Сарајево и БиХ су мултикултурални као и пре.

[lil_moon]

Kako ga zove? Da vidimo iz naslova njegove pjesme:

BERAY DAVETI IMAN BEZBANI SRB (na turskom)
prěvod: Poziv na vjěru na srpskom jeziku.

Nema tu nikakav srpski jezik , i nije "bezbani" nego "zebani".
„Ilahi be zebani srb” , pogodi šta znači "zebani"
https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=tr&tl=bs&text=zebani

 

[lil_moon]

Ta odrednica ima samo teritorijalni kontekst, tada nisu postojali kao narod nikakvi Bošnjaci. To kako je naslovio svoje pjesme sve govori:

Pesnik i pisac Muhamed Hevaji Uskufi napisao je 1631. godine rečnik koji se u literaturi popularno naziva Bosansko-turski (ponegde i srpskohrvatsko-turski) r(j)ečnik i Potur-šahidija, a čiji originalni naziv glasi Magbuli-arif, što u prevodu znači „Što se sviđa razumnima“. Posvećen je svim stanovnicima Bosne, koje on smatra jednorodnom braćom (Otac jedan, jedna mati / Prvo bi nam, valja znati, kaže autor na jednom mestu u rečniku, pozivajući pravoslavne Srbe na slogu, mir i ljubav). Činjenica da autor u uvodu upotrebljava pojam bosanski jezik mogla bi pre da upućuje na to da je on tom terminu davao teritorijalno određenje, pogotovo kada se zna da je uskufi jezik kojim je govorio i pisao nazivao srpskim. To se može videti iz drugih njegovih dela, npr. iz ciklusa pobožnih pesama, koje je nazvao „Ilahije na srpskom jeziku” („Ilahi be zeban-i srb”) i „Poziv na vjeru na srpskom jeziku”(„Beran davet-i iman be zeban-i srb”).

Osim toga nikada nijedan bosanski vladar nije službeno svoj narod nazivao Bošnjacima niti jezik bosanskim.

Da, da , Bosna je teritrorijalni kontekst , još od teritorije srednovjekovne države Bosne


U Uvodu u svoj rječnik na bosanskom jeziku, Muhamed Hevai Uskufi 1631.godine je napisao :
Pouzdavši se u Boga zadubio sam se u misli,
Te se u taj čas dosjetih
Da skupim jedan rječnik na bosanskom jeziku,
Nek i on prema sebi bude jedno svjetlo.
Mnogo je lijepih rječnika napisano,
Sve kao dragi kamen pribranih i omiljenih,
Ali nema napisana na bosanskom jeziku,
Ni sastavljena u prozi ni skićena u stihove…

 

[dragon x]

Nema tu nikakav srpski jezik , i nije "bezbani" nego "zebani".
„Ilahi be zebani srb” , pogodi šta znači "zebani"
https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=tr&tl=bs&text=zebani

Lažeš, podmetnjem nećeš ništa postići nesrećniče:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamed_Hevaji_Uskufi_Bosnevi


"Bezbani" je ali dobar pokušaj podvale mora se priznati.

 

[dragon x]

Da, da , Bosna je teritrorijalni kontekst , još od teritorije srednovjekovne države Bosne


U Uvodu u svoj rječnik na bosanskom jeziku, Muhamed Hevai Uskufi 1631.godine je napisao :
Pouzdavši se u Boga zadubio sam se u misli,
Te se u taj čas dosjetih
Da skupim jedan rječnik na bosanskom jeziku,
Nek i on prema sebi bude jedno svjetlo.
Mnogo je lijepih rječnika napisano,
Sve kao dragi kamen pribranih i omiljenih,
Ali nema napisana na bosanskom jeziku,
Ni sastavljena u prozi ni skićena u stihove…

Poziv na vjeru na srpskom jeziku

Ja, Kauri, vami velju
Hodte nami vi na viru.
Po neviri što se kolju?
Hodte nami vi na viru.

Nismo vami mi zlotvori
Bog nas jedan jer satvori,
Budte Bogu bogodvori,
Hodte nami vi na viru.

Jedno čudo razrodi se,
Naopako jer hodi se,
Ter na jedno navodi se.
Hodte nami vi na viru.

Je li slika bit se, robit,
Po neviri sići, morit,
Jedno drugom kuće orit?
Hodte nami vi na viru.

Zovemo vas jer se piše:
Boga sveta uznat više,
Paka vira teško diše.
Hodte nami vi na viru.

Boj ne bije koj pametan,
Bude veće prepravedan,
Išta viri on zametan.
Hodte nami vi na viru.

Mi Turčini virno žiti,
I sa svitom obaviti,
Bez posla se nije biti.
Hodte nami vi na viru.

Мi nа víri čuvamo se,
Nevirniku rugamo se:
Kud, di ste se i kamo se?
Hodte nami vi na viru.

Nepriliku mnogo godin
Cini narod silu robin,
Kam kameno srce jedin'.
Hodte nami vi na viru.

Otac jedan, jedna mati
Prvo bi nam, valja znati.
Jer ćemo se paski klati?
Hodte nami vi na viru.

Kogod ima čistu pamet,
On ne misli činit zamet,
Nevirniku noge sapet.
Hodte nami vi na viru.

Nek ne čini silu, slavu,
Ne priliči niko lavu,
Nek uznade Svetog Savu.
Hodte nami vi na viru.

Ove riči promotrite,
Zavirnici igjte, vrite,
Nevirnike gonte, brite.
Hodte nami vi na viru.

Ne dajte se hali lučit
Zaboraviv jedin mučit,
Čistu viru valja učit.
Hodte nami vi na viru.

Kogod hodi naopako
Valja svezat noge jako,
Nek na jedno vozi vlako.
Hodte nami vi na viru.

Ovi spis je vazda viran,
Ko ga drži bude miran.
Iz nevire biži za ran.
Hodte nami vi na viru.

Ko bez puta bude opak
Te s nevirom digne uvak,
Na put gonit valja murtak'
Hodte nami vi na viru.

Pamet nije bit se, klati,
Već na viri biti brati,
Vrlo pravo, virno slati
Hodte nami vi na viru.

Dosta se je zla činilo,
Paski klalo i svinjilo
I bezumno još kinjilo.
Hodte nami vi na viru.

Valja viru opravdati
Od pakla se izbaviti,
Duše raju sve zaviti.
Hodte nami vi na viru.

Ne mislimo zlo mi vami,
Već na'ćete tako sami
Riječ to je: zvat vas nami.
Hodte nami vi na viru.

Zametnuli boje Ijudi,
Da budemo mi već Ijudi,
Da na viri nismo hudi,
Hodte nami vi na viru.

Od zla čini pametar,
Pamet gubi, ne čin' kar,
Jer je pamet vazd' uhar.
Hodte nami vi na viru.

Kod hiljade i šezdeset
I još jedan god bi uzet,
Pismo ovo dade pamet.
Hodte nami vi na viru.

Dobro znade Donju Solan
Rad Hevaji biti viran,
Pomoć čini, Bože jedan,
Hodte nami vi na viru.


SHEICH SEJFUDIN EF. KEMURA UND DR VLADIMIR ĆOROVIĆ: SERBOKROATISCHE DICHTÜNGEN BOSNISCHER MOSLIMS AUS DEM XVII., XVIII. UND XIX. JAHRHUNDERT, SARAJEVO, 1912


Originalhandschrift im Institute fur Balkanforschung, Cod. turc.-slav. 1. Faksimile Taf. I.


Istina oslobađa, ne budite robovi kompleksa i falsifikata.

 

[lil_moon]

Poziv na vjeru na srpskom jeziku

Ja, Kauri, vami velju
Hodte nami vi na viru.
Po neviri što se kolju?
Hodte nami vi na viru.

Nismo vami mi zlotvori
Bog nas jedan jer satvori,
Budte Bogu bogodvori,
Hodte nami vi na viru.

Jedno čudo razrodi se,
Naopako jer hodi se,
Ter na jedno navodi se.
Hodte nami vi na viru.

Je li slika bit se, robit,
Po neviri sići, morit,
Jedno drugom kuće orit?
Hodte nami vi na viru.

Zovemo vas jer se piše:
Boga sveta uznat više,
Paka vira teško diše.
Hodte nami vi na viru.

Boj ne bije koj pametan,
Bude veće prepravedan,
Išta viri on zametan.
Hodte nami vi na viru.

Mi Turčini virno žiti,
I sa svitom obaviti,
Bez posla se nije biti.
Hodte nami vi na viru.

Мi nа víri čuvamo se,
Nevirniku rugamo se:
Kud, di ste se i kamo se?
Hodte nami vi na viru.

Nepriliku mnogo godin
Cini narod silu robin,
Kam kameno srce jedin'.
Hodte nami vi na viru.

Otac jedan, jedna mati
Prvo bi nam, valja znati.
Jer ćemo se paski klati?
Hodte nami vi na viru.

Kogod ima čistu pamet,
On ne misli činit zamet,
Nevirniku noge sapet.
Hodte nami vi na viru.

Nek ne čini silu, slavu,
Ne priliči niko lavu,
Nek uznade Svetog Savu.
Hodte nami vi na viru.

Ove riči promotrite,
Zavirnici igjte, vrite,
Nevirnike gonte, brite.
Hodte nami vi na viru.

Ne dajte se hali lučit
Zaboraviv jedin mučit,
Čistu viru valja učit.
Hodte nami vi na viru.

Kogod hodi naopako
Valja svezat noge jako,
Nek na jedno vozi vlako.
Hodte nami vi na viru.

Ovi spis je vazda viran,
Ko ga drži bude miran.
Iz nevire biži za ran.
Hodte nami vi na viru.

Ko bez puta bude opak
Te s nevirom digne uvak,
Na put gonit valja murtak'
Hodte nami vi na viru.

Pamet nije bit se, klati,
Već na viri biti brati,
Vrlo pravo, virno slati
Hodte nami vi na viru.

Dosta se je zla činilo,
Paski klalo i svinjilo
I bezumno još kinjilo.
Hodte nami vi na viru.

Valja viru opravdati
Od pakla se izbaviti,
Duše raju sve zaviti.
Hodte nami vi na viru.

Ne mislimo zlo mi vami,
Već na'ćete tako sami
Riječ to je: zvat vas nami.
Hodte nami vi na viru.

Zametnuli boje Ijudi,
Da budemo mi već Ijudi,
Da na viri nismo hudi,
Hodte nami vi na viru.

Od zla čini pametar,
Pamet gubi, ne čin' kar,
Jer je pamet vazd' uhar.
Hodte nami vi na viru.

Kod hiljade i šezdeset
I još jedan god bi uzet,
Pismo ovo dade pamet.
Hodte nami vi na viru.

Dobro znade Donju Solan
Rad Hevaji biti viran,
Pomoć čini, Bože jedan,
Hodte nami vi na viru.


SHEICH SEJFUDIN EF. KEMURA UND DR VLADIMIR ĆOROVIĆ: SERBOKROATISCHE DICHTÜNGEN BOSNISCHER MOSLIMS AUS DEM XVII., XVIII. UND XIX. JAHRHUNDERT, SARAJEVO, 1912


Originalhandschrift im Institute fur Balkanforschung, Cod. turc.-slav. 1. Faksimile Taf. I.


Istina oslobađa, ne budite robovi kompleksa i falsifikata.

Kakvom srpskom jeziku a napisao rječnik bosanko-turskog , nigdje zbora o bosanskom.
Da je bilo nekih Srba, valjda bismo čuli za njih

 

[dragon x]

Kakvom srpskom jeziku a napisao rječnik bosanko-turskog , nigdje zbora o bosanskom.
Da je bilo nekih Srba, valjda bismo čuli za njih

Ako si glup nisi ćorav, evo ti link za originalan izvor:


SHEICH SEJFUDIN EF. KEMURA UND DR VLADIMIR ĆOROVIĆ: SERBOKROATISCHE DICHTÜNGEN BOSNISCHER MOSLIMS AUS DEM XVII., XVIII. UND XIX. JAHRHUNDERT, SARAJEVO, 1912


Originalhandschrift im Institute fur Balkanforschung, Cod. turc.-slav. 1. Faksimile Taf. I.

 

[lil_moon]

Ako si glup nisi ćorav, evo ti link za originalan izvor:


SHEICH SEJFUDIN EF. KEMURA UND DR VLADIMIR ĆOROVIĆ: SERBOKROATISCHE DICHTÜNGEN BOSNISCHER MOSLIMS AUS DEM XVII., XVIII. UND XIX. JAHRHUNDERT, SARAJEVO, 1912


Originalhandschrift im Institute fur Balkanforschung, Cod. turc.-slav. 1. Faksimile Taf. I.

Halo, napisao bosansko-turski rječnik, nikakav srpski jezik se ne spominje.

 

[dragon x]

Halo, napisao bosansko-turski rječnik, nikakav srpski jezik se ne spominje.

To kao prvo nije riječnik. Drugo, taj epitet "bosanski" je u kontekstu regije, a o tome ti svjedoče njegove pjesme koje se zovu:

Ode Bogu na srpskom jeziku
i
Poziv na vjeru na srpskom jeziku

Znači da je jasno kako on svoj jezik naziva iz ta dva djela.

Imaš i izvore pa traži i provjeri.

Kakav bosanski jezik kakvi bakrači, ne postoji bosanski niti je ikada postojao.

Pokušavate sa falsifikatima i regionalnim odrednicama da ga prikažete kao nešto autohtono ali niti takav narod postoji niti je postojao. Znači ne postoji ni jezik.

 

[igi192]

Američki rečnik Merijam-Vebster dodao 640 novih reči i definicija..

 

[igi192]

Američki rečnik Merijam-Vebster dodao 640 novih reči i definicija..

To bi, moglo ali da ga Apaci napišu ali ovako na Engleskom teško

 

[igi192]

Halo, napisao bosansko-turski rječnik, nikakav srpski jezik se ne spominje.

Vidiš kako se vaš dvojica lepo razumete zar ti nije jasno da se radi o jednom te isom jeziku.. Veća je razlika između Engleza i Amera nego između vas i nas pa Ameri ne tvrde da govore americki jezik ..

 

[lil_moon]

To kao prvo nije riječnik. Drugo, taj epitet "bosanski" je u kontekstu regije, a o tome ti svjedoče njegove pjesme koje se zovu:

Ode Bogu na srpskom jeziku
i
Poziv na vjeru na srpskom jeziku

Znači da je jasno kako on svoj jezik naziva iz ta dva djela.

Imaš i izvore pa traži i provjeri.

Kakav bosanski jezik kakvi bakrači, ne postoji bosanski niti je ikada postojao.

Pokušavate sa falsifikatima i regionalnim odrednicama da ga prikažete kao nešto autohtono ali niti takav narod postoji niti je postojao. Znači ne postoji ni jezik.

Kakve regije, i Pero Tunguz je u Hercegovini govorio - „Razumi me, čo'eče, bosanski ti govorim.“

Vi ste bili Bošnjaci , tako su vas znali i zvali oni koji su planirali asimilaciju u srpsku naciju ("srbsko koljeno" su im i Bugari) ,
sad negirate svoje ime i ime svoga jezika.

 

[lil_moon]

Vidiš kako se vaš dvojica lepo razumete zar ti nije jasno da se radi o jednom te isom jeziku.. Veća je razlika između Engleza i Amera nego između vas i nas pa Ameri ne tvrde da govore Americki jezik ..

Prvo, nismo "vaš dvojica" nego smo nas dvoje.
Naravno da se savršeno razumijemo, živjeli smo vijekova zajedno i govorili bosanskim jezikom.
Naš bosanski jezik je uzet kao standard za srpski i hrvatski.

Fra Antun Knežević , časopis Bosanski prijatelj 1870. god. :
"Mi se ponosimo time, da je upravo naš jezik, a iz naše otadžbine uzet za osnovu književnog jezika naših komšija Srba i Hrvata. Glasoviti jezikoslovci Vuk Karadžić, Daničić, pa Ljudevit Gaj prenijeli su naš lijepi jezik u književnost obaju rečenih naroda, te ga prozvaše kako su oni hotjeli jedni srpskim a drugi hrvatskim, a o nama nigdje ni spomena. Mi sigurno imamo prava dičiti se, što se našim jezikom služe danas u književnosti naši prijatelji Jovo i Ivo, a to će nam bar svak priznati.

Ali mi nikako ne razumijemo, zašto naziv, što su ga oni našem jeziku po svojoj volji, a bez našeg pitanja dali, sada nama po što po to hoće da nametnu, pa nam čak brane, da mi u našoj vlastitoj kući svoj jezik označujemo imenom našeg naroda. To je slično, kad bi našem djetetu neko drugi po svojoj volji ime nadio. Tako postupanje i taj zahtjev mi ne odobravamo i nijesmo nikako kail. Ali čast i poštenje obodvojici naših prijatelja, Srbu i Hrvatu.

Mi njihovu narodnost ne preziremo, mi na njiha krivim okom ne gledamo, mi nikad nećemo zanijekati, da nijesmo od jugoslovenskog plemena, već baš hoćemo, da svakome jasno dokažemo, da smo mi Bošnjaci na prvom stepenu toga slavnoga roda. Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo. Dakle nek se dobro ogledaju po zemlji naša braća, koji toliko stoljeća u Bosni i Hercegovini stanuju i živu, a hoće da su Srbi ili Hrvati. Neka ovo lijepo prouče i promozgaju.”
https://akos.ba/bosnjaci-i-bosanski-jezik-fra-antun-knezevic-bosnjaci/

 

[dragon x]

Kakve regije, i Pero Tunguz je u Hercegovini govorio - „Razumi me, čo'eče, bosanski ti govorim.“

Vi ste bili Bošnjaci , tako su vas znali i zvali oni koji su planirali asimilaciju u srpsku naciju ("srbsko koljeno" su im i Bugari) ,
sad negirate svoje ime i ime svoga jezika.

A budaletine majko mila.

Pa nesrećniče musavi, Srbe u Bosni pominje još Porfirogenit, pa vatikanski arhiv pa dubrovački arhiv pa sve povelje bosanskih vladara itd.

Nigdje nema Bošnjaka, niti u jednom izvoru do onog plagijata Garašanina.

Ne postoji bosanski jezik jer ne postoji bosanski narod. Ne može biti jezik bez naroda.

Eto ako postoji ili je postojao bosanski/bošnjački narod prije 1993. godine ili nekad prije u istoriji onda mi navedi autohtona bosanska imena. Morala su neka ostati.

Navedi samo jedno autohtono bosansko ime ili bošnjačko koje je nemuslimansko?!!

 

[lil_moon]

A budaletine majko mila.

Pa nesrećniče musavi, Srbe u Bosni pominje još Porfirogenit, pa vatikanski arhiv pa dubrovački arhiv pa sve povelje bosanskih vladara itd.

Nigdje nema Bošnjaka, niti u jednom izvoru do onog plagijata Garašanina.

Ne postoji bosanski jezik jer ne postoji bosanski narod. Ne može biti jezik bez naroda.

Eto ako postoji ili je postojao bosanski/bošnjački narod prije 1993. godine ili nekad prije u istoriji onda mi navedi autohtona bosanska imena. Morala su neka ostati.

Navedi samo jedno autohtono bosansko ime ili bošnjačko koje je nemuslimansko?!!

U Vizantiji su servi potlačeni socijalni sloj.
Ima dosta spominjanja Vlaha, njih nikad ne spominjete, a spominju se i u Dušanovom zakoniku Vlasi i Arbanasi

 

[igi192]

Vi druže imate krizu indentite i još po svaku cenu pokušavate da dokažete da postoji neko istrijsko pravo na Bosnu.. Nema toga vi ili ste Srbi ili Hrvati ili vas je sultan doveo 4 nema..

 

[missortr]

Nigdje nema Bošnjaka, niti u jednom izvoru do onog plagijata Garašanina.

Пусти Фату што се смараш. Објашњено јој је безброј пута на форуму од колега.
Чак их и извори из Турске демантују, упорни и на свакој теми верглају до ко зна која доба ...
Ваљда им Алија рек`о само нападајте ... умориће се они, или нешто слично.

 

[dragon x]

U Vizantiji su servi potlačeni socijalni sloj.
Ima dosta spominjanja Vlaha, njih nikad ne spominjete, a spominju se i u Dušanovom zakoniku Vlasi i Arbanasi

Servi nema nikakve veze sa nazivom "Sorab, Serb", naziv Srbi potiče od tih slavenakih riječi koje znače "dobar domaćin".

Slavenski narod i ime od slavenske riječi ne od latinske.

Lupaš gluposti. Ne treba da se osjećaš manje vrijednim zbog svojih korijena i konvertitstva predaka, to nije mana. Mana je kompleks manje vrijednosti koji ste razvili.

A sada još naučnih činjenica:

Što se tiče diplomatskih jezika u srednjovekovnoj Turskoj, najbolje je pogledati šta kažu turski izvori. A oni svedoče da se na turskom dvoru u 15. i 16. veku učio – srpski jezik. U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, koji je bio namenjen prinčevima i onima koji su se spremali za najviše državne funkcije. U obimnoj literaturi o sultanu Mehmedu II može se naći podatak da je on još kao mlad učio arapski, persijski, latinski, grčki i – srpski jezik.

O Povelji bana Kulina napisano je mnogo radova. O njenom jeziku donosimo mišljenje kompetentnog naučnika (koji nije Srbin) – Vatroslava Jagića: „Listina Kulina bana od g. 1189. prvo (je) i najstarije, što bi pisano ćirilicom a srbskim jezikom”.

Ćirilica kojom je povelja pisana nije „bosansko pismo – bosančica”. Pre svega, treba imati u vidu da tzv. bosančica nije nikakvo posebno bosansko pismo, što se u nauci odavno zna, već varijanta srpskog ćirilskog brzopisa prenetog u vreme Tvrtka I Kotromanića iz Srbije u Bosnu, a zatim i u susedni deo Dalmacije. Brzopisnom ćirilicom je početkom 17. veka Matija Divković štampao svoje knjige (sam je izlio slova u Veneciji po ugledu na ona iz rukopisa), a nazivao ju je „srpskim pismom”, što su činili i drugi bosanski franjevci. Privatna prepiska na ćirilici obavljala se do početka dvadesetog veka i u begovskim porodicama u BiH, gde je za nju zabeležen naziv „stara srbija”. Podsetićemo i na poznati distih Matije Antuna Reljkovića koji upućuje svojim Slavoncima: Vaši stari jesu srpski štili, srpski štili i srpski pisali, što se odnosi na upotrebu ćirilice, koja je u 17. veku bila prodrla iz Bosne u Slavoniju.

Ova priča o tzv. bosančici ne može da se odnosi na Kulinovu povelju iz još jednog razloga – povelja nije pisana brzopisnim tipom ćirilice, kakva je bosančica (koji se uostalom na bosanskom dvoru javlja gotovo dva veka posle nastanka povelje) već ustavnom ćirilicom (svečani tip u kome su slova napisana u prostoru između dveju paralelnih linija), kojom su pisali i pravoslavni Srbi u Srbiji i van nje.

 

[igi192]

Prvo, nismo "vaš dvojica" nego smo nas dvoje.
Naravno da se savršeno razumijemo, živjeli smo vijekova zajedno i govorili bosanskim jezikom.
Naš bosanski jezik je uzet kao standard za srpski i hrvatski.

Fra Antun Knežević , časopis Bosanski prijatelj 1870. god. :
"Mi se ponosimo time, da je upravo naš jezik, a iz naše otadžbine uzet za osnovu književnog jezika naših komšija Srba i Hrvata. Glasoviti jezikoslovci Vuk Karadžić, Daničić, pa Ljudevit Gaj prenijeli su naš lijepi jezik u književnost obaju rečenih naroda, te ga prozvaše kako su oni hotjeli jedni srpskim a drugi hrvatskim, a o nama nigdje ni spomena. Mi sigurno imamo prava dičiti se, što se našim jezikom služe danas u književnosti naši prijatelji Jovo i Ivo, a to će nam bar svak priznati.

Ali mi nikako ne razumijemo, zašto naziv, što su ga oni našem jeziku po svojoj volji, a bez našeg pitanja dali, sada nama po što po to hoće da nametnu, pa nam čak brane, da mi u našoj vlastitoj kući svoj jezik označujemo imenom našeg naroda. To je slično, kad bi našem djetetu neko drugi po svojoj volji ime nadio. Tako postupanje i taj zahtjev mi ne odobravamo i nijesmo nikako kail. Ali čast i poštenje obodvojici naših prijatelja, Srbu i Hrvatu.

Mi njihovu narodnost ne preziremo, mi na njiha krivim okom ne gledamo, mi nikad nećemo zanijekati, da nijesmo od jugoslovenskog plemena, već baš hoćemo, da svakome jasno dokažemo, da smo mi Bošnjaci na prvom stepenu toga slavnoga roda. Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo. Dakle nek se dobro ogledaju po zemlji naša braća, koji toliko stoljeća u Bosni i Hercegovini stanuju i živu, a hoće da su Srbi ili Hrvati. Neka ovo lijepo prouče i promozgaju.”
https://akos.ba/bosnjaci-i-bosanski-jezik-fra-antun-knezevic-bosnjaci/

Dominantni narodi asimuliraju druge i kultiroliski i jezicki ali još uvek ostaju tragovi i kulture i jezika što možeš videti kod Roma npr ili,Indojanaca u Americi nikako obratno.. Vi niste nikad bili dominantni da bi nekom nesto mogli nametati ...

 

[missortr]

Nema tu nikakav srpski jezik , i nije "bezbani" nego "zebani".
„Ilahi be zebani srb” , pogodi šta znači "zebani"
https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=tr&tl=bs&text=zebani

Разношење у сајбер простору , море више пута
Ђеца вам се смију и стиде шта изводите, зато и бегају .... ммммитомани

 

[lil_moon]

Dominantni narodu asimuliraju druge i kultiroliski i jezicki ali još uvek ostaju tragovi i kulture i jezika što možeš videti kod Roma npr ili,Indojanaca u Americi nikako obratno.. Vi, niste nikad bili dominantni da bi nekom nesto nametnuli..

To se tebi čini zbog stanja u posljednja 2 vijeka , formirane nacionalne države koje kradu naše kulturno naslijeđe.
Bošnjani su bili glavni na Balkanu prije nego smo ušli u OC, Bosna je postojala u formi najveće organizacione jedinice u OC, naši ljudi su bili na visokim pozicijama u OC.
Bošnjaci, narod nekad slavan.

 

[dragon x]

To se tebi čini zbog stanja u posljednja 2 vijeka , formirane nacionalne države koje kradu naše kulturno naslijeđe.
Bošnjani su bili glavni na Balkanu prije nego smo ušli u OC, Bosna je postojala u formi najveće organizacione jedinice u OC, naši ljudi su bili na visokim pozicijama u OC.
Bošnjaci, narod nekad slavan.

Bošnjani ili Bošnjaci?

Bošnjaci je sadašnji izmišljeni naziv koji nema veze sa onim "Bošnjani" ali pokušavate napraviti besmislenu vezu. Jer taj naziv "Bošnjani" se ne odnosi na narod već kao i oni "Usorani", "Dubrovčani" "Zahumljani", itd.

Ne postoje narodi "zahumljaci, usorani, dubrovčani" itd.

 

[missortr]

Muhamed Hevaji Uskufi u predgovoru “Makbuli-arifa” veli za se, da je Bosnevi (Bošnjak), a svoj jezik konstantno zove bosanskim (bosança).

Ниђе везе, ви где год видите "Boş" - аха ево га, то смо ми ....
Не постоје никакви Фато Бошњаци нити Босански/Бошњачки језик ... (од прије `93.)
Саме Османлије нпр. користе само Српски на овим просторима - 15. вјек

 

[lil_moon]

Servi nema nikakve veze sa nazivom "Sorab, Serb", naziv Srbi potiče od tih slavenakih riječi koje znače "dobar domaćin".

Slavenski narod i ime od slavenske riječi ne od latinske.

Lupaš gluposti. Ne treba da se osjećaš manje vrijednim zbog svojih korijena i konvertitstva predaka, to nije mana. Mana je kompleks manje vrijednosti koji ste razvili.

A sada još naučnih činjenica:

Što se tiče diplomatskih jezika u srednjovekovnoj Turskoj, najbolje je pogledati šta kažu turski izvori. A oni svedoče da se na turskom dvoru u 15. i 16. veku učio – srpski jezik. U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, koji je bio namenjen prinčevima i onima koji su se spremali za najviše državne funkcije. U obimnoj literaturi o sultanu Mehmedu II može se naći podatak da je on još kao mlad učio arapski, persijski, latinski, grčki i – srpski jezik.

O Povelji bana Kulina napisano je mnogo radova. O njenom jeziku donosimo mišljenje kompetentnog naučnika (koji nije Srbin) – Vatroslava Jagića: „Listina Kulina bana od g. 1189. prvo (je) i najstarije, što bi pisano ćirilicom a srbskim jezikom”.

Ćirilica kojom je povelja pisana nije „bosansko pismo – bosančica”. Pre svega, treba imati u vidu da tzv. bosančica nije nikakvo posebno bosansko pismo, što se u nauci odavno zna, već varijanta srpskog ćirilskog brzopisa prenetog u vreme Tvrtka I Kotromanića iz Srbije u Bosnu, a zatim i u susedni deo Dalmacije. Brzopisnom ćirilicom je početkom 17. veka Matija Divković štampao svoje knjige (sam je izlio slova u Veneciji po ugledu na ona iz rukopisa), a nazivao ju je „srpskim pismom”, što su činili i drugi bosanski franjevci. Privatna prepiska na ćirilici obavljala se do početka dvadesetog veka i u begovskim porodicama u BiH, gde je za nju zabeležen naziv „stara srbija”. Podsetićemo i na poznati distih Matije Antuna Reljkovića koji upućuje svojim Slavoncima: Vaši stari jesu srpski štili, srpski štili i srpski pisali, što se odnosi na upotrebu ćirilice, koja je u 17. veku bila prodrla iz Bosne u Slavoniju.

Ova priča o tzv. bosančici ne može da se odnosi na Kulinovu povelju iz još jednog razloga – povelja nije pisana brzopisnim tipom ćirilice, kakva je bosančica (koji se uostalom na bosanskom dvoru javlja gotovo dva veka posle nastanka povelje) već ustavnom ćirilicom (svečani tip u kome su slova napisana u prostoru između dveju paralelnih linija), kojom su pisali i pravoslavni Srbi u Srbiji i van nje.

Da , da , Sorb "dobar domaćin"
Puste fantazije, Srbi kao nacija su dobili ime od socijalnog statusa u Vizantiji, a Hrvati od turkijskog plemena Krobata,
u nacije ste asimilirani uglavnom po vjerskom principu, nešto i po teritorijalnom.

 

[dragon x]

Ниђе везе, ви где год видите "Boş" - аха ево га, то смо ми ....
Не постоје никакви Фато Бошњаци нити Босански/Бошњачки језик ... (од прије `93.)
Саме Османлије нпр. користе само Српски на овим просторима - 15. вјек

Po njihovoj logici ja mogu da tvrdim da oni vode porijeklo od njemačke firme "Bosch".