Сарадња комуниста са усташама и Немцима

Alekasandar3:
Pročitao sam mnogo knjiga koje su komunisti krili od naroda i jasno mi je da su četnici slušali ustaške komandante i ustaška naredjenja i radili na istrebljenju srpskog naroda zajedno sa ustašama.
Kliknite za proširenje...

:dash:
Добро, а који је разлог да четници истребљују сопствени народ?
 
A ja sam procitao jedan dokument koji govori da su partizani i Nemci sklopili primirje na dve godine s tim da spoje svoje vojne kapacitete i usmere ih proitv cetnika. Eto, to je dokaz da je Draza bio patriota i jedini pravi vojskovodja koji je stao na celo ustanka slobodoljubivog srpskog naroda protiv omrzntog porobljivaca, a partizani bestidni saradnici s nemackom nacisrtickom soldateskom, a u zapadnim delovima ex kraljevine su saradjivali s Italijanskim fasistima.
 
hogarius:
A ja sam procitao jedan dokument koji govori da su partizani i Nemci sklopili primirje na dve godine s tim da spoje svoje vojne kapacitete i usmere ih proitv cetnika. Eto, to je dokaz da je Draza bio patriota i jedini pravi vojskovodja koji je stao na celo ustanka slobodoljubivog srpskog naroda protiv omrzntog porobljivaca, a partizani bestidni saradnici s nemackom nacisrtickom soldateskom, a u zapadnim delovima ex kraljevine su saradjivali s Italijanskim fasistima.
Kliknite za proširenje...

Italijani su spasili mnogo Srba od ustaša.
 
hogarius:
A ja sam procitao jedan dokument koji govori da su partizani i Nemci sklopili primirje na dve godine s tim da spoje svoje vojne kapacitete i usmere ih proitv cetnika. Eto, to je dokaz da je Draza bio patriota i jedini pravi vojskovodja koji je stao na celo ustanka slobodoljubivog srpskog naroda protiv omrzntog porobljivaca, a partizani bestidni saradnici s nemackom nacisrtickom soldateskom, a u zapadnim delovima ex kraljevine su saradjivali s Italijanskim fasistima.
Kliknite za proširenje...

Jeste to je dokaz :mrgreen:
 
Да је било сарадње у смислу заједничког војног деловања није, али је зато било размене заробљеника и споразума. Сумњам да би се Тито извукао на Неретви, да није послао своју делегацију у Горњи Вакуф, Сарајево и Загреб да преговарају са Немцима и усташама.
 
Major_Pavle_Djurisic:
Да је било сарадње у смислу заједничког војног деловања није, али је зато било размене заробљеника и споразума. Сумњам да би се Тито извукао на Неретви, да није послао своју делегацију у Горњи Вакуф, Сарајево и Загреб да преговарају са Немцима и усташама.
Kliknite za proširenje...
I posle uspesnih pregovora, partizani su dobili municiju novo oruzje i nekoliko ustaskih satnija, kao i pojacanje u ljudstvu od samih Nemaca u borbi protiv patriotskih cetnikih elitnih jedinica.. I samo zahvaljujuci nemackom i italijanskom oruzju i obilnom pomoci u hrani i lekovima, te ustaskim satnijama, partizani su se izvukli iz cetnickog okruzenja. Posto su se partizani sramno povukli, cetnici su nastavili sa zestokim napadima na Nemce i Italijane, a narocito na ustase, ljoticevce i nedicevce.:hahaha:
 
Усташе и комунисти су присно сарађивали и по факултетима широм Краљевине Југославије пре другог светског рата. Оширније о томе у овој књизи:

http://www.scribd.com/doc/20336473/Komunizam-Na-BG-Univerz2940

(Одломак)

...Националисти су били против солидарисања са загребачким студентима прво зато, што ови уопште нису платили школарину, док београдски студенти јесу, те би им она због штрајка пропала; друго зато, што је универзитетска власт запретила да ће у случају штрајка свима студентима без разлике бити укинут по једам семестар а националистима се семестри не губе, јер они раде и уче, док комунисти штрајкују и праве нереде; треће, јер је загребачки штрајк поведен од стране фраковачко-комунистичке групе, што се најбоље види из прогласа "Међуклубског одбора хрватских свеучилиштараца", који је тада издат и у којем се каже: "да су нас српске свиње опљачкале", и "нећемо да дамо ни један пенез српским цинцарима и циганима", као и уз покличе Перчецу, Павелићу и другим убицама Краља Мученика, у аулима Загребачких факултета...
...Јер, како би се иначе могли објаснити стални повици на свакодневним скуповима у аули Загребачког Универзитета: "Доле Југославија", "Живели Перчец и Павелић", "Живео Мијо, Краљ и Поспишил", "Доле Београд" и т.д...


1938 - Сарадња комуниста с једна стране, и разних сепаратиста: македонствујушчих, босанских, франковаца, Мађара и других, с друге стране. Тада се развијају бучне манифестације, зборови, дебатни клубови, књижевне вечери, и остале ненародне манифестације, које треба да заведу наивно јавно мњење.
 
Crveni Vampir:
Po njenim autorima partizani su se sve vreme rata u stvari borili na strani Nemaca i ustasa,:
Kliknite za proširenje...

И данас школе носе имена по партизанима који су сарађивали са Немцима.

Владислав Рибникар главни сарадник Немаца

200px-Ribnikar_Vladislav.jpg


Пошто је у данима југословенског државног слома и окупације
земље, Совјетски Савез био у пријатељским односима са Хитлеровим
Трећим Рајхом, а на основу склопљеног Пакта од 23. августа 1939. го-
дине, комунисти су према Немцима заузели сасвим пријатељско др-
жање. И још више од тога! Отворено су се ставили у службу Немци-
ма. То им је наредила сама Партија. Позната је Окружница број 6. од
5. јуна 1941. године, којом вођство Компартије за Србију наређује
својим члановима, поред осталога, и следеће:
"Сви другови и другарице који говоре немачки, јавиће се одмах
на службу Немцима као тумачи и канцелариске снаге. На тој ду-
жности изводити са највећом прецизношћу инструкције.
Пратити будно активност свих наших непријатеља и све поје-
динце и групе нама противне пријављивати немачкој полицији."
Држећи се ових инструкција, комунисти су се сасвим ставили у
службу окупатору. Стављали су им се и комунисти и комунисткиње.
Први, као чиновници, тумачи, компањони у разним трговачким и цр-
ноберзијанским пословима. Друге, као љубавнице. А сви скупа, до-
стављали су "Гестапоу" (Немачкој тајној полицији) и "Вермахту" (Не-
мачким војним органима) доставе противу водећих и истакнутих на-
ционалиста, проказивали Јевреје, састављали спискове чланова Сло-
боднозидарских ложа, намерно уносећи и имена оних који то нису би-
ли, предавали све то Немцима, те ови - на основу свега тога - вршили
безбројна хапшења.
Владислав Рибникар отворено је ступио у сарадњу с Немцима
чим су ушли у Београд. У заједници са окупатором, Рибникар је осно-
вао "Српско издавачко предузеће", које је штампало дневни лист "Но-
во време", вечерњи лист "Обнову" и недељни илустровани лист "Ко-
ло". Рибникар је био у нарочитом пријатељству с др Хрибовшеком
Бергеом, Хитлеровим аташеом за штампу у Београду. Преко овога ис-
такнутог нацисте, Владислав Рибникар чинио је све што му је наређи-
вала Комунистичка Партија Југославије. И, разуме се, у свему је успе-
вао. Највећи подвиг учинио је Владислав Рибникар, када је заједно са
нацистом др Хрибовшеком Бергеом дочекао у Београду Тита, Гене-
ралног секретара Комунистичке Партије Југославије, који је са изузет-
ном усташком пажњом био доведен до Земуна. А када је, пак, прешао
Саву, онда је са нарочитом благонаклоношћу високог нацистичког но-
винара био допраћен у Ботићеву улицу број 5. на Дедињу, где се нала-
зи Рибникарева вила. Ту је Тито становао за све време свога боравка у
Београду. Ту је, уједно, био и Штаб Централног Комитета Комуни-
стичке Партије Југославије. У овој фамозној вили приређиване су ве-
черинке и пијанке, на којима су редовни гости били виђени чланови
Нацистичке партије (НСДАП) на челу са др Бергеом и комунистичко
вођство на челу са Титом. Ту су се држале и међусобне здравице. То
оргијање на Дедињу трајало је све дотле, док Тито није отишао на та-
козвану "ослобођену територију" у Западну Србију.
Али и после Титовог одласка из Београда, Владислав Рибникар је
увелико наставио своју сарадњу с Немцима. Српска полиција, која је
почела да сумња у Рибникара, била је немоћна да било шта учини, јер
је био под моћном заштитом Гестапоа. И под овом заштитом био је
све дотле, док са целом једном групом комуниста није отишао у Бо-
сну, у Главни комунистички Штаб, снабдевен свим могућим немач-
ким објавама и пропусницама. У комунистичким књигама, тај догађај
забележен је овако:
"30. јуна 1943: на Мајевицу је стигао Влада Рибникар с Мила-
дом Рајтер, Ђорђем Куном, Славком Парентом, Браном Перовић
и још неким друговима из Београда."19
Др Јоже Вилфан био је, најпре, чиновник у немачкој картотеци у
кажњеничким логорима у Бегуњу код Бледа, а затим у Шт. Виду, где
је нацистима увелико проказивао своју браћу Словенце. Доцније, када
су Словенци из ових логора били транспортовани у Србију, дошао је
и Јоже Вилфан, који је успео да се запосли као тумач код немачке
"Крајскоманде" у Нишу. Са тога положаја, кроз пуне две године, Вил-
фан је снабдевао комунисте немачким објавама, које су увелико биле
коришћене у пребацивању комуниста из вароши у шуму и, још више,
у обављању курирске службе између комунистичких одреда. Тек 1943
године, др Јоже Вилфан одлази у IX Партизански корпус, где добија
одговарајући положај, да би, на крају, по успостављању комунистичке
диктатуре, за изванредне заслуге учињене Компартији био постављен
на положај Титовог Генералног секретара, односно његове "Федера-
тивне Народне Републике Југославије".
Кулминацију, пак, комунистичко-хитлеровске сарадње чини рад
инжињера хемије Воје Гавриловића, који је обављао најпрљавије ко-
мунистичко-гестаповске послове.
Инжењер Воја Гавриловић је ступио у Компартију одмах по ње-
ном оснивању, још 1919. године. Као одличан конспиратор, као по-
знавалац неколико страних језика и као добар говорник, Гавриловић
се убрзо истакао у Партији, те га је вођство необично ценило и пове-
равало му најделикатније задатке.
Када је почетком 1921. године Компартија била забрањена, Га-
вриловић бежи у иностранство. Најпре је отишао у Француску, а ода-
тле у Москву, где је завршио специјални курс ГПУ-а, бољшевичке
тајне полиције. У Москви је био представљен и самоме Стаљину и
упознат са водећим функционерима из Коминтерне. Том приликом су
га упознали и са Виљемом Пиком, вођом Немачке Комунистичке пар-
тије, као и с Пиковим помоћником др Лангеом, који је, после преузи-
мања власти у Немачкој од стране Хитлера, постао одушевљени при-
сталица национал-социјализма.
Када су Немци извршили окупацију земље, инг Гавриловић је, на
основу препорука др Лангеа, ступио у везу с немачким капетаном
Крајгером (Kreiger), ађутантом Војног Заповедника Србије фон Шре-
дера (von Schröder). С Крајгером, Гавриловић је направио аранжман,
да као истакнути комунистички функционер ради за немачку обаве-
штајну службу. Као прву услугу за ово, Воја Гавриловић је од Немаца
добио један реквирирани луксузни јеврејски стан у Страхињића Бана
улици број 74. и комесарску управу над једном јеврејском дрогеријом
на Теразијама. Али, пошто је овим немачким предусретљивостима по-
стао доста упадљив, Гавриловић је, убрзо, напустио комесарску упра-
ву над поменутом дрогеријом, те је своју канцеларију организовао у
једном одељењу апотеке познатог београдског комунисте Ђорђа Па-
шића, у улици Краљице Марије.
Одавде је Воја Гавриловић одржавао везе са београдском комуни-
стичком организацијом и са "партизанским" одредима на терену, које
је увелико помагао сваковрсном помоћи. Помоћ је ишла преко апоте-
кара Ђорђа Пашића, који је и сам често одлазио на своје имање у село
Кораћицу, испод Космаја. Ова се помоћ састојала у материјалу, новцу
и другоме.
Српске власти биле су установиле несумњиве везе Воје Гаврило-
вића и са Компартијом Југославије и са Коминтерном, па су га крајем
1943. године ухапсиле. Међутим, на интервенцију највиших немачких
фактора у Србији, пуштен је на слободу. Али, приликом овога хапше-
ња, српске власти су откриле везе немачких политичких и војничких
фактора са самим Титом, које су ишле преко Гавриловића.
Др Воја Гавриловић обављао је акцију присне сарадње између
Немаца и Тита све до почетка августа месеца 1944. године, када су га
четници преко београдског адвоката Рајка Павловића извукли из ње-
говог стана и одвели, најпре, у најближу Команду организације Драже
Михаиловића, у село Врчин код Београда. Одатле је био спроведен на
Равну Гору, где је био осуђен на смрт.
Захваљујући својим везама са истакнутим немачким функционе-
рима, комунисти су успели да створе своју обавештајну мрежу и у са-
мим немачким "Крајскомандатурама" и "Ортскомандатурама", где су
улоге комунистичких обавештача вршили разни "Зондерфирери". Нај-
интересантнији случај, поред низа других, био је у Ваљеву, где је
"Зондерфирер" Јохан Винтер (Johann Winter), у "Крајскомандатури"
обављао најневероватније ствари комунистима. Винтер је ометао рад
органа српске полиције, није дозвољавао да се хапсе комунисти, по-
хапшене пуштао из затвора (чак је исценирао бекство и чувеној Мил-
ки Минић, која је лежала у ваљевском затвору!), преко партиске везе
обавештавао комунисте о свакој евентуалној акцији противу њих, итд.
Винтерова веза са Компартијом била је (а истовремено и љубавница)
Деса "Шпањолка", револуционарка из Шпанског грађанског рата,
доцније жена Мике Радовановића - "Шодера" из Граца (део ваљевске
вароши на десној обали Колубаре). Јохан Винтер учинио је неоцењиве
услуге Компартији Југославије и био је један од највиђенијих наци-
стичко-комунистичких "Зондерфирера" у Србији, обављајући несме-
тано своју улогу за све време окупације, а да му ништа нису могле
учинити српске власти, јер су га највише немачке, и војне и управне
власти, свагда штитиле.
Круна комунистичко-хитлеровске сарадње јесте мисија Титовог
ђенерала Владимира Велебита. Он је под лажним именом "др Петро-
вић" био од стране Тита акредитован као званични представник Вр-
ховног комунистичког Штаба код Хитлеровог Главнокомандујућег ге-
нерала у Загребу Глајзеа фон Хорстанауа (Gleise von Horstenau). Њих
двојица, Хорстенау и Велебит уговарали су чак и заједничку парти-
занско-немачку акцију противу Англоамериканаца у случају њиховог
искрцавања на Јадрану.
 
Poslednja izmena:
U to vreme Bi Bi Si je javljala i nesto sto je bilo istinito ali isto tako kobno po pokusaje Bejlija i Armstronga da dovedu do nekog sporazuma izmedju Mihailovica i Titovih snaga. Tek sto su se Italijani predali, partizani su poceli da objavljuju kako se partizanskoj vojsci pridruzuju pojedine ustaske jedinice u punom broju; tu vest je Bi Bi Si dosledno ponavljala preko svojih emisija za Jugoslaviju. U to vreme Tito je cesto pozivao ustase da mu pridju i ustaske oficire koji bi mu se pridruzili, nagradjivao je visokim polozajima u partizanskoj vojsci. U vecini slucajeva to su bili ljudi koji su u doba nemacke invazije izdali Jugoslaviju, koji su se uz naciste borili na ruskom frontu i koje su odlikovali i Hitler i Pavelic. Medju takvima bio je ustaski vazduhoplovni oficir Franja Pirc, koji je prisao Titu februara 1944 i koji je docnije naimenovan za komandanta Titovog vazduhoplovstva sa cinom djenerala. Drugi cuveni slucaj odnosio se na pukovnika Marka Mesica koji se borio celim putem do Staljingrada gde je sa ostacima hrvatsko-ustaskog odreda bio zarobljen. U zarobljenistvu on i mnogi od njegovih ustaskih drugova ''prevaspitali'' su se i prisli komunistima koji su od njih obrazovali nezavisnu jugoslovensku jedinicu pri Crvenoj armiji. Docnije je naimenovan za komandanta Titove telesne straze, zauzimajuci polozaj bivseg komandanta Kraljeve garde. 93

Sve je to za Mihailovica i njegove pristalice bilo odvratno i potpuno nerazumljivo. Mihailovic nikada nije gubio nadu da ce se posle rata Jugoslavija ponovo vaspostaviti - svoju vojsku je uvek nazivao ''Jugoslovenskom vojskom u Otadzbini''......

Vrbajuci ustase partizani su navodili razlog da je svaki pojedinac koji njima pridje, jedan manje borac na neprijateljskoj strani. Kao povecanje redova boraca takva politika je imala svojih prednosti. Ali je ona znatno podupirala cetnicku optuzbu da se cesto u sukobima sa partizanima u stvari biju sa ustasama pod komandom zloglasnih ustaskih oficira kojima je, iako su ustasku uniformu zamenili partizanskom, glavni cilj bio i ostao rat protiv Srba.

Bi Bi Si je prenosila partizanska saopstenja da su se citave ustaske jedinice prikljucile partizanima, sa namerom da pomognu Titu da za sebe veze sto vise ustasa. Govoreci o jednoj takvoj emisiji Bi Bi Sia, pukovnik Bejli u svojoj poruci od 18 septembra, kaze:

To jasno pokazuje USTASKU nameru da se nadje zaklon kako bi se izbegla odgovornost za zverstav pocinjena NAD SRBIMA [iz] HRVATSKE. Takodje pokazuje TS [Titove] namere da bez obzira kako, poveca svoju snagu i tako na silu nametne svoju vlast. Molim javite da li se gornje sprovodi sa ovlascenjem odobrenjem glavnom Bi El oficira kod PSERDA [?] 94

Bejli i Armstrong su se cesto osvrtali na tu situaciju tokom iducih nekoliko meseci. Da bi sebi olaksali posao, Armstrong je cak predlozio u jednoj poruci, da Bi Bi Si ustase naziva domobranima ili da se prosto drzi naziv ''Hrvati''

Stalno izvitropireni izvestaji Bi Bi Sia o situaciji u Srbiji, njena bestidna pro-partizanska propaganda i stalno ponavljanje kako ustase prilaze partizanskoj vojsci, bacali su britanske oficire za vezu kod Mihailovica u ocajanje. To raspolozenje se dobr ogleda u poruci koju je 30 novembra poslala podmisija ENAMEL iz Homolja:

Toliko smo okruzeni lazima i protivurecnostima, toliko nemamo pouzdanih vesti da smo izgubili veru u sve izuzev u nasu krajnju pobedu u sta se stalno trudimo da SRBE ubedimo. 95
Kliknite za proširenje...


Rodoljub ili izdajnik...Dejvid Martin

93 Za vise pojedinosti i dokumenata o ovim i ostalim bivsim ustaskim oficirima primljenim u partizanske redove videti David Martin, Ally Betreyed, pp 121-26

94 WO 202/131, 18/9/43.

95 WO 202/140, 2/12/43
 
Poslednja izmena:
Drugi cuveni slucaj odnosio se na pukovnika Marka Mesica koji se borio celim putem do Staljingrada gde je sa ostacima hrvatsko-ustaskog odreda bio zarobljen. U zarobljenistvu on i mnogi od njegovih ustaskih drugova ''prevaspitali'' su se i prisli komunistima koji su od njih obrazovali nezavisnu jugoslovensku jedinicu pri Crvenoj armiji. Docnije je naimenovan za komandanta Titove telesne straze, zauzimajuci polozaj bivseg komandanta Kraljeve garde. 93
Kliknite za proširenje...



ajde stavi cuveni dokument o tome...nesto cetnicko, original.....
kakvu je to tito imao "telesnu strazu" ? to je ime jedinice?
 
Poslednja izmena od moderatora:
sabljar:
DZUBRE LAZLJIVO

ajde stavi cuveni dokument o tome...nesto cetnicko, original.....
kakvu je to tito imao "telesnu strazu" ? to je ime jedinice? je li qurcosisacu lazljivi?
Kliknite za proširenje...
Razumem ja kiseli da je istina koja danas izlazi na videlo porazavajuca za komuniste, u smislu sto su pomislili da su je dobro prikrili i unistili sve njene tragove, ali nisu ;)

Izvori su navedeni pa ne vidim u cemu je problem...o tome je ovde pisano vec mnogo tekstova iz najrazlicitijih izvora, ovde je samo potvrda pripadnika saveznickih misija.

93 Za vise pojedinosti i dokumenata o ovim i ostalim bivsim ustaskim oficirima primljenim u partizanske redove videti David Martin, Ally Betreyed, pp 121-26

94 WO 202/131, 18/9/43.

95 WO 202/140, 2/12/43

:D

ps

i krajnje je vreme da naucis razliku izmedju dž, đ, č, ć...kapiram ja da se vi Hrvati nikad niste u potpunosti navikli na ukradeni srpski jezik al majku mu nauci bar kako da lecis frustracije povodom istine koja izlazi na videlo (a to radis ovako, iz nemoci, vredjanjem u stilu tisucljetne kulture...hehehehe)...
 
Poslednja izmena:
sabljar:
imamo samo saradnju cetnika i ustasa ovekovecenu sa brdom fotografija.... i tekstova



ali , cetojke cak ne negiraju to...to je sve "u interesu srba" svaki cetnicki drek koji je klao srbe, koji nisu mislili kao on, je upotrebljavao taj izraz....
Kliknite za proširenje...

pa na zalost nemas dokument sa potpisom cetnika, tako da ovo sto si postavio nikako ne moze biti verodostojno....da li imas neki nemacki izvestaj o tome da se ustase i cetnici zajedno bore protiv partizana....naravno ne..

sporazuma sa NDH je bilo, u cilju da se koliko moze spasi srpski zivalj od totalnog unistenja, ali saradnje sa ustasama nikada...pa to je apsurdno...svaki ustasa bi te ismejao da mu tako nesto i spomenes...zato je saradnja komunista i hrvatskih partizana sa ustasama bila sasvim prirodna stvar i vuce korene jos mnogo pre II sv.rata....pa sve to ima na ovoj temi kiseli, ne znam sta je sporno...:D

Steta sto se namacki izvestaji ne slazu s onim sto zelis da prikazes, al zato jasno govore o partizansko-ustaskoj saradnji protiv cetnika...

четници никада нису сарађивали са усташама. Мада је наводна сарадња четника и усташа опште место комунистичке литературе, о њој дословце не постоји нити један једини документ. Разлог овоме једноставан је: хрватско-муслиманске усташке формације основане су да би убијале Србе, а међу њима и породице четника. Четници су, с друге стране, дигли устанак управо зато да би заштитили своје породице...

Примера ради, у извештају од 13. октобра 1942. године, генерал Фортнер, командант 718. немачке посадне дивизије, о четницима у "Независној Држави Хрватској" пише:
Четници уопште нису за озбиљне противнике узимали хрватске домобране, него су их делимично чак и трпели на својој територији. Насупрот томе, настављали су свим средствима огорчену борбу против усташа...
Споразуми (четника и домобрана - прим. аут) се више не узимају озбиљно. Овде полако али сигурно поново почиње ратно стање између четника и хрватских домобрана. Између четника и усташа није никад ни престајало.3

3 Зборник докумената, том XII, књига 2, 788-789.
Kliknite za proširenje...

ma samo malo logike kiseli je dovoljno da se plitka komunisticka propaganda ismeje, kamoli sve do sad izneto...:)
 
Poslednja izmena:
pa naveden je izvor kiseli (ono sto fali tvojim postovima)...ne vidim u cemu je problem...svako moze da proveri :D

Зборник докумената, том XII, књига 2, 788-789.

steta sto ti znas za postojanje samo 5 tomova...:hahaha:...secas se toga?...:lol:

pa ne znam, nemacki dokumenti kazu da se partizani zajedno sa ustasama bore protiv cetnika...sad, to se malo ne slaze s tim sto pises, zar ne?
 
Poslednja izmena:
:D

Ustasko-partizanska saradnja iz nemackih izvora

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)
Kliknite za proširenje...

:D
 
Довољна су и сама комунистичка документа.

Ево ископираћу из овога шта си већ поставио, Кочо.

Ком. партизанског Бирчанског одреда Михаио Милосављевић Шпанац.

Mislimo da je hitna potreba dolaska brigade, ali ne da se angažuje u borbi protiv ustaša, već protiv Račića i oficira i njihovih žandara.36

(Према Zbornik dokumenata, tom IV, knjiga 4, 69-70).

Tokom povlačenja na zapad, partizani su naišli na ustašku muslimansku miliciju u selu Sekići. Ona ih je "lepo primila", pa je "Tito naredio da se ovom selu pokloni jedan puškomitraljez, kako bi moglo da se bori protiv četnika", piše komunistički istoričar Vladimir Dedijer, nastavljajući:
Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati.48

(Према Dedijer, Dnevnik, tom II, 368-369, 202).

Тито штабу 2. пролетерске дивизије.

Krenite hitno u pravcu Sanyaka i Foče. U Sanyaku, oko Čajniča, četnici se tuku sa muslimanima. Treba četnike likvidirati i mobilisati.102
(Према 102 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 141).

Темпов одговор Ђури Пуцару о покољу 650 Срба у Приједору 12.8.1941.

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe.159

(Према S. Skoko, Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942, knjiga 1, 294).

И за крај класична геноцидна реченица са Мајског заседања.

Српски народ треба највише да испашта за 22 године геноцидне политике његове великоспрпске капиталистичке клике.
(Према Србија у рату и револуцији, 130).
 
The German - Yugoslav Partisan Meetings March 1943 // Josip Broz Tito and the Nazis

Lord David Owen wrote of Milovan Djilas, who died in Belgrade in 1995:

"I knew he was a tough Montenegrin but it did shock me when I discovered many years later that he had negotiated on behalf of Tito's Partisans with the German occupying forces - the very crime for which the royalist Serb Mihailovic had been executed by the Partisans after the war." (Balkan Odyssey, 1995, p.35.)


Walter Roberts, among others, wrote about the meetings that took place between the Partisans and German forces in Yugoslavia. Following are excerpts from his book, Tito, Mihailovich and the Allies.

Tito, Mihailovic And The Allies, 1941-1945

By Walter R. Roberts, 1973

EXCERPT

Part III: 1943 - Civil War

Chapter 5: The Germans and the Partisans Hold Discussions

. . . . As far as the Germans were concerned, the German High Command, regarding the Partisans as rebels and not as combatants, rejected prisoner exchanges, but local German commanders sometimes departed from the rule and occasional prisoner exchanges took place. . . .

Within the framework of negotiating further prisoner exchanges, a meeting was arranged while the Fourth Offensive was still in progress between the commanding general of the German 717th Infantry Division, Lieutenant General Benignus Dippold, and three high-ranking representatives of the Yugoslav Army of National Liberation: Milos Markovic, Vladimir Petrovic and Koca Popovic. Only Popovic, an army commander, used his real name. Markovic was in reality Milovan Djilas, a member of the Politburo of the Central Committee of the CPY, and Petrovic was an alias for Vladimir Velebit, in whose house in Zagreb the radio transmitter was hidden through which the CPY and the Comintern had exchanged messages in 1941.

A German memorandum (n53) states that the German-Partisan conversation took place in Gornji Vakuf (west of Sarajevo) on March 11, 1943, from 9:30 to 11 A.M. . . . During the March discussions, the Partisan delegation stressed that the Partisans saw no reason for fighting the German Army - they added that they fought against German troops only in self-defense - but wished solely to fight the Chetniks; that they were oriented toward the propaganda of the Soviet Union only because they rejected any connection with the British; that they would fight the British should the latter land in Yugoslavia; that they did not intend to capitulate, but inasmuch as they wanted to concentrate on fighting the Chetniks, they wished to suggest respective territories of interest.

The content of this German memorandum of conversation is confirmed by a document which the Partisan delegation left behind and which bears the signatures of the three Partisan emissaries. In it Djilas, Velebit and Popovic proposed not only further prisoner exchanges and German recognition of the right of the Partisans as combatants but, what was more important, the cessation of hostilities between German forces and the Partisans. The three delegates confirmed in writing that the Partisans "regard the Chetniks as their main enemy."

. . . . A few days later, on March 17, the German Minister in Zagreb, Kasche, sent a telegram to Berlin in which, clearly referring to the German-Partisan talks, he reported the possibility "that Tito and supporters will cease to fight against Germany, Italy and Croatia and retire to the Sandzak in order to settle matters with Mihailovic's Chetniks."

Meanwhile in the wake of the discussions between the three high Partisan representatives and Lieutenant General Dippold, further talks were arranged at Zagreb. . . . Velebit and Djilas passed again through the German lines and were brought by a German military plane from Sarajevo to Zagreb on March 25, 1943. There they had talks with Glaise von Horstenau and his staff.

Not having received a reply from Ribbentrop to his message of March 17, Kasche sent another telegram to his Foreign Minister on March 26, 1943, in which he reported that two duly authorized representatives of Tito had arrived in Zagreb for the purpose of discussions with German, Italian and Croatian military representatives. One of them, Kasche said, was Dr. Petrovic, a Croat, and the other a Montenegrin by the name of Markovic These people, he added, again offered to stop fighting if they could be left in peace in the Sandzak. . . .

On March 29, Ribbentrop sent Kasche a telegram in which he prohibited all contact with the Partisans and asked on what Kasche based his optimism. . . .

The discussions between the Partisan representatives and the Germans in Zagreb regarding a possible cessation of hostilities got nowhere, not only because the Partisan proposals were unacceptable to the Germans (n55) but, above all, because Berlin utterly opposed any accommodation with the Partisans. When apprised of the Zagreb contacts, Hitler reportedly said: "One does not negotiate with rebels - rebels must be shot." (n56)

. . . . The fact remains, however, that the Partisans, who labeled Mihailovic and the Chetniks traitors for their accommodation with the enemy, sent two high-ranking officers to the German general in Zagreb with the purpose of arranging a cease-fire, after having declared in writing that their main enemies were the Chetniks and not the occupying Axis forces.

No wonder that there is great sensitivity in Yugoslav Communist circles about that chapter in history. None of the official Yugoslav documents mentions the Velebit-Djilas trip to Zagreb, while every possible Chetnik Axis meeting is duly recorded. [pp 107-112]



Notes:

53. NOKW 1088, Record Group 238, World War II War Crimes.

55. Paul Leverkuehn, German Military Intelligence, p.151.

56. Walter Hagen, Die Geheime Front, p.268.

http://www.generalmihailovich.com/2010/09/german-yugoslav-partisan-meetings-1943.html
 
. . . . The fact remains, however, that the Partisans, who labeled Mihailovic and the Chetniks traitors for their accommodation with the enemy, sent two high-ranking officers to the German general in Zagreb with the purpose of arranging a cease-fire, after having declared in writing that their main enemies were the Chetniks and not the occupying Axis forces.

No wonder that there is great sensitivity in Yugoslav Communist circles about that chapter in history. None of the official Yugoslav documents mentions the Velebit-Djilas trip to Zagreb, while every possible Chetnik Axis meeting is duly recorded. [pp 107-112]
Kliknite za proširenje...

1.martovski pregovori sa nemcima su pregovori o razmeni zarobljenika, i priznavanju partizana kao zaracene strane
2. partizani nisu od nemaca trazili nikakav ratni materijal, niti su se stavljali pod njihovu takticku komandu
3.nema u tim pregovorima nikakve kolaboracije sa nemcima. izjava da su cetnici njihovi neprijatelji, i da ce se boriti protiv engleza, ukoliko to bude potrebno nije nikakvi znak kolaboracije. nije receno da ce se staviti pod nemacku komandu , kao cetnici, koji su bili pod talijanskom, nemackom, i ustaskom komandom, kada im je odgovaralo, lecili se u nemackim bolnicama,primali plate od okupatora

Delegacija izjavljuje da oni predstavljaju potpuno samostalan i nezavisan nacionalni pokret. U propagandi se pozivaju na sovjetsku Rusiju jer ne žele da imaju nikakvu vezu sa Londonom.
Delegaciji je poznato da Italijani favorizuju četnike i da ih snabdevaju naoružanjem. Četnici su u poslednje vreme jako ojačali i predstavljaju u stvari samo organe izbegličke vlade u Londonu i spremni su da u svakom momentu izvršavaju njena naređenja. Narodnooslobodi-lačka vojska bi, međutim, vodila borbu i protiv Engleza ukoliko bi se oni ovde iskrcali. Četnici, naprotiv, ne bi jer oni samo i čekaju na tu priliku, imaju sa Englezima radio-vezu, primaju kurire, a sve to uz prećutni pristanak Italijana.
Delegacija upozorava na to da sve ovo ne predstavlja predlog za kapitulaciju (njih se ne može uništiti, oni imaju dovoljno mogućnosti za izvlačenje, nakon svake ofanzive postajali su jači, spremni su da umru, uvek su izdržavali bez smeštajnih uslova, ihrane i municije), već žele da svoj glavni udar usmere na četnike i zbog toga predlažu da se obostrano odredi interesna zona.
Umoljavaju da se tačka 3. drži u tajnosti. Pitanje primirja obazrivo je nagovešteno. Delegacija ima zadatak da se vrati što pre.
Kliknite za proširenje...

cetnici su u operaciji weiss aktivno ucestvovali kao deo talijanskog MVAC-a, a deo je bio pod nemackom komandom. martovski pregovori su vodjeni 11 marta, a partizanske jedinice su razbile cetnike 6 marta kod jablanice, tako da nema govora o bilo kakvoj nemackoj pomoci oko unistavanja cetnika
 
to sto pises naravno nema veze sa istinom i osim tvog standardnog razglabanja ti to ne mozes apsolutno nicim da potkrepis....samo jadni pokusaji da se najsramnija kolaboracija na ovim prostorima u II sv.ratu opravda, prikrije....

Postoje nemacka dokumenta koja su jasna, zar ne? :)....postoje tumacenja stranih istoricara i istrazivaca, koji su jasni, svi do reda....ova tema u detalje je obradila ovu partizansko-nemacku saradnju iz 43. tako da tvoji pokusaji, kao i uvek bez trunke argumenata, nemaju ama bas nikakvog smisla, i znacaja....tvoja upornost da se nesto vec davno dokazano i ocigledno prikrije na ovakav nacin vec govori samo za sebe....:D

sta tek reci za to da priznavanje i obecavanje Nemcima da se protiv njih ne zele boriti, da su to cinili iskljucivo iz samoodbrane, da nemaju apsolutno nista protiv nemackih interesa na Balkanu, da su im glavni neprijatelji cetnici i da ce se boriti rame uz rame sa Nemcima protiv saveznika ''nije nikakav znak kolaboracije''...lol...pa najjace od svega Titovo zaprepascenje jer su ih Nemci slagali, nisu ispostovali dogovor, itd....i sve to u trajanju od 3 puna meseca (a ja mislio da je razmena bila 11. marta u G. Vakufu...lol)...

pazi samo ovo sto si podvukao i opet upao u zamku....partizani zele da SVOJ GLAVNI UDAR USMERE NA CETNIKE (ne na Nemce, NE NA USTASE) i zele da se OBOSTRANO ODERDI INETRESNA ZONA (SA OKUPATOROM):klap:...sto samo dokazuje besmislenost tvojih daljih tvrdnji, nicim argumentovanih, da su cetnici pod nemackom komandom (partizani, kao veliki neprijatelji Nemaca, borci protiv fasizma, okupatora, za slobodu otadzbine, pitaju te iste Nemce da im dopuste da se bore protiv njihovih ''saveznika''.... hahahahah)....lol....a usput im nude da se obostrano odredi interesna zona i da se zajednickim snagama bore protiv saveznika, ako se iskrcaju....i nisi smesan samom sebi?

pa sami komunisti su 40ogodisnjim cutanjem o ovoj saradnji pokazali kakva je to sramna kolaboracija bila kad je trebalo sakrivati je sve te godine....i tek kada ona postane poznata na zapadu, onda je trebalo opravdavati je na sve moguce nacine, uglavnom komicne, kako ti sada radis...sta tek reci o prekoru gazde iz Moskve koji i ne zna za sve detalje...

na tvoju zalost, detalji ove saradnje nalaze se na ovoj temi, i ti tu nista ne mozes....ona je postala i deo zvanicne istorije Srbije :)

Dovoljno je ljude samo podsetiti koliko si bio sokiran postojanjem nemackih dokumenata o ovoj saradnji pa ih predstavljao kao cetnicke falsifikate i pravio cirkus ovde, sto jasno govori koliko si i sam bio iznenadjen, a sada dajes sebi za pravo da nekom ovde objasnjavas ovu saradnju...prilicno smesno, zar ne?

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10284659&postcount=13
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Enigma
Intervjui s ustašama u Argentini
3 4 5
Odgovora
122
Pregleda
1.122
Лекизан
Лекизан
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
33
Pregleda
733
903
903
Neno
Amerika sa Hrvatima spremala "oluju"..
Odgovora
1
Pregleda
269
MOST6
MOST6

Back
Top