Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[vučji čopor]

Mnoge za koje ne bi ni pomislio,a koji se pripisuju poletnoj jugoslavenskoj omladini. Planove su pravili Nijemci,a omladina je izvodila radove.

Zarobljeni Nijemci su obavljali građevinske poslove izvan dosega očiju javnosti.

Нетачан податак. Немачки заробљеници су , на пример , подигли поново железнички мост у Новом Саду који су срушили за време рата и нисубили " изван досега очију јавности, на против, него су када су завршили били терани да маршевским кораком пређу преко њега као пробу чврстине моста.

 

[banebeograd]

Ovako...Nedavno sam čitao monografiju o 6.ličkoj diviziji. E,pa ondje imaš o tom dijelu borbenog puta 6.divizije. Kada su preko srednje Bosne krenuli u svoj pohod na Srbiju. Najprije su na Sutjesci jako stradali,i to na istim onim mjestima gdje se par mjeseci prije vodila najteža bitka po partizane.

Nakon svih tih scila i haridbi,Ličanima se uz najteže napore uspjelo probiti do Srbije i prijeći Drinu. U Srbiji razbijaju 4.grupu jurišnih četničkih korpusa i dijelove Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Ličani oslobađaju i Valjevo. U Valjevu im se sa svojim ljudima predaje i četnički komandant grada,inače Slovenac po nacionalnosti. Zaboravih ime. Kad dođem do knjige naći ću i to. Usprkos ogromnim gubicima divizija nastavlja pobjednički pohod i oslobađa Beograd ,a kasnije idu i na Sremski front,pa sve do Zagreba. U Srbiji 6.divizija prestaje biti lička,barem po sastavu,jer poginule i ranjene Ličane i Primorce,zamjenjuju Srbijanci. Ljudstvo se regrutira od domaćeg stanovništva među kojima dominiraju bivši četnici i nedićevci. O tome pišu i neki istaknuti komandanti u diviziji,među njima i Srbijanac Dragoslav Mutapović,inače nar.heroj.

Četnička vojska je i na drugim dijelovima ratiša totalno demoralizirana ,a vojnički i politički potučena do nogu,pa uslijed nezadovoljstva i straha za vlastiti život ,u partizane prelazi ogroman broj četnika. Hrvatskim jedinicama predaju se i notorni koljači,dakako pod lažnim imenima,a među njima i Božo Bjelica,kasnije poznati četnički odmetnik i pećinaš.

Kad si već spomenuo Ozren,o navedenim prelascima iz četnika u partizane(a mnogima je to bio i povratak) možeš naći u knjizi Todora Vujasinovića "Ozrenski partizanski odred".

Inače četnika u nekim krajevima naseljenim srpskim stanovništvom uopće nije bilo ni u tragovima. Primjerice na Baniji,kompletnoj Slavoniji i Vojvodini. Na Kordunu je bilo nekih pokušaja ,ali su sasječeni u korijenu. Zatim imaš Kozaru itd itd.

ovako...sve te posleratne monografije su pisane...kako bi rekao...deformisana stvarnost, selektivno biranje i delimicno navodjenje cinjenica uz svesno izbegavanje negativnih momenata .
cim procitam ono tzv partizani oslobodili beograd ili nesto slicno jasno mi je koliko je tog realnog u tekstu.
44-e u srbiju je upalo preko 400 000 rusa a u isto vreme i 40 000 tzv partizana (od onih cuvenih 800 000 koje stalno pominju kvazi exxxperti sa krstarice) , dakle sam taj odnos govori o tome ko je osvajao srbiju i da su tzv partizani tu bili "vodonosci" pravim "kosacima".
a jos interesantije od svega je kad vec pomenu ratni put 6-e licke, kako su samo to mudro smislili da cak iz like umesto da napadnu jasenovac koji im je bio na manje od 100 km ili mozda i zagreb, oni zapucaju na put od nekih 400 km u srbiju, pa onda posle godinu dana i jos jednom tj novih 400 km konacno stignu do praznog jasenovca , sta mislis da li makar malo pocrvene pisci te monografije kad im se predoci ta istorijska i geografska cinjenica

"Hrvatskim jedinicama predaju se i notorni koljači,dakako pod lažnim imenima,a među njima i Božo Bjelica,kasnije poznati četnički odmetnik i pećinaš. "
ovo si nesto pomesao

"Kad si već spomenuo Ozren,o navedenim prelascima iz četnika u partizane(a mnogima je to bio i povratak) možeš naći u knjizi Todora Vujasinovića "Ozrenski partizanski odred"."
radje cu da ti poverujem nego da citam ta tzv partizanska pisanija i samohvale koje su bili obavezni da pisu ako su zeleli da sacuvaju peMzije , pozicije i druge pogodnosti ...
u svakom slucaju sam o ozrenu tokom 2sr procitao sasvim dovoljno iz nekih drugih izvora tako da sam upoznat o tome kako su se tamo proveli i nemci i ustase i tzv partizani
https://www.pogledi.rs/operacija-tojfel/

"Inače četnika u nekim krajevima naseljenim srpskim stanovništvom uopće nije bilo ni u tragovima. Primjerice na Baniji,kompletnoj Slavoniji i Vojvodini. Na Kordunu je bilo nekih pokušaja ,ali su sasječeni u korijenu. Zatim imaš Kozaru itd itd."
a inace je tzv partizana u slavoniji i vojvodini bila gomila
pa jesu li cetnici krivi sto je 99% hrvata preslo u domobrane i usrase a i jedan deo srba u tzv partizane ?
svako je imao svoj izbor i svako je po svome radio . da je bilo lako biti cetnik svi bi bili cetnici, medjutim to je bilo najteze, a "na muci se poznaju junaci".

 

[banebeograd]

Mnoge za koje ne bi ni pomislio,a koji se pripisuju poletnoj jugoslavenskoj omladini. Planove su pravili Nijemci,a omladina je izvodila radove.

Zarobljeni Nijemci su obavljali građevinske poslove izvan dosega očiju javnosti.

znaci, koliko vidim, ostaje da ti verujemo na rec
meni je realno ta tema potpuno nebitna , pa nek bude kako ti kazes .

 

[Дундурије]

 

[Дундурије]

 

[Дундурије]

https://www.scribd.com/doc/71105794/Pozar-u-Krajini-Nikola-Plecas-Nitonja

 

[banebeograd]

usrasko-komunisticka bratija je uspesno saradjivala kako pre tako tokom a i posle drugog svetskog rata .
plecaseva knjiga nudi obilje dokaza te saradnje .

 

[Дундурије]

 

[banebeograd]

Ваздухопловни капетан Крен, на неколико дана пре рата, бежи авионом из Загреба, односи Немцима податке о нашем Ваздухопловству и ставља им се на расположење, а доцније, као усташки ђенерал, постаје командант Зракопловства НДХ.
Пуковник Обуљен, командант 3. ваздухопловне бригаде, после петоколонашке улоге у рату, постаје помоћник команданта усташког Зракопловства.
Пуковник Рупчић, командант 1. ваздухопловне бригаде, постаје усташки ђенерал.

Потпуковник Пирц, који je као командант 2. ловачког пука, саботирао и спречавао учествовање пука у одбрани Београда, постао je после рата комунистички ђенерал и први командант Југословенског ратног ваздухопловства.

Мајор Улепић, као командант извиђачке школе у Мостару, прилази 10. априла усташима, a после рата je комунистички ђенерал, помоћник и убрзо потом дугогодишњи командант ЈРВ!

Извори: 'Југославија у априлском рату' од Велимира Терзића; подаци потпуковника Костића за његов пук; подаци пуковника Спужића, пуковника С. Мијушковића и других.

 

[БелиВук]

Титова сарадња са Немцима

У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања

КРАЈЕМ марта 1943, Тито се јавио и Штабу Првог босанског корпуса, најјаче своје јединице у Босни и Херцеговини. Команди ове јединице наредио је да не сме "правити никакве акције" не само против Немаца већ ни против снага НДХ, и да "сву своју борбу употреби против четника".

После договора његових преговарача са Немцима, усташама и фашистима, Тито се тих дана јавио и својим војним изасланицима у Славонији. Од њих је тражио да својим диверзантским групама "смјеста нареде да не врше диверзије на прузи Београд - Загреб".

То је изузетно одговарало и Немцима и усташама. Немцима због слања војске и оружја на совјетски фронт, а усташама због заштите њихових логора смрти у Јасеновцу и Старој Градишки

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:551267-Titova-saradnja-sa-Nemcima
https://archive.vn/mZvm1
Тито је био србождер. Запад је нож у леђа Дражи и Српском народу а подржао антисрпску звер Тита који је побио на стотине хиљада Срба, огроман број од њих интелектуалци. Браварска сотонина десна рука Јово Капичић признаје да су Срби били за интелектуализам и за Дражу. Ово се избегава учити у Српским школама, зашто? Како то да Титови Србождери могу слободно да се крећу по Србији данас?

 

[БелиВук]

Споразумом комуниста и усташа јасно се види да су то Србождерски манијаци:

СПОРАЗУМ

1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:

а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,

б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.

2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.

Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упутима свога вођства.

3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати. Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем урушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.

Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других; у написима, личном разговору и итд…, а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.

4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестнти. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство југословенске комунистичке партије.

ЦИЉ

Југословенска комуннстичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада са једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.

Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године

За комунистнчку странку: Моша Пијаде, с.р.

За усташки ослобод. хрв. покрет: Др. Миле Будак, с.р. адвокат

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638

 

[Mstislav]

Opet padobranci sa ovim. Laki brisi ovu glupost, i tebe je blam sta sve ovi kace.

 

[Лекизан]

Споразумом комуниста и усташа јасно се види да су то Србождерски манијаци:


За комунистнчку странку: Моша Пијаде, с.р.

За усташки ослобод. хрв. покрет: Др. Миле Будак, с.р. адвокат

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638

Ово је највероватније фалсификат из Недићевог периода, већ је постављано овде.

 

[Лекизан]

На данашњи дан у Историји Чачка
11. август 1943. године

Због тешког историјског наслеђа и посебно пропаганде историографије за време СФРЈ, изучавање и писање о трагичним догађајима из Другог светског и грађанског рата који су се десили на нашим просторима, унапред повлачи оцену да је то тема о којој се све зна. Одбацује се могућност и минималне објективности аутора/истраживача. У данашње време се то од појединаца до тзв. политичких елита квалификује као ревизија и фалсификовање историје, и поред бројних доказа, докумената који бацају ново светло на трагичне догађаје из наше прошлости. Суочавањем и прихватањем прошлости онаквом каква је била, ма колико она болна била, стављањем у реалне оквире, она може бити извор знања, искустава и основа за превазилажење или ублажавање конфликата у друштву.
Један од таквих догађаја, који се негира и поред докумената, десио се и у нашем чачанском крају, тачније бившем драгачевском срезу, током лета 1943. године. Потврду налазимо у извештају од 11. августа 1943. године.
Немци су због појачаних активности припадника ЈВуО (четника) у Драгачеву послали једну специјалну СС јединицу којом је командовао капетан Ханс Биргер. На удару ове немачке јединице су се нашли поред четника и присталице партизанског покрета. У потрагама и терору који су спроводили по Драгачеву током јуна, јула и августа 1943. године, помагали су им партизани Савле Милосављевић из Дљина, Раде Ружић из Гуче, Добривоје Тодоровић, управник поште у Котражи и Миодраг Јанковић из Котраже. „Именовани су се потпуно ставили у службу Немаца, обукли њихово војничко одело, наоружани до зуба и као такви били путовође, и са оружјем хватали исправне грађане, пљачкали, палили њихове куће и заједно са Немцима исте убијали (као што је био случај у селу Негришорима, где је за један дан побијено на лицу места 46 људи и жена).“ Јединица капетана Биргера се повукла 19. јула 1943. године, са њима и њихови помагачи. Након њиховог одласка, уследила је одмазда припадника ЈВуО према осам припадника партизанског покрета за које су сматрали да су сарађивали са Немцима. Четворо су убили. Посебно је је кажњена породица Ружић, а међу њима су били отац и мајка Рада Ружића, као и Миладин Ружић.
Убрзо након ових убистава од стране ЈВуО, у Драгачево се враћа немачка јединица Ханса Биргера, а са њима и некадашњи партизани Ружић, Милосављевић, Тодоровић и Јанковић. Током августа 1943. године ова јединица је наставила са стрељањима по Драгачеву. Убијено је 17 људи. У убиствима и малтретирању народа нарочито су предњачили Тодоровић и Милосављевић, обучени у немачке униформе. То и документи из Архива војске Србије (раније Архив војноисторијског института – АВИИ) потврђују. У извештају од 11. августа 1943. године је наведено: „Поручник Илија Парац као командир одељења утврдио је да су немачки војници само неколико лица поубијали – стрељали који су покушали да побегну, сва остала лица стрељали су Тодоровић и Милосављевић, који су и данас у саставу немачке полиције у Гучи.“
У другој половини августа 1943. године Биргерова јединица напушта Драгачево, али је пре тога стрељала своје помагаче бивше партизане: Добривоја Тодоровића, Рада Ружића и Миодрага Јанковића. Четврти помагач, Савле Милосављевић, успео је да побегне својим дојучерашњим „газдама“ и преживи рат. Након завршетка рата прихваћен је као угледан учесник НОР-а и никада није одговарао за своје злочине. Преминуо је 90-их година XX века у Чачку као "миран и угледан" грађанин.

(Извор: Архив Војске Србије, НА, Стање у округу краљевачком 1943. године; МИАЧ, НОП, К-2, Стање у округу краљевачком)

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

 

[banebeograd]

У другој половини августа 1943. године Биргерова јединица напушта Драгачево, али је пре тога стрељала своје помагаче бивше партизане: Добривоја Тодоровића, Рада Ружића и Миодрага Јанковића.
Четврти помагач, Савле Милосављевић, успео је да побегне својим дојучерашњим „газдама“ и преживи рат. Након завршетка рата прихваћен је као угледан учесник НОР-а и никада није одговарао за своје злочине. Преминуо је 90-их година XX века у Чачку као "миран и угледан" грађанин.

toliko o tzv borcima za slobodu koji su svoju ratnu biografiju dokazivali na dva svedoka ....

 

[JustinCase]

OPERACIJA "SCHWARZ" (Bitka na Sutjesci)
Evo jednog izveštaja ozloglašene nemačke divizije "Prinz Eugen" u kojem piše kako su doživljavali partizane i kakve probleme su im oni stvarali. Nemci su ovde vrlo jasno rekli protiv koga su se oni borili i ko se i na koji način borio protiv njih, a danas se radi na tome da se to omalovaži, izokrene, izbriše i falsifikuje.

Documents from National Archive Washington NAW(XV. Gebirgs Armeekorps)
T314 roll 560 f.802
IZVEŠTAJ SS DOBROVOLJACKE BRDSKE DIVIZIJE „PRINC EUGEN" OD 25. JULA 1943. O ISKUSTVIMA IZ OPERACIJE „ŠVARC"
SS DOBROVOLJAČKA BRDSKA DIVIZIJA „PRINC EUGEN" Ia, Tgb. br. 469/43. pov. O.U., 25. juli 1943.
IZVEŠTAJ O ISKUSTVIMA IZ OPERACIJE „ŠVARC"
- Četničke bande. Zbog iznenadnog nastupanja naših snaga ukrcanih na motorna vozila, četnici nisu stupili u borbu i bez borbe su se predali. Italijani su pokušali pre svega da spasu četničke komandante od zahvata nemačkih snaga. Pravovremenim prekidom telefonskih veza, ovo je delimično sprečeno.
- Komunističke bande. Neprijatelj se borio tvrdoglavo i lagano odstupao od jedne do druge linije otpora. Gde je situacija zahtevala, on je prelazio u protivnapad. Komandovanje, protkano sovjetskim oficirima, mu je bilo dobro. Ono je čvrsto držalo jedinice u rukama. Mesto razmeštaja Vrhovnog štaba retko je poznato nižim starešinama. Prilikom teških bezizlaznih borbi, viši komandanti podrazumevaju da žrtvovanjem jednog dela svojih ljudi pravovremeno obezbede svoju sigurnost.
Način borbe: Neprijatelj se borio lukavo i podmuklo, delom sa hrabrošću očajnika. Naročito mu je dobro dolazilo tačno poznavanje planine. Položaje i gnezda otpora su izvrsno postavljali na najpovoljnijim terenskim tačkama. Neprijatelj je koristio lažne i rezervne položaje i sposoban je da obmane napadača u pogledu svoje jačine. On je iskorišćavao noć za male akcije i prepade, radi zaplene oružja, municije, životnih namirnica kao i predmeta opreme. U noćnim borbama na šumskom zemljištu, on je dokazao svoju nadmoćnost. .
Oružje i municija: Oprema lakim naoružanjem i municijom, većinom ita-lijanskog porekla, je dobra. Na nekih 6—8 ljudi otpada jedan mitraljez. Teško oružje je italijanskog i srpskog porekla, i imao ga je u najmanjem broju. Za rušenja je koristio pored ostalog na razne načine avionske bombe nemačkog porekla. Po kolibama
kućicama i plastovima sena koje su napustile bande, zaplenjivano je oružje i municija koji su bili sakriveni na teško primetnim mestima. Stoga su sva banditska skrovišta bila temeljito zaprečena.
Odeća i oprema: Uobičajeno seljačko odelo. Delimično italijanske, a takođe i nemačke uniforme. Oprema prosta i primitivna. Nikakvog ranca, laka obuća, stoga su bili pokretljiviji i brži u borbi./.../

Da riješimo do sad već 1000 puta viđen falsifikat.
U pitanju je Marijan Stilinović, a ne Koča Popović. I nije u pitanju fotografija već skrinšot iz filma. Celu zavrzlamu napravio je površni Goran Marković u njegovom dokumentarnom filmu o Koči Popoviću. On je za ilustraciju Martovskih pregovora 1943. uzeo nekoliko sekundi ovog filma, iako se iz aviona vidi da ovde nema Koče Popovića.
Niti ovaj dogaćaj sa skrinšota (iz filma) ima ikakve veze s Martovskim pregovorima 1943. Ove scene su snimljene krajem avgusta 1942. u okolini Livna, nakon što su partizani oslobodili Livno i zarobili neke nemačke inženjere i oficire. Potom su usledili razgovori o zameni. Partizani su znali da za Nemce mogu dobiti mnogo više svojih drugova koji su zatočeni u ustaškim logorima. Tako je i bilo.

 

[Cro_čvarak]

Tema je bezpredmetna i glupa kao i bez jedne činjenice koja bi potvrdila naslov teme!!

Ali hajdemo se malo zaigrati, što bi bilo kada bi bilo..

To što bi bilo kad bi bilo bilo bi što bi bilo da je u ranu jesen 1943-e došlo do savezničkog iskrcavanja u Hrvatskoj/Jugoslaviji?

Mogu se pročitati teze da partizanima uopće ne bi pasalo to iskrcavanje što i ne zvuči toliko nemoguće? Ali teško bi mi bilo povjerovati da bi partizani okrenuli puške na britanske vojnike zajedno s Njemcima i NDH snagama, pogotovo što je britanska delegacija već bila kod partizana..

 

[Лекизан]

Tema je bezpredmetna i glupa kao i bez jedne činjenice koja bi potvrdila naslov teme!!

Ali hajdemo se malo zaigrati, što bi bilo kada bi bilo..

To što bi bilo kad bi bilo bilo bi što bi bilo da je u ranu jesen 1943-e došlo do savezničkog iskrcavanja u Hrvatskoj/Jugoslaviji?

Mogu se pročitati teze da partizanima uopće ne bi pasalo to iskrcavanje što i ne zvuči toliko nemoguće? Ali teško bi mi bilo povjerovati da bi partizani okrenuli puške na britanske vojnike zajedno s Njemcima i NDH snagama, pogotovo što je britanska delegacija već bila kod partizana..

Јеси чуо за мартовске преговоре рецимо?
Знаш ли на којој страни су били југословенски комунисти до напада Немаца на Совјетски савез?

 

[JustinCase]

Јеси чуо за мартовске преговоре рецимо?

Sva dokumenta vezana za Martovske pregovore pa i propusnicu njemačku za Koču Popovića kojom Samardžić maše je objavio Mišo Leković u svojoj knjizi. Preporučujem ovo i ovo. Zaista ne znam o kakvoj saradnji se tu govori. Eto nam Bitke na Sutjesci odmah nakon tih pregovora gdje je izginulo skoro 8000 partizana. Ako imaš neki konkretan dokaz, dakle validan izvor daj da vidimo pa možda mi što smo već čitali o tim pregovorima nešto novo i saznamo.
Martovski pregovori su bili jedan od 4 ili 5 kontakata između Nijemaca i Partizana gdje su razmjenjivani zarobljenici. Otkrivate toplu vodu. Moja prošla poruka gore je za cijelu ovu priču isto bitna jer nam govori dota toga...

 

[JustinCase]

Јеси чуо за мартовске преговоре рецимо?
Знаш ли на којој страни су били југословенски комунисти до напада Немаца на Совјетски савез?

Evo vidi, primjer kasnije razmjene zarobljenika.

 

[krinka5]

Sva dokumenta vezana za Martovske pregovore pa i propusnicu njemačku za Koču Popovića kojom Samardžić maše je objavio Mišo Leković u svojoj knjizi. Preporučujem ovo i ovo. Zaista ne znam o kakvoj saradnji se tu govori. Eto nam Bitke na Sutjesci odmah nakon tih pregovora gdje je izginulo skoro 8000 partizana. Ako imaš neki konkretan dokaz, dakle validan izvor daj da vidimo pa možda mi što smo već čitali o tim pregovorima nešto novo i saznamo.
Martovski pregovori su bili jedan od 4 ili 5 kontakata između Nijemaca i Partizana gdje su razmjenjivani zarobljenici. Otkrivate toplu vodu. Moja prošla poruka gore je za cijelu ovu priču isto bitna jer nam govori dota toga...

Martovski pregovori su bili nešto više od kontakata u vezi razme zarobljenika o tome govori Milovan Đilas u svojim svedočenjima.

 

[vučji čopor]

Једана од вжних ставки је била и спашавање једне од ЈБТ - ових жена. али то су све мање битне ствари у односу на укупан преговарачки ток због кога их је и Коминтерна критиковала због сарадње са окупаторима.

 

[psmaniac]

 

[JustinCase]

Prilično neozbiljno od Kalabića da je povjerovao u famozni sporazum Pijade-Budak o ''uništenju srpstva''.

 

[banebeograd]

Sva dokumenta vezana za Martovske pregovore pa i propusnicu njemačku za Koču Popovića kojom Samardžić maše je objavio Mišo Leković u svojoj knjizi. Preporučujem ovo i ovo. Zaista ne znam o kakvoj saradnji se tu govori. Eto nam Bitke na Sutjesci odmah nakon tih pregovora gdje je izginulo skoro 8000 partizana. Ako imaš neki konkretan dokaz, dakle validan izvor daj da vidimo pa možda mi što smo već čitali o tim pregovorima nešto novo i saznamo.
Martovski pregovori su bili jedan od 4 ili 5 kontakata između Nijemaca i Partizana gdje su razmjenjivani zarobljenici. Otkrivate toplu vodu. Moja prošla poruka gore je za cijelu ovu priču isto bitna jer nam govori dota toga...

ispisano je 158 stranica na tu temu i ti bi sada da ti neko ispunjava zelje i samo za tvoje oci ponovo kaci ono sto je vezano za te pregovore i sto "ukazuje na saradnju".
dakle kreni sa temom od pocetka i videces da nije bivsi jbt-ov oficir lekovic jedini pisao i davao dokaze nego su to cinili i drugi tzv bivsi partizani pa i sami ucesnici tih dogadjaja (velebit, djilas) , bas kao i nemci
a poznata su i naredjenja sa vrha da se u cilju postovanja dela dogovora obustavljaju sva dejstva po neprijatelju i to licno od jbt-a,
tako da ako te nesto zanima i hoces da komentarises onda se vrati na pocetak i iscitaj temu , sve je vec mnogo puta postavljeno i prakticno nema nedoumica o stavovima i dogovorima nastalim marta 43-e.