Оваквих примера је било нарочито у задњем рату у Босни. ВРС је тактички сарађивала и са ХВО и са муслиманима, у појединим случајевима. Али су јој и једни и други били стратешки непријатељи. Или рецимо, ХВО и АБИХ су имали потписан стратешки споразум о заједничкој борби против ВРС, а једно време су жестоко ратовали једни против других. А таквих примера је много.
Елем, након што су "ослободили" источну Босну од четника, пролетери добијају наређење од Тита, да се врате назад у Фочу јер је остало још крајева које треба усрећити а борбе против Францетића нису се нашле на њиховом списку задатака.
То повлачење региструју скоро сви Бадерови извештаји из априла и маја. Извештај од 8.априла:"Према поновљеним вестима, црногорске бригаде су из подручја северно од Рогатице—Вишеграда, продужиле на Лим, тако да се може рачунати с могућношћу напада на југозападни део Србије." Зборник, том 12, књига 2, стр 275.
Два дана касније:"Изгледа да се главнина 1.и 2.пролетерске бригаде, које су из Црне Горе упале у Босну, повлачи ка простору Пљеваља, носећи собом плен." стр 276.
Извештај од 20.априла:"Средином априла су већ црногорске комунистичке бригаде, потеравши са собом крда стоке и друге опљачкане ствари, неометано од италијанских трупа одступиле за Црну Гору." Исто, стр 313. Редакција Зборника овде наводи:"Врховни штаб НОП и ДВ Југославије је извукао пролетерске бригаде из источне Босне, испред удара снага које су наступале у операцији »Трио 1«, и упутио их да појачају дејство партизанских јединица у Црној Гори и у Херцеговини."
Другим речима, оставите Францетића, требате нам за четнике у Црној Гори!
И коначно извештај од 4.маја:"Црногорске комунистичке бригаде, које су својевремено, без запрека од стране Италијана, биле упале с југа у подручје Рогатице, повукле су се према југу, очигледно о предстојећим догађајима обавештене од хрватских официра. Пошто су гарнизони Горажде и Фоча били напуштени од Италијана, оне су се повукле на подручје италијанске окупације, нарочито у Црну Гору, поневши са собом опљачкану робу и стоку. Опсаду Рогатице, која је трајала од 10.3, наставили су, међутим, босанско-српски устаници (комунисти и четници) (тј. добровољачке јединице - м.п)." Исто, стр 384.
У Власеници је остао само онај Босански ударни батаљон али је и он, заједно са Темпом, баш пред нову Францетићеву офанзиву напустио град и отишао на Озрен да убија тамошње четнике (и неславно се провео). Тако Францетић 1.априла 1942. практично без испаљеног метка улази у небрањену и празну Власеницу и одмах коље тридесетак српских болесника из градске болнице. Касније заузима и друга места до Дрине на сличан начин а на сличан начин и убија преостале српске цивиле.
Није згорег да се опет наведу немачки извештаји из тог периода. Од 30.марта:"Између хрватских комуниста, усташа и из Црне Горе наступајућих делова пролетерске бригаде, изгледа да је постигнут споразум по коме се ове групе не боре једне против других." Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, стр 44. Ту реченицу су комунисти избацили из извештаја у Зборнику докумената, том 12, књига 2, стр 231-234.
Сутрадан, Бадер шаље нови извештај у коме каже:"На подручју источне Босне борба између Хрвата и Срба даље се заоштрила. Усташе, домаћи партизани, Муслимани и на крају банде које су се пробиле из Црне Горе, боре се раме уз раме против српских снага под Дангићем.У рејону јужно од Зворника повећала се активност банди. Нарочито устаници који су продрли из Црне Горе, заједно са домаћим устаницима, а местимично и с припадницима усташа, после потискивања Дангићевих снага, господаре рејоном Дрињача—Братунац—Сребреница—Годомиље—Рогатица— Хан-Пијесак—Власеница—Папраћа." Зборник, том 12, књига 2, стр 267-268.
Овде редакција Зборника каже:"Реч је о борбама Пролетерске ударне групе (2.пролетерске НОУ бригаде и делова 1.пролетерске НОУ бригаде) против Дангићевих четника. Истовремено су и усташе Францетићеве Црне легије предузеле нападе на четничку територију око Власенице, те су се, игром случаја, четничке снаге нашле између две ватре."
Извештај од 10.априла:"Изгледа да је четничка група Дангића тешко потучена у борбама с хрватским оружаним снагама и усташама, у садејству с комунистима, тако да Дангић, по свој прилици, није више у стању да постигне више од локалног успеха." Исто, стр 276-277. И овде редакција Зборника покушава да извади кестење из ватре па наводи:"У то је време Оперативни штаб Ударне пролетерске групе (2. И 1.пролетерска бригада), а према наређењу Врховног штаба НОП и ДВ Југославије, чистио источну Босну од Дангићевих четника"
Код професора Авакумовића постоји разлика у преводу, он наводи реч "сарадња" уместо речи "садејство" коју користи редакција Зборника.
И извештај од 20.априла:"Продор хрватског, усташког потпуковника Францетића до Дрине претворио се у уништавајући ударац против главних снага Дангићеве групе.Ситуација на српско-хрватској граници је и даље нејасна и напета, јер партизани се боре само против Дангићевих присталица, а не и против усташа. Према расположивим извештајима усташе су се, наводно, с хрватским комунистима борили против Дангића. Изгледа да због тога комунистички настројени елементи међу Дангићевим присталицама и даље прелазе на противничку страну." Исто, стр 306-307.
Према томе, да ли ће све то да се назове сарадњом, садејством, кокетирањем или некако другачије, није толико ни битно, ја се не замарам терминологијом. Битна је суштина. А суштина је, да је Тито искористио кидисање усташа на четнике, да их нападне с леђа и уништи. Да при том, није нападао Францетића а ни он њега. Да је фактички спасао Францетићеве усташе опкољене у Хан Пијеску. Да је извукао пролетере из источне Босне и послао их на четнике у другим подручјима. Да је Францетић неометан од Тита заузео многа места на свом путу од Сарајева до Дрине. Да је због тога Францетић поубијао неколико хиљада српских цивила које је Тито бранио само на речима.
Да је Тито примао усташе у своје редове док је српске официре стрељао на лицу места. Да је сву муницију и наоружање које је добио од Хрвата, користио против четника а не Францетића. Да је у својој пропаганди оптуживао четнике да сарађују са усташама и ако је знао да је то лаж. Да су те 1942. године српски цивили најмасовније страдали тамо где су их "бранили" комунисти - источна Босна, Петрова Гора, Козара, Срем, Славонија...
Може неко и даље да верује да је све то било "игром случаја" како каже редакција Зборника, а може и да почне да размишља својом главом а не да редакција "размишља" уместо њега.
.
