Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Poslednja izmena:
istoricari proucavaju dokumente, a ne knjige, pogotovo ne politicke pamflete davida martina koji je kompletno procetnicki
sluzi za proucavanje u srbiji , kod pripadnika cetnickog pokreta, ili politickog prisilnog "ravnogorstva" za sve gradjane
videli smo da ti ovakve komicne pokusaje da opovrgnes ono sto ti ne odgovara cinis ne samo iz zle namere vec i pukog neznanja
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10284659&postcount=13
Ne cudi da nemas pojma da je rec o delovima telegrama Komande SOE koje je Dejvid Martin nasao u arhivu Forin Ofisa. Knjiga je prevedena jos davne 91. i predmet je izucavanja kako na Zapadu tako i kod nas...nezaobilazno stivo za istoricare...ali sta ti znas
Piece reference WO 202/131
da si upisao taj dokumenat dobio bi sledecu stranicu
http://www.nationalarchives.gov.uk/catalogue/displaycataloguedetails.asp?CATLN=6&CATID=2943066&j=1
na kojoj pise da se radi o dokumentu "No. 37 MILITARY MISSION" ta vojna misija je bila kod marsala tita pod komandom generala macleana
drugim recima tvoja izjava:
je ocigledna laz (upravo ti dokazujem da si lazov..) ,jer kapetan mensfild je naravno bio kod draze, a ne kod tita
naravno , mogli bi malo i diskutirati o datumima i "hunima" . vojna lica su duzna ( i skolovana) da napisu snagu jedinice koju napadaju i naziv jedinice. horda cetnika napada hordu huna, i to bio vojni izvestaj (telegram) jednog kapetana (barem po tebi)
koja je to nemacka jedinica jacine 1000 vojnika bila u pljevljima 21 septembra 1943 godine?
Mansfield ne govori srpski, a mihailovic ne govori engleski. njihovo sporazumevanje je bilo na francuskom, barem je mansfield tako napisao...drugim recima mansfiled nije imao pojma o cemu se radi, izuzev onoga sto mu je receno..
Poslednja izmena:
- Poruka
- 764
pa danas je opste poznato da su znali ko je Mesic...za ostalo su navedeni izvori pa ako imas neki protiv argument, dokument koji govori suprotno izvoli kiseli
Najpoznatiji ustaša koji je postao partizan bio je Marko Mesić. Ovaj dokument Ozne od 1. decembra 1944. godine dokazuje da su komunisti znali ko je on
Rado su komunisti u svoje redove primali ustase....one Hrvate koji su se najvise istakli u izdaji u aprilskom ratu i pokolju Srba u toku rata...
prvo su presli u jugoslavensku kraljevsku brigadu pa onda tek pod partizane a to je velika razlika
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Nemoj tako, Koca
ne valja ostrasceno posmatrati stvari. Ja sam procitao dosta toga o Mesicu i necu reci da je on bio neki ultra-zlocinac.
Izmedju ostalog, Mesic se uzeo za komandovanje Jugoslovenskom brigadom Crvene armije na licni nagovor Zhukova.
ne valja ostrasceno posmatrati stvari. Ja sam procitao dosta toga o Mesicu i necu reci da je on bio neki ultra-zlocinac.
Izmedju ostalog, Mesic se uzeo za komandovanje Jugoslovenskom brigadom Crvene armije na licni nagovor Zhukova.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
kiseli nisam stigao da ranije odgovorim na tvoje gluposti....
imas postavljenu oznaku dokumenta pa umesto sto po obicaju zamlacujes, izmisljas, izvoli postavi dokument i dokazi svoje tvrdnje...do tad, neka ti posluze precizno navedeni izvori, mozda i da nabavis knjigu...jer podsetimo se kako izgleda kada pricas napamet, a nisi video ni korice knjige koju kritikujes, nazivas cetnickim falsifikatom, itd...
http://forum.krstarica.com/showthre...sa-Nemcima?p=10284659&viewfull=1#post10284659
onda nabavis knjigu pa obrises sve svoje postove u kojima si izgovorio notorne lazi...ja znam da ti imas potrebu, nakon svega sto sam u vezi tebe dokazao, da me predstavis kao lazova ali to je jednostavno nemoguce...ja ne lazem, ne falsifikujem, sto sam vise puta dokazao za tebe...zar ne? otuda takva netrepeljivost...
_______________________--
Nego da vidimo...od tebe ocekujem dokument kao dokaz prethodnog sto si izneo, a sto nicim ne potkrepljujes...
Na sta se sve odnosi navedeni dokument WO 202/131 sa razlicitim datumima:
1. WO 202/131, 17/9/43.
Rec je o kablogramu Bejlija Amstrongu pred njegov dolazak u Jugoslaviju povodom odnosa Mihailovica prema emisijama Bi Bi Sia koje pripisuje akcije cetnika protiv Nemaca partizanima.
__________________
2. WO 202/131, 22/9/43.
Rec je o telegramu kapetana Mansfilda povodom Mihailovicevog gneva na Britance i bojazni da se njegovo neraspolozenje moze preneti i na Amerikace (povod su emisije Bi Bi Sia)
__________________
3. WO 202/131, 18/9/43.
Rec je o poruci pukovnika Bejlija povodom emisija Bi Bi Sia koje su prenosile partizanska saopstenja da se citave ustaske jedinice prikljucuju partizanima.
_________________
4. WO 202/131.
_________________
5. WO 202/131, list broj 53, 22/9/43
_____________
6. WO 202/131, list broj 45 8/10/43.
Rec je o poruci brigadira Armstronga koji je prispeo u Mihailovicev stab 24 septmbra i koji je poupro Bejlijevu molbu.
_______________
7. WO 202/131, list broj 43, 24/9/43.
Rec je o depesi kairske Es O I pukovniku Dikinu u Titovom Glavnom stabu nakon Bejlijeve poruke.
_______________________
itd...
Izvor:
Rodoljub ili izdajnik: Slucaj djenerala Mihailovica
Zapisnici i izvestaj istrazne komisije Komiteta za pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu
Devid Martin
Izdanje Huverovog instituta, Stanford univerzitet
Stanford Kalifornija
Dakle kiseli, mogu samo da te pozovem da prestanes da izmisljas i pricas o stvarim o kojima nemas pojma...knjigu u ruke ili izvoli postavi dokumenta
imas postavljenu oznaku dokumenta pa umesto sto po obicaju zamlacujes, izmisljas, izvoli postavi dokument i dokazi svoje tvrdnje...do tad, neka ti posluze precizno navedeni izvori, mozda i da nabavis knjigu...jer podsetimo se kako izgleda kada pricas napamet, a nisi video ni korice knjige koju kritikujes, nazivas cetnickim falsifikatom, itd...
http://forum.krstarica.com/showthre...sa-Nemcima?p=10284659&viewfull=1#post10284659
onda nabavis knjigu pa obrises sve svoje postove u kojima si izgovorio notorne lazi...ja znam da ti imas potrebu, nakon svega sto sam u vezi tebe dokazao, da me predstavis kao lazova ali to je jednostavno nemoguce...ja ne lazem, ne falsifikujem, sto sam vise puta dokazao za tebe...zar ne? otuda takva netrepeljivost...
_______________________--
Nego da vidimo...od tebe ocekujem dokument kao dokaz prethodnog sto si izneo, a sto nicim ne potkrepljujes...
Na sta se sve odnosi navedeni dokument WO 202/131 sa razlicitim datumima:
1. WO 202/131, 17/9/43.
Rec je o kablogramu Bejlija Amstrongu pred njegov dolazak u Jugoslaviju povodom odnosa Mihailovica prema emisijama Bi Bi Sia koje pripisuje akcije cetnika protiv Nemaca partizanima.
__________________
2. WO 202/131, 22/9/43.
Rec je o telegramu kapetana Mansfilda povodom Mihailovicevog gneva na Britance i bojazni da se njegovo neraspolozenje moze preneti i na Amerikace (povod su emisije Bi Bi Sia)
__________________
3. WO 202/131, 18/9/43.
Rec je o poruci pukovnika Bejlija povodom emisija Bi Bi Sia koje su prenosile partizanska saopstenja da se citave ustaske jedinice prikljucuju partizanima.
_________________
4. WO 202/131.
Rec je o depesi od 22 septembra 1943, u kojoj pukovnik Hadson izrazava ogorcenje na nacin na koji se kairski Es O I poneo prema njemu.
_________________
5. WO 202/131, list broj 53, 22/9/43
Rec je o telegramu koji je Bejli uputio Es O I kada mu je po zauzecu Prijepolja i Berana postalo jasno da partizani nameravaju da ospore cetnicima vlast u dolini Lima.
_____________
6. WO 202/131, list broj 45 8/10/43.
Rec je o poruci brigadira Armstronga koji je prispeo u Mihailovicev stab 24 septmbra i koji je poupro Bejlijevu molbu.
_______________
7. WO 202/131, list broj 43, 24/9/43.
Rec je o depesi kairske Es O I pukovniku Dikinu u Titovom Glavnom stabu nakon Bejlijeve poruke.
_______________________
itd...
Izvor:
Rodoljub ili izdajnik: Slucaj djenerala Mihailovica
Zapisnici i izvestaj istrazne komisije Komiteta za pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu
Devid Martin
Izdanje Huverovog instituta, Stanford univerzitet
Stanford Kalifornija
Dakle kiseli, mogu samo da te pozovem da prestanes da izmisljas i pricas o stvarim o kojima nemas pojma...knjigu u ruke ili izvoli postavi dokumenta
Poslednja izmena:
po svom obicaju ne citas postove ....
http://forum.krstarica.com/showthre...a-ustašama?p=15543039&viewfull=1#post15543039
http://forum.krstarica.com/showthre...a-ustašama?p=15543039&viewfull=1#post15543039
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
naprotiv...zato sto sam ga procitao zato sam ga i nazvao notornom gluposcu i vrlo jasno i konkretno odgovorio na njega, pozvavsi te da postavljanjem dokumenta potkrepis svoje tvrdnje...
u suprotnom prestani da lazes i da izmisljas jer znas da ces skeniranjem stranice knjige doci u situaciju slicnu ovoj na primer, dwollner-u
http://www.drugisvetskirat.org/forum/index.php/topic,276.msg17478.html#msg17478
mislio sam da si se bar malo opametio, na trenutak pomislio da je rec o starijem coveku, kakav god falsifikator bio, a ne balavcu i sarlatanu...
u suprotnom prestani da lazes i da izmisljas jer znas da ces skeniranjem stranice knjige doci u situaciju slicnu ovoj na primer, dwollner-u
http://www.drugisvetskirat.org/forum/index.php/topic,276.msg17478.html#msg17478
mislio sam da si se bar malo opametio, na trenutak pomislio da je rec o starijem coveku, kakav god falsifikator bio, a ne balavcu i sarlatanu...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ПЕТРОВА ГОРА И КОЗАРА 1942.ГОД
ВЕЛИКИ ГУБИЦИ СРПСКОГА НАРОДА.ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО УСТАША И КОМУНИСТА
ДРУГИ ДЕО-КОЗАРА
У северноме делу Босанске Крајине уз десну обалу Саве,Уне,Сане и Горњевице,па до равнице Лијевча поља на левој обали реке Врбас ,простире се планински масив по имену Козара,стим што је њен северни огранак на самој обали Саве под називом просара.Око Козаре налазе се следећа већа насељаИвањска,Козарац,Предор ,Босански Нови,Босанска Костајница,Босанска Дубица,Босанска Градишка.Од око близу 200000 становника већина су Срби православне вере .Они су вековима водили борбу за опстанак и за Српско име.То је тако прелазило са оца на сина све до новијега доба.
У округу Градишком крај Саве и Врбаса,као и у Дубичком,Костајничком и Новском срезу крај реке Уне око планине Козаре и Пастирева вођена је борба Босанских устаника 1875.год Ту су се борили хајдуци Пеција Поповић,Остоја Јанајатовић,Илија Шевић,поп,Самуило Остојић Голуб Бабић и други заједно са Петром Мркоњићем Карађорђевићем,каснијим краљем Србије и Југославије.Југоисточно од Козаре на реци Врбасу лежи Бања Лука .Ту су дизане многе буне .Јаничићева 1809.год., Машићка 1839,Пецијина 1858 1875 и друге.Ове буне су стизале једна другу а после њих су остајало стотине села спаљено и стотине људи убијено.Зато су и ницали хајдуци попут Мијата Харамбаше и других.
Тајанствена је планина Козара са поткозарским насељима а тиме је тајанствен и живот народа овога краја,који који је можда и на тај начин и црпео ону стихиску необјашњиву снагу,да издржи сва зла и све невоље које су на њега сручиле.И после последњег рата и револуције ,Козара је била обавијена неком тајанственошћу,као да је тиме хтела да сакрије у своме срцу бол за невиним и несертним српским народом који ту изгибе само зато што је поверовао дошљацима са стране,помогнутих са малим бројем домаћих изрода зараженим марксизмом и жељом за власт.Као да је сама ова горда и поносна Козара стидела саме себе што је и таквим зликовцима пружила уточиште.Зато се народ после тешке трагедије јуна-јула 1942.год. врло нерадо у њу враћао. Двадесет година после рата кад су шумски радници ушли у њене шуме доживели су нешто немило,да их опомене на ту жалосну прошлост,па да је никада не забораве,када је пало једно оборено дрво из њенога грања је испао љутски костур.
У часу расула јунских догађаја на то дрво се сигурно попео неки јадник тражећи спас привезао се за дрво да неби зпао кад заспи.Ту га погодило неко пушчано зрно .И тако је ту провео пуне две деценије,а да нико није знао за њега.Оваквих и сличних случајева било је више из тих трагичних дана.
Ранога лета 1941 год. Загреб је послао кољачку експедицију да уништи Србе у овоме крају.Неупућен свет неприпремљен и лаковеран доста је настрадао .Па ипак када су се Срби прибрали направише устанак и успеше да се одупру,али тада су се појавили комунисти као спасиоци да припомогну,Србима у борби за опстанак.Најпре су у улози народних ослободилаца,а потом комуниста ,у своме лицу и наличју .Преварише српски свет што се осећа и данас.
Готово на исти начин припремана је трагедија Српскога народа на Козари као и она на Петровој Гори у Кордуну,а како је требало бити у Шамарицама на Банији.Али се за козару може рећи да је непријатељ на њу навалио са већ стеченим искуством из Петрове Горе.Био је то паклени план створен у Загребу између Усташкога поглавника и ЦК КПХ ланчани систем уништења:Петрова Гора,Козара,Шумарице.
ДРАМА ЈЕ ПОЧЕЛА
Када су усташе привеле крају своје операције у Петровој Гори,нису стали а нису се ни одмарали.Један део је кренуо за Лику да тамо прочешља Српска насеља ,други део је осто на Кордуну а трећи део је кренуо за Банију и прешао реку Уну да суделује у операцији на Козари У овим борбама за разлику од Петрове Горе по Комунистичким узели су учешће Немци,Мађари и Хрвати.О снази ових непријатеља записи комуниста су произвољни и нетачни.По извештају оперативнога штаба НОП ДВ за Босанску Крајину,од 26.6 1942. Снаге непријатеља су процењене на 30000-35000 а по Записнику саветовања ОК КПЈ за Козару одржаног 20 и 21 9. Те снаге се цене на 80 000 добро наоружаних бораца .Снаге комуниста су по њиховим изворима 3500 који су чинили 2 одреда за Босанску Крајину.
Ако се баци поглед на однос снага као и простор саме планине Козаре ,човек се пита како су комунисти планирали да бране српску сиротињу,па да су и имали и нај искреније намере што у овоме није био сличај.Зато и није чудо да се и у Козари примењују немилосрдне методе као и у Петровој Гори,где је народ силом партизанских бајонета теран у шуму да буде храна усташких хорди,де су јели жива љутска срца као у Глини;пекли дете под пеквом,а друго опет кували у казану у Перни,потом јели. Комунисти су подлачки један одред партизана Срба да буде заштита али му забрањују да се бори против усташа и Немаца.У ствари њима је ишло у рачун да и ти борци изгину.И то им је било боље решење него да Срби пређу у четнике.Срљајући тако у злочин комунисти су изгубили сваку разборитост па и оно мало савести,ако су је наследили од својих добрих родитеља који нису криви за њихове злочине.И не само то Виши комунистички кадар је морао жртвовати свој нижи кадар.То је чињено свесно.Они су радили чисто рачунски :за својих неколико комуниста истребиће неколико десетине хиљада за које нису имали поверењеи ако су им ови отворили своју душу јер су мислили да су дошли овде зато што воле Србе.
Тако се стварао систематски велики злочин чије последице је било лако предвидетиА све је почело онога тренутка када су сељаци поткозарских села добили наређење за покрет у Козару.
Непријатељска офанзива почела је 10.6.1942.год. са широким обухватним манервом.Око 200000 Срба се практично нашло у обручу .Са свих страна су се кретале непријатељске јединице претресајући врло темељно сваку кућу,увалу,жбун.Преко дана су се кретале а предвече копали ровове и утврђења.Народу је речено да им се ништа зло неће десити ако немају оружје и ако из села небуду давали отпор.Тако су гласила Немачка и усташка наређења.И поред свог зла које је задесило овај народ он се није хтео повлачити у Козару,знајући да га тамо очекује смрт.Ако се хоће живети и преживети онда се лакше може склонити на некоме ширем терену,појединачно и у неким мањим групама као што је већ показала пракса из прошлости.Народ је овом приликом имао једну логику а комунисти другу.Зато баш комунисти су наредили својим народним одборима наредили да нико несме остати остати на дому него да се мора повлачити у Козару.Ни стока није смела остати а и храна се морала носити.Ово је била копија свега онога што се већ одиграло на Петровој Горипре непуних месец дана. А да је то тако било говори сведок Јован Зец.
"Нашавши се на једном обронку у селу Баљ упитали смо се зашто се народ повукао у Козару?"Одговорено је да је тако наредио штаб одреда.Командант тога одреда нам је пак одговорио да он није издао тако наређење,него да народ сам бежи у збегове јер непријатељ у селима чини злочине.
Осећа се овом приликом да комунисти кад су безциљне жртве народа говоре са два језика.Издају наређења нижим штабовима да се то и то мора извести ,али записи иза тога никада не остају.Кад се неко упита ко је наредио онда ти одговорни перу своје руке:да сам народ тако хоће.И што је још горе протуре вест у иностранство да се сам народ жртвује за своје партизане и из превелике љубави штити их својим животима .али није једини Јован Зец који је оставио трага комунистичке дволичности.Љубан Башић каже:
"Народ Новоселаца у целини није желео ићи у Козару али су то партизани захтевали .Тако се сав народ не само Новоселци већ и суседна села повукао повукао у Козару.Око 60% Новоселаца је изгинуло на Козари".
У правцу Козаре повлачио се народ бос ,го и гладан и прозебао .Ужасно је невреме тада владало .Сви су малаксали .Свуда кукњава жена и деце.Народ је већ био одмакао од својих села и можда последњи пут их погледао.На све стране де год се човек окрене видео се покрет народа.Са свих страна од Босанског Новога до Костајнице.врвеле су поворке под контролом партизана .А само месеципо дана касније преживели ће ићи не у своје домове него у правцу логора Јасеновац.Тада ће те поруке ићи у пратњи усташких војника под синболом слова у и хрватскога грба.И у овим покретима непријатеља, у правцу Козаре,усташки команданти здругова бојнија и сатнија ,у саставу прве Горске дивизије "савесно обављају свој посао.Немци притом опомињ на пристојност,човечност на дисциплину ове хрватске постројбе,али немогу контролисати рад толиких формацијаи на тако великом и разбацаном подручју.А може се замислити какви су то нељуди били,у хрватским оружаним формацијама када их на чојство опомињу нацистички официри и војници.
ВЕЛИКИ ГУБИЦИ СРПСКОГА НАРОДА.ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО УСТАША И КОМУНИСТА
ДРУГИ ДЕО-КОЗАРА
У северноме делу Босанске Крајине уз десну обалу Саве,Уне,Сане и Горњевице,па до равнице Лијевча поља на левој обали реке Врбас ,простире се планински масив по имену Козара,стим што је њен северни огранак на самој обали Саве под називом просара.Око Козаре налазе се следећа већа насељаИвањска,Козарац,Предор ,Босански Нови,Босанска Костајница,Босанска Дубица,Босанска Градишка.Од око близу 200000 становника већина су Срби православне вере .Они су вековима водили борбу за опстанак и за Српско име.То је тако прелазило са оца на сина све до новијега доба.
У округу Градишком крај Саве и Врбаса,као и у Дубичком,Костајничком и Новском срезу крај реке Уне око планине Козаре и Пастирева вођена је борба Босанских устаника 1875.год Ту су се борили хајдуци Пеција Поповић,Остоја Јанајатовић,Илија Шевић,поп,Самуило Остојић Голуб Бабић и други заједно са Петром Мркоњићем Карађорђевићем,каснијим краљем Србије и Југославије.Југоисточно од Козаре на реци Врбасу лежи Бања Лука .Ту су дизане многе буне .Јаничићева 1809.год., Машићка 1839,Пецијина 1858 1875 и друге.Ове буне су стизале једна другу а после њих су остајало стотине села спаљено и стотине људи убијено.Зато су и ницали хајдуци попут Мијата Харамбаше и других.
Тајанствена је планина Козара са поткозарским насељима а тиме је тајанствен и живот народа овога краја,који који је можда и на тај начин и црпео ону стихиску необјашњиву снагу,да издржи сва зла и све невоље које су на њега сручиле.И после последњег рата и револуције ,Козара је била обавијена неком тајанственошћу,као да је тиме хтела да сакрије у своме срцу бол за невиним и несертним српским народом који ту изгибе само зато што је поверовао дошљацима са стране,помогнутих са малим бројем домаћих изрода зараженим марксизмом и жељом за власт.Као да је сама ова горда и поносна Козара стидела саме себе што је и таквим зликовцима пружила уточиште.Зато се народ после тешке трагедије јуна-јула 1942.год. врло нерадо у њу враћао. Двадесет година после рата кад су шумски радници ушли у њене шуме доживели су нешто немило,да их опомене на ту жалосну прошлост,па да је никада не забораве,када је пало једно оборено дрво из њенога грања је испао љутски костур.
У часу расула јунских догађаја на то дрво се сигурно попео неки јадник тражећи спас привезао се за дрво да неби зпао кад заспи.Ту га погодило неко пушчано зрно .И тако је ту провео пуне две деценије,а да нико није знао за њега.Оваквих и сличних случајева било је више из тих трагичних дана.
Ранога лета 1941 год. Загреб је послао кољачку експедицију да уништи Србе у овоме крају.Неупућен свет неприпремљен и лаковеран доста је настрадао .Па ипак када су се Срби прибрали направише устанак и успеше да се одупру,али тада су се појавили комунисти као спасиоци да припомогну,Србима у борби за опстанак.Најпре су у улози народних ослободилаца,а потом комуниста ,у своме лицу и наличју .Преварише српски свет што се осећа и данас.
Готово на исти начин припремана је трагедија Српскога народа на Козари као и она на Петровој Гори у Кордуну,а како је требало бити у Шамарицама на Банији.Али се за козару може рећи да је непријатељ на њу навалио са већ стеченим искуством из Петрове Горе.Био је то паклени план створен у Загребу између Усташкога поглавника и ЦК КПХ ланчани систем уништења:Петрова Гора,Козара,Шумарице.
ДРАМА ЈЕ ПОЧЕЛА
Када су усташе привеле крају своје операције у Петровој Гори,нису стали а нису се ни одмарали.Један део је кренуо за Лику да тамо прочешља Српска насеља ,други део је осто на Кордуну а трећи део је кренуо за Банију и прешао реку Уну да суделује у операцији на Козари У овим борбама за разлику од Петрове Горе по Комунистичким узели су учешће Немци,Мађари и Хрвати.О снази ових непријатеља записи комуниста су произвољни и нетачни.По извештају оперативнога штаба НОП ДВ за Босанску Крајину,од 26.6 1942. Снаге непријатеља су процењене на 30000-35000 а по Записнику саветовања ОК КПЈ за Козару одржаног 20 и 21 9. Те снаге се цене на 80 000 добро наоружаних бораца .Снаге комуниста су по њиховим изворима 3500 који су чинили 2 одреда за Босанску Крајину.
Ако се баци поглед на однос снага као и простор саме планине Козаре ,човек се пита како су комунисти планирали да бране српску сиротињу,па да су и имали и нај искреније намере што у овоме није био сличај.Зато и није чудо да се и у Козари примењују немилосрдне методе као и у Петровој Гори,где је народ силом партизанских бајонета теран у шуму да буде храна усташких хорди,де су јели жива љутска срца као у Глини;пекли дете под пеквом,а друго опет кували у казану у Перни,потом јели. Комунисти су подлачки један одред партизана Срба да буде заштита али му забрањују да се бори против усташа и Немаца.У ствари њима је ишло у рачун да и ти борци изгину.И то им је било боље решење него да Срби пређу у четнике.Срљајући тако у злочин комунисти су изгубили сваку разборитост па и оно мало савести,ако су је наследили од својих добрих родитеља који нису криви за њихове злочине.И не само то Виши комунистички кадар је морао жртвовати свој нижи кадар.То је чињено свесно.Они су радили чисто рачунски :за својих неколико комуниста истребиће неколико десетине хиљада за које нису имали поверењеи ако су им ови отворили своју душу јер су мислили да су дошли овде зато што воле Србе.
Тако се стварао систематски велики злочин чије последице је било лако предвидетиА све је почело онога тренутка када су сељаци поткозарских села добили наређење за покрет у Козару.
Непријатељска офанзива почела је 10.6.1942.год. са широким обухватним манервом.Око 200000 Срба се практично нашло у обручу .Са свих страна су се кретале непријатељске јединице претресајући врло темељно сваку кућу,увалу,жбун.Преко дана су се кретале а предвече копали ровове и утврђења.Народу је речено да им се ништа зло неће десити ако немају оружје и ако из села небуду давали отпор.Тако су гласила Немачка и усташка наређења.И поред свог зла које је задесило овај народ он се није хтео повлачити у Козару,знајући да га тамо очекује смрт.Ако се хоће живети и преживети онда се лакше може склонити на некоме ширем терену,појединачно и у неким мањим групама као што је већ показала пракса из прошлости.Народ је овом приликом имао једну логику а комунисти другу.Зато баш комунисти су наредили својим народним одборима наредили да нико несме остати остати на дому него да се мора повлачити у Козару.Ни стока није смела остати а и храна се морала носити.Ово је била копија свега онога што се већ одиграло на Петровој Горипре непуних месец дана. А да је то тако било говори сведок Јован Зец.
"Нашавши се на једном обронку у селу Баљ упитали смо се зашто се народ повукао у Козару?"Одговорено је да је тако наредио штаб одреда.Командант тога одреда нам је пак одговорио да он није издао тако наређење,него да народ сам бежи у збегове јер непријатељ у селима чини злочине.
Осећа се овом приликом да комунисти кад су безциљне жртве народа говоре са два језика.Издају наређења нижим штабовима да се то и то мора извести ,али записи иза тога никада не остају.Кад се неко упита ко је наредио онда ти одговорни перу своје руке:да сам народ тако хоће.И што је још горе протуре вест у иностранство да се сам народ жртвује за своје партизане и из превелике љубави штити их својим животима .али није једини Јован Зец који је оставио трага комунистичке дволичности.Љубан Башић каже:
"Народ Новоселаца у целини није желео ићи у Козару али су то партизани захтевали .Тако се сав народ не само Новоселци већ и суседна села повукао повукао у Козару.Око 60% Новоселаца је изгинуло на Козари".
У правцу Козаре повлачио се народ бос ,го и гладан и прозебао .Ужасно је невреме тада владало .Сви су малаксали .Свуда кукњава жена и деце.Народ је већ био одмакао од својих села и можда последњи пут их погледао.На све стране де год се човек окрене видео се покрет народа.Са свих страна од Босанског Новога до Костајнице.врвеле су поворке под контролом партизана .А само месеципо дана касније преживели ће ићи не у своје домове него у правцу логора Јасеновац.Тада ће те поруке ићи у пратњи усташких војника под синболом слова у и хрватскога грба.И у овим покретима непријатеља, у правцу Козаре,усташки команданти здругова бојнија и сатнија ,у саставу прве Горске дивизије "савесно обављају свој посао.Немци притом опомињ на пристојност,човечност на дисциплину ове хрватске постројбе,али немогу контролисати рад толиких формацијаи на тако великом и разбацаном подручју.А може се замислити какви су то нељуди били,у хрватским оружаним формацијама када их на чојство опомињу нацистички официри и војници.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ИЗЈАВЕ УЧЕСНИКА
О страхоти голготе овога народа који се кретао према Козари оставио је трага и Славко Глигић један из те поворке.
"Када је непријатељ опкољавао Козару у врло широком појасу маса народа је из села Добрљина ,Костајнице и Босанскога Новог-људи жена и деце-кретала за Козару под заштитом партизана ,Потресно је било гледати старце,жене и децу како се крећу у сточној запрези:народ је терао сточну запрегу стоку и свиње .Све што се могло кретати било је у покрету .Све је врило према Козари.Киша са градом је непрекидно пратила ове непрекидне поворке ,све до криве реке.Маринса и Јеловца.Од старих људи се могло чути да је дошао "страшни суд" и "крај света".
Успут је народу причано како кад стигну до одређеног места чека ће их већ припремљене земуницеи друга склоништа .За све се постарала "народна власт" говорили су комунисти .А како је било на лицу места кад су стигли прича Јован Зец:
"Десетине хиљада становника из срезова Босански Нови ,Босанска Дубица,Приједор, и Босанско Градиште,нашло се на Козари са много крупне и ситне сток:у шуми без заклона од елементарних непогода и са малим резервама љутске хране ,док се сточна храна уопште није могла довући на Козару.Одбор је имао задатак да организује живот у збегу,који је био размештен у шуми по срезовима и општинама,са својим НОО.Општински и срески НОО наставили су спровођење власти у збеговима а теренски радници политичку улогу."
ПОСТУПЦИ КОМУНИСТИЧКИХ УПРАВЉАЧА
За судбину тога света,највише се бринуло да буду под контролом одбора и тровани партиски од партијаца .а ови су причали бајке ,како су четници криви за ову катастрофу а не Павелић. То из разлога што се њихове хорде што се њихове хорде неби одлучиле да пођу у ову пустоловину "де их чека сигурна смрт" од народних бораца да их четници нису на то наговорили и навели их на танак лед.Непријатељ је надирао веома лако преко Козаре а зашто је тако било је већ речено.А тако споро кретање непријатеља комуности су објашњавали народу својом заслугом и пружању отпора.Овим су хтели подићи морал народу,да се ноћу неби расипао и под заштитом мрака и враћао се у своја села или предавао непријатељу.Није се смело поновити оно са Кордуна од пре месец дана на Кордуну.
Од тих међутим борби о којима су комунисти говорили није било ни трага .А и да су се ови "народни борци"и хтели борити слаба би вајда била .Снага партизанска била веома слаба за огроман простор Козаре.Истина ти партизани су се и борили када су била угрожена њихови животи.И од тих борби су комунисти исплели бајке о храбрости козарачких партизана .Притом је заборављено рећи да су више власти забраниле борбу.Комунисти да су хтели да помогну том народу из котла смрти могли су .Они су имали три своја одреда изван обруча.Сваки је био јачине као онај у обручу у Козари.Да су са тим снагама иза леђа непријатеља напали успели би да помогну том народу да изађе из обруча близу сто хиљада душа.У сто тих дана је и Броз стигао у тај простор са три конплентне бригаде које су могле бити искоришћене за борбу ,али то није учињено. Занемарујући то све како се види из комунистичких записа те комунистичке снаге бориле су се против четника али на сасвим другом сектору изван домета Козаре и њенога ужег појаса.Уосталом да се партизани нису борили у одбрани народа као и да им је било забрањено сликовито приказује Раде Башић:
"Залоговали смо код Маслин-баира.Успоставили смо везу са прикупљеним борцима на Буковици,Медњаку и на Поглеђу.Добили смо наређење да до даљњег не нападамо непријатеља То је значило дозволити непријатељу да пролази а да ми не отварамо ватру на њега.. То је утолико теже што су у то време читаве сатније слободно кретале Козаром.Борци су желели освету за стотине бораца и хиљаде народа Козаре,који су погинули или одвођени у логоре.
Када је тако поступало више командно вољство,забрањујући борбу за спас и част самих бораца,па и покрета као целине шта је могла очекивати она гомила света жена и децеи стараца.Сви они као борци тако и народ доведени су у смртну опасност потом остављени сами себи на милост и немилост непријатељу.У осталом сами себи тих дана непријатељи овоме ојађеном народу били су и једни и други, и партизани и усташе,са Немцима.
СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА НА КОЗАРИ ПРЕМА ИЗЈАВАМА ПРЕЖИВЕЛИХ.
Када се народ већ нашао у Козари осетио је да је остављен сам себи.Свет је био слабо обучен,исцрпљен и гладан.Шума је привлачила невреме са кишом и градом.А све то је отежавала и непријатељска офанзивастезањем обруча све јаче и брже.Деца нису имала шта да једу а о одраслима није вредело говорити јер су они гладовали како би који свој залогај давали деци.О томе је оставио траг Јован Зец.
"Највише су патила мала деца .Сећам се једнога случаја детета Раде Зеца стално је понављало "Тата дај ми круха" Јадан и немоћан од муке отац узе комад земље и даде га детету,рекавши на једи.Откуд круха када га нема.Плакало је дете а плакао и и он."
Није било само глад у питању ,већ је и непријатељска артиљерија сејала смрт у народу ,као нека колераи о томе је проговорио Јован Зец
"Непријатељска граната пала је поред Теодора Тубиће .Погинуо је заједно са воловима .Истога дана увече код зиданога млина у Мљечници једна породица је села да вечера .Непријатељска граната је пала међу њих.Сви су остали мртви".
Јована Зеца у погледу страдања народа допуњава Јован Ољача:
"С непомичном запрегом лежали су човек,жена и дете у окрвављеним дроњцима .погодила их је граната .Волови искасапљени а жена ,човек и дете једно уз друго као да спавају .Опет сељачка кола без запреге натрпана свим и свачим.На једним колима стрчи празна дечија колевка из које ветар подиже перје развејавајући га по грању".
Због напада непријатеља местимично се морало и борити,а тада се и гине.Зато су комесари наредили да се мобилише у збегу све што је способно пушку носити .А тај збег је велики око 90000 душа.Тако је у њега упала и секретарица СКОЈС Анђелија Кнежевић,да тражи способне за војску.Видевши је један сељак узвикну"Бог поживи нашу млађарију "Нека Бога додаде Анђела друже додаде Анђела ,ЈА то незнам одговори сељак само знам да све што видим није само по себи постало".
У Том очају је све могуће.Људи се кат кад забављају нај обичнијим стварима као да их смрт невреба свакога тренутка.Један тако угодан разговор између команданта чете и обичнога партизана региструје Јован Зец.
Док се командант Лазар повлачио према Прусцима угледа га Рајко. Женим се-довикну Рајко.Одакле упита Лазар.Непитај тако је Бог одредио ,додаде Рајко.Какав Бог.Нема ,Бога одврати командир.То каже комесар а ја њему неверујем и неволим га,славе ми рече Рајко.Непомињи славу Рајко партизан си .Партизан јесам а ја у борбу нисам кренуо да би своју славу заборавио .Ја сам у борбу пошао да би се светио усташама љутито додаде Рајко.Ако комесара још једном поменеш знај да ћеш самном имати посла.Уреду команданте ,комесар је у чети да пуца у тебе а не у непријатеља славе ми додаде Рајко и заврши.
Овакве и слићне сцене где се губи свака контрола нерава и у којима човек постаје човек ,мењајућо се још више драматизују.А има и жена којима нерви попуштају и губе сваку контролу .Њих комунисти убијају тајно од народа .Али свет инстиктивно осећа то и вести се веома брзо шире по збегу .Ово је унело немир у народу јер се знало да се то свакоме од њих може догодити .А што је још горе такав свет слабих живаца кажњава се смрћу као паничари .Међутим нико већи паничар тих дана није био од самих комесара,па и читавог старекомандног кадра ..Када је дара превршила меру онда је старина Новак Бабић запита свога сина Лазара"Командире каква је судбина народа?"Младен Ољача и тај случај бележи".
"Новак тражи од свога сина истину ма била најцрња.А не сталним лагањем како су партизани ту и тамо разбили непријатеља,који је у повлачењу.Тога и сличнога народа био пресит јер су страдања била велика и неиздржива .И кад се ситуација још више погоршала а партизани се почели дошаптавати за скривање у јазавичаве рупе,нешто око 1300 се наоружана секирама ,пушкама и штаповима па пође у сусрет непријатељу од њих у животу је остало свега око 50.Те јадне жене су штитиле своју децу.Нишу више могли гледати тај очај.Ужасни су то били тренуци и у очају се тражи смрт као једини излаз.
Месец јуни се примицао својем крају.Данима и недељама је овај народ живео у страху и глади и жеђи. А сваки прохујали дан остављао је за собом пустош и смрт .И што се дуже живело у овоме котлу пакла то су се брегови и долине Козаре све више натапале крвљу невиних жена и деце.Готово читава ова прашума постала је велика гробница недужнога народа за који нико није био одговорам.Свет је натеран силом бајонета партизанских у овај пакао и остављен на милост оних који једу деција срца .
О страхоти голготе овога народа који се кретао према Козари оставио је трага и Славко Глигић један из те поворке.
"Када је непријатељ опкољавао Козару у врло широком појасу маса народа је из села Добрљина ,Костајнице и Босанскога Новог-људи жена и деце-кретала за Козару под заштитом партизана ,Потресно је било гледати старце,жене и децу како се крећу у сточној запрези:народ је терао сточну запрегу стоку и свиње .Све што се могло кретати било је у покрету .Све је врило према Козари.Киша са градом је непрекидно пратила ове непрекидне поворке ,све до криве реке.Маринса и Јеловца.Од старих људи се могло чути да је дошао "страшни суд" и "крај света".
Успут је народу причано како кад стигну до одређеног места чека ће их већ припремљене земуницеи друга склоништа .За све се постарала "народна власт" говорили су комунисти .А како је било на лицу места кад су стигли прича Јован Зец:
"Десетине хиљада становника из срезова Босански Нови ,Босанска Дубица,Приједор, и Босанско Градиште,нашло се на Козари са много крупне и ситне сток:у шуми без заклона од елементарних непогода и са малим резервама љутске хране ,док се сточна храна уопште није могла довући на Козару.Одбор је имао задатак да организује живот у збегу,који је био размештен у шуми по срезовима и општинама,са својим НОО.Општински и срески НОО наставили су спровођење власти у збеговима а теренски радници политичку улогу."
ПОСТУПЦИ КОМУНИСТИЧКИХ УПРАВЉАЧА
За судбину тога света,највише се бринуло да буду под контролом одбора и тровани партиски од партијаца .а ови су причали бајке ,како су четници криви за ову катастрофу а не Павелић. То из разлога што се њихове хорде што се њихове хорде неби одлучиле да пођу у ову пустоловину "де их чека сигурна смрт" од народних бораца да их четници нису на то наговорили и навели их на танак лед.Непријатељ је надирао веома лако преко Козаре а зашто је тако било је већ речено.А тако споро кретање непријатеља комуности су објашњавали народу својом заслугом и пружању отпора.Овим су хтели подићи морал народу,да се ноћу неби расипао и под заштитом мрака и враћао се у своја села или предавао непријатељу.Није се смело поновити оно са Кордуна од пре месец дана на Кордуну.
Од тих међутим борби о којима су комунисти говорили није било ни трага .А и да су се ови "народни борци"и хтели борити слаба би вајда била .Снага партизанска била веома слаба за огроман простор Козаре.Истина ти партизани су се и борили када су била угрожена њихови животи.И од тих борби су комунисти исплели бајке о храбрости козарачких партизана .Притом је заборављено рећи да су више власти забраниле борбу.Комунисти да су хтели да помогну том народу из котла смрти могли су .Они су имали три своја одреда изван обруча.Сваки је био јачине као онај у обручу у Козари.Да су са тим снагама иза леђа непријатеља напали успели би да помогну том народу да изађе из обруча близу сто хиљада душа.У сто тих дана је и Броз стигао у тај простор са три конплентне бригаде које су могле бити искоришћене за борбу ,али то није учињено. Занемарујући то све како се види из комунистичких записа те комунистичке снаге бориле су се против четника али на сасвим другом сектору изван домета Козаре и њенога ужег појаса.Уосталом да се партизани нису борили у одбрани народа као и да им је било забрањено сликовито приказује Раде Башић:
"Залоговали смо код Маслин-баира.Успоставили смо везу са прикупљеним борцима на Буковици,Медњаку и на Поглеђу.Добили смо наређење да до даљњег не нападамо непријатеља То је значило дозволити непријатељу да пролази а да ми не отварамо ватру на њега.. То је утолико теже што су у то време читаве сатније слободно кретале Козаром.Борци су желели освету за стотине бораца и хиљаде народа Козаре,који су погинули или одвођени у логоре.
Када је тако поступало више командно вољство,забрањујући борбу за спас и част самих бораца,па и покрета као целине шта је могла очекивати она гомила света жена и децеи стараца.Сви они као борци тако и народ доведени су у смртну опасност потом остављени сами себи на милост и немилост непријатељу.У осталом сами себи тих дана непријатељи овоме ојађеном народу били су и једни и други, и партизани и усташе,са Немцима.
СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА НА КОЗАРИ ПРЕМА ИЗЈАВАМА ПРЕЖИВЕЛИХ.
Када се народ већ нашао у Козари осетио је да је остављен сам себи.Свет је био слабо обучен,исцрпљен и гладан.Шума је привлачила невреме са кишом и градом.А све то је отежавала и непријатељска офанзивастезањем обруча све јаче и брже.Деца нису имала шта да једу а о одраслима није вредело говорити јер су они гладовали како би који свој залогај давали деци.О томе је оставио траг Јован Зец.
"Највише су патила мала деца .Сећам се једнога случаја детета Раде Зеца стално је понављало "Тата дај ми круха" Јадан и немоћан од муке отац узе комад земље и даде га детету,рекавши на једи.Откуд круха када га нема.Плакало је дете а плакао и и он."
Није било само глад у питању ,већ је и непријатељска артиљерија сејала смрт у народу ,као нека колераи о томе је проговорио Јован Зец
"Непријатељска граната пала је поред Теодора Тубиће .Погинуо је заједно са воловима .Истога дана увече код зиданога млина у Мљечници једна породица је села да вечера .Непријатељска граната је пала међу њих.Сви су остали мртви".
Јована Зеца у погледу страдања народа допуњава Јован Ољача:
"С непомичном запрегом лежали су човек,жена и дете у окрвављеним дроњцима .погодила их је граната .Волови искасапљени а жена ,човек и дете једно уз друго као да спавају .Опет сељачка кола без запреге натрпана свим и свачим.На једним колима стрчи празна дечија колевка из које ветар подиже перје развејавајући га по грању".
Због напада непријатеља местимично се морало и борити,а тада се и гине.Зато су комесари наредили да се мобилише у збегу све што је способно пушку носити .А тај збег је велики око 90000 душа.Тако је у њега упала и секретарица СКОЈС Анђелија Кнежевић,да тражи способне за војску.Видевши је један сељак узвикну"Бог поживи нашу млађарију "Нека Бога додаде Анђела друже додаде Анђела ,ЈА то незнам одговори сељак само знам да све што видим није само по себи постало".
У Том очају је све могуће.Људи се кат кад забављају нај обичнијим стварима као да их смрт невреба свакога тренутка.Један тако угодан разговор између команданта чете и обичнога партизана региструје Јован Зец.
Док се командант Лазар повлачио према Прусцима угледа га Рајко. Женим се-довикну Рајко.Одакле упита Лазар.Непитај тако је Бог одредио ,додаде Рајко.Какав Бог.Нема ,Бога одврати командир.То каже комесар а ја њему неверујем и неволим га,славе ми рече Рајко.Непомињи славу Рајко партизан си .Партизан јесам а ја у борбу нисам кренуо да би своју славу заборавио .Ја сам у борбу пошао да би се светио усташама љутито додаде Рајко.Ако комесара још једном поменеш знај да ћеш самном имати посла.Уреду команданте ,комесар је у чети да пуца у тебе а не у непријатеља славе ми додаде Рајко и заврши.
Овакве и слићне сцене где се губи свака контрола нерава и у којима човек постаје човек ,мењајућо се још више драматизују.А има и жена којима нерви попуштају и губе сваку контролу .Њих комунисти убијају тајно од народа .Али свет инстиктивно осећа то и вести се веома брзо шире по збегу .Ово је унело немир у народу јер се знало да се то свакоме од њих може догодити .А што је још горе такав свет слабих живаца кажњава се смрћу као паничари .Међутим нико већи паничар тих дана није био од самих комесара,па и читавог старекомандног кадра ..Када је дара превршила меру онда је старина Новак Бабић запита свога сина Лазара"Командире каква је судбина народа?"Младен Ољача и тај случај бележи".
"Новак тражи од свога сина истину ма била најцрња.А не сталним лагањем како су партизани ту и тамо разбили непријатеља,који је у повлачењу.Тога и сличнога народа био пресит јер су страдања била велика и неиздржива .И кад се ситуација још више погоршала а партизани се почели дошаптавати за скривање у јазавичаве рупе,нешто око 1300 се наоружана секирама ,пушкама и штаповима па пође у сусрет непријатељу од њих у животу је остало свега око 50.Те јадне жене су штитиле своју децу.Нишу више могли гледати тај очај.Ужасни су то били тренуци и у очају се тражи смрт као једини излаз.
Месец јуни се примицао својем крају.Данима и недељама је овај народ живео у страху и глади и жеђи. А сваки прохујали дан остављао је за собом пустош и смрт .И што се дуже живело у овоме котлу пакла то су се брегови и долине Козаре све више натапале крвљу невиних жена и деце.Готово читава ова прашума постала је велика гробница недужнога народа за који нико није био одговорам.Свет је натеран силом бајонета партизанских у овај пакао и остављен на милост оних који једу деција срца .
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ПОКУШАЈ ПРОБОЈА РАДИ ОСЛОБАЂАЊА ОПСАДЕ НА КОЗАРИ
Под притиском огорченога народа који је видно изражавао сумњу у исправност вотства ,а и говорио да је све ово издаја ,комунисти се одлучују на пробој обруча.Ово им није било лако применити од стране непријатеља ,јер је обруч био врло узак и тиме врло чврст од стране непријатеља.Комунисти су се одлучили на овај корак кад су се и жене на своју руку пошле у напад да би одбраниле своју децу.Они су се плашили да тиме могу изгубити контролу над народом , већ и своје животе.
У доношењу одлука за пробој обруча учествовали су: командир одреда Обрад Штишовић,заменик командира Јосип Мађар Шоша,секретар ОК, КПЈ за Козару Бранко Бабич-Словенац,шеф санитета Ржехак Алберт ,Загрепчанин командант ударнога батаљона Бранко Шипка и секретар СКОЈА за Козару Владимир Немет,загребачки загребачки скојевац.У пробоју су учествовали први батаљон и Ударни батаљон.Налог за пробој је уследио тек онда кад је непријатељ заузео Козарачки камен и налазио се надомак саме Мраковице сто значи у последњем моменту .
Одлука за продор пала је у самој журби да се изврши ноћу 3-4 јула правцем Јеловац-Југовић Брег-Јутрогуста-Градина-Крива Река -Каран.По записима Младена Ољаче,из обруча се пробијало неколико стотина бораца из првога ударнога батаљона,док Друга,Трћа и Четврти батаљон нису стигли на време ,те нису ни узели учешћа у пробоју.Другога дана између 4-5 јула када је напад поновљен пробиле су се само неке групице ових батаљона док је остатак изгинуо,заробљен или се повуко назад у обруч.На Јеловачком правцу де се успело ослабити непријатељски обруч извукао се и део народа али не тако много.Зашто се пробој није извршио за време широкога обруча,комунисти неговоре.Зна се да би се тада сигурно успело а народ спасао,а што комунисти нису хтели.Исто тако комунисти неговоре сто суседни одреди нису помогли овај пробој.Партизани су подилазили непријатељским положајевима доста лакомислено и неопрезно што је омогућило усташама да јави позадини за тенкове .А како су се партизани провели прича Узеир Зубовић-Ленбика:
"Уследило је наређење пробијање обруча у правцу Приедора.Али нисмо успели.Никад нисам знао ко је наредио повлачење и наш повратак на Козару.У току повлачења сустигли смо се са борцима који су нас питали који су нас питали ко је наредио повлачење,али нисмо знали да одговоримо,јер ни сами нисмо знали.Повлачио сам се са својом десетином.Непријатељ је тукао жестоком ватром,јер нас је пуштио да што ближе приђемо.Неки су се борци почели молити Богу:"
Колике су велике партизанске жртве биле при покушају продора а делимичнога успеха подвлачи и Јован Зец.
Према нашим накнадним проценама смо изгубили више бораца него за време трајања офанзиве на Козари.На пример први батаљон нам је ушао у офанзиву са 550 бораца.За време офанзивге са мобилизациом нарасто је до 1 000 бораца а из обруча је изашло 500 људи".
БЕДНИ КРАЈ
После вишенедељног потуцања по Козари и покрета напред-назад сами комунист су отворено морали признати народу,а и својим борцима партизанима да више нема било каквог изгледа за пробој и спас.Уосталом и овај део комунистичкога руковотства који је са одредима остао у обручу,био је играчка неке веће мрачне силе,жртвован је за неке више планове.То је изашло из уста заменика команданта одреда Јосипа Мажара-Шоше.после договора са Николом Павловићем,кад каже." Другови одред више непостоји,јер нема било каквих услова за то.Морамо се разбити у групице од 3 до 5 бораца и спасавати се.Нема ништа све је готово.Нећемо дочекати слободу о којој смо толико сањали.Тако говори тај легендарни Шоша који пре тога врбујући младе о легендарној смрти српске младости.А сада када је све спаљено и много народа побијено ,тај исти Шоша се увлачи у јазавчеву рупу коју су његови борци проширили и снабдели са много хране и ракије ,покривају рупу поклопцем а преко њега стављају цепанице како га непријатељ неби открио.Ето тако је већ опевани Шоша пркосио и пево о безумљу смелих".
Партизани закопавају оружље и муницију,бацају са себе комаде униформе и са мртвих скидају цивилна одела и облаче их ,па потом траже склониште:надајући се да ако их и непријатељ пронађе третира ће их као цивиле и поштедети им животе.А кад је офанзива прохујала ти борци су се извлачилу из склоништа под земљом .Тако у свом запису говори Вељко Стојановић.А Млађо Станић је оставио трага како су се ти борци после офанзиве опет окупљали " На месту где смо се одлучили логоровати после офанзиве направили смо производну бараке. Свакодневно су долазили борци који су се крили за време офанзиве .На Илиндан 2.8.1942.год. одржали смо са преживелим борцима и народом збор.Све што је остало живо дошло је на збор .Могуће да је било 200 присутних.донели смо храну и пиће .Завладало је право народно весеље и расположење Кад смо се одморили наредио сам да се испали неколико плотуна ради наше победе над непријатељем у офанзиви".
Да се овде неради о смрти близу 100 000 душа човек би могао помислити да се спанић исмејава сам себи и групи бораца кад говори о прослави победе .Али није он усамљен са таквим лудостима .И партија је мобилисала све своје пеживеле да цео овај случај буде што "свечанији" да би се прославила победа над непријатељем.
Каква је пак то била победа сликовито говори комунистички писац Младен Ољача и ту лакрдију овако приказује:
"Шестог јула из шуме су пристизали заробљеници са падина Козаре .Партизана више није било .Пресвукли су се у цивиле и измешали су се са народом .Сви су били оборених глава покуњени и изнемогли.
Ето шта смо дочекали Некад незадрживи и орни спали смо на шачицу шумских разбојника .Одред се растурио.Нема штаба нема одреда нема Шоле,нема Окружнога комитета ни друга Словенца.Од силне војске Младенове од близу 4.000 бораца остало је само неколико четица ,али ни оне нису читаве нити су заједно:лутају шумама десетковане и осакаћене и неспособне за борбу .Чак су и подељене .Једна се група преко цесте пребацила назад у Козару а друга нестала без трага .А на Козари су се налазили нај различитији људи готово из свих покрајна наше земље : Обрад из Србије,Чоче из Црне Горе,Словенац из Истре,Ивица из Загреба,,Шоша из Бања Луке,поред других,Младен Осман,Иван,Самуило,Владимир Немет,Рифко Кабиљо,Витко Витерхаимер,Скендер Куленовић.
Кад су се партизани прикупили нису се старали о народу ,нити су питали шта је са њим већ су извршили мобилизацију ,а потом су организовали пету ударну бригаду од неколико стотина људи .Ту мобилизацију су вршили од неколико групица преживелих људи свих узраста који нису пали у руке непријатељу.У свом прикупљању су гледали како немачки авиони бонбардују једну четничку јединицу.О томе је оставио трага Јоцо Маријановић:"нешто даље од нас код школе ка Мањачи ,налазила се четничка формација ,коју су немачки авиони бонбардовали.Пратили смо оба бонбардовања, са наших положаја и смејали се на рачун четника.
Под притиском огорченога народа који је видно изражавао сумњу у исправност вотства ,а и говорио да је све ово издаја ,комунисти се одлучују на пробој обруча.Ово им није било лако применити од стране непријатеља ,јер је обруч био врло узак и тиме врло чврст од стране непријатеља.Комунисти су се одлучили на овај корак кад су се и жене на своју руку пошле у напад да би одбраниле своју децу.Они су се плашили да тиме могу изгубити контролу над народом , већ и своје животе.
У доношењу одлука за пробој обруча учествовали су: командир одреда Обрад Штишовић,заменик командира Јосип Мађар Шоша,секретар ОК, КПЈ за Козару Бранко Бабич-Словенац,шеф санитета Ржехак Алберт ,Загрепчанин командант ударнога батаљона Бранко Шипка и секретар СКОЈА за Козару Владимир Немет,загребачки загребачки скојевац.У пробоју су учествовали први батаљон и Ударни батаљон.Налог за пробој је уследио тек онда кад је непријатељ заузео Козарачки камен и налазио се надомак саме Мраковице сто значи у последњем моменту .
Одлука за продор пала је у самој журби да се изврши ноћу 3-4 јула правцем Јеловац-Југовић Брег-Јутрогуста-Градина-Крива Река -Каран.По записима Младена Ољаче,из обруча се пробијало неколико стотина бораца из првога ударнога батаљона,док Друга,Трћа и Четврти батаљон нису стигли на време ,те нису ни узели учешћа у пробоју.Другога дана између 4-5 јула када је напад поновљен пробиле су се само неке групице ових батаљона док је остатак изгинуо,заробљен или се повуко назад у обруч.На Јеловачком правцу де се успело ослабити непријатељски обруч извукао се и део народа али не тако много.Зашто се пробој није извршио за време широкога обруча,комунисти неговоре.Зна се да би се тада сигурно успело а народ спасао,а што комунисти нису хтели.Исто тако комунисти неговоре сто суседни одреди нису помогли овај пробој.Партизани су подилазили непријатељским положајевима доста лакомислено и неопрезно што је омогућило усташама да јави позадини за тенкове .А како су се партизани провели прича Узеир Зубовић-Ленбика:
"Уследило је наређење пробијање обруча у правцу Приедора.Али нисмо успели.Никад нисам знао ко је наредио повлачење и наш повратак на Козару.У току повлачења сустигли смо се са борцима који су нас питали који су нас питали ко је наредио повлачење,али нисмо знали да одговоримо,јер ни сами нисмо знали.Повлачио сам се са својом десетином.Непријатељ је тукао жестоком ватром,јер нас је пуштио да што ближе приђемо.Неки су се борци почели молити Богу:"
Колике су велике партизанске жртве биле при покушају продора а делимичнога успеха подвлачи и Јован Зец.
Према нашим накнадним проценама смо изгубили више бораца него за време трајања офанзиве на Козари.На пример први батаљон нам је ушао у офанзиву са 550 бораца.За време офанзивге са мобилизациом нарасто је до 1 000 бораца а из обруча је изашло 500 људи".
БЕДНИ КРАЈ
После вишенедељног потуцања по Козари и покрета напред-назад сами комунист су отворено морали признати народу,а и својим борцима партизанима да више нема било каквог изгледа за пробој и спас.Уосталом и овај део комунистичкога руковотства који је са одредима остао у обручу,био је играчка неке веће мрачне силе,жртвован је за неке више планове.То је изашло из уста заменика команданта одреда Јосипа Мажара-Шоше.после договора са Николом Павловићем,кад каже." Другови одред више непостоји,јер нема било каквих услова за то.Морамо се разбити у групице од 3 до 5 бораца и спасавати се.Нема ништа све је готово.Нећемо дочекати слободу о којој смо толико сањали.Тако говори тај легендарни Шоша који пре тога врбујући младе о легендарној смрти српске младости.А сада када је све спаљено и много народа побијено ,тај исти Шоша се увлачи у јазавчеву рупу коју су његови борци проширили и снабдели са много хране и ракије ,покривају рупу поклопцем а преко њега стављају цепанице како га непријатељ неби открио.Ето тако је већ опевани Шоша пркосио и пево о безумљу смелих".
Партизани закопавају оружље и муницију,бацају са себе комаде униформе и са мртвих скидају цивилна одела и облаче их ,па потом траже склониште:надајући се да ако их и непријатељ пронађе третира ће их као цивиле и поштедети им животе.А кад је офанзива прохујала ти борци су се извлачилу из склоништа под земљом .Тако у свом запису говори Вељко Стојановић.А Млађо Станић је оставио трага како су се ти борци после офанзиве опет окупљали " На месту где смо се одлучили логоровати после офанзиве направили смо производну бараке. Свакодневно су долазили борци који су се крили за време офанзиве .На Илиндан 2.8.1942.год. одржали смо са преживелим борцима и народом збор.Све што је остало живо дошло је на збор .Могуће да је било 200 присутних.донели смо храну и пиће .Завладало је право народно весеље и расположење Кад смо се одморили наредио сам да се испали неколико плотуна ради наше победе над непријатељем у офанзиви".
Да се овде неради о смрти близу 100 000 душа човек би могао помислити да се спанић исмејава сам себи и групи бораца кад говори о прослави победе .Али није он усамљен са таквим лудостима .И партија је мобилисала све своје пеживеле да цео овај случај буде што "свечанији" да би се прославила победа над непријатељем.
Каква је пак то била победа сликовито говори комунистички писац Младен Ољача и ту лакрдију овако приказује:
"Шестог јула из шуме су пристизали заробљеници са падина Козаре .Партизана више није било .Пресвукли су се у цивиле и измешали су се са народом .Сви су били оборених глава покуњени и изнемогли.
Ето шта смо дочекали Некад незадрживи и орни спали смо на шачицу шумских разбојника .Одред се растурио.Нема штаба нема одреда нема Шоле,нема Окружнога комитета ни друга Словенца.Од силне војске Младенове од близу 4.000 бораца остало је само неколико четица ,али ни оне нису читаве нити су заједно:лутају шумама десетковане и осакаћене и неспособне за борбу .Чак су и подељене .Једна се група преко цесте пребацила назад у Козару а друга нестала без трага .А на Козари су се налазили нај различитији људи готово из свих покрајна наше земље : Обрад из Србије,Чоче из Црне Горе,Словенац из Истре,Ивица из Загреба,,Шоша из Бања Луке,поред других,Младен Осман,Иван,Самуило,Владимир Немет,Рифко Кабиљо,Витко Витерхаимер,Скендер Куленовић.
Кад су се партизани прикупили нису се старали о народу ,нити су питали шта је са њим већ су извршили мобилизацију ,а потом су организовали пету ударну бригаду од неколико стотина људи .Ту мобилизацију су вршили од неколико групица преживелих људи свих узраста који нису пали у руке непријатељу.У свом прикупљању су гледали како немачки авиони бонбардују једну четничку јединицу.О томе је оставио трага Јоцо Маријановић:"нешто даље од нас код школе ка Мањачи ,налазила се четничка формација ,коју су немачки авиони бонбардовали.Пратили смо оба бонбардовања, са наших положаја и смејали се на рачун четника.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
КОМУНИСТИ И УСТАШЕ ПУНЕ ЈАСЕНОВАЦ СРБИМА
Кад су прохујале Немачке офанзиве на Козари,усташе су из склоништа извлачили скривени народ,сврставали у колоне и терали га северно ка реци Сави,у правцу Јасеновца.Усташе су тај народ наменили људождерима типа Љубе Милоша фра Сотоне и другима,за то одређених.А Немци су водили млађи свет на реад у Немачку.Мало их је стигло до у Немачку а сви остали су нашли починак у логорима стара Градишка,Сајмиште,Јасеновац.Тужна је то била слика.
Из Козарских шума као потоци слевале су се колоне робова :жена,деце,срараца "народних бораца" који се пресвукоше надајући се милости .Неплегледна маса народа сливала се низ Козару,посрћући од изнемоглости,дижући се и опет падајући,док их тако изнурене не би пробили усташки бајонат уз псовку српске мајке .Уосталом тај изнемогли народ је молио да буде убијен јер му је то би9ло лакше него да се мучи.О овој жалосној колони проговорио је и Младен Ољача:
" "а северу према Сави одмицале су поворке.Међу похватанима било је највише жена са децом у наручју,или са колевкана на раменима,Неке су се на путу порађале и ту на путу са дететом умирале :мушкарце су одвајали још на обронцима Козаре .Неке су погубили у житу а друге одводили у Губицу и помлатише их маљевима . На Сави почеше убијања и бацања у воду,уз гласни смех""утуј те за Београд уз бесплатну возну карту.То вам је пропусница за Србију". Нај пре су их ножевима ударали у стомак и у груди а потом их бацали у Сану и Уну",
ИЗЈАВА ПРЕЖИВЕЛИХ О ПОКОЉИМА
Корисно ће бити да се читалац упозна са са моментима трагедије овога ожалошћенога света из уста преживелих.Њихове приче су живе страшне и језиве један од тих је Владимур Димић тад још дете:
Према путу према Босанској Дубици зауставио нас је један непријатељски војник .Позвао је мога оца и псовао му је Српску мајку а интересово се де су му браћа Ђука и Драгутин.Овај непријатељски војник је реко оцу да смо дошли де треба и да се одавде живи нећемо вратити .Ипак убили су ми оца и мајку а бака и нас троје деце смо преживели рат".
Ево како описује Ђуро Иветић,који је такође тада био дете:
"Једнога дана јула 1942,фашисти су нас покупили по селима и повели према Босанској Градишки.Преноћили смо на пољани близу града.Ујутру смо наставили пут.Када смо прешли на другу страну Саве,у Стару Градишку ,дочекале су нас логорске усташе.Пре уласка морали смо предати све личне ствари новац,злато,сатове,папир..Неколико дана касније уследило је одвајање деце од мајки.Из моје породице прво су одвеле моје две старије сестре-Петру и Драгињу.Рекоше им да их воде на присилни рад у Немачку.Одма после тога одвојили су мене,мога брата Васу,сестре Живку и Мару.Тако су од мајке отргнули сву њену децу.Уследило је још једно одвајање сестре су одвојене међу девојчице а брат и ја међу дечаке.У групи нас је било преко 600 деце,углавном из поткозарских села .Ту у логору смо остали у логору до краја новенбра 1942.Становали смо у баракама.Храна је била слаба:репа,бундева и каша од кукурузнога брашна.У посвести ми је остао усташки логорник Анте Врбан.Једнога дана одржао нам је говор пун претњи и погрда.Псовао нам је српску мајку.
"Један од нај упечатљивијих момената био је сусрет са усташом из мога села ,Горњих Подградаца.Био је то Никола Франић.Ишао је у основну школу са мојим старијим братом Васом.Када сам му рекао ко сам хладно ми је рекао да је заклао мога оца .На ножу су били трагови крви .Крајем јула или почетком августа 1942,усташе су довеле у наш логор 250 заробљеника из поткозарских села.Једнога дана почетком новенбра усташе су озвале ову групу и повели ван логора.Све смо их знали јер су из наших села .Били су то голи скелети .Нас неколицина се попела на врх зграде да види де ће са тим људима.Поубијали су их недалеко од зида".
И Стево Вребац био је дете у то доба кад је отеран од куће у непознатом правцу.
"На левој страни пруге Суња-Јасеновац-Новска,недалеко од Церовљана у жељежничкој станици Дубица ,налази се место Предоре.У његовој близини на другој страни жељежничке пруге налази се сабирни логор заробљенога народа са Козаре лета 1942.Десетине хиљада људи проводили су овде неколико дана окружени усташким бајонетима док нису спроведени у логоре Јасеновац,Градишка,Сајмиште.Многи кОзарчани нису ни стигли до ових логора већ су стрељани поред својих породица у шумама села Предоре.Многе жене су гледале беспомоћно како им стрељају мужеве"Заједно са осталим народом поткозарских села и моја породица је стигла у заробљеништво,у Босанску Дубицу.
Додељен сам породици Ивице Михаљевића да чувам стоку.Једнога дана прешао сам жељежночку пругу код станице код Церовљана.Обезнадио сам се кад у једној ували гомиле стрелљаних људи.Лежали су један преко других .Сви су били у крви.Нису се могли препознати.Било их је веома много као да су дрва избацчена из кола.Сви су били из Поткозарја.Сељаци Предобре причали су да су у шуми званој Гај,недалеко од куће Стевана Дмитровића побили преко 900 Козарчана.Лежали су неколико дана,потом покопани у заједничку гробницу,на ивици шуме у Предорама.
И Миодрад Вигњевић описује стравичне моменте покоља на ушћу Уне у у Саву у селу Градина где постоји највећа гробница жртава Другога светскога рата.Градина је нај истакнутије поткозарско село ка непријатељу ,а припадало је општини Босанска Дубица.Ту је 1942.год. у српско-православној цркви у Драксенићу почињен велики Покољ Срба .У Градинама има 22 гробнице површина сваке гробнице износи 2.408м.Укупна површина гробља је 14500 м а припада Јасеновцу.Приликом откопавања гробља установљено је да је на једном квадратном метру било седамнаест жртава,стављене су у гробницу успревно свима су биле лобање биле разбијене маљем.
Сима Котур улогораç у Јасеновцу,поред осталог додаје:
"Јасеновац,логор 3-Ц/У бараци од чамових дасака био је Бранко Босанац,предратни уëитељ основне школе код манастира Моштаница.Дотеран је овде међу првима још 1941.год. Усташе су му наредиле да води евиденцију логораша бараке 3-ц .Данима је седео у логору и писао тачније мучио се гледајући шта се ради у логору.Свако вече је предавао дежурном усташи дебели списак.Спавао је са нама у бараци .Причао нам је о логорским патњама .Тешко му је било пописивати његове бивше ученике.А таквих је било на смрт доста осуђених.
Љубо Врањеш такође заробљеник са Козаре,додаје"Било је то повише Марковићевца .Заробили су нас Немци и усташе Усташе су хтели да нас побију али Немци то нису дозволили .Повели су нас Драгељима.Ту су нас прихватиле друге усташе и спровеле у логор Стару Градишку.
"Било је почетком 1945.год..Баш туда је из правца Окучана Рајића,и Медара дотерана је група жена и деце.Једна жена је држала дете на грудима ,старо шест месеци.Љубо Милош је узео дете и почео је говорити како је лепо.Онда је командовао Анти Врбану:Готовс,који је издвојио мајку а дете је бацио на бајонет".
Кад су прохујале Немачке офанзиве на Козари,усташе су из склоништа извлачили скривени народ,сврставали у колоне и терали га северно ка реци Сави,у правцу Јасеновца.Усташе су тај народ наменили људождерима типа Љубе Милоша фра Сотоне и другима,за то одређених.А Немци су водили млађи свет на реад у Немачку.Мало их је стигло до у Немачку а сви остали су нашли починак у логорима стара Градишка,Сајмиште,Јасеновац.Тужна је то била слика.
Из Козарских шума као потоци слевале су се колоне робова :жена,деце,срараца "народних бораца" који се пресвукоше надајући се милости .Неплегледна маса народа сливала се низ Козару,посрћући од изнемоглости,дижући се и опет падајући,док их тако изнурене не би пробили усташки бајонат уз псовку српске мајке .Уосталом тај изнемогли народ је молио да буде убијен јер му је то би9ло лакше него да се мучи.О овој жалосној колони проговорио је и Младен Ољача:
" "а северу према Сави одмицале су поворке.Међу похватанима било је највише жена са децом у наручју,или са колевкана на раменима,Неке су се на путу порађале и ту на путу са дететом умирале :мушкарце су одвајали још на обронцима Козаре .Неке су погубили у житу а друге одводили у Губицу и помлатише их маљевима . На Сави почеше убијања и бацања у воду,уз гласни смех""утуј те за Београд уз бесплатну возну карту.То вам је пропусница за Србију". Нај пре су их ножевима ударали у стомак и у груди а потом их бацали у Сану и Уну",
ИЗЈАВА ПРЕЖИВЕЛИХ О ПОКОЉИМА
Корисно ће бити да се читалац упозна са са моментима трагедије овога ожалошћенога света из уста преживелих.Њихове приче су живе страшне и језиве један од тих је Владимур Димић тад још дете:
Према путу према Босанској Дубици зауставио нас је један непријатељски војник .Позвао је мога оца и псовао му је Српску мајку а интересово се де су му браћа Ђука и Драгутин.Овај непријатељски војник је реко оцу да смо дошли де треба и да се одавде живи нећемо вратити .Ипак убили су ми оца и мајку а бака и нас троје деце смо преживели рат".
Ево како описује Ђуро Иветић,који је такође тада био дете:
"Једнога дана јула 1942,фашисти су нас покупили по селима и повели према Босанској Градишки.Преноћили смо на пољани близу града.Ујутру смо наставили пут.Када смо прешли на другу страну Саве,у Стару Градишку ,дочекале су нас логорске усташе.Пре уласка морали смо предати све личне ствари новац,злато,сатове,папир..Неколико дана касније уследило је одвајање деце од мајки.Из моје породице прво су одвеле моје две старије сестре-Петру и Драгињу.Рекоше им да их воде на присилни рад у Немачку.Одма после тога одвојили су мене,мога брата Васу,сестре Живку и Мару.Тако су од мајке отргнули сву њену децу.Уследило је још једно одвајање сестре су одвојене међу девојчице а брат и ја међу дечаке.У групи нас је било преко 600 деце,углавном из поткозарских села .Ту у логору смо остали у логору до краја новенбра 1942.Становали смо у баракама.Храна је била слаба:репа,бундева и каша од кукурузнога брашна.У посвести ми је остао усташки логорник Анте Врбан.Једнога дана одржао нам је говор пун претњи и погрда.Псовао нам је српску мајку.
"Један од нај упечатљивијих момената био је сусрет са усташом из мога села ,Горњих Подградаца.Био је то Никола Франић.Ишао је у основну школу са мојим старијим братом Васом.Када сам му рекао ко сам хладно ми је рекао да је заклао мога оца .На ножу су били трагови крви .Крајем јула или почетком августа 1942,усташе су довеле у наш логор 250 заробљеника из поткозарских села.Једнога дана почетком новенбра усташе су озвале ову групу и повели ван логора.Све смо их знали јер су из наших села .Били су то голи скелети .Нас неколицина се попела на врх зграде да види де ће са тим људима.Поубијали су их недалеко од зида".
И Стево Вребац био је дете у то доба кад је отеран од куће у непознатом правцу.
"На левој страни пруге Суња-Јасеновац-Новска,недалеко од Церовљана у жељежничкој станици Дубица ,налази се место Предоре.У његовој близини на другој страни жељежничке пруге налази се сабирни логор заробљенога народа са Козаре лета 1942.Десетине хиљада људи проводили су овде неколико дана окружени усташким бајонетима док нису спроведени у логоре Јасеновац,Градишка,Сајмиште.Многи кОзарчани нису ни стигли до ових логора већ су стрељани поред својих породица у шумама села Предоре.Многе жене су гледале беспомоћно како им стрељају мужеве"Заједно са осталим народом поткозарских села и моја породица је стигла у заробљеништво,у Босанску Дубицу.
Додељен сам породици Ивице Михаљевића да чувам стоку.Једнога дана прешао сам жељежночку пругу код станице код Церовљана.Обезнадио сам се кад у једној ували гомиле стрелљаних људи.Лежали су један преко других .Сви су били у крви.Нису се могли препознати.Било их је веома много као да су дрва избацчена из кола.Сви су били из Поткозарја.Сељаци Предобре причали су да су у шуми званој Гај,недалеко од куће Стевана Дмитровића побили преко 900 Козарчана.Лежали су неколико дана,потом покопани у заједничку гробницу,на ивици шуме у Предорама.
И Миодрад Вигњевић описује стравичне моменте покоља на ушћу Уне у у Саву у селу Градина где постоји највећа гробница жртава Другога светскога рата.Градина је нај истакнутије поткозарско село ка непријатељу ,а припадало је општини Босанска Дубица.Ту је 1942.год. у српско-православној цркви у Драксенићу почињен велики Покољ Срба .У Градинама има 22 гробнице површина сваке гробнице износи 2.408м.Укупна површина гробља је 14500 м а припада Јасеновцу.Приликом откопавања гробља установљено је да је на једном квадратном метру било седамнаест жртава,стављене су у гробницу успревно свима су биле лобање биле разбијене маљем.
Сима Котур улогораç у Јасеновцу,поред осталог додаје:
"Јасеновац,логор 3-Ц/У бараци од чамових дасака био је Бранко Босанац,предратни уëитељ основне школе код манастира Моштаница.Дотеран је овде међу првима још 1941.год. Усташе су му наредиле да води евиденцију логораша бараке 3-ц .Данима је седео у логору и писао тачније мучио се гледајући шта се ради у логору.Свако вече је предавао дежурном усташи дебели списак.Спавао је са нама у бараци .Причао нам је о логорским патњама .Тешко му је било пописивати његове бивше ученике.А таквих је било на смрт доста осуђених.
Љубо Врањеш такође заробљеник са Козаре,додаје"Било је то повише Марковићевца .Заробили су нас Немци и усташе Усташе су хтели да нас побију али Немци то нису дозволили .Повели су нас Драгељима.Ту су нас прихватиле друге усташе и спровеле у логор Стару Градишку.
"Било је почетком 1945.год..Баш туда је из правца Окучана Рајића,и Медара дотерана је група жена и деце.Једна жена је држала дете на грудима ,старо шест месеци.Љубо Милош је узео дете и почео је говорити како је лепо.Онда је командовао Анти Врбану:Готовс,који је издвојио мајку а дете је бацио на бајонет".
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Милена Петровић-Дакић је такође била у поворци мученица од од Козаре до Јасеновца,потом до Славонске Пожеге"Логори за клање Срба били су препуни света " каже она,"те су нас распоређивали по разним селима славоније.Наравно то је било привремено боравиште док се логор нерастерети.Ово су многе жене и деца искористиле па су се пребацили преко Саве у Босну у свој родни Поткозарски крај.У овим логорима по комунистичким записима више десетина хиљада људи нашло је смрт .Како ти записи говоре дотерано је више од 68 000 душа око 50 000 се није вратило у родни крај.Овоме треба додати и оне хиљаде из Петрове Горе који су такође дотерани у Јасеновац одатле се ни гласник није вратио сви су побијени."
Спуним правом могло би се рећи да су комунисти чаробним речима прикупљали Српски народ "за борбу против усташа"потом их живе предавали тим усташама да их кољу по друмовима,рупама и баракама Јасеновца Старе Градишке,Сајмишта.
Човек се мора питати зашто су комунисти зако нехумано поробљавали српску сиротињу,а потом их слали на усташке кланице !Тако засигурно нераде борци за слободу који воле народ.Ишло је по оној народној :ти кољи а ја ћу ти набављати жртве.
Усташко-комунистички логор јастребашко
Усташко-комунистичка сарадња
Болни су били дани које је преживљавао српски народ Кордуна,Банијеи Босанске Крајине,кроз драму у Петровој Гори и Козари.Та драма је била свесно планирана и срачуната.План су заједнички правили усташе и партизани на челу са Титом и Павелићем,партизанским и усташким поглавником.Зна се да су усташки логори били пуњени српском сиротињом.Наиме Титови партизани су силом бајонета скупљали сиротињу српску и и предавали усташама .Од тога су и Тито и Павелић свако на свој начин имали корист .Наравно Тито је све то прекрио маском борбе против окупатора и "спаса српске сиротиње".
Све оно што се десило српском свету у Петровој Гори и Козари ,као и предавањем у руке усташких зликоваца није било довољно Брозу и његовој комунистичкој дружини.Из тога је по Брозу требало извући још једну велику политичку и војну корист,за себе и свој покрет. На успон на власт..Зна се да је Броз предо Павелића на десетине хиљада српске сиротиње.Сад му је пало на памет да део тога света "опет ослободи"и из тога постигне велики капитал.То је била обична трговина са крвљу и животинама невиних.Зна се да је Броз хтео да се ослободи великога броја Срба у својој зони власти плаше ћи се да ће прићи четницима.А Павелић опет је хтео што више без крви својих усташа побити Србе.А када је то остварено Броз је опет хтео добизи део српске деце из руку усташа ,која ће га као малолетна следити до краја .Овим ће појачати свој фронт сједне стране а опет ће посачати сензацију у иностранству .То би му била дупла корист .Значи ослобођење ове српске деце ма на који начин није било из хуманих побуда,већ из хладне рачунице.
Извршење ове мисије Тито је пренео на ЦККПХ и на ГШХ,јер ће оба центра имати свој удео у томе :први политички и организациони а други искључиво војни.Кад је ЦК КПХ добио налог од Броза шта да се припреми пошло се на посо .Интересантно је како се то брзо приприпремало као да је то већ раније било припремљено..Организациони део ЦК КПХ поверио је проф.Ивану Маринковићу,члану тога комитета.Корисно је при том подвући да је да је Мариновић почетком саме офанзиве био на Козари.На себи својствен начин појављује се у Славонији а потом и на Козари,да би се потом обрео у Загребу у завршним стадијуму Козарачке операције.У осталом нема кутка у Хрватској где где он није умешао своје прсте за време револуције.Нај пре у Горском Котару, у Лици, у Босанској Крајини,Славонији и напослетку у северној Хрватској.Ево како комунисти приказују његове дужности:
"Све је то потекло од илегалног комитета народнога ослобођења у Загребу.Овај комитет се повезује са одговорним надлештвом усташке државе како би се што више деце из разних логора пребацило у један логор који би био прихватилиште за ту децу.И наравно све је функционисало невероватном брзином .На томе је посебно радио проф Мартиновић члан ЦК КПХ за северну Хрватску.Тако је јула 1942 почела једна од нај необичнијих битака у нашем рату.
СТВАРАЊЕ ЛОГОРА ЗА СРПСКУ ДЕЦУ У ЈАСТРЕБАШКОМ
По предлогу Маринковићевом хрватским надлештвима у Загребу са оснивањем једнога логора за децу из свих логора требао је да буде у Јастребашком,југоисточно од Загреба.Овај логор је по предлогу основан већ 12 јула,чим су операције у Козари престале .Мариновић се тад повезује са својом сарадноцом Татјаном Маринчић а преко ње и са другим лицима :Регина Грагме,Анкица Чегмес,и другима.Када је логор у Јастребашком био пун деце из Поткозарја,где су стизала овим редом: 12.7-850 деце,13.7-36,14.7.-750,31.7-850,5.8-800 и 15.8-100,укупно 3386 деце,од новорођенчета до 14 година старости.Маринковић је обавестио ЦК КПХ да је све припремљено за акцију.Овим је мислио да су деца пребачена у логор и да је куцнуо час за њихово ослобађање".
Сад је све прешло у руке главнога штаба Хрватске који који за ову акцију одређује четврту ударну бригаду Хрватске из Кордуна ,за ослобађање српске деце из логора у Јастребашком.Тако је без борбе 26.8. ослобођено 727 деце. Неки ће помислити зашто партизани нису ослободили сву децу када су ту били.Њима и није био тај циљ јер број ослобођене деце није играо никакву улогу.Јер ма колко деце ослободили иста ће ефекат битиу иностранству..Истина у партизанским списима постоји да су усташке снаге за то сазнале и да су оне биле већ у покрету ,те им је било немогуће да сву децу ослободе..У разговору са партизанима који су у тој акцији учествовали све сами Срби од којих је већина 1943 из партизана прешла у четнике,причају да је све ишло глатко а да је стража све то мирно посматрала.
ОДВАЈАЊЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ ОД РОДИТЕЉА
ПОЗНАТО ЈЕ ДА ЈЕ Јула месеца 1942.год. у логоре смрти из Поткозарја било 23 858 српске деце, која су била распоређена у усташким логорима.Како је текла њихова трагедија описује Драгоје Лукић који је био један од млађих ослобођен у Јастребашком, потом као недорасло дете био распоређен у 5 Козарску бригаду.
" Рођен сам у Милошевом Брду.После трагедије у Козари усташе су запалиле село а породице колонама одвеле у логоре Убрзо Стара Градишко логор бр. 3 постаје наш пакао.Ту су нам одузели све и мајкама су одузели децу испод 14 година.Сви старији од 14 год. су отерани према жељежничкој станици Окучане.Мика Мандић из Турјака била је са нама .Она није дала двогодишњег унука Луку,стрељали су их обоје на лицу места.И стојан Цекић из Грбавца није дала сина Марка из руку.и њих су убили пред стројем,Јованка моја стрина као да се није противила кад су јој одузимали пет ћери једну за другом.:Госпаву,Зорку,Драгињу,Стојку и Јелку. Али сина јединца Ђоку ,није дала стрејали су је са њим у загрљају. Убили су нам децу .И тако редом по усташким логорима.
"Формирали су колону деце па и најмлађих који нису знали рећи своје рођено име.И мене су гурнули у једну колону у којој су стајали млади истога узраста,а неки су били и из истога разреда миланевачке школе:Славко Котур,Љубо Даниловић,Рајко Борјановић-и зато ми је било лакше.Усташе су нам рекли да ће мо бити њихови јаничари и потерали су нас уз реку Саву,према Јасеновцу.Замном је осто пригушен јецај мајке.Слика њенога бола за изгубљеном децом никада ми неће исчезнути,она је део мене. Онда су се почели ређати догађаји један за другим,.Из највећег усташкога логора за децу ослобођен сам 26.8 1942 са још 727 дечака и девојчица.У перу Козарачку бригаду ступио и у њој стасао.А кад се рат завршио моје село је било готово пусто.
Када су комунисти 2спасли српску децу" ствар се између комуниста и усташа развијала нормалоно,путем помагања и разумевања.Тако су они радили и пре рата на разарању државе а исто тако и за време рата на растурању југославије,а исто тако и против српског националног покрета под водством Драже Михаиловића..И како је било и за време Петрове Горе и Козаре када су све припремили за брзо ослобађање деце ,било јављено да је завршено.Тих дана је Маринковић у име ЦК КПХ реко у Усташкоме стану у Загребу "Ми смо вам предали неколко стотина тисућа Срба,а за против услугу вам тражимо неколико стотина Српске деце како би повратили поверење Срба у наскоје смо изгубили због вас.
Спуним правом могло би се рећи да су комунисти чаробним речима прикупљали Српски народ "за борбу против усташа"потом их живе предавали тим усташама да их кољу по друмовима,рупама и баракама Јасеновца Старе Градишке,Сајмишта.
Човек се мора питати зашто су комунисти зако нехумано поробљавали српску сиротињу,а потом их слали на усташке кланице !Тако засигурно нераде борци за слободу који воле народ.Ишло је по оној народној :ти кољи а ја ћу ти набављати жртве.
Усташко-комунистички логор јастребашко
Усташко-комунистичка сарадња
Болни су били дани које је преживљавао српски народ Кордуна,Банијеи Босанске Крајине,кроз драму у Петровој Гори и Козари.Та драма је била свесно планирана и срачуната.План су заједнички правили усташе и партизани на челу са Титом и Павелићем,партизанским и усташким поглавником.Зна се да су усташки логори били пуњени српском сиротињом.Наиме Титови партизани су силом бајонета скупљали сиротињу српску и и предавали усташама .Од тога су и Тито и Павелић свако на свој начин имали корист .Наравно Тито је све то прекрио маском борбе против окупатора и "спаса српске сиротиње".
Све оно што се десило српском свету у Петровој Гори и Козари ,као и предавањем у руке усташких зликоваца није било довољно Брозу и његовој комунистичкој дружини.Из тога је по Брозу требало извући још једну велику политичку и војну корист,за себе и свој покрет. На успон на власт..Зна се да је Броз предо Павелића на десетине хиљада српске сиротиње.Сад му је пало на памет да део тога света "опет ослободи"и из тога постигне велики капитал.То је била обична трговина са крвљу и животинама невиних.Зна се да је Броз хтео да се ослободи великога броја Срба у својој зони власти плаше ћи се да ће прићи четницима.А Павелић опет је хтео што више без крви својих усташа побити Србе.А када је то остварено Броз је опет хтео добизи део српске деце из руку усташа ,која ће га као малолетна следити до краја .Овим ће појачати свој фронт сједне стране а опет ће посачати сензацију у иностранству .То би му била дупла корист .Значи ослобођење ове српске деце ма на који начин није било из хуманих побуда,већ из хладне рачунице.
Извршење ове мисије Тито је пренео на ЦККПХ и на ГШХ,јер ће оба центра имати свој удео у томе :први политички и организациони а други искључиво војни.Кад је ЦК КПХ добио налог од Броза шта да се припреми пошло се на посо .Интересантно је како се то брзо приприпремало као да је то већ раније било припремљено..Организациони део ЦК КПХ поверио је проф.Ивану Маринковићу,члану тога комитета.Корисно је при том подвући да је да је Мариновић почетком саме офанзиве био на Козари.На себи својствен начин појављује се у Славонији а потом и на Козари,да би се потом обрео у Загребу у завршним стадијуму Козарачке операције.У осталом нема кутка у Хрватској где где он није умешао своје прсте за време револуције.Нај пре у Горском Котару, у Лици, у Босанској Крајини,Славонији и напослетку у северној Хрватској.Ево како комунисти приказују његове дужности:
"Све је то потекло од илегалног комитета народнога ослобођења у Загребу.Овај комитет се повезује са одговорним надлештвом усташке државе како би се што више деце из разних логора пребацило у један логор који би био прихватилиште за ту децу.И наравно све је функционисало невероватном брзином .На томе је посебно радио проф Мартиновић члан ЦК КПХ за северну Хрватску.Тако је јула 1942 почела једна од нај необичнијих битака у нашем рату.
СТВАРАЊЕ ЛОГОРА ЗА СРПСКУ ДЕЦУ У ЈАСТРЕБАШКОМ
По предлогу Маринковићевом хрватским надлештвима у Загребу са оснивањем једнога логора за децу из свих логора требао је да буде у Јастребашком,југоисточно од Загреба.Овај логор је по предлогу основан већ 12 јула,чим су операције у Козари престале .Мариновић се тад повезује са својом сарадноцом Татјаном Маринчић а преко ње и са другим лицима :Регина Грагме,Анкица Чегмес,и другима.Када је логор у Јастребашком био пун деце из Поткозарја,где су стизала овим редом: 12.7-850 деце,13.7-36,14.7.-750,31.7-850,5.8-800 и 15.8-100,укупно 3386 деце,од новорођенчета до 14 година старости.Маринковић је обавестио ЦК КПХ да је све припремљено за акцију.Овим је мислио да су деца пребачена у логор и да је куцнуо час за њихово ослобађање".
Сад је све прешло у руке главнога штаба Хрватске који који за ову акцију одређује четврту ударну бригаду Хрватске из Кордуна ,за ослобађање српске деце из логора у Јастребашком.Тако је без борбе 26.8. ослобођено 727 деце. Неки ће помислити зашто партизани нису ослободили сву децу када су ту били.Њима и није био тај циљ јер број ослобођене деце није играо никакву улогу.Јер ма колко деце ослободили иста ће ефекат битиу иностранству..Истина у партизанским списима постоји да су усташке снаге за то сазнале и да су оне биле већ у покрету ,те им је било немогуће да сву децу ослободе..У разговору са партизанима који су у тој акцији учествовали све сами Срби од којих је већина 1943 из партизана прешла у четнике,причају да је све ишло глатко а да је стража све то мирно посматрала.
ОДВАЈАЊЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ ОД РОДИТЕЉА
ПОЗНАТО ЈЕ ДА ЈЕ Јула месеца 1942.год. у логоре смрти из Поткозарја било 23 858 српске деце, која су била распоређена у усташким логорима.Како је текла њихова трагедија описује Драгоје Лукић који је био један од млађих ослобођен у Јастребашком, потом као недорасло дете био распоређен у 5 Козарску бригаду.
" Рођен сам у Милошевом Брду.После трагедије у Козари усташе су запалиле село а породице колонама одвеле у логоре Убрзо Стара Градишко логор бр. 3 постаје наш пакао.Ту су нам одузели све и мајкама су одузели децу испод 14 година.Сви старији од 14 год. су отерани према жељежничкој станици Окучане.Мика Мандић из Турјака била је са нама .Она није дала двогодишњег унука Луку,стрељали су их обоје на лицу места.И стојан Цекић из Грбавца није дала сина Марка из руку.и њих су убили пред стројем,Јованка моја стрина као да се није противила кад су јој одузимали пет ћери једну за другом.:Госпаву,Зорку,Драгињу,Стојку и Јелку. Али сина јединца Ђоку ,није дала стрејали су је са њим у загрљају. Убили су нам децу .И тако редом по усташким логорима.
"Формирали су колону деце па и најмлађих који нису знали рећи своје рођено име.И мене су гурнули у једну колону у којој су стајали млади истога узраста,а неки су били и из истога разреда миланевачке школе:Славко Котур,Љубо Даниловић,Рајко Борјановић-и зато ми је било лакше.Усташе су нам рекли да ће мо бити њихови јаничари и потерали су нас уз реку Саву,према Јасеновцу.Замном је осто пригушен јецај мајке.Слика њенога бола за изгубљеном децом никада ми неће исчезнути,она је део мене. Онда су се почели ређати догађаји један за другим,.Из највећег усташкога логора за децу ослобођен сам 26.8 1942 са још 727 дечака и девојчица.У перу Козарачку бригаду ступио и у њој стасао.А кад се рат завршио моје село је било готово пусто.
Када су комунисти 2спасли српску децу" ствар се између комуниста и усташа развијала нормалоно,путем помагања и разумевања.Тако су они радили и пре рата на разарању државе а исто тако и за време рата на растурању југославије,а исто тако и против српског националног покрета под водством Драже Михаиловића..И како је било и за време Петрове Горе и Козаре када су све припремили за брзо ослобађање деце ,било јављено да је завршено.Тих дана је Маринковић у име ЦК КПХ реко у Усташкоме стану у Загребу "Ми смо вам предали неколко стотина тисућа Срба,а за против услугу вам тражимо неколико стотина Српске деце како би повратили поверење Срба у наскоје смо изгубили због вас.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
И наравно све је ишло глатко Маринковић је убијен у Загребу уз помоћ усташа 1943год. јер је био конкурент Хербрангу за место секретара ЦК КПХ.
Већ тада у рату игром љутских животау Кордуну и Босанској Крајини,Броз је доказао своју вештину искоришћавања сваке ситуације за себе и своје друштво,без икаквог осећања морала и човечности.И још више један догађај искористити по неколико пута за исту сврху.И тако је он то радио тада ,у рату,исто је радио и после рата што му је како и његовој дружини донело велику корист.То је истина о логору Јастребарско ,коју су комунисти уз помоћ усташа организовали,а и о ослобођењу српске деце из канђи смрти.О том се догађају много писало у комунистичкој литератури.У туђини у загранигном Српству,је понегде и нешто и речено .Има у овоме случају нешто што ни сам Броз није могао да заташка а то је истина.
Да се том приликом није радило о оснивању о логору Јастребарско из хуманитарних разлога ,како то тврде комунисти има много доказа.Зна се да је Мартиновић у тај логор послао 40 младих часних сестара да помогну тој деци а и оне су знале зашто их шаљу,по комунистичкој литератури.Ипак се поставља питање како су та деца за десетак дана боравка у том логору преполовљена таласом смрти.Комунисти за то терете часну сестру Барту Пулхерију коју су поставиле усташе за шефа логора .Многи ће се питати како је једна часна сестра моћи више учинити него њих четрдесет:Ево како Инво Лонжар,кочијаш описује живот деце:
"Како су деца била слабо храњена ,и спавала у влажним и хладним баракама то су свакодневно умирала .Као кочијаш по наређењу часне сестре Пулхерије Барте,свакодневно сам из барака износио мртву децу и носио их у дворац Ердеди,трпао у једну собу ,де су остајали до навече.Онда су служитељи са Фрањом Иловаром,трпали по десет ако су била мала трпали у сандуке и закопавали у рупе које су биле припремљене.
Знајући ово види се да су ова мала деца била циљ мрачних циљева Броза и друштва.Да то није било у питању онда су ова мала деца могла остати у ранијим логорима са својим родитељима де би их м,ожда мање помрло него у наручју часних сестара.
САРАДЊА И УЛОГА ЦК КПХ И ГШХ У ЗЛОЧИНУ У ПЕТРОВОЈ ГОРИ И КОЗАРИ
Догађаји у Петровој Гори и Козари из 1942 познати као "Непријатељска офанзива"проучавају се као засебна литература комуниста,посебни Петрова Гора а посебно Козара.Ништа међутим није погрешније од тога.Они су једна тема и један догађај,како ратних операција ,тако тако исто и последица проистеклих из тога .А зашто Шсмарица у Банији није доживела сличну драму последица је разборитости,снази карактера једног отреситог Баниског сељака,Василије Гаћеше ,који је био командант те покрајне али није хтео ићи у злочин до краја..Да би цео овај конплекс био што јаснији,корисно је вратити се на узроке ове драме у Кордуну и Босанској Крајини,да би се сагледало веома тешко стање у којему су се нашли комунисти својом сопственом кривицом ,осипањем њихових редова и стварањем четничких јединица.Ту и у том извору стоји почетак целе ове трагедије,које су комунисти покренули радије него слом њиховога покрета,другим речима они су више желели да народ падне у руке усташама него да се бори у четницима.Ту лежи почетак целе ове трагедије ,које су комунисти изабрали радије него слом свога покрета,другим речима они су више волели да тај народ виде мртав од усташа него живе у четницима.То је био хладно смишљен злочин пун цинизма,и поверовати хладној комунистичкој варци било би наивно. Циљ овога написа јесте да се скрене пажња читаоцима и будућим историчарима.
Уосталом ни комунисти ,који одвојено описују тему Петрове Горе и Козаре немогу прећи преко чињеница да су творци овог зла учесници ове трагедије,ЦК КПХ и ГШХ,по одобрењу и налогу лично Тита .Та три актера су творци тога зла ,а што су им усташе прискочиле у помоћ,то је разумљиво.Јер ће похлепно прогутати жртву када јој се оона баци пред разапљену чељуст.Тако је то било и у случају српске сиротиње.
О учешћу нај одговорнијих чланова ЦК КПХ и ГШХ, искључиво о догађајима у Петровој Гори и читалац би могао да свати да је то сватљиво пошто је у нарави усташа да се наслађују пошто је то на терену Хрватске.Али тај исти комитет и тај исти штаб ,појављују се и на Кзари ,преко својих поверљивих људи,а зна се да је Козара припадала Босни и Херцеговини ,де је био и штаб тих покрајна.Па ипак утицаје на те догађаје има Иво Маринковић, а иза његових леђа се појављују Бакарић са Рукавином.Шта више и оперативни штаб за Босанску Крајину ради по директивама поменутих штабова за Хрватску .Да је то тако види се и из комунистичких записа мада бојажљиво .Као нека црвена нит у операцијама у Козари стално се појављује Ива Рукавина,команданта Хрватске и члана ЦК КПХ као и професора Ивана Маринковића,члана ЦК КПХ потом Грге Јанкеза ,Фрање Огулице и других.Они су ти који дају савете за операције ,за повлачење народа на Козару и слично.И кад човек све то зна иста слика се са Петрове Горе појављује на Козари.
Врат мо се у мислима на 1941.год. Тада су ЦК КПХ и ГШХ хтели увући у састав Хрватске и Босанску Крајину.
Ово се видно изражава у деловању Марка Орешковића ,тада политичког комесара Хрватске који је посебну пажњу посветио Босанској Крајини де је он проводио више времена него у Хрватској.И кад је за то сазнао Тито преко ГШБиХ,опоменуо је ГШХ и ЦК КПХ да се имају придржавати одлука у Столицама лета 1941.год.:по питању комитета и оперативних штабова,по покрајнама ,односно по федеративним јединицама.И тада је престало мешање хрватских функционера у прилике у Босанској Крајини.Пола година касније ситуација се изменила на стету комуниста ;лета 1942.год. људи из ЦК КПХ поново се појављују у Босанској Крајини као организатори и инсктруктори .Из записника саветовања ОК КПЈ за Козару у више се махова види помињање Ивана Рукавине команданта Хрватске и његове делатности од пре и за време операција на Козари па се овако приказује.
" Изјава друга Иве члана ЦК КПХ и његова правилна и благовременене оцена, није била запажена код војног руковотства а нити пренесена искуства која је он обелоданио из сличних офанзива на Петровој Гори .Грешка неуважавања мишљења друга Иве сведочи да однос војске и партије није био јединствен и присан":
А име професора Иве Маринковића ,видело се тесно је везано за акције на Козари де је био послат од ЦК КПХ , да изврши припрему,да упуства и у његово име надзире извршење тих упустава .То су комунисти забележили у већ поменутом ОК КПХ; за Козару овако:
"У току офанзиве на Козари и једно време после офанзиве ,су на Козари су боравили проф.Иво Маринковић и Грга Јанкез при штабу одреда ,потом при штабу бригаде ,када је ова организована":
Већ тада у рату игром љутских животау Кордуну и Босанској Крајини,Броз је доказао своју вештину искоришћавања сваке ситуације за себе и своје друштво,без икаквог осећања морала и човечности.И још више један догађај искористити по неколико пута за исту сврху.И тако је он то радио тада ,у рату,исто је радио и после рата што му је како и његовој дружини донело велику корист.То је истина о логору Јастребарско ,коју су комунисти уз помоћ усташа организовали,а и о ослобођењу српске деце из канђи смрти.О том се догађају много писало у комунистичкој литератури.У туђини у загранигном Српству,је понегде и нешто и речено .Има у овоме случају нешто што ни сам Броз није могао да заташка а то је истина.
Да се том приликом није радило о оснивању о логору Јастребарско из хуманитарних разлога ,како то тврде комунисти има много доказа.Зна се да је Мартиновић у тај логор послао 40 младих часних сестара да помогну тој деци а и оне су знале зашто их шаљу,по комунистичкој литератури.Ипак се поставља питање како су та деца за десетак дана боравка у том логору преполовљена таласом смрти.Комунисти за то терете часну сестру Барту Пулхерију коју су поставиле усташе за шефа логора .Многи ће се питати како је једна часна сестра моћи више учинити него њих четрдесет:Ево како Инво Лонжар,кочијаш описује живот деце:
"Како су деца била слабо храњена ,и спавала у влажним и хладним баракама то су свакодневно умирала .Као кочијаш по наређењу часне сестре Пулхерије Барте,свакодневно сам из барака износио мртву децу и носио их у дворац Ердеди,трпао у једну собу ,де су остајали до навече.Онда су служитељи са Фрањом Иловаром,трпали по десет ако су била мала трпали у сандуке и закопавали у рупе које су биле припремљене.
Знајући ово види се да су ова мала деца била циљ мрачних циљева Броза и друштва.Да то није било у питању онда су ова мала деца могла остати у ранијим логорима са својим родитељима де би их м,ожда мање помрло него у наручју часних сестара.
САРАДЊА И УЛОГА ЦК КПХ И ГШХ У ЗЛОЧИНУ У ПЕТРОВОЈ ГОРИ И КОЗАРИ
Догађаји у Петровој Гори и Козари из 1942 познати као "Непријатељска офанзива"проучавају се као засебна литература комуниста,посебни Петрова Гора а посебно Козара.Ништа међутим није погрешније од тога.Они су једна тема и један догађај,како ратних операција ,тако тако исто и последица проистеклих из тога .А зашто Шсмарица у Банији није доживела сличну драму последица је разборитости,снази карактера једног отреситог Баниског сељака,Василије Гаћеше ,који је био командант те покрајне али није хтео ићи у злочин до краја..Да би цео овај конплекс био што јаснији,корисно је вратити се на узроке ове драме у Кордуну и Босанској Крајини,да би се сагледало веома тешко стање у којему су се нашли комунисти својом сопственом кривицом ,осипањем њихових редова и стварањем четничких јединица.Ту и у том извору стоји почетак целе ове трагедије,које су комунисти покренули радије него слом њиховога покрета,другим речима они су више желели да народ падне у руке усташама него да се бори у четницима.Ту лежи почетак целе ове трагедије ,које су комунисти изабрали радије него слом свога покрета,другим речима они су више волели да тај народ виде мртав од усташа него живе у четницима.То је био хладно смишљен злочин пун цинизма,и поверовати хладној комунистичкој варци било би наивно. Циљ овога написа јесте да се скрене пажња читаоцима и будућим историчарима.
Уосталом ни комунисти ,који одвојено описују тему Петрове Горе и Козаре немогу прећи преко чињеница да су творци овог зла учесници ове трагедије,ЦК КПХ и ГШХ,по одобрењу и налогу лично Тита .Та три актера су творци тога зла ,а што су им усташе прискочиле у помоћ,то је разумљиво.Јер ће похлепно прогутати жртву када јој се оона баци пред разапљену чељуст.Тако је то било и у случају српске сиротиње.
О учешћу нај одговорнијих чланова ЦК КПХ и ГШХ, искључиво о догађајима у Петровој Гори и читалац би могао да свати да је то сватљиво пошто је у нарави усташа да се наслађују пошто је то на терену Хрватске.Али тај исти комитет и тај исти штаб ,појављују се и на Кзари ,преко својих поверљивих људи,а зна се да је Козара припадала Босни и Херцеговини ,де је био и штаб тих покрајна.Па ипак утицаје на те догађаје има Иво Маринковић, а иза његових леђа се појављују Бакарић са Рукавином.Шта више и оперативни штаб за Босанску Крајину ради по директивама поменутих штабова за Хрватску .Да је то тако види се и из комунистичких записа мада бојажљиво .Као нека црвена нит у операцијама у Козари стално се појављује Ива Рукавина,команданта Хрватске и члана ЦК КПХ као и професора Ивана Маринковића,члана ЦК КПХ потом Грге Јанкеза ,Фрање Огулице и других.Они су ти који дају савете за операције ,за повлачење народа на Козару и слично.И кад човек све то зна иста слика се са Петрове Горе појављује на Козари.
Врат мо се у мислима на 1941.год. Тада су ЦК КПХ и ГШХ хтели увући у састав Хрватске и Босанску Крајину.
Ово се видно изражава у деловању Марка Орешковића ,тада политичког комесара Хрватске који је посебну пажњу посветио Босанској Крајини де је он проводио више времена него у Хрватској.И кад је за то сазнао Тито преко ГШБиХ,опоменуо је ГШХ и ЦК КПХ да се имају придржавати одлука у Столицама лета 1941.год.:по питању комитета и оперативних штабова,по покрајнама ,односно по федеративним јединицама.И тада је престало мешање хрватских функционера у прилике у Босанској Крајини.Пола година касније ситуација се изменила на стету комуниста ;лета 1942.год. људи из ЦК КПХ поново се појављују у Босанској Крајини као организатори и инсктруктори .Из записника саветовања ОК КПЈ за Козару у више се махова види помињање Ивана Рукавине команданта Хрватске и његове делатности од пре и за време операција на Козари па се овако приказује.
" Изјава друга Иве члана ЦК КПХ и његова правилна и благовременене оцена, није била запажена код војног руковотства а нити пренесена искуства која је он обелоданио из сличних офанзива на Петровој Гори .Грешка неуважавања мишљења друга Иве сведочи да однос војске и партије није био јединствен и присан":
А име професора Иве Маринковића ,видело се тесно је везано за акције на Козари де је био послат од ЦК КПХ , да изврши припрему,да упуства и у његово име надзире извршење тих упустава .То су комунисти забележили у већ поменутом ОК КПХ; за Козару овако:
"У току офанзиве на Козари и једно време после офанзиве ,су на Козари су боравили проф.Иво Маринковић и Грга Јанкез при штабу одреда ,потом при штабу бригаде ,када је ова организована":
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Маринковићева делатност у овоме раздобљу је врло проблематична ,јер се он тих дана појављује ,данас у Козари, сутра у Добоју, а прексутра већ у Загребу или у Славонији ,и опет обратно.Комунисти су то приказали и то је добро али не што су то намерно хтели ,већ им је то као грешка промакло ,чиме су себи направили доста лошу услугу себи.Сами су себе дискредитовали у исправност онога што пишу и што говоре.Да се Маринковић појављује у свим местима види се из онога дела Записника ОК КПЈ;за Козару:
"Прва чета 3 батаљона је непосредно пред офанзиву на Козару учествовала у пребацивању Баниско пролетерске чете на челу са Фрањом Огулинцем за Славонију.Са овом четом требао је да крену Иво Маринковић и Грка Јанкез али су остали у Предору неколико дана.Они су одобравали нашу тактику повлачења на Козару .
Мариновићево померање амо тамо за ондашње ратне прилике из једнога места у друго могло је бити остварено само са сигурним аутом и сигурним документима,да би се несметано мого кретати тад ратним подручјем.
ОД ТРАГЕДИЈЕ ЈЕ ПРАВЉЕН УСПЕХ
Неуспех на Козарикомунисти нису сватили као неку трагедију.Напротив то су славили као успех ,зато су заглупљивали преживеле костуре поткозарских села,као што се већ видело часћавајући се ракиом и храном.Неулазећи у сва комунистичка заглупљивања ,мора се рећи да је Козара тих дана била права драма.Слике њенога тла била су слична ономе у Петровој Гори.О том пуну илустрацију даје Вељко Стојановић:
У првој половини јула кренуо сам за Козару са Бошком Шиљеговићем,чланом ОК КПЈ за Козару.Само што смо прешли јеловачку цесту ,почело је да се осећа заударање љутских лешева,који су били у распадању.Ми их нисмо видели јер су били закопани и под лишћем али смо газили по њима.Негде око 8 часова ујутру стигли смо у долину речице Мељанице.Наилазили смо и овде на лешеве,разбацану опрему и преврнута кола.Кренули смо узводно уз Мљечаницу .Стравични призори ,стравични призори лежали су један преко другог ,људи жена и деца на све стране.Почели смо сумњати да ли се после овога можемо опоравити.Предвече смо стигли у село Поглеђево Цео пут кроз Козару давао је исту стравичну слику".
Козара и Поткозарје не само што су у овој драми опустели са народом ,већ су и економски били упропаштени.Да би сачували за себе оно што се још могло сачувати комунисти су мобилисали преживеле и оформили пету Козарачку бригаду,потом су са њом кренули за подгрмеч.Они нису водили рачуна о рањенима и мртвима да их сахране нити се при том изражава неко љутско сажаљење.Али у исто време они оплакују своје изгубљењене другове и другарице чланове партије .И да неби имали још више губитака свим партицима неређују да крену са Петом Козарачком бригадом за подгрмеч ово потврђује Драгоје Ђурић.
" ОК КПЈ за Козару у сагласности са штабом пете Козарачке бригаде наредио је партиским радницима и комунистима са терена да се укључе у партизанске чете првога батаљона и да крену са њим за Подгрмеч.Циљ ове одлуке је био да се сачува партиски кадар.
ГДЕ ЈЕ ТАДА БИЛО "БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО"
Ово је урађено и по налогу Тита који се тада налазио у околини Подгрмеча,после операције у Козари.У првоме броју листа "Пролетер"издатом после драме на Козари ,Тито је критиково ОК КПЈ за Козару ,због нечувања партискога кадра који није довољно чуван .Тито ту говори како је велики број поштених људи и оданих комуниста изгубљен непотребно и безвредно.Ту он говори о губитку од десетак комуниста а о трагедији неколико десетина хиљада српскога народа ни речи.
За велике страхоте које је тих дана преживео народ Кордуна и Босанске Крајине за време офанзиве криви су комунисти и усташе .Да тих дана на терену није било комуниста и партије сигурно неби било ни покоља .Корисно је при том додати да је у том котлу било веома залосно држање Хрватскога света ,према ономе бедном српском робљу ,десетине хиљада које су у колонама водили у усташке логоре смрти.Врло су се грубо понели без икаквог сажаљења према изгладнелој мајци и деци.Како је то било у Босанској дубици говори Ђоко Мијич.
"На уласку у Босанску Дубицу доживели смо велико изнанеђење .Са прозора кућа поливали су нас врелом водом .Од клучале воде многи су били озбиљно повређени.Стигли смо и пред зграду бившега среза.Кад су се зауставили камиони чули су се повици:"Убите их овде ! Наравно уз тешке увредљиве речи":
О некаквом братству ,о коме су народу и борцима даноноћно говорили народу и борцима даноноћно говорили комесари и теренски радници није било ни говора.Овај народ из колоне смрти у последњим часовима свога живота сагледао је грубу стварност изузев партијаца појединаца али исто тако и своју заблуду.Многи су осетили и увидели да су издани од оних којима су се клели и давали им храну и лежај.
Боље речено дошли су до сазнања да су неговали јуту гују отровницу на свом срцу ,и наравно сад за ту грешку љуто плаћају крвљу и животом а многа су огњишта занавек угашена.
"Прва чета 3 батаљона је непосредно пред офанзиву на Козару учествовала у пребацивању Баниско пролетерске чете на челу са Фрањом Огулинцем за Славонију.Са овом четом требао је да крену Иво Маринковић и Грка Јанкез али су остали у Предору неколико дана.Они су одобравали нашу тактику повлачења на Козару .
Мариновићево померање амо тамо за ондашње ратне прилике из једнога места у друго могло је бити остварено само са сигурним аутом и сигурним документима,да би се несметано мого кретати тад ратним подручјем.
ОД ТРАГЕДИЈЕ ЈЕ ПРАВЉЕН УСПЕХ
Неуспех на Козарикомунисти нису сватили као неку трагедију.Напротив то су славили као успех ,зато су заглупљивали преживеле костуре поткозарских села,као што се већ видело часћавајући се ракиом и храном.Неулазећи у сва комунистичка заглупљивања ,мора се рећи да је Козара тих дана била права драма.Слике њенога тла била су слична ономе у Петровој Гори.О том пуну илустрацију даје Вељко Стојановић:
У првој половини јула кренуо сам за Козару са Бошком Шиљеговићем,чланом ОК КПЈ за Козару.Само што смо прешли јеловачку цесту ,почело је да се осећа заударање љутских лешева,који су били у распадању.Ми их нисмо видели јер су били закопани и под лишћем али смо газили по њима.Негде око 8 часова ујутру стигли смо у долину речице Мељанице.Наилазили смо и овде на лешеве,разбацану опрему и преврнута кола.Кренули смо узводно уз Мљечаницу .Стравични призори ,стравични призори лежали су један преко другог ,људи жена и деца на све стране.Почели смо сумњати да ли се после овога можемо опоравити.Предвече смо стигли у село Поглеђево Цео пут кроз Козару давао је исту стравичну слику".
Козара и Поткозарје не само што су у овој драми опустели са народом ,већ су и економски били упропаштени.Да би сачували за себе оно што се још могло сачувати комунисти су мобилисали преживеле и оформили пету Козарачку бригаду,потом су са њом кренули за подгрмеч.Они нису водили рачуна о рањенима и мртвима да их сахране нити се при том изражава неко љутско сажаљење.Али у исто време они оплакују своје изгубљењене другове и другарице чланове партије .И да неби имали још више губитака свим партицима неређују да крену са Петом Козарачком бригадом за подгрмеч ово потврђује Драгоје Ђурић.
" ОК КПЈ за Козару у сагласности са штабом пете Козарачке бригаде наредио је партиским радницима и комунистима са терена да се укључе у партизанске чете првога батаљона и да крену са њим за Подгрмеч.Циљ ове одлуке је био да се сачува партиски кадар.
ГДЕ ЈЕ ТАДА БИЛО "БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО"
Ово је урађено и по налогу Тита који се тада налазио у околини Подгрмеча,после операције у Козари.У првоме броју листа "Пролетер"издатом после драме на Козари ,Тито је критиково ОК КПЈ за Козару ,због нечувања партискога кадра који није довољно чуван .Тито ту говори како је велики број поштених људи и оданих комуниста изгубљен непотребно и безвредно.Ту он говори о губитку од десетак комуниста а о трагедији неколико десетина хиљада српскога народа ни речи.
За велике страхоте које је тих дана преживео народ Кордуна и Босанске Крајине за време офанзиве криви су комунисти и усташе .Да тих дана на терену није било комуниста и партије сигурно неби било ни покоља .Корисно је при том додати да је у том котлу било веома залосно држање Хрватскога света ,према ономе бедном српском робљу ,десетине хиљада које су у колонама водили у усташке логоре смрти.Врло су се грубо понели без икаквог сажаљења према изгладнелој мајци и деци.Како је то било у Босанској дубици говори Ђоко Мијич.
"На уласку у Босанску Дубицу доживели смо велико изнанеђење .Са прозора кућа поливали су нас врелом водом .Од клучале воде многи су били озбиљно повређени.Стигли смо и пред зграду бившега среза.Кад су се зауставили камиони чули су се повици:"Убите их овде ! Наравно уз тешке увредљиве речи":
О некаквом братству ,о коме су народу и борцима даноноћно говорили народу и борцима даноноћно говорили комесари и теренски радници није било ни говора.Овај народ из колоне смрти у последњим часовима свога живота сагледао је грубу стварност изузев партијаца појединаца али исто тако и своју заблуду.Многи су осетили и увидели да су издани од оних којима су се клели и давали им храну и лежај.
Боље речено дошли су до сазнања да су неговали јуту гују отровницу на свом срцу ,и наравно сад за ту грешку љуто плаћају крвљу и животом а многа су огњишта занавек угашена.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Логори смрти су били препуни,за које Радослав Благојевић,један из те поворке говори "Нигде нема места за нас па ни у логорима .Гоне нас на Церовљане,а оданде у логор Јасеновац.Логори су препуи ,па известан број жена и деце упућују у села Славоније". У ствари ти који су били помиловани смрти нису били ни слободни ни помиловани.већ су чекали да се логори растерете па да их врате ту де им је место.
Тих дана је у Јасеновцу и у суседним логорима било и четничких породица из простора Козаре и суседних места која нису могла бити брањена од четника,јер су њих по сопственом признању нападали комунисти ради уништења То је комунистима било важније него навалити на усташе и ослободити своје на дому.Нису они притицали у помоћ народу на Козари ,као ни у Петровој Гори. У оба случаја како су сами говорили нападали су четнике,који су од места покоља били удаљени 50 км..О сусрету четничких и партизанских породица у логору проговорила је Душанка Драгељ.Да је она тим језиком говорила пре Козарачке драме било би разумљиво јер би се рекло да је била задојена пропагандом али да тако говори сада три ипо деценије после тешко је разумети.А ево како то узгледа.
"Искрцали смо се у Сиску и уз усташку вику и ударање са свих страна повели су нас не према губилишту него ка Сисачкоме логору.Дотерали су нас на једну пољану ограђену жицом на којој је већ била сакупљена велика маса логораша .Сву ову масу делили су у две греупе једну су сачињавале партизанске породице и њих су сачињавали углавном са Козаре а другу су сачињавале четничке породице и за које нисмо знали де су их прикупили и због чега их тако зову.
Када су завршили операције нај пре у Петровој Гори па онда и на Козари, бојиште је посетио поглавник Хрватскр Анте Павелић .Био је у пратњи својих најближих сарадника .У Претровој Гори дошао ју у пуној ратној одори,да се диви подвигу својих оружаних снага и подели одликовања за ратне заслуге.А у Козару је дошо у пратњи Немачког посланика Зигфрида Кашеа,јер су ту учествовале и Немачке оружане снаге.Том приликом је Павелић одликовао своје официре за храброст у операцијама.А ту је разговарао и са једним усташом који је пре рата био у затвору у Сремској Митровици.Павелић га је питао како је било на робији .Тукли су нас свако га дана рече Фрањо .То је било дотле док усташама нишу признали статус политичких заробљеника .Да то је било онда рече Павелић кад сте сарађивали са комунистима .Поглавниче са комунистима смо штрајковали и глађу,а заједно смо иступали и у протестима.Тада су нам комунисти преотели Балета и још неке додаде Павелић.Да поглавниче тада је Балет пре Марушича прешао комунистима.А где је сада тај издајник чујем да је прешао партизанима.
Да тако је и било .Сами комунисти признају да је Павелић лаким језиком објаснио како су се комунисти и усташе утапале једни у друге ,и у посебним моментима били једно те исто.Шиме Бален новинар био је политички комесар штаба за Лику и ако је пре годину дана био усташа .То му није сметало да у партизанима постане комесар.Све је тада било могуће Баленци су постали партизани а Хољевци усташе.
Свему овоме корисно је додати да трећину жртава побијених у логору Јасеновац чине ови невољници из Петрове Горе и Козаре.Комунистички записи тврде да је у Јасеновцу нашло смрт 200 000 душа. Са истим поносом то говоре и усташе .А и савезници богато су наградили Тита творца овога чуда.
Драма у Петровој Гори и Козари бесумње био велики злочин КПЈ .То је била и превелика одговорност пред Богом народом и историјом.Можда ће неко рећи да су усташе клали српски народ а не комунисти .Да и то је тачно ,Питом је потребно рећи да су комунисти били ти у чијој се машти родио овај злочин и који су га покренули .О овоме пишу и комунисти али на свој начин заглупљивању читалаца.А што се мора подвући о том догађају непише Титов први доглавник Ђикас и ако је расшчистио са комунистима .А о томе непише ни Титов биограф Владимир Дедијер,који је остао веран свое доживотном поглавнику Титу.Комунистички записи за Петрову Гору су врли шкрти,док су за Козару врло опширни .То лежи у префињености и снази карактера оних који су вршили надзор над објављивањем.У Хрватској су знали колики је то злочин па су прикривали .У босни је нешто друго тим пре што се штанпао у Београду де се гледало на партиске јурише,а мало се гледа на судбину народа и његова страдања.
Са операцијом у Петровој Гори и Козари Загреб је много постигао.Склапањем Римскога споразума између Италије и Хрватске наговештено да ће Хрватска постати краљевина,као и да ће нова хрватска престоница постати Бања Лука а не Загреб.Међутим између Загреба и Бања Луке и Карловца и Бања Луке цео простор насељавали су Срби до 90%.По гледишту Загреба та етничка слика се морала изменити,нај радикалнијим мерама у корист Хрватске.А то је значило покољем .Зато и није чудо да су простором од Карловца до Бања Луке у Лици,Кордуну,Банији и Босанској Крајини простору познат као мала Србија беснели покољи над Србима као нигде у НДХ.Устанком Срба међутим то је сузбијено касно али не и прекасно.Загреб је очекивао згодну прилику да на неки други начин спроведе свој план у дело.
Кад су се Срби дигли на устанак Загреб је закукао из свог гласа како српски четници као експонент Београда поклаше невини хрватски народ.И тако је мислио да ће дићи Немце и Италијане као туторе Хрвата да помогну хрватским оружаним снагама да помогну у покољу против Срба..И ако су ови тутори Хрвата били веома сурови посебно Немци ,нису се повели посебном трику Павелића ,јер су прозрели паклени план Павелића јер су прозрели план Загреба,а били подобро упућени у ситуацију у Хрватској и у планове хрватске владе.Али оно што није успело са савезницима Хрватске Немцима и Италијанима успело је са добрим делом комунистима Тита.Павелић и Тито су били стари знанци заједно су рушили Југославију пре рата.То су радили и у рату.А и ударајем темеља стварања НДХ заједно су дали свој допринос.То потврђује тајна Титова директива издата крајем марта 1941.год. чланству КПЈ.Лета 1942 Тито је био у великој невољи најурен из Србије и Црне Горе нашао је уточиште у Хрватској.Али 1942 ни ту није нашао мир и безбедност били јако угрожени у такозваној малој Србији.Зато је Титова молба за помоћ код Павелића нашла добар одзив и брзу акцију.Опет су се њих двојица са својим покретима удружила сваки за свој интерес .Све је то крунисано драмом у Петровој Гори и Козари.
Не само да је Радио Слободна Југославија ширио лажи о великој борби Титових партизана у Петровој Гори и Козари против окупатора и домаћих издајника већ је то прихватио и радио ББС из Лондона.У данима недељама и месецима је ширена паклена пропаганда ,и то у највећој трагедији Српскога народа у Кордуну и Босанској Крајини.А наравно ту неистину је прихватила и штанпа савезника,увечћавајући партизанске успехе .Овим је Брозова звезда засијала на политичком хоризонту све јаче.Она је никла из таме и понора као што је ссама била.
Па ипак таква лажна пропаганда дала јој је вештачки сјај ,некако чудније од природне светлости,што је паметним људима и ако малом броју на западу указало на опрез ,а и опомињало их је да сагледају истину.
Трагедија српскога народа у Петровој Гори и Козари ,као и многе друге драме ,пре и после тога широм Југославије да преиспитују сами себе из ових ратних и револуционарних дана ,како би својим радовима дали што објективнију слику,ратних и политичких прилика у овом кутку земљине кугле .А то значи јасну и недвосмислену дефиницију борбе против окупатора и сдруге стране значај хуманости.Та два појма морају бити јасни свакоме писцу још пре него што приђе обради тих ратних дана.Само тако и на тај начин ће се моћи дати објективан приказ те ужасне драме .Ово је потребно утолико пре што је под тим поднебљем вођен грађански рат ,у којем су комунисти ношени великим искуством прошлости,били мајстори у подметању и превари.Истина за вољу и национални фронт генерала Михаиловића својом наивношћу то и помогао.Као пример треба да послужи комунистичка крилатица како их четници нападају,за време борбе против окупатора,иза леђа.Ово се знало да није истина.Напротив све је било обрнуто.Комунисти су били ти који су водили борбу против четника у првом реду а против окупатора у другом.Ово су тако видно приказали и догађаји за време борби у Петровој Гори и Козари као и многи дру моменти пре и после тога .Значи дефиниција борбе против окупатора и хуманост несмеју да пређу границу и да се непретворе у разбојништво.Досад од познатих писаца иностраних пуним правом би се смело рећи да је нај приближнији писац књиге "Патриот или издајник"Давид Мартин у Енглеском издају.
За овј злочин криви су Тито и Павелић,свако на свој начин ,а то значи да за ово зло сноси одговорност КПЈ ,посебно Хрватске ,као хрватски фашисти у усташком руху.А како би лепо и племенито било када би се из та два табора нашао бар један млади интелектуалац који би попут Рудолфа Кремера у Немачкој ,који је у Сарбрикену рекао ""арвари у последњем рату били смо ми"А ми Срби да добро упамтимо и да се чувамо преваре да се још једном не понови драма из 1941-1945.год.
Овај чланак је само бледа воштаница на гробовима расутим ,и незнаним расутим као знак да живе са нама и међу нама а да ће живети тако дуго док буде рода српског.!
МАНЕ ПЕШУТ
ЊЕГОШ СВЕСКА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА
ДЕЦЕНБАР 1980
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17461
Тих дана је у Јасеновцу и у суседним логорима било и четничких породица из простора Козаре и суседних места која нису могла бити брањена од четника,јер су њих по сопственом признању нападали комунисти ради уништења То је комунистима било важније него навалити на усташе и ослободити своје на дому.Нису они притицали у помоћ народу на Козари ,као ни у Петровој Гори. У оба случаја како су сами говорили нападали су четнике,који су од места покоља били удаљени 50 км..О сусрету четничких и партизанских породица у логору проговорила је Душанка Драгељ.Да је она тим језиком говорила пре Козарачке драме било би разумљиво јер би се рекло да је била задојена пропагандом али да тако говори сада три ипо деценије после тешко је разумети.А ево како то узгледа.
"Искрцали смо се у Сиску и уз усташку вику и ударање са свих страна повели су нас не према губилишту него ка Сисачкоме логору.Дотерали су нас на једну пољану ограђену жицом на којој је већ била сакупљена велика маса логораша .Сву ову масу делили су у две греупе једну су сачињавале партизанске породице и њих су сачињавали углавном са Козаре а другу су сачињавале четничке породице и за које нисмо знали де су их прикупили и због чега их тако зову.
Када су завршили операције нај пре у Петровој Гори па онда и на Козари, бојиште је посетио поглавник Хрватскр Анте Павелић .Био је у пратњи својих најближих сарадника .У Претровој Гори дошао ју у пуној ратној одори,да се диви подвигу својих оружаних снага и подели одликовања за ратне заслуге.А у Козару је дошо у пратњи Немачког посланика Зигфрида Кашеа,јер су ту учествовале и Немачке оружане снаге.Том приликом је Павелић одликовао своје официре за храброст у операцијама.А ту је разговарао и са једним усташом који је пре рата био у затвору у Сремској Митровици.Павелић га је питао како је било на робији .Тукли су нас свако га дана рече Фрањо .То је било дотле док усташама нишу признали статус политичких заробљеника .Да то је било онда рече Павелић кад сте сарађивали са комунистима .Поглавниче са комунистима смо штрајковали и глађу,а заједно смо иступали и у протестима.Тада су нам комунисти преотели Балета и још неке додаде Павелић.Да поглавниче тада је Балет пре Марушича прешао комунистима.А где је сада тај издајник чујем да је прешао партизанима.
Да тако је и било .Сами комунисти признају да је Павелић лаким језиком објаснио како су се комунисти и усташе утапале једни у друге ,и у посебним моментима били једно те исто.Шиме Бален новинар био је политички комесар штаба за Лику и ако је пре годину дана био усташа .То му није сметало да у партизанима постане комесар.Све је тада било могуће Баленци су постали партизани а Хољевци усташе.
Свему овоме корисно је додати да трећину жртава побијених у логору Јасеновац чине ови невољници из Петрове Горе и Козаре.Комунистички записи тврде да је у Јасеновцу нашло смрт 200 000 душа. Са истим поносом то говоре и усташе .А и савезници богато су наградили Тита творца овога чуда.
Драма у Петровој Гори и Козари бесумње био велики злочин КПЈ .То је била и превелика одговорност пред Богом народом и историјом.Можда ће неко рећи да су усташе клали српски народ а не комунисти .Да и то је тачно ,Питом је потребно рећи да су комунисти били ти у чијој се машти родио овај злочин и који су га покренули .О овоме пишу и комунисти али на свој начин заглупљивању читалаца.А што се мора подвући о том догађају непише Титов први доглавник Ђикас и ако је расшчистио са комунистима .А о томе непише ни Титов биограф Владимир Дедијер,који је остао веран свое доживотном поглавнику Титу.Комунистички записи за Петрову Гору су врли шкрти,док су за Козару врло опширни .То лежи у префињености и снази карактера оних који су вршили надзор над објављивањем.У Хрватској су знали колики је то злочин па су прикривали .У босни је нешто друго тим пре што се штанпао у Београду де се гледало на партиске јурише,а мало се гледа на судбину народа и његова страдања.
Са операцијом у Петровој Гори и Козари Загреб је много постигао.Склапањем Римскога споразума између Италије и Хрватске наговештено да ће Хрватска постати краљевина,као и да ће нова хрватска престоница постати Бања Лука а не Загреб.Међутим између Загреба и Бања Луке и Карловца и Бања Луке цео простор насељавали су Срби до 90%.По гледишту Загреба та етничка слика се морала изменити,нај радикалнијим мерама у корист Хрватске.А то је значило покољем .Зато и није чудо да су простором од Карловца до Бања Луке у Лици,Кордуну,Банији и Босанској Крајини простору познат као мала Србија беснели покољи над Србима као нигде у НДХ.Устанком Срба међутим то је сузбијено касно али не и прекасно.Загреб је очекивао згодну прилику да на неки други начин спроведе свој план у дело.
Кад су се Срби дигли на устанак Загреб је закукао из свог гласа како српски четници као експонент Београда поклаше невини хрватски народ.И тако је мислио да ће дићи Немце и Италијане као туторе Хрвата да помогну хрватским оружаним снагама да помогну у покољу против Срба..И ако су ови тутори Хрвата били веома сурови посебно Немци ,нису се повели посебном трику Павелића ,јер су прозрели паклени план Павелића јер су прозрели план Загреба,а били подобро упућени у ситуацију у Хрватској и у планове хрватске владе.Али оно што није успело са савезницима Хрватске Немцима и Италијанима успело је са добрим делом комунистима Тита.Павелић и Тито су били стари знанци заједно су рушили Југославију пре рата.То су радили и у рату.А и ударајем темеља стварања НДХ заједно су дали свој допринос.То потврђује тајна Титова директива издата крајем марта 1941.год. чланству КПЈ.Лета 1942 Тито је био у великој невољи најурен из Србије и Црне Горе нашао је уточиште у Хрватској.Али 1942 ни ту није нашао мир и безбедност били јако угрожени у такозваној малој Србији.Зато је Титова молба за помоћ код Павелића нашла добар одзив и брзу акцију.Опет су се њих двојица са својим покретима удружила сваки за свој интерес .Све је то крунисано драмом у Петровој Гори и Козари.
Не само да је Радио Слободна Југославија ширио лажи о великој борби Титових партизана у Петровој Гори и Козари против окупатора и домаћих издајника већ је то прихватио и радио ББС из Лондона.У данима недељама и месецима је ширена паклена пропаганда ,и то у највећој трагедији Српскога народа у Кордуну и Босанској Крајини.А наравно ту неистину је прихватила и штанпа савезника,увечћавајући партизанске успехе .Овим је Брозова звезда засијала на политичком хоризонту све јаче.Она је никла из таме и понора као што је ссама била.
Па ипак таква лажна пропаганда дала јој је вештачки сјај ,некако чудније од природне светлости,што је паметним људима и ако малом броју на западу указало на опрез ,а и опомињало их је да сагледају истину.
Трагедија српскога народа у Петровој Гори и Козари ,као и многе друге драме ,пре и после тога широм Југославије да преиспитују сами себе из ових ратних и револуционарних дана ,како би својим радовима дали што објективнију слику,ратних и политичких прилика у овом кутку земљине кугле .А то значи јасну и недвосмислену дефиницију борбе против окупатора и сдруге стране значај хуманости.Та два појма морају бити јасни свакоме писцу још пре него што приђе обради тих ратних дана.Само тако и на тај начин ће се моћи дати објективан приказ те ужасне драме .Ово је потребно утолико пре што је под тим поднебљем вођен грађански рат ,у којем су комунисти ношени великим искуством прошлости,били мајстори у подметању и превари.Истина за вољу и национални фронт генерала Михаиловића својом наивношћу то и помогао.Као пример треба да послужи комунистичка крилатица како их четници нападају,за време борбе против окупатора,иза леђа.Ово се знало да није истина.Напротив све је било обрнуто.Комунисти су били ти који су водили борбу против четника у првом реду а против окупатора у другом.Ово су тако видно приказали и догађаји за време борби у Петровој Гори и Козари као и многи дру моменти пре и после тога .Значи дефиниција борбе против окупатора и хуманост несмеју да пређу границу и да се непретворе у разбојништво.Досад од познатих писаца иностраних пуним правом би се смело рећи да је нај приближнији писац књиге "Патриот или издајник"Давид Мартин у Енглеском издају.
За овј злочин криви су Тито и Павелић,свако на свој начин ,а то значи да за ово зло сноси одговорност КПЈ ,посебно Хрватске ,као хрватски фашисти у усташком руху.А како би лепо и племенито било када би се из та два табора нашао бар један млади интелектуалац који би попут Рудолфа Кремера у Немачкој ,који је у Сарбрикену рекао ""арвари у последњем рату били смо ми"А ми Срби да добро упамтимо и да се чувамо преваре да се још једном не понови драма из 1941-1945.год.
Овај чланак је само бледа воштаница на гробовима расутим ,и незнаним расутим као знак да живе са нама и међу нама а да ће живети тако дуго док буде рода српског.!
МАНЕ ПЕШУТ
ЊЕГОШ СВЕСКА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА
ДЕЦЕНБАР 1980
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17461
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
sta je ovo postalo filijala web-sajta pogledi?
ima li nesto sto ti sam mozes sklopiti, a da ne budu beskonacni citati nekog cetnivkog fanatika sa pogleda?
sta si vec zaboravio one silne ugovore koje su cetnici potpisali sa NDH ?
ostatak procitaj ovde: http://www.znaci.net/00001/4_14_1_89.htm
Veseli četnik Radoslav Radić. sa 2000 četnika u sklopu Kampfgruppe Westbosnien nemačkog generala majora Friedricha Stahla je sluzio nemcima i franceticevoj crnoj legiji kao tragac. jednako je kriv za pakovanje te sirote dece sa Kozare u logore Jastrebarsko, Jasenova, i Ausvic, isto kao i ustase. To isto cetnicko djubre je 9 jula 1942 , malo vise od dva meseca pre klanja na Kozari, u Banja Luci potpisao sporazum o saradnji sa domobranskim generalom Ivanom Brozovićem, ustaškim stožernikom Mirkom Beljanom te velikim ustaškim županom Petrom Gvozdićem.
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_103.htm
Јесам ли те 5000 пута питао да даш један доказ да су четници имали ишта са масакром на Козари.
Да нећеш можда да пишеш и како су четници на Козари уствари клали Хрвате и како је Јасеновац био заправо четнички логор у коме су убијани Хрвати?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Brate obrisan mu je post kao jos jedan pokusaj spamovanja teme u nemogucnosti da se uhvati u kostac sa svime sto je ovde izneto u vezi komunisticko-ustaske saradnje, koja kao sto znamo datira od mnogo pre rata pa do samog kraja i pojavljuje se u vise oblika....
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
vikipedija 
kakvog li ozbiljnog diskutanta, koji je spreman da pljune na svaku zivu knjigu koja mu ne odgovara, a cije ni korice nije video, a poziva se na vikipediju....pajac
kakvog li ozbiljnog diskutanta, koji je spreman da pljune na svaku zivu knjigu koja mu ne odgovara, a cije ni korice nije video, a poziva se na vikipediju....pajac
Poslednja izmena:
Ja sam puno puta stavio ovde ugovore o saradnji izmedju cetnika i NDH. Da skratimo diskusiju, budi ljubezan pa mi stavi DOKUMENAT, (ugovor, zapisnik), koji potvrdjuje tvoju tezu o saradnji ustasa i partizana. Nemoj mi stavljati prozne radove, i srcedrapteljna dela cetnickih autora.Ukoliko to nisi u stanju, zavrsi ovu temu cetnickog agitpropa.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
tema je tu zar ne?
tvoj problem i jeste sto spamujes temu, a takvi su ti postovi obrisani, jer si u nemogucnosti da se uhvatis u kostac sa svime iznetim....vrlo prosto...
samo ti pusti ljude da izlistaju temu....ja ne brinem...dokaza na pretek, stvar je vrlo jasna
cemu uopste iscudjavanje s tvoje strane....saradnja hrvatskih komunista i ustasa je najnormalnija stvar (potvrdjena iz nebrojeno razlicitih izvora i sve je to lepo izneto na ovoj temi)...i sam si vise puta ovde predstavljao ustaske (citaj hrvatske) stavove pa se i sam mozes predstaviti kao primer toga...
tvoj problem i jeste sto spamujes temu, a takvi su ti postovi obrisani, jer si u nemogucnosti da se uhvatis u kostac sa svime iznetim....vrlo prosto...
samo ti pusti ljude da izlistaju temu....ja ne brinem...dokaza na pretek, stvar je vrlo jasna
cemu uopste iscudjavanje s tvoje strane....saradnja hrvatskih komunista i ustasa je najnormalnija stvar (potvrdjena iz nebrojeno razlicitih izvora i sve je to lepo izneto na ovoj temi)...i sam si vise puta ovde predstavljao ustaske (citaj hrvatske) stavove pa se i sam mozes predstaviti kao primer toga...
Poslednja izmena:
DOKUMENTE , zlato.. imas , ili nemas? imas srecu sto te moderatori podrzavaju....
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
iiiih, na pretek....puna ih tema....i dokumente i sta god volis...i to iz najrazlicitijih izvora predstavljena je saradnja u najrazlicitijim oblicima, koja je pocela deceniju pre rata i trajala do samog kraja....
ipak, meni su najdraza nekako nemacka....sta ti mislis...zlato?
____________
moderatori su ocigledno prepoznali hrvatskog sovinistu, a i kako mislis da te neko ceni posle svih silnih lazi i falsifikata koje si ovde izneo, a Nenad i ja te razotkrili nebrojeno puta
ipak, meni su najdraza nekako nemacka....sta ti mislis...zlato?
____________
moderatori su ocigledno prepoznali hrvatskog sovinistu, a i kako mislis da te neko ceni posle svih silnih lazi i falsifikata koje si ovde izneo, a Nenad i ja te razotkrili nebrojeno puta
Poslednja izmena:
DOKUMENTE, ne politicki pamflet avakumovica....
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
bas to, DOKUMENTA!
T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.
T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.
Poslednja izmena:
