banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
a ti ?Jesi li ti uopšte čitao tekst?
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
a ti ?Jesi li ti uopšte čitao tekst?
dok su cetnici od prvog dana rata ratovali sa okupatoriom dotle su tzv komunisti bili njihovi saveznici i neprijatelji drzave, poredka i naroda ,dok drugi ratuju, četnici sede kod kuće uz ženine skute
beganova majka nikad nije zaplakala
drugo, samardžić je kniževnik, ekonomista a nije istoričar, tako da njegove knjige treba tretirati kao lako štivo i ništa drugo
ma tekst je pun gluposti, hteo sam od pocetka da to opovrgavam ali sam onda video da su budalastine bukvalno u svakom pasusu napisane i da je potpuno besmisleno osvrtati se na takav tekstНаравно, зато и тврдим да је то једна неотитоистичка бљувотина.
Ево рецимо овај део:
Konkretno, u Banjaluci, Komunistička partija uspjela je da stvori svoja uporišta u skoro svim neprijateljskim vojnim i civilnim organima i institucijama, uključujući i policijsku upravu. Najpoznatiji podvig bilo je stvaranje punkta unutar Ureda za kolonizaciju pod Rudijem Čajavecom, a dugoročno najkorisniji rad bio je onaj koji se kroz nekoliko odvojenih grupa provodio u hrvatskom domobranstvu. Taj rad će donijeti partizanima značajne količine oružja i obavještajnih podataka a među domobranima će napraviti pometnju koja će do izražaja doći posebno u drugoj fazi rata.
Исти начин обавештајног рада, легализација четника је приказана
на суђењу Чичи као доказ сарадње. Такође она глупост о напуштању
фронтовске борбе, Чича се још пре рата одлучио за герилску борбу,
због чега је ушао у сукоб са Недићем. Дигнеш устанак, кренеш са
организовањем истог и онда ти се појави некакав машин-бравар из
Кумровца тражећи да се ставиш под његову команду.
Питаш ли се зашто није дизао устанак у Далмацији, кад је већ по овом
тексту имао 75% подршке? Због деловања партизана и долази до прераног
напада на Немце што доводи до пропасти устанка и казнених експедиција
најелитнијих немачких јединица. После тога наравно да долази до стагнације
непотребних напада на окупатора. Безусловна борба на титоистички начин
Србима не би донела слободу(као што и није) јер да су по Србији требљени
као у НДХ, не би имао ко да јој се радује. А Немци су показали одлучност
у извршењу 100:1. У осталом да није било тог раздора који уноси Броз
и ситуација у НДХ би била много сношљивија јер би и српски одговор
био енергичнији и организованији. Глупи народ који се прикључио партизанима
није био свестан да помаже сламање сопствене бројности у корист туђих
национализама. Еби га, прогрес се не може зауставити до коначне пропасти а
комунисти су били носиоци истог, као што је данас глобализам.
Његове последице сазнаћемо тек кад нас лупи по сред носа, касно као и
у случају партизанштине.
То није одговор на моје питање.dok drugi ratuju, četnici sede kod kuće uz ženine skute
beganova majka nikad nije zaplakala
drugo, samardžić je kniževnik, ekonomista a nije istoričar, tako da njegove knjige treba tretirati kao lako štivo i ništa drugo
jedan pametan covek davno je rekao "ne moram da budem stolar da bi prepoznao stolicu koja se raspada",drugo, samardžić je kniževnik, ekonomista a nije istoričar, tako da njegove knjige treba tretirati kao lako štivo i ništa drugo
taj samardzic vam je nocna mora , iako te to ne ometa da budes redovan na pogledimasamardžić je istoričar koliko su i četničke divizije bile divizije
papirnate divizije maksimalno veličine bataljona, a o korpusima je smešno i govoriti
da je 10% što pišete o četnicima ovde istina, četnici bi i berlin oslobodili a ne bežali iz srbije sa nacistima pred partizanima
od druge polovine 1944 godine, četnika nije ni bilo u srbiji
bane je postavio ovu fotografiju kao ''dokaz'' saradnje partizana sa ustasama i Nemcima, i napisao da su Hrvatice u ''domobranskim'' ili ''ustaskim'' uniformama u ''prelasku'' u partizane.
bane je postavio ovu fotografiju kao ''dokaz'' saradnje partizana sa ustasama i Nemcima, i napisao da su Hrvatice u ''domobranskim'' ili ''ustaskim'' uniformama u ''prelasku'' u partizane.
Naravno bane nije postavio izvor.
Kakve veze ta forografija ima veze sa ''saradnjom'' sa Nemcima i ustasama ? I odakle su te Hrvatice ''presle '' u partizana, da nisu iz ustasa ili domobrana ?
Fotografija nema nikakave veze sa ''saradnjom'' neko imamo samo jako los pokusaj falsifikovanja
Evo sta kaze izvor. Niti se spominju koje su nacionalnosti devojke sa fotografije, ni da li su ustaskim ili domobranskim uniformama, ni da su od nekud presle u partizana.
Pogledajte prilog 788045
exxpertisti za nista, morate da se odluciti koji je vas konacni exxxpertski stavSaric katolicki teolog zvezda rijaliti Srbije kaze da su saradjivali. Nikita druze potuceni smo, moramo da priznamo poraz.![]()
nesretni falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delu
dakle kao sto se vidi IZVOR JE POSTAVLJEN i to jos kod postavljanja te fotografije, sto ce reci opet si uhvacen u pokusaju falsifikovanja,
dalje,
na fotografiji se vide usraskinje i domobrankinje mlade koje su skinule svoje originalne oznake i na svoje uniforme stavili tzv petokraku,
dakle falsifikatoru u pokusaju, sta bi ti da dokazes ili opovrgnes kad svako moze da vidi svojim ocima fotografiju
ni kita cirkus opet u nasem gradu
" I odakle su te Hrvatice ''presle '' u partizana, da nisu iz ustasa ili domobrana ?"
ma jok ovo su neke uniforme koje su marsovci koristili tokom drugog svetskog rata![]()
exxxpertisto za nista i veciti falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delu,![]()
![]()
domobrankinje
falsifikat godine
bane na izvoru koji si postavio nigde ne pise da su ''domobrankinje'' i da su skinule oznake
bane uzmi godisnji Koca, Nenad i ti odmori se malo od foruma, jer lupas
![]()
po banetu trecerazrednim falsifikatoru u istoriji kao nauci sve se ',podrazumeva''exxxpertisto za nista i veciti falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delu,
naravno da ne pise da su domobrankinje ili usraskinje jer se podrazumeva da svako ko vidi fotografiju veruje svojim ocima a ne nekom liku sa neta![]()
exxxpertisto za nista i nesretni falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delupo banetu trecerazrednim falsifikatoru u istoriji kao nauci sve se ',podrazumeva''
Inace ''domobrankinje'' nikada nisu ni postojale, a po banetu svako moze da vidi na fotografiji, ono sto nikada nije ni postajalo
![]()
exxxpertisto za nista i nesretni falsifikatoru u pokusaju koji uvek padne na delu
moze li smesnije i gluplje da dokazujes da nesto "ne postoji" tako sto kazes vidi se na fotografiji![]()
Ово је доказ и немате никакво право да бришете ово! У музеју у Београду има оригинал!Реферат Милана Банића, Београд, 17. децембар 1943.
Дана 4. децембра ове године радио Лондон донео је вест да је Врховни законодавни одбор партизанске војске у Југославији, на својој конференцији, образовао Комитет за национално ослобођење, заправо нову партизанску владу.
О овом догађају много је говорено и писано, те би понављање било сувишно.
Овде ће се изнети оно о чему нико до сада није ни писао ни говорио, позадину целе ове по српски народ трагичне игре, коју воде наши суседи из Независне Државе Хрватске.
Ограђујући се унапред чињеницом да је по овом политички врло смишљено, вешто и обазриво вођеном послу тешко пружити конкретне и сигурне доказе, изнеће се онолико колико то дозвољава логично везивање појава и запажања.
Од свог постанка хрватска држава са својим режимом води у историји беспримерну политику мржње и злочина према српском елементу. Ниједан народ никада није у борбу са другим народом унео толико бруталности као вође данашње Хрватске. И не само данашњи властодршци Независне Државе Хрватске, већ има много чињеница да у овом нагону уништавања Српства постоји нешто опште и духовно, што обухвата хрватски народ као целину.
Прва етапа ове акције уништавања, као што је познато, извршена је углавном током 1941. и 1942. године, а завршена капитулацијом Италије, која је из својих империјалистичких циљева, заједно са католичком црквом, помагала и распиривала дело уништавања. Резултат је поразан за Србе. Стотине хиљада побијених Срба са подручја Независне Државе Хрватске круна је овог рушилачког хрватског беса.
Напуштањем хрватског подручја од стране Италијана, а захваљујући немачкој интервенцији, изгледало је да ће се односи ублажити, а прилике побољшати. Међутим, нагон је остао и даље, само му се дао лепши и лукавији израз. Употребљено је једно друго средство и пут, овом приликом са два циља.
Први циљ, наставити са биолошким истребљивањем Српства и православља, и то што већим проширењем подручја дејства, по могућности изван хрватских политичких граница, и преношењем акције на саму матичну српску територију. Други циљ, врло лукав, најбрижљивије и вешто скривен, састоји се у томе, да се из целе ове игре извуче политичка корист за финале, да се осигура мост преко кога ће се моћи у случају потребе одступити.
Средство за остварење овога циља, иако на први мах изгледа парадоксално, усташки режим нашао је данас у комунистичкој оружаној акцији вођеној од Хрвата Јосипа Броза Тита, и његовим најближим сарадницима у привременој влади „ослобођене територије”, Хрватима др Ивану Рибару, Антуну Аугустинчићу, др Јосифу Смодлаки, Сулејману Филиповићу, Фрањи Фролу и Божидару Маговецу.
Оваква политика усташких властодржаца поразна је на првом месту за нас Србе, и то како за оно мало српског живља које је преживело покоље, тако и за само подручје Србије. Штетна је и по немачке војне и политичке интересе, јер целокупна партизанско-комунистичка акција чији је епицентар у Хрватској, поред тога што апсорбује велики део снага немачке војне силе, онемогућује истовремено и сређивање и политичких а самим тим и привредних прилика на целом Балканском полуострву.
Полазећи са овог становишта наша је дужност да скинемо вео са овог усташког, односно хрватског политичког маневра, а не можемо ли то да бар укажемо немачким факторима на појаве које потврђују ова запажања, а која се могу конкретно резимирати у овоме:
1. Познато је да је комунистичка како пропагандна тако и оружано-револуционарна акција врло еластична, и да се према Лењиновом учењу никада не сме држати крутих шаблона, већ треба да увек опортунистички искоришћава сваку дату ситуацију хватајући „актуелну карику револуционарног ланца”. Пактирање и сарадња са свим елементима који могу припомоћи да се дође до циља, не само да су дозвољени по комунистичким доктринама, већ је то заповест комунистичке праксе.
Позната је још од пре рата на нашем југословенском подручју сарадња између КПЈ и толиких многих иредентистичких покрета, међу којима само да споменемо ВМРО, црногорске федералисте, хрватски франковачки покрет, па и саме словеначке клерикалце. Да би ова сарадња на рушењу постојећег облика државе била што тешња и успешнија, КПЈ основала је чак и посебне КП за Македонију, Црну Гору, Хрватску и Словенију. Теоријски, духовни и политички јаз који је постојао између Комунистичке партије и ових покрета ништа није спречавао КП да верна учењу Лењинизма у овој сарадњи „хвата актуелну карику”.
Зашто да Комунистичка партија и сада не поступа по истом начелу опортунизма налазећи у усташком покрету односно режиму доброг сарадника и помагача у борби против Српства и православља. Комунистичко гледиште овде је јасно. Искористити погодну ситуацију, а после се оборити и на самог савезника, по начелу „ко кога”.
2. Србин са својом народном црквом, која је везана за свој национални простор, по својој духовној структури одан родној груди и непријатељ сваког интернационализма, запрека је, и то врло јака и озбиљна, бољшевизирању Балкана. Покушаји Комунистичке партије да од Србије створе базу свог револуционарног деловања на Балкану пропали су 1941. године, а и последњи покушаји концем ове године ломе се о уједињени национални отпор Срба, у коме учествује скоро цео српски народ. Према томе, гесло комуниста мора бити уништити Србе и православље. Програм усташког режима је исти. Ако се томе дода политика католичке цркве и њена мисионарска пенетрација на балкански простор, за коју има доста доказа да већ годинама води борбу против православља, онда је истоветност програма сва ова три партнера уколико се односи на истребљење српског елемента још очигледнија.
3. Усташки режим водећи овакву политику не одступа ни за длаку од своје основне политичке линије изражене у тежњи биолошког уништавања Српства и православља.
Овоме треба додати још један, колико нечастан и недостојан толико и опасан моменат, а који је својствен хрватском менталитету. Имати Јосипа броза, Хрвата католика, макар и по нужди за сарадника, значи осигурати себи будућност за случај победе савезника. Поглавник је ту за сада, а Јосип Броз за сваки случај. Оваква политика и њен успех гарантовани су и чињеницом да уз Тита седе и хрватски политички корифеји др Иван Рибар, др Јосиф Смодлака (бивши посланик код Ватикана), Сулејман Филиповић, усташки пуковник, коме његово комунистичко уверење да је уистину из идеолошких побуда приступио Титовом штабу не би могло дозволити страховити покољ српских жена и деце у Босни, те Фрањо Фрол, дугогодишњи сарадник и истомишљеник др Влатка Мачека и бивши предстојник при Банској власти у Загребу. Ово неколико Хрвата, чланова Титове владе, допушта веровање да се шарено хрватско друштво окупило „у влади ослобођене територије” са посебним политичким циљевима, иза којих стоји и поглавник и цела Хрватска заједно са др Влатком Мачеком.
4. Ако се макар и једним делом приме ове претпоставке, зар се само по себи не намеће уверење да цео комунистичко-партизански покрет на југословенској територији морално и материјално помаже званични Загреб. Већ две године у хрватској држави вршљају Титове банде и све до садашње казнене експедиције нису успели да их униште. У Србији, где је комунистички пламен најпре букнуо, и то у разрованој и окупираној Србији, партизанска акција уништена је за неколико месеци, а угнездила се на територији суверене земље, која располаже регуларном војском, тамо се шири, организује и јача, претећи да поново захвати Србију, а преко ње да се прошири и на цео Балкан.
Постоје, наиме, обавештења да се спрема сеоба Титовог главног штаба на планину Пасјачу (округ лесковачки), одакле би се на домаку бугарске границе руководило партизанском балканском акцијом наредног пролећа.
5. Усташко комунистичка сарадња, чије перспективе сада запажам, није нова појава. Познато је да ово пријатељство датира још из бивше Југославије, и да је на бази борбе против Српства, православља и„српске хегемоније” добила свој реалан изражај у протоколу споразума између вођства хрватске усташке организације и вођства Комунистичке партије Југославије. Споразум је закључен у Казненом заводу у Сремској Митровици, а потписан од стране Моше Пијаде и др Миле Будака. Његова идеолошка основа сажета је у члану 2 и 3 који гласе:
2) Вођство југословенске комунистичке партије, свесно своје улоге, признаје да се Балканско полуострво неће тако дуго моћи комунизирати, док се српству и православној цркви не сломи кичма, пошто је познато да су управо ова два фактора увек спречавала како продирање Османлија на запад тако и Аустрије и комунизма према истоку. Ради тога, ово вођство сложно је у томе да припреми заједнички терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострва и за уништење свега онога што је српско и православне вере.
Вођство хрватске усташке организације предосећа, да ће у случају да не наступи брза промена, хрватски народ подлећи југословенској подлости и српској хегемонији, те нуди своју сарадњу свим подјармљеним народима Краљевине Југославије, а поготово комунистичкој партији, како би се убрзао ток догађаја, свим средствима, а према упутама овога вођства.
3) Вођство хрватске усташке организације обавезује се да ће потпомагати и учествовати у свим материјалним издацима, демонстрацијама, манифестацијама и разним штрајковним акцијама, које проводе комунистичке формације.
Вођство комунистичке партије сматра хрватску усташку организацију као важног фактора и као помагача у уништењу постојећег стања, ј у постизању усташких идеала обећава сваку своју помоћ.
Вођство ових партија обавезује се да ће између себе избегавати све несугласице и распре, на пример: путем јавних прогласа, приватних разговора итд,и те да ће се обострано безусловно потпомагати у случајевима демонстрација, револуције или рата, а особито што се тиче уништења свега онога што је српско или православно, као што је то наглашено у тачки 2 овога споразума.
Дакле, управо оно што је у овом реферату напред детаљније изложено и образложено.
6. Из облика досадашњих партијских акција на територији хрватске државе, види се да махом страдавају српска насеља и да се уништава српски живаљ, а да је оштрица на првом месту уперена против српског свештенства. Случај поступка „партизанске ослободилачке војске” у Шибенику еклатантан је и убедљив. И у самим партизанско-комунистичким редовима убијају се и уништавају Срби, а водећа места поверена су Хрватима. И ове чињенице указују на усташки дух у овим редовима и остваривање усташког програма преко Титових банди.
Као што се из предњих излагања види, иза целе ове тајанствене игре крије се невидљиви режисер, који глуму вешто режира, а на штету Српства. Ово раскринкати, или бар указати на ове перфидне механизме усташког режима, хрватских политичара и католичке цркве наша је дужност. Овај реферат прилог је и помоћ на путу испуњења ове дужности.
Прилаже се препис комунистичко-усташког споразума.
Београд, 17. XII 1943.
(Архив VII, Недићева грађа, К.1А, Ф.1, Д.9-9а)
Ovo je falsifikat, o tome je vec bilo reci na temi Falisifikati iz Drugog svetskog rata .Pogledajte prilog 790858
Ово је доказ и немате никакво право да бришете ово! У музеју у Београду има оригинал!
Само се бламираш. Документ дефинитивно није фалсификат, иди пиши смешне лажи негде другде браварска комуњаро. А о томе колико су огромну штету Бравар и његове комуњаре нанели штету Србима, на то има тона доказе.Ovo je falsifikat, o tome je vec bilo reci na temi Falisifikati iz Drugog svetskog rata .
Mile Budak nikada nije bio u zatvoru u Sremkoj Mitrovic, takojde po tom ''sporazumu'' pogresan je naziv i za ustasku organizaciju i za komunisticku organizaciju ..
Taj falsifikat koji je toliko očigledan da je i samog Samardžića sramota da ga promovise, ali je usprkos tome izrazito popularan u srpskim pročetničkim krugovima. Radi se o tobožnjem „Sporazumu komunista i ustaša o uništenju Srpstva“ koji su navodno potpisali Mile Budak i Moša Pijade u sremskomitrovačkoj kaznioni 1935. godine. Sporazum je potpisan u junu 1935. godine, iako Mile Budak u periodu od 1933. do 1936. godine nije bio u Jugoslaviji, nego u Italiji. Budak pripada ustasama -Hrvatskom revolucionarnom pokretu, a ne ustaskom oslobodilicakom pokretu, ne zna ime organizacije kojoj pripada ? Potpisuje ga Mošo (sic) Pijade, koji u to vreme nema nikakvu značajniju funkciju unutar KPJ. Pri tom treba uzeti u obzir da je Pijade bio Jevrejin , te propagandistički izbor njega kao potpisnika sigurno nije slučajan. Pored toga, Komunistička partija Jugoslavije nazvana je „Jugoslovenskom Komunističkom strankom.“ Znači li to da Moša Pijade ne zna ime organizacije čiji je član deceniju i pol i u čije ime sklapa sporazum? Na kraju, izgleda da Pijade ne zna ni kada je on lično prešao u ilegalu, jer piše da je „Jugoslovenska Komunistička stranka“ zabranjena Zakonom o zaštiti države iz 1922. godine, iako je taj Zakon donesen 4. avgust 1921. godine.
Ovo je falsifikat i to jako los, posto se falsifikatori trece klase koju su radili ovo nisu ni potrudili da provere podatke koje su napisali.
Falisifikat, i to jako glup !!!!Само се бламираш. Документ дефинитивно није фалсификат, иди пиши смешне лажи негде другде браварска комуњаро. А о томе колико су огромну штету Бравар и његове комуњаре нанели штету Србима, на то има тона доказе.
Опет се бламираш са комуњарском пропагандом. Документ дефинитивно није фалсификат, иди пиши смешне лажи негде другде браварска комуњаро. А о томе колико су огромну штету Бравар и његове комуњаре нанели штету Србима, на то има тона доказе.Falisifikat, i to jako glup !!!!
https://forum.krstarica.com/threads/falsifikati-iz-istorije-drugi-svetski-rat.895332/page-2
Тако је говорио Броз: Срби за 50 година неће знати ко су, за 100 неће постојати!
https://vidovdan.org/istorija/tako-...odina-nece-znati-ko-su-za-100-nece-postojati/Док се Јосип Броз у бившим југосовенским републикама више и не помиње, међу Србима и даље се објављују оде о његовим заслугама. Броз је толико опчинио Србе да се они ни тридесетак година након његове смрти не могу ослободити његовог лика и дјела. А требало би, јер је Броз на више мјеста, посебно у приватним разговорима, отворено говорио да не воли Србе, а у складу са тиме говорио је и својим плановима за њих. Доста тога већ је остварено или се ближи остварењу, а у свијетлу данашњих догађаја око Космета посебно су јасне његове поруке о судбини Србије.
Душан Биланџић, члан Политбироа ЦК, свједочи да су Броза 1974. године упозоравали да ће новим уставним уређењем Србија бити сведена на београдски пашалук.
-Па то и хоћу”- одбрусио је Броз, и додао: „Да буде што мања, Србија је добила двије аутономије: Војводину и Косово!..“.
Исти аутор биљежи и ријечи Броза на седници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда. Тада је Броз изјавио: „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”.
Сљедећу Брозову изјаву забиљежио је син вајара Ивана Мештровића, Анте. Током једне посете САД-у почетком шездесетих година прошлога вијека Тито се сусрео са познатим вајаром Иваном Мештровићем и хрватском емиграцијом.
„Зашто се Ви не вратите у Југославију?“ пита Тито Ивана Мештровића.
„Бојим се Срба!“ одговара вајар.
„Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!, одговарио је Тито испијајући ко зна који виски по реду.