Sinhronicitet - Princip akauzalnih veza

Zbog silopsizma bi trebalo odavno da ste shvatili da su filozofi pre 200 godina i bliže,napravili svojevrsni "Grand šou" od refleksije misli...
Takva naivnost se ne prihvata olako,a da je naiva-svedoće hiljade vrsnih neurologa i psihijatara od kojih niti jedan nije na tragu takvih
ili sličnih (kao Ja koji jesam i sl) filozofskih shvatanja...Več je opštepoznato da je mozak izvanredna prirodna kreacija,ili Tvorčeva
virtuozna kreacija uz DOZVOLU da je (Dekart) prožetost dušom moguća i čak izvesna...Naravno,uslovno prihvatanje dualizma ide
na štetu duhovnog napredovanjem saznavanja o sebi...
Vidljiv je napor Ozimana da taj dualitet i sam nekako inkorporira,ali teško je tako introvertno shvatati objektivnu stvarnost...Svet kao
pojava ne zadovoljava performanse mnogih fenomena te nisu Bergsonove spekulacije o intuiciji bezveze odbačene kao puko nagađanje...
Spekulacije o stvari po sebi su pokušaj izlaska iz silopsizma...
Junga su jedva ubedili da piše o sinhronizaciji-on suštinski nikad nije odbacio objektivnost sveta-za njega svet nije bio predstava več
realitet kojim subjekti s voljom mogu donekle i u sinhronizaciji s objektivnom stvarnošću korelaciono kreirati forme te stvarnosti...Ni ja
ni iko ozbiljan ne odbacuje takve uticaje subjekta,ali to sagledavamo veoma realno i pokušavamo (sa sve više uspeha) uvesti nauku u
te procese...Početni rezultati kvantne mehanike su već opšte poznati...Svet zaista nije samo takav kakav ga vidimo...
 
И сада када си изнео ову гомилу квазиаргумената са неке висине си пресудио шта задовољава а шта не задовољава. шта је наивност а шта не, и то све на основу логичких грешака .

Zbog silopsizma bi trebalo odavno da ste shvatili da su filozofi pre 200 godina i bliže,napravili svojevrsni "Grand šou" od refleksije misli...
Takva naivnost se ne prihvata olako,a da je naiva-svedoće hiljade vrsnih neurologa i psihijatara od kojih niti jedan nije na tragu takvih

Хиљаде врсних неуроголога.... а да нису тако "врсни" аргумент би био слабији.. а да би аргумент дефинивно учврстио кажеш да чак "ни један од тих врсних". У јеее. Чак ни један.Онда мора да је истина. :roll:

Што се тиче тога прво научи шта је Argumentum ad verecundiam
из овог цитата:

"Док се неки радо позивају на „општеприхваћено“ мишљење, други више воле да се позивају на мишљење истакнутих појединаца, великих људи, „ауторитета“, „експерата“, „зналаца“. Такво позивање има смисла кад се са нестручњаком споримо о неком стручном питању. Али оно није доказ и не може одлучити у споровима међу самим стручњацима. Најмање је такво позивање на месту када се ауторитет у једној области цитира као арбитар у другој, на пример када се црквени оци цитирају као ауторитет у науци или кад се политичар цитира као ауторитет у уметности. Ова грешка назива се „аргумент страхопоштовања према ауторитетима“ (argumentum ad verecundiam)."

Дакле, то што хиљаде врсних неких нешто врсно тврде не нзачи и да је то што тврде иситина.

ili sličnih (kao Ja koji jesam i sl) filozofskih shvatanja...Več je opštepoznato da je mozak izvanredna prirodna kreacija,ili Tvorčeva
virtuozna kreacija uz DOZVOLU da je (Dekart) prožetost dušom moguća i čak izvesna...

Општепознато..... још један квазиаргумент
У вези њега научи шта је Argumentum ad populum:

"Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје тврдње него им даје привид уверљивости најављујући их звучним фразама као „дубока је истина да ...“, „само покварен човек може посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да употребљава „аргумент за народ“ (argumentum ad populum). Овај псеудоаргумент састоји се у томе да не улазећи у расправу о суштини спорне ствари, настојимо да придобијемо слушаоце делујући на њихова осећања, предрасуде, таштину и субјективне утиске. Осим тога, овај аргумент је могуће препознати по патетичном тону којим се изговара као и по јасном утиску да је нагласак на форми не на садржају аргумента. "

Или то што је нешто "општепозонато" не значи и да је истинито чак напротив.

Svet kao
pojava ne zadovoljava performanse mnogih fenomena te nisu Bergsonove spekulacije o intuiciji bezveze odbačene kao puko nagađanje...Spekulacije o stvari po sebi su pokušaj izlaska iz silopsizma...
Junga su jedva ubedili da piše o sinhronizaciji-on suštinski nikad nije odbacio objektivnost sveta-za njega svet nije bio predstava več
realitet kojim subjekti s voljom mogu donekle i u sinhronizaciji s objektivnom stvarnošću korelaciono kreirati forme te stvarnosti...Ni ja
ni iko ozbiljan

Не задовољава... Јунга су једва убедили...ни ти ни нико озбиљан.

Немам намеру да овако разговарам.

Када одбацимо све те демагошке квази.......... рећи ћу ти да нема шта научни метод да суди о идеалистичкој филозофји. То није његова област.

Наука полази од аксиома СВЕТ ЈЕ РЕАЛАН... и на њему гради своје спекулације.

ТО ЈЕ АКСИОМ У НАУЦИ. Капираш...он се узима као истинит без било какве претходне потврде његове истинитости. А ако ниси приметио идеализам напада урпаво тај акисом... тако да цела наука је тиме остала без ослонца и нема шта више да потеже своје спекулације пред идеализмом.

Ако научник хоће бранити свој акиом може...не спорим...али мора оставити научни метод а постати филозоф .
А то када дозазујете или оспоравате нешто оним што је упрпаво доведено у питање зове се петитио принципи.
Рецимо, осећаје и опажаје у свести објашњавате мозгом..који је урпаво скуп осећаја тј, опажаја у свести. :neutral:
Боју објашаваш бојом, осећај осећајем, опажај опажајем.слику сликом.
 
Немам намеру да овако разговарам.

Када одбацимо све те демагошке квази.......... рећи ћу ти да нема шта научни метод да суди о идеалистичкој филозофји. То није његова област.

Наука полази од аксиома СВЕТ ЈЕ РЕАЛАН... и на њему гради своје спекулације.

ТО ЈЕ АКСИОМ У НАУЦИ. Капираш...он се узима као истинит без било какве претходне потврде његове истинитости. А ако ниси приметио идеализам напада урпаво тај акисом... тако да цела наука је тиме остала без ослонца и нема шта више да потеже своје спекулације пред идеализмом.

Ако научник хоће бранити свој акиом може...не спорим...али мора оставити научни метод а постати филозоф .
А то када дозазујете или оспоравате нешто оним што је упрпаво доведено у питање зове се петитио принципи.
Рецимо, осећаје и опажаје у свести објашњавате мозгом..који је урпаво скуп осећаја тј, опажаја у свести. :neutral:
Боју објашаваш бојом, осећај осећајем, опажај опажајем.слику сликом.

Podvučeno. Sama idealistička filozofija se zasniva i na aksiomu da subjekat ne opaža objekte a do takvih zaključaka je došla empiriskom metodom koji nije apodiktički dokaz . Prema tome Berkli nije dokazao da naši senzori percepcije nisu registrovali istinske kvalitete objekata koje su u kasnijoj obradi iskrivljene . Dokazao je samo to da su ti kvaliteti iskrivljeni .
 
Podvučeno. Sama idealistička filozofija se zasniva i na aksiomu da subjekat ne opaža objekte a do takvih zaključaka je došla empiriskom metodom koji nije apodiktički dokaz .

Ти си видим велики понзавалац идеалистичке филозофије па можеш тако у једном простом бесмисленом назови "силогизму" давати свеобухватне критике .

Какав субјекат који не опажа објекат? О чему......

Prema tome Berkli nije dokazao da naši senzori percepcije nisu registrovali istinske kvalitete objekata koje su u kasnijoj obradi iskrivljene . Dokazao je samo to da su ti kvaliteti iskrivljeni .

Ма немој.
Прва премиса.
Друха премиса.
Па следи .... :roll:

Баркли је доказао да објекат који није опажен од субјекта није објекат. То је он доказао и то је најпростија чињеница за сваког ко има ту способност да исту увиди.

Квалитетима се није бавио БАРКЛИ већ Лок. Лок је доказАо идеалитет секундарНих квалитета..а примарни су остали у спољашњем свету. Одатле Локов емпиризам.

Баркли је касније доказао идеалитет и тих примарних квалитета то јест облика и просторности.

Тако да су сви садржаји спољашњег искуства пренети у област свести. Метофорички речено, "напољу" је остала ствар по себи која је несазнатљива трансцендентна.
 
Хиљаде врсних неуроголога.... а да нису тако "врсни" аргумент би био слабији.. а да би аргумент дефинивно учврстио кажеш да чак "ни један од тих врсних". У јеее. Чак ни један.Онда мора да је истина. :roll:

"Док се неки радо позивају на „општеприхваћено“ мишљење, други више воле да се позивају на мишљење истакнутих појединаца, великих људи, „ауторитета“, „експерата“, „зналаца“. Такво позивање има смисла кад се са нестручњаком споримо о неком стручном питању. Али оно није доказ и не може одлучити у споровима међу самим стручњацима. Најмање је такво позивање на месту када се ауторитет у једној области цитира као арбитар у другој, на пример када се црквени оци цитирају као ауторитет у науци или кад се политичар цитира као ауторитет у уметности. Ова грешка назива се „аргумент страхопоштовања према ауторитетима“ (argumentum ad verecundiam)."

Дакле, то што хиљаде врсних неких нешто врсно тврде не нзачи и да је то што тврде иситина.

"Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје тврдње него им даје привид уверљивости најављујући их звучним фразама као „дубока је истина да ...“, „само покварен човек може посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да употребљава „аргумент за народ“ (argumentum ad populum). Овај псеудоаргумент састоји се у томе да не улазећи у расправу о суштини спорне ствари, настојимо да придобијемо слушаоце делујући на њихова осећања, предрасуде, таштину и субјективне утиске. Осим тога, овај аргумент је могуће препознати по патетичном тону којим се изговара као и по јасном утиску да је нагласак на форми не на садржају аргумента. "

Или то што је нешто "општепозонато" не значи и да је истинито чак напротив.
Ne znam da li je bitno da se ja sa ovim složim.
Ovo je muka sa kojom se razumni muče i kojoj ovo što oziman navodi smeta. Ponekad pomislim - kako je lepo biti glup.
Nije ovo kritika bilo čega konkretno, već komentar stanja svesti. Svako treba da se čuva ovde navedenog, ako može i ako razume.

Наука полази од аксиома СВЕТ ЈЕ РЕАЛАН... и на њему гради своје спекулације.

ТО ЈЕ АКСИОМ У НАУЦИ. Капираш...он се узима као истинит без било какве претходне потврде његове истинитости. А ако ниси приметио идеализам напада урпаво тај акисом... тако да цела наука је тиме остала без ослонца и нема шта више да потеже своје спекулације пред идеализмом.

Nisu filozofija i nauka toliko nepomirljive koliko neki žele da to budu.
Da, ozimane, u pravu si. Recimo da nauka polazi od aksioma svet je realan. To je aksiom za nauku. Ali mislim da nauka ipak nije toliko isključiva i da bi prihvatila ideje idealizma ako bi to nešto pomoglo sferi u kojoj nauka nalazi svoje mesto. Naša prestava nije nešto zanemarljivo, ona je sve što mi imamo. Ona je u značajnoj vezi sa stvari po sebi, a stvar po sebi je metafizička. Zato se nauka i ne udubljuje u stvar po sebi jer bi to bila spekulacija.

Svako može da upotrebi reč onako kako želi. Izvorno pojam realnost predstavla svet koji mi ljudi vidimo i uključuje naše viđenje sveta (našu predstavu). Običan čovek se možda previše vezao za tu predstavu pa mu je prava suština izmakla. Ali od saznanja o toj suštini on i dalje nema mnogo što bi mu bilo značajno za život u predstavi iz koje ne može nikada da izađe niti će bilo koji um moći zaista da izađe. Stvar po sebi će ostati metafizička za sva vremena i sve umove.
Ne bih, ozimane, da omalovažavam nauku koja u svojoj sferi ima značajna znanja koja se tiču direktno našeg života (naše predstave).
Imam utisak da je približavanje filozofije i nauke asimptotsko i da se nikada neće spojiti kao jedinstveno razmišljanje jer pripadaju različitim sferama.
Ali ja mogu da zamislim čoveka koji pripada svojim umom i jednoj i drugoj sferi znajući pri tome da su odvojene. Zapravo, i ti pripadaš obema sferama ma koliko negirao jednu.
Možeš li nešto reći o tome? Ima li malo šireg i pomirljivijeg razmišljanja u tebi?
Ако научник хоће бранити свој акиом може...не спорим...али мора оставити научни метод а постати филозоф.
A ko kaže da naučnik želi da brani taj aksiom. Aksiom se ne brani, već prihvata ili ne prihvata. Upravo taj aksiom definiše sferu kojoj posvećuje svoj um.
Odakle toliki antagonizam izmešu dve sfere uma od kojih obe pripadaju čoveku.
 
Ти си видим велики понзавалац идеалистичке филозофије па можеш тако у једном простом бесмисленом назови "силогизму" давати свеобухватне критике .

Какав субјекат који не опажа објекат? О чему......



Ма немој.
Прва премиса.
Друха премиса.
Па следи .... :roll:

Баркли је доказао да објекат који није опажен од субјекта није објекат. То је он доказао и то је најпростија чињеница за сваког ко има ту способност да исту увиди.

Квалитетима се није бавио БАРКЛИ већ Лок. Лок је доказАо идеалитет секундарНих квалитета..а примарни су остали у спољашњем свету. Одатле Локов емпиризам.

Баркли је касније доказао идеалитет и тих примарних квалитета то јест облика и просторности.

Тако да су сви садржаји спољашњег искуства пренети у област свести. Метофорички речено, "напољу" је остала ствар по себи која је несазнатљива трансцендентна.

Daj ne lupaj, ovo boldovano si toliko puta ponovio da si dosadio i bogu i narodu . To je jasno objekt i subjekt su korelati ako jednog nema nema ni drugog. Nije uopšte o tome reč , pokušaću da preformulišem tvrdnju.
Ako neko tvrdi da su sekundarni i primarni kvaliteti koje subjekt pridaje objektima isključivo svojstvo svesti, to jest kreacija subjekta a ne naknadno transformisane (iskrivljene) informacije dobijene od objekta taj mora da dokaže da objekat nije opažen od subjekta. Različite vrednosti sekundarnih ili primarnih kvaliteta koje subjekt pridaje objektu (u zavisnosti od mnogo čega) nisu dokaz da objekt nije uočen i da ti kvaliteti ne potiču od objekta.

P.S . nevezano , pošto si emotivno vezan za ovu teoriju (pa je grčevito braniš) i kako si sam negde napisao da je za tebe značila otkovenje (jedan numinozni doživljaj) to ne znači da će za svakoga isto značiti, radi se o tome da si za takvom teorijom vapio i ranije (želeo si je) . Zašto si tako nešto želeo o tome malo razmisli .
 
Poslednja izmena:
Daj ne lupaj, ovo boldovano si toliko puta ponovio da si dosadio i bogu i narodu . To je jasno objekt i subjekt su korelati ako jednog nema nema ni drugog. Nije uopšte o tome reč , pokušaću da preformulišem tvrdnju.
Ako neko tvrdi da su sekundarni i primarni kvaliteti koje subjekt pridaje objektima isključivo svojstvo svesti, to jest kreacija subjekta a ne naknadno transformisane (iskrivljene) informacije dobijene od objekta taj mora da dokaže da objekat nije opažen od subjekta. Različite vrednosti sekundarnih ili primarnih kvaliteta koje subjekt pridaje objektu nisu dokaz da objekt nije uočen i da ti kvaliteti ne potiču od objekta.

На ово сам ти већ одгворио. Очито је да си ти далеко још увек у разумевању Барклијеве корелативнсоти субјеката и објекта јер ниси увидео суштину тог открића. Тако да потпуно промашујеш ствари а оно што иритира јесте та брзоплетост у закључивању и надменост која ничим није потркрепљена. Али пустимо то.

Не ради се овде о томе да ја облик неког предмета уочавам на један начин а други на други. Из чега закључујемо да је облик релативан.На пример Неко ко посматра профил види другачији облик него неко ко посмтара анфас исте особе. То су баналне ставри које немају везе са Барклијевом филозофијом нити дотичу реалитет објективног света .

Мислиш да се неко на ту баналност позивна овде. Мислиш да је Шопенхауер то уградио у темељ своје филозофије као и многи други генији ? Да је то основа иделизма . Потпуно си промашио суштину.

Корелативност субејакт и објекта ..... једним непосредним увидом (за који није свако способан што еј друга тема) показује просту чињницу да објеакт који није испред субјекат..па био тај објјекат какав год ..потпуно свеједно. ...НИЈЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТ.

Не знам бољи начин за објашњење тога осим ове слике коју сам нацртао.

autobus2.gif



P.S . nevezano , pošto si emotivno vezan za ovu teoriju (pa je grčevito braniš) i kako si sam negde napisao da je za tebe značila otkovenje (jedan numinozni doživljaj) to ne znači da će za svakoga isto značiti, radi se o tome da si za takvom teorijom vapio i ranije (želeo si je) . Zašto si tako nešto želeo o tome malo razmisli .

То није теорија него апсолутна аподиктичка чињеница. И она заправо нема потребу да је браним нити доказујем. Баш ћу од тебе да браним нешто што је најпростија чинињеница.

А већ више ниси занимљив са тим глуматањем квазиписхолога који проглашава лудим људе и саговрнике око себе.
Убудуће ћу такве увреде и исиниуације пријављивати.
 
На ово сам ти већ одгворио. Очито је да си ти далеко још увек у разумевању Барклијеве корелативнсоти субјеката и објекта јер ниси увидео суштину тог открића. Тако да потпуно промашујеш ствари а оно што иритира јесте та брзоплетост у закључивању и надменост која ничим није потркрепљена. Али пустимо то.

Не ради се овде о томе да ја облик неког предмета уочавам на један начин а други на други. Из чега закључујемо да је облик релативан.На пример Неко ко посматра профил види другачији облик него неко ко посмтара анфас исте особе. То су баналне ставри које немају везе са Барклијевом филозофијом нити дотичу реалитет објективног света .

Мислиш да се неко на ту баналност позивна овде. Мислиш да је Шопенхауер то уградио у темељ своје филозофије као и многи други генији ? Да је то основа иделизма . Потпуно си промашио суштину.

Корелативност субејакт и објекта ..... једним непосредним увидом (за који није свако способан што еј друга тема) показује просту чињницу да објеакт који није испред субјекат..па био тај објјекат какав год ..потпуно свеједно. ...НИЈЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТ.

Не знам бољи начин за објашњење тога осим ове слике коју сам нацртао.

autobus2.gif





То није теорија него апсолутна аподиктичка чињеница. И она заправо нема потребу да је браним нити доказујем. Баш ћу од тебе да браним нешто што је најпростија чинињеница.

А већ више ниси занимљив са тим глуматањем квазиписхолога који проглашава лудим људе и саговрнике око себе.
Убудуће ћу такве увреде и исиниуације пријављивати.
Apodiktička činjenica za CG je - Dobrota! :mrgreen:
 
На ово сам ти већ одгворио. Очито је да си ти далеко још увек у разумевању Барклијеве корелативнсоти субјеката и објекта јер ниси увидео суштину тог открића. Тако да потпуно промашујеш ствари а оно што иритира јесте та брзоплетост у закључивању и надменост која ничим није потркрепљена. Али пустимо то.

Не ради се овде о томе да ја облик неког предмета уочавам на један начин а други на други. Из чега закључујемо да је облик релативан.На пример Неко ко посматра профил види другачији облик него неко ко посмтара анфас исте особе. То су баналне ставри које немају везе са Барклијевом филозофијом нити дотичу реалитет објективног света .

Мислиш да се неко на ту баналност позивна овде. Мислиш да је Шопенхауер то уградио у темељ своје филозофије као и многи други генији ? Да је то основа иделизма . Потпуно си промашио суштину.

Корелативност субејакт и објекта ..... једним непосредним увидом (за који није свако способан што еј друга тема) показује просту чињницу да објеакт који није испред субјекат..па био тај објјекат какав год ..потпуно свеједно. ...НИЈЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТ.

Не знам бољи начин за објашњење тога осим ове слике коју сам нацртао.

autobus2.gif





А већ више ниси занимљив са тим глуматањем квазиписхолога који проглашава лудим људе и саговрнике око себе.
Убудуће ћу такве увреде и исиниуације пријављивати.

Ja sam tebe potpuno razumeo a ti mene nisi . Razumem ako je objekt opažen (ispred) od subjekta to postoji a ako nije to ne postoji već je stvar za sebe. Nije ništa teško shvatiti ono što si izložio .
Problem je što si ti moje pisanje shvatio na neki svoj način. Kada sam pisao o različitim vrednostima koje subjekt pridaje objektu ni na pamet mi nije palo kako različiti ljudi vide neki oblik :eek: No nemam više živaca da ti objašnjavam.

А већ више ниси занимљив са тим глуматањем квазиписхолога који проглашава лудим људе и саговрнике око себе.
Убудуће ћу такве увреде и исиниуације пријављивати

Ni ovo nisi shvatio, ovoga puta nisam insinuirao da si lud, ali tek to nije bitno.
Odlazim .
Pozdrav svima !
 
Poslednja izmena:
Ja sam tebe potpuno razumeo a ti mene nisi . Razumem ako je objekt opažen (ispred) od subjekta to postoji a ako nije to ne postoji već je stvar za sebe. Nije ništa teško shvatiti ono što si izložio .
Problem je što si ti moje pisanje shvatio na neki svoj način. Kada sam pisao o različitim vrednostima koje subjekt pridaje objektu ni na pamet mi nije palo kako različiti ljudi vide neki oblik :eek: No nemam više živaca da ti objašnjavam.



Ni ovo nisi shvatio, ovga puta nisam insinuirao da si lud, ali tek to nije bitno.
Odlazim .
Pozdrav svima !
Odlazi! Kumim te Bogom. :kpozdrav: Jer, ostadosmo bez ozija! A to ti nikad ne bi oprostili. :lol:
 
Poslednja izmena:
Zbog silopsizma bi trebalo odavno da ste shvatili da su filozofi pre 200 godina i bliže,napravili svojevrsni "Grand šou" od refleksije misli...
Takva naivnost se ne prihvata olako,a da je naiva-svedoće hiljade vrsnih neurologa i psihijatara od kojih niti jedan nije na tragu takvih
ili sličnih (kao Ja koji jesam i sl) filozofskih shvatanja...Več je opštepoznato da je mozak izvanredna prirodna kreacija,ili Tvorčeva
virtuozna kreacija uz DOZVOLU da je (Dekart) prožetost dušom moguća i čak izvesna...Naravno,uslovno prihvatanje dualizma ide
na štetu duhovnog napredovanjem saznavanja o sebi...
Vidljiv je napor Ozimana da taj dualitet i sam nekako inkorporira,ali teško je tako introvertno shvatati objektivnu stvarnost...Svet kao
pojava ne zadovoljava performanse mnogih fenomena te nisu Bergsonove spekulacije o intuiciji bezveze odbačene kao puko nagađanje...
Spekulacije o stvari po sebi su pokušaj izlaska iz silopsizma...
Junga su jedva ubedili da piše o sinhronizaciji-on suštinski nikad nije odbacio objektivnost sveta-za njega svet nije bio predstava več
realitet kojim subjekti s voljom mogu donekle i u sinhronizaciji s objektivnom stvarnošću korelaciono kreirati forme te stvarnosti...Ni ja
ni iko ozbiljan ne odbacuje takve uticaje subjekta,ali to sagledavamo veoma realno i pokušavamo (sa sve više uspeha) uvesti nauku u
te procese...Početni rezultati kvantne mehanike su već opšte poznati...Svet zaista nije samo takav kakav ga vidimo...
U postu #280 sam usputio (vid izraza) kritikujući ozimana da ni jedna krajnost nije dobra. Ono o čemu piše, filozofski je i logički sasvim ispravno. Ali ne možemo neznanja pretvarati u znanja (znamo da ne znamo). Znanja su uvek u nekim okvirima i to treba prihvatiti. Ako u svome životu o životu ništa nismo naučili, zašto smo onda živeli? A naš život je naša predstava, ovo treba prihvatiti, ali treba nešto i naučiti o toj predstavi. A informacije o toj predsyavi crpimo iz same predstave. Ja sad ovde predstavljam mirotvorca koji želi da pomiri dve strane :dash: :rotf:
 
U postu #280 sam usputio (vid izraza) kritikujući ozimana da ni jedna krajnost nije dobra. Ono o čemu piše, filozofski je i logički sasvim ispravno. Ali ne možemo neznanja pretvarati u znanja (znamo da ne znamo). Znanja su uvek u nekim okvirima i to treba prihvatiti. Ako u svome životu o životu ništa nismo naučili, zašto smo onda živeli? A naš život je naša predstava, ovo treba prihvatiti, ali treba nešto i naučiti o toj predstavi. A informacije o toj predsyavi crpimo iz same predstave. Ja sad ovde predstavljam mirotvorca koji želi da pomiri dve strane :dash: :rotf:
Možda sad i ne znači ništa. Al, ko zna? Možda jednom i dobije značenje. Pa, svi izrazi su tako i nastali! :lol:
 
U postu #280 sam usputio (vid izraza) kritikujući ozimana da ni jedna krajnost nije dobra. Ono o čemu piše, filozofski je i logički sasvim ispravno. Ali ne možemo neznanja pretvarati u znanja (znamo da ne znamo). Znanja su uvek u nekim okvirima i to treba prihvatiti. Ako u svome životu o životu ništa nismo naučili, zašto smo onda živeli? A naš život je naša predstava, ovo treba prihvatiti, ali treba nešto i naučiti o toj predstavi. A informacije o toj predsyavi crpimo iz same predstave. Ja sad ovde predstavljam mirotvorca koji želi da pomiri dve strane :dash: :rotf:

Rista ti je već odgovorio,a ja se pridružujem...
Digresija:Protiv sceniranja života kao predstave sam se počeo boriti svesrdno od dečijih godina (kao da sam samo produžio iz prethodnog života u šta takođe, tehnički,ne verujem),insistirajući na iskrenom i čestitom prihvatanju i odnosu sveta oko nas...Moj život je moja KREACIJA ,dobrim delom uz
prisilu ljudskog društva oko mene...U toj kreaciji sledim i voljno i nevoljno-sve tokove života...I skoro svaki dan saznajem nešto novo...
 
Poslednja izmena:
Rista ti je već odgovorio,a ja se pridružujem...
Digresija:Protiv sceniranja života kao predstave sam se počeo boriti svesrdno od dečijih godina (kao da sam samo produžio iz prethodnog života u šta takođe, tehnički,ne verujem),insistirajući na iskrenom i čestitom prihvatanju i odnosu sveta oko nas...Moj život je moja KREACIJA ,dobrim delom uz
prisilu ljudskog društva oko mene...U toj kreaciji sledim i voljno i nevoljno-sve tokove života...I skoro svaki dan saznajem nešto novo...
Razumem ja tebe, al razumi i ti mene.
Jesi li pročitao ono što sam pisao? Priča o predstavi i stvari po sebi je nesporna. Ali takođe pišem da se ne može odbaciti ni sama predstava kao realnost jer je to naš život. Šta će ko zvati realnost nije pitanje šta realnost zaista jeste već šta ćemo kada to izreknemo pod tim da podrazumevamo. To sva Odbacujući predstavu odbacuje se život. A život i predstava je jedino što imamo, za razliku od stvari po sebi koju nemamo jer je metafizika. I tu je kraj. Ali i dalje, Dekartova izjava je nesporna.
Odavno ja govorim da je idealizam stigao do mrve tačke, ali je to do čega je došao nesporno.
I džaba je on stigao do mrtve tačke kad neko pojma o čemu se tu radi. Stići do kraja (ili mrtve tačke - kako ja kažem), nije nikakva negativna kritika, naprotiv.
Problem je što su se, oni koji su stigli dotle, ukopali, ušančili i ne prihvataju ništa sem tog aspekta.
Realnosti daje smisao onaj ko to izgovara, jer je on vlasnik reči. Trebalo bi da znamo šta su homonimi i oni su savim legitimni i ne mora da postoji samo jedno značenje reči.
U pm, kakav težak svet.
 
Upravo arhimed izrekao:"Istina je tamo gde ne postoje ljudi..."
Gde nema ideja ni tumačenja ni opisivanja-istina netaknuta...
E vidiš šefe:ovaj Covi je od malena baš takvu gleda...Verovao ili ne-nije ni važno,ne zbog tebe,nego i inače...Samo se meni
veoma sviđa što je to tako jer to mi život poklonio...
 
Труманов шоу из 1998 године.


Филм говори о лику чији је цео живот заправо улога у реaлити шоу, а цео свет око њега сценографија.

Тај филм је пун филозофских порука и симбола. А међу њима издваја се та о синхроницитету. Јер такав сценарио није далеко од истине. Свака индивидуа буквално се може узети као главни глумац у трагикомедији света, при чему је она, истовремено, док је главни глумац у својој драми и статиста у туђим драмама, а све у једној представи, трагикомедији, коју зовемо "живот" и реалност.

Цитираћу опет ове Шопенхаурове речи:

Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће.
 
Šopenhaueru,kao introvertu,čega se oslobodio tek u poznim godinama kad je slava činila svoje,i nije moglo pasti na pamet da postoje neke veze među
entitetima pojava! Kako i bi kad je za njega postojanje bila predstava kojoj scenario delom piše sam čovek "svakodnevno",a delom mu viša volja određuje glavne tokove-sudbinu!
Jung i nije promišljao kroz teoriju struna,ali je kao i ja sumnjao na svojevrsni svemirski tepih koji kad povučeš na jednom kraju svemira-pade vaza s njega na drugom kraju!:mrgreen:
Ovakvo primitivno (ko sme da tvrdi dfa i Jung i ja nismo primitivci?) shvatanje koriguje nabolje teorija struna koja govori o univerzumu finih niti koje u poremećivanju prostora zauzimaju svoje mesto u gradnji kvarkova i leptona sa 10 na -9...
Korelacija u koju toliko polaže je ipak razumnija:mrgreen: i to su ipak manji koeficijenti...Ostaje istraživanje jakih sila univerzuma,onih koje zbijaju kvarkove u "neraskidive" trijade...
Moram upozoriti da ovde materijalno isto tako može da se smatra duhovnim-to jednostavno nema značaja...
 
Sihronicentni dogadjaji nam pomažu da ako ih prepoznamo kao ono što u životu nazivamo slučajnostima,ili pak ako počnu da se ponavljaju i postanu ono što je Jung nazvao "gomlanjem slučajnosti"u otkrivanju našeg životnog cilja,odnosno sudbine.
Kao Isus u Gestimantskom vrtu,sinhonicetnim dogadjajima doveden u taj položaj,ali je sve vreme znao i prepoznavao svoju sudbinu :)
 

Back
Top