјештана се могло чути само – Планчаник.
 
Или Планчник? Братишковци познати и као Брашковци... :)
Тако је, Бра’шковци су и језички занимљиви јер отприлике од њих почиње чешћа икавица у говору (ту негдје Бра’шковци, Рупе, Ићево па ка мору има је све више.)
Планчаник се могао чути и без а, међутим, пажљивијим слушањем ипак се чује остатак тог самогласника. Није најбоља паралела, али нешто као босанска сланна у којој се између та два н ипак наслућује прогутани самогласник.
 

Back
Top