Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Marko Mare Jaric]

Nego patlidžani i ostali da li je titin partizan,Ivan Stevo Krajačić, bio u pravu kada je rekao da je malo srprpske nejači u Jasenovcu zaklano!?
Taj partizan-ustaša nije mogao sam da dođe na takvu pomisao,sigurno je sa svojim hrvatom josipom razgovarao o tome!

 

[Koča]

Što se tiče rasvetljavanja pitanja glavnog, ako ne i jedinog, vojnopolitičkog protivnika i krvnog neprijatelja Brozovih partizana za vreme čitavog DSR u Jugoslaviji, a što je u direktnoj vezi sa temom ovog članka – saradnje Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša, ovom prilikom navodimo prepis samo jednog arhivskog, originalnog i autentičnog „partizanskog“ dokumenta iz perioda „narodnooslobodilačke borbe“ iz koga se jasno vidi protiv koga se Brozovi „narodnooslobodilački“ borci nisu a protiv koga se jesu borili. Iz ovog dokumenta, što je još bitnije, jasno proizilazi i za šta su Brozovi partizani ratovali čitave četiri godine (dokument je u originalu napisan latiničnim grafemama i obiluje gramatičkim i stilističko-jezikoslovnim greškama) a glasi:

Dragi Iso, malo će te začuditi način na koji ti dostavljam ovo pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo objasnićemo vam sve. Evo o čemu se radi.

Sa VI Brigadom, pojačanom sa delovima majevičkog odreda ili fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Medjedje na sandžačku stranu i čistite teren od četnika u pravcu Zaborka i Čajniča. Ovde ćete uhvatiti vezu sa levim krilom naše I Divizije i dobiti dalje direktive.

Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija. Još pre vašega prelaza pošaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde će uhvatiti vezu sa našim jedinicama.

Najvažniji naš zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihajlovića i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveću opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilačke borbe.

Sve ostalo saznaćete kad se sastanemo.

U istočnoj Bosni ostavite manje odrede čiji će zadatak za sada biti borba protiv četnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojačavanje VI Brigade nesme ići na račun brzine pokreta u gore predvidjenom pravcu.

29-III-1943 g.

S drugarskim pozdravom

potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Sreten Žujović

 

[Koča]

O kakvoj konkretnoj vojnoj saradnji na terenu se u ovom slučaju radilo govori povesni izvor iz prve ruke kazujući da su komunističke formacije povučene na „narodni zbor“ u selo Kunić i to u trenutku kada 1.500 ustaških bojovnika prodire preko Korduna i Like. Dakle, u trenutku kada jedan rođeni brat Hrvat prodire sa svojim bojovnicima da zatre sve što je srpsko koliko se to može u datom momentu, u tom istom trenutku drugi brat Hrvat umesto da brani narod od pokolja svoje vojne formacije povlači sa pravca prodora formacija drugog brata i to na narodnu konferenciju. Dakle, oni koji bi trebalo da brane narod od pokolja umesto da to i rade idu na seoska politička posela.

Evo šta konkretno piše o ovom događaju Mane Pešut:

I dok su, partizanski heroji, igrali kolo i veselili se, dotle su ustaše nesmetano vršile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe, videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustaše nisu imale vremena po njihovom urođenom principu, žrtve najpre sadistički mučiti a potom ubijati, već su samo presecali vratove. Najveći zločin počinjen je u Tržiću i Primišlju a potom u Veljunu i Perjasici. Mnoge žrtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su volovskom upregom na četničku teritoriju u Plaški, gde im je ukazana prva pomoć. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna partizanska puška na ustaše.

 

[Koča]

једна од јачих слика четника са заробљеним Немцем и фратром

али ти си већ довољно рекао...издајницима "Југославије"

 

[Koča]

Колико је ове нове лажи које износи корисник профил прока лако оповргнути...довољно је завирити у изворе које они највише користе

Zbornik, tom IV, knjiga 29


_____________________________

Но да је огроман број усташа прешао у партизане, за коначан обрачун са Србима, њих негде око 80.000 је данас опште позната ствар,,,

Далеко је занимљивије и мање познато да су у току рата партизани прелазили у усташе...или да су многи истовремено били и у усташама и у партизанима

Izveštaj komande 15. brdskog armijskog korpusa komandi 2. oklopne armije od 9. aprila 1944. o formiranju novih ustaških jedinica u Dalmaciji od bivših partizana:

"28. marta 1944. molio je k-t 771. inž. des. bataljona za odobrenje da iz Rijeke u Ražanac (20 km severno-severoist. od Zadra) prebaci 400 ustaških oficira i podoficira. Grupa armija »F« uputila je ustaše na njega. Korpus je dao svoju saglasnost. Prilog 14.

7. aprila javio se kod komandanta korpusa i komandanta 264. div. ustaški pukovnik Servaci sa svojim načelnikom štaba, ustaškim pukovnikom Čudinom, i predao zapovest koja je priložena u prevodu...

O vojnim pitanjima pukovnik Servaci je izložio:
On je u operativnom pogledu potčinjen k-tu 15 (brd.) AK i moli za podatak u kom rejonu treba da se smiri i da radi. Njegov rejon sada doseže od Novog do Trogira, pri čemu je izuzet rejon Gospića. On će, širenjem svog područja, da pređe na celo područje korpusa. Sa Desantnim inžinjerijskim bataljonom on je poveo 108 oficira i službenika, 282 ustaška podoficira i vojnika, poneo 130 tona opreme (uz to 4.000 garnitura odeće). Na raspolaganju mu stoje kao načelnik štaba ustaški pukovnik Čudina, a kao k-t novoformirane brigade ustaški pukovnik Cecet; ovaj zadnji na izričitu želju 264. div. (pukovnik C. bio je dosada komandant ustaške pukovnije na području divizije).

Sa dovedenim kadrom formiraju se navodno najpre jedna bojna Telesne garde i 7 ust. brig. (5 bojni). Vojnika ima u dovoljnom broju, većinom partizana kojima je dosadilo gerilsko ratovanje. Oficiri i podoficiri dolaze u dovoljnom broju, pošto je poglavnik za ustaše odustao od vrbovanja među domobranskim oficirima i podoficirima. Mesta formiranja su uglavnom veća mesta kao Obrovac, Benkovac, Zemunik, Drniš itd. Uzimaju se u obzir želje K-de korpusa. Mesta akcije i akciju određuje sam k-t korpusa. Između ostalog, moli se da se iziđe u susret željama za organizaciju i umirenje određenih rejona."

Zbornik, tom 12, knjiga 4, 187.

 

[Koča]

Нови подстицај за сарадњу усташа и комуниста дошао је са потписивањем споразума Рибентроп-Молотов 1939. године. После окупације и распарчавања Краљевине Југославије априла 1941. године, Комунистичка партија Хрватске водила је преговоре са Павелићевим режимом о свом легализовању у оквиру „Независне Државе Хрватске“. Како је Коминтерна већ легализовала Комунистичку партију Словачке у оквиру Хитлеровог „Новог поретка“, очекивала се дозвола и за легализацију Комунистичке партије Хрватске, али ситуација се мења 22. јуна 1941, са немачким нападом на Совјетски Савез.6

Ипак, комунисти и усташе у међувремену потписују још један споразум о сарадњи. То видимо на основу дневника Славка Кватерника, заменика хрватског поглавника Анте Павелића, који се чува у Историјском архиву града Београда, у Легату Вицка Крстуловића, једног од партизанских команданата. Кватерник је 22. априла 1941. записао:
“Миле (Будак – прим. аут) био поново код мене. Тражио да се убрза договор о сурадњи са комунистима. Поглавник потписао договор. О томе одмах јављено Лорковићу. Он је добио задатак за сурадњу.“
Политика, 30. април, 1. и 2. мај 1997.

 

[Koča]

Почетком 1943. године Павелић је тајно послао комунистима једног свог министра, Н. Рушиновића, да изрази „повјерење“ према њима. Непосредан повод за слање овог усташког министра био је обавештавање партизана о предстојећој немачкој Операцији „Вајс“, како би се на време склонили. Командант 4. зоне „Народноослободилачке војске Хрватске“, Вицко Крстуловић, о доласку министра Рушиновића писао је 18. јануара Врховном штабу:

“…Да је Павелић послао министра нарочито зато да нађе везу са партизанима, како би се на било који начин предусрела ова акција (Операција „Вајс“ – прим. аут) и убијање партизана и хрватске војске. Ово преговарање и споразум са партизанима мора бити апсолутно тајно пред Њемцима и Талијанима. Наводно да су стали (Павелић и његова влада – прим. аут) на становиште да држава без народа не вреди. Министар и жупан (Н. Леутић, велики жупан из Омиша – прим. аут) су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба.“

Војноисторијски гласник, 1-2/2004, страна 141. Према: АВИИ, Фонд НОП, К-12, ф. 6, док. 1.

По пријему Крстуловићевог писма, на састанак са Павелићевим министром долази лично Јосип Броз Тито. Састанак је био тајан и комунисти, по природи ствари, ни касније о њему нису говорили. Али, за сусрет комунистичког вође и усташког министра сазнала је италијанска команда из Шибеника и о томе обавестила своје претпостављене. У италијанском војном архиву у Риму оригинални извештај о састанку Рушиновић – Броз пронашла је др Смиља Аврамов.

С. Аврамов, Геноцид у Југославији у светлости међународног права, 262.

 

[Koča]

Sem Kardelja, J. B. Tito je među Hrvate poslao i Ivu Lolu Ribara i Vladimira Velebita, kojima je 6. marta 1942. naredio:

Naša je dužnost da hrvatskoj vojsci objasnimo opasnost koja preti hrvatskom narodu u Bosni i drugim krajevima od strane srpskih četničkih bandi, od strane srpske hegemonističke klike... Na tom pitanju mi moramo dobiti hrvatske vojnike, pa i oficire... Na tom pitanju treba da se sporazumete sa naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke, da oni preko svojih veza utiču u hrvatskoj vojsci da ona prilazi nama i da nam daje oružje i municiju.33

Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 3, 58.

 

[Marko Mare Jaric]

Svaka sličnost je namerna, isti ustaša za vreme i posle Drugog svetskog rata

 

[Mstislav]

Ovde samo ti vidis slicnost.

 

[Marko Mare Jaric]

Sve same ustaše i izdajnuci u vrhu,zato se i JNA raspala kao gofno na kiši

 

[Koča]

Prvi komandant komunističkog JRV, ustaški general Franjo Pirc (JRV od ustaše Franja Pirca do Antona Tusa)

Saradnja između komunista i ustaša je tema raznih špekulacija ali i vrlo konkretnih događaja. Jugoslovensko Ratno Vazduhoplovstvo komunističke Jugoslavije koje je nestalo u vihoru građanskog rata je nastalo otimačinom, ubistvima i politikanstvom neprijatelja srpskog naroda i monarhije. Jedan od dokaza pomenute saradnje je i prvi komandant JRV, bivši petokolonaš JKRV, koji je kao komandant Drugog lovačkog puka već prije rata u ustaškim redovima uhvatio vezu sa Njemcima i radio na subverzivvnoj djelatnosti podrivanja borbene spremnosti podređenih mu jedinica.
http://avijacija.com/?p=318

Али су зато срамно ликвидирали ове јунаке и о томе је одлучивао тај исти Титов усташа

Kako su komunisti streljali 72 pilota Kraljevine Jugoslavije

Isa Mandarić, jedan od ubijenih pilota

Krajem oktobra 1944. u selu Jabuka kod Pančeva partizani su streljali 72 pilota vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Dušan Mandarić, sin Ise Mandarića, jednog od ubijenih pilota, nada se da će formiranje vladine Komisije za pronalaženje masovnih grobnica u kojima se nalaze žrtve komunista iz vremena Drugog svetskog rata doprineti da se konačno sazna istina o sudbini njegovog oca.

Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Isa Mandarić, stariji vodnik I klase pilota lovca kraljevskog vazduhoplovstva, uspeo je posle mnogih peripetija da se nastani u Zemunu, samo dan pre nego što ovaj grad postao deo Nezavisne države Hrvatske. Tu su Mandarići preživela četiri teške godine okupacije i dočekali oslobođenje Beograda. A samo tri dana kasnije, 23. oktobra 1944, partizanska komanda je pozvala sve stare pilote kraljevskog vazduhoplovstva da se jave u komandu u Pančevu i pomognu u oslobađanju zemlje od okupatora.

– Kao čovek koji je čitav život posvetio avijaciji, otac je bio presrećan. Posle četiri godine ponovo mu se pružala prilika da leti. Bio je 25. oktobar kada smo ga majka, brat i ja ispratili za Pančevo, ne znajući da odlazi u smrt. Nedelju dana kasnije saznali smo da su otac i još 71 pilot u noći između 29. i 30. novembra sa rukama vezanim žicom odvedeni na Stratište kod sela Jabuka, spušteni do Tamiša i tu streljani. Dakle 72 pilota, sve bolji od boljeg, streljani su bez ikakvog razloga, samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini – seća se Dušan Mandarić, koji je tada imao osam, a njegov brat deset godina.

Dušanova majka Desanka tri puta je odlazila u Pančevo, ali za partizansku komandu piloti kao da nikada nisu postojali. A onda je u kuću Mandarića došao jedan čovek i rekao:
„Nemojte više tragati za mužem. Te noći kad je odveden na streljanje, bio sam s njim u sobi. Bio je uplašen i uplakan jer kod kuće ima ženu i dvoje male dece. Ja sam se preko veze spasao.“

Više od šest decenija kasnije, jula 2007, Dušan Mandarić je posetio Istorijski muzej u Pančevu i podneo zahtev da mu se omogući uvid u svu dokumentaciju iz oktobra 1944. Rečeno mu je da Muzej o slučaju streljanih pilota kraljevske avijacije ne poseduju nikakvu dokumentaciju. A nakon formiranja vladine komisije koja treba da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih bez suđenja od 1944. do 1946, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da određeni spiskovi i podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja u ovom periodu već postoje. Homen je istakao da sve bivše jugoslovenske republike već imaju slične komisije, a najdalje u istraživanjima je odmakla Slovenija gde je otkriveno više od 200 masovnih grobnica kojih u Srbiji, po rečima Homena, verovatno ima i znatno više.

Jedna od njih, zasigurno, nalazi se na Stratištu, na istom mestu gde je od 1941. do 1944, u vreme dok je selo Jabuka nosilo ime Apfeldorf, po naredbi šefa policije Pančeva ubijeno više od deset hiljada Srba, Roma i Jevreja. Žrtvama fašizma odavno je podignuto spomen-obeležje, dok streljani piloti još čekaju javno priznanje da više nisu među živima.

Za utvrđivanje pune istine o sudbini 72 pilota zalaže se i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović. A inicijator čitave akcije, padobranac i novinar Danko Vasović, apeluje na Komisiju za pronalaženje masovnih grobnica da joj slučaj pilota streljanih u selu Jabuka bude jedan od prioriteta.

– Pozivam Vladu i Parlament da učine sve da se ovim čestitim ljudima barem obeleži grob i posmrtno vrate profesionalna i građanska prava. Da bi stvorili jednog pilota potrebno je 24 godine. A ovde je likvidirana čitava klasa. To nijedna zemlja nije u stanju da nadoknadi – kaže Vasović.

Likvidacije bez suđenja
U knjizi „Između srpa i čekića“, Srđan Cvetković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, navodi da brojni podaci pokazuju da je od 1994. do 1946. bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi. Cvetković navodi i knjigu bivšeg oficira kraljevske vojske Miloša K. Aćina „Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945“ (objavljena u Vašingtonu 1975.) u kojoj piše da su krajem 1944. oficiri kraljevskog vazduhoplovstva pozvani da se jave na dužnost u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, odakle su prebačeni na pomoćni aerodrom Lisičji jarak gde su saslušavani i streljani u blizini Jabuke kod Pančeva.

Ko je odlučivao o njihovom životu ili smrti opisuje pilot Kosta Aćin u svom
delu “Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945” strana 262. izdato
u Vašingtonu godine 1975. To je bilo Veće u sastavu:

Franjo Pirc, pukovnik Kraljevskog vazduhoplovstva, kasnije general
Pavelićeve NDH a potom general i prvi komandant vazduhoplovstva Titove
Jugoslavije.

Boža Lazarević, pilot, kasnije Titov general.

Milan Simović Zeka, vazduhoplovni narednik, kasnije general.

Izvesni Gavra Škrivanić.

20. oktobra prošle godine gospodin Božić drži dirljiv govor u slavu oslobodilaca
Beograda bez reči o hiljadama Beograđana koje su oslobodioci oslobidili od imovine i
života.

Prilikom proslave prodora Sremskog fronta visoki predstavnici gradske vlade nisu se
setili hiljada mladih Beograđana koji su bedno opremljeni i vojnički neobučeni izginuli
kao topovsko meso.

18. aprila ove godine, ista uvažena gospoda su održala komemoraciju povodom
savezničkih bombardovanja Beograda 1944. godine ne pomenuvši da su napadi na
gradove u Srbiji izvođeni na zahtev Vrhovne komande Narodnooslobodilačke vojske.
Dobija se utisak da pojedini predstavnici gradske vlade ili ne poznaju “svijetlu prošlost”
ili je nerado pominju.
DIPL. INŽ. LJUBINKO JOVIČIĆ,
DR PREDRAG RISTIĆ,
SLOBODAN MAVRENOVIĆ, ADVOKAT,
BEOGRAD”

P.S: Iz gornjeg teksta može se reći da su komunisti ubili više pilota Vojnog Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije od Njemaca.

http://avijacija.com/?p=303

Брука невиђена...били су гори од немачког окупатора

 

[dulesrbenda]

,,Сарађивали" су у Блајбургу и Кочевском рогу. Такође, УДБ-а је више потаманила усташа него четници за сво време рата. Након рата, комунисти су процесурали и великим делом пострељали злочинце над српским народом, највише управо из редова хрватског народа.

Ајде да видимо да ли ће се, зарад идеологије, негирати историјске чињенице. Јел ово што сам навео горе тачно или није?

 

[dulesrbenda]

Кочо, тај наводни споразум је фалсификат. Из више разлога, а ја ћу навести два.

Први, Будак тада није био у земљи.
Други, Моша Пијаде је био један од чланова КПЈ који су имали ПРОСРПСКЕ ставове. Не знам да ли ти је познато да се он залагао да Срби у Крајини Срби имају аутономију по угледу на аутономију Војводие и Косова у Србији. Због тога су га многи испљували да је био ,,великосрпски националиста".

Овај наводни ,,споразум" је историјски фалсификат недићевске владе, а није тешко закључити зашто су они изабрали баш да је Пијаде наводно потписао тај измишљени споразум,. Јер, Пијаде је био Јеврејин а то је било сасвим у складу са недићевском идеологијом да су Јевреји највеће зло.

Ако се бориш против комуниста, немој то да радиш ут помоћ оваквих доказамних фалсификата. Онда ниси ништа бољи од њих.

 

[dulesrbenda]

И да, још бих само хтео да питам постављача теме и остале који су његови истомишљеници: да ли постоји и један једини потписани споразум између усташа и партизана? Значи, споразум где партизани произнају НДХ, усташку власт и стављају се у њену службу и обавезују се да ће ратовати под њеном командом. Постоји ли тако нешто или не постоји? Постоје ли докази о заједничко устапко-партизанској сарадњи потврђени из усташких, партизанских и немачких извора. Има ли таквих докумената?

За четнике знамо да има. Постоје споразуми са потписима четничких команданата и одреда где они признају усташку власт и НДХ, стављају се у њихову службу и обавезују се да ће ратовати за њихове интересе тј. против партизана. Има ли таквих споразума партизана са усташама. Јер, то је доказ сарадње, документа и извори.

Мало сам прегледао, иначе, ову тему и, искрено, нисам видео јаке доказе за ову тврдњу. Још ниједан споразум усташа и партизана о заједничкој сарадњи, а нема ни неких извора о конкретним њиховим заједничким акцијама. Постављани су углавном новински чланци о злочинима партизана, који нису спорни, партизани су чинили тешке злочине, и то нико не спори. Исте такве злочине чинили су и четници. Већ сам рекао-био је то братоубилачки рат и једни и други су чинили злочине. И партизани су убијали четнике и четници партизане. Али, то још увек није доказ усташко-партизанске сарадње.
Друго, видим помиње се Хускина милиција. Па та милиција је сарађивала итекако и са четницима врло активно. ХХуска је прелазио код свих и сарађивао са свима, па и са четницима. Хајде, реците да није тако.Значи, и четници су са њим сарађивали. Хуска је на крају прешао у партизане и онда је убијен. Ни то вам, дакле, није јак доказ.

Такође, видео сам да се наводе неки извештаји, али изнесени ван контекста, где се виде некакве претпоставке, али нигде нема јасно да стоји о усташко-партизанској сарадњи и заједничким акцијама. Такође, спомиње се некакав споразум о формирању КП Хрватске оја би подржала НДХ. Али, где је тај споразум и може ли аутор теме да покаже тај споразум? Такође, КП Хрватске која седи у парламенту НДХ није никада формирана, тако да се ни ту не види неки јак доказ.

Дакчле, за сафа, морам да признам, нема јаких доказа о усташко-партизанској сарадњи.

 

[dulesrbenda]

Ватикан са чијим поглаваром се састајао Броз, а у атентату твоја страна није имала никаквог учешћа нити га је планирала...

Нека буде да није, али, удбаши су у емиграцији поубијали велики број усташа, између осталих и ММакса ЛЛубурића. Јел то тачно или није?

 

[dulesrbenda]

Sem Kardelja, J. B. Tito je među Hrvate poslao i Ivu Lolu Ribara i Vladimira Velebita, kojima je 6. marta 1942. naredio:

Naša je dužnost da hrvatskoj vojsci objasnimo opasnost koja preti hrvatskom narodu u Bosni i drugim krajevima od strane srpskih četničkih bandi, od strane srpske hegemonističke klike... Na tom pitanju mi moramo dobiti hrvatske vojnike, pa i oficire... Na tom pitanju treba da se sporazumete sa naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke, da oni preko svojih veza utiču u hrvatskoj vojsci da ona prilazi nama i da nam daje oružje i municiju.33

Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 3, 58.

Кочо, овде се јасно говори о ,,хрватској војсци". То је термин који се не односи на усташе, већ на домобране, они су били војска НДХ, док су усташе били партијско-политичка милиција, попут црнокошуљаша или Штурмсаблајутуга. Чак су им и команде биле одвојене.

Тако да није у реду да се под тим, ,,хрватска војска" потура да се мисли на усташе, јер се не мисли на њих, већ на домобранску војску. Амнестија је иначе важила за домобране, равногорце (и равногорци су пррелазили на страну партизана, на пример Веселин Ђурановић, комунистички лидер Црне Горе скоро целог рата је био четник), а не за усташе и љотићевце. Они су били стрељани. Злочине у НДХ су чиниле усташе, а не домобрани који су били војска.
Домобране је, иначе,. на своју страну хтео да придобије и Дража, то потврђују и сами четнички извори. Тако да, овим аргументом, ти и самог Дражу на неки начин оптужујеш за ,,сарадњу са усташама".

Дакле, не ради се о усташама овде, него о домбранима, њих су хтели да придобију и за њих је важила амнестија, као и за равмногорце, али за усташе није. Што се тиче усташа, они су стрељани на лицу места, ево један детаљан опис тога:

Milan Basta je veoma dobro opisao šta je sve partizanska vojska (tada već Jugoslovenska armija) učinila da bi sprečila masovnu bežaniju ustaša na zapad. Reč je o dobro poznatim događajima u malom austrijskom mestu Blajburg (slovenački Pliberk). Basta opisuje kako su tu JA i lokalni slovenački partizani po cenu velikih gubitaka i pošto je primirje već nastupilo (tj. nemača kapitulacija), morali da vode borbe protiv ustaša i domobrana (tkz.Hrvatske oružane snage) prvo kod Dravograda, a pošto nisu uspeli da spreče proboj preko mostova na Dravi (iz raznih razloga, između ostalog, na tom pravcu su ustaše ostvarile lokalnu vatrenu nadmoć, a i bilo je ometanja od strane Bugara, ovoga puta u ulozi saveznika), nastavili su gonjenje u Austriju. Zahvaljujući podršci Engleza, koji su im stavili na raspolaganje tenkove i avijaciju, Basta i lokalni vođa slovenačkih partizana su prisilili na predaju "Glavni stožer". Na Blajburgu je zarobljena gotovo kompletna vlada NDH i "glavni stožer", dok se procene broja zarobljenika i kasnije likvidiranih ( s tim da nisu svi zarobljenici likvidirani) kreće od nekih 8-9000 (naši) do čak 30.000-40.000 (ustaški). Gotovo svi zarobljeni ministri i generali iz Stožera su dobili smrtne kazne u procesu pred vojnim sudovima (izuzeci su bili Mihajlo Lukić i Lavoslav Milić od vojnih lica). Izgleda da je nad "boranijom" međutim primenjen talion...kakav i koliki, ne možemo znati...koliko mi je poznato, iz partizansko-britanskog obruča probilo se svega par stotina lica, među njima od pozantijih Rafael Boban, drugi komandant crne legije, koji je posle toga jednostavno nestao. Što se tiče onih koji su uspeli da zbrišu, Maks Luburić je likvidiran od strane UDBE, tako što ga je zaklao njen agent, Ilija Stanić, u Španiji negde 1969-70. Eugen "Dido" Kvaternik je nastradao sa celokupnom porodicom u neobičnoj automobilskoj nesreći za koju niko nije preuzeo odgovornost. Veliki broj izbeglih ustaša vratio se u zemlju 1947-48, očekujući da digne ustanak, ali je njih ovde zapravo domamila UDBA, u briljantnoj operaciji "Gvardijan". Tokom te operacije, pohavatano je nekoliko stotina raznih terorista a od velikih faca Ljubo Miloš i Božidar Kavran.

Дакле, ако се има све ово у виду, не може баш да се тврди да су партизани штедели усташе. Напротив, из овога се види да су врло предано настојали да спрече њихову бежанију на запад, да су их хватали, изводили пред судове и стрељали, као и да је сама УДБ-а касније убијала усташе по емиграцији, међу њима и крупне злочинце, попут Лубурића, или Љубе Милоша, итд. Тако да се твоје тврдње баш не слажу са овим чињеницама. Јесам ли у праву или грешим?

Треба рећи и то, да су сами Савезници Југославији "на даљу надлежност" испоручили велики део "званичника" те сулуде државне творевине, а који су успели да "прођу" и избегну и Кочевски рог и Блајбург нпр. И то месецима, па чак и годинама "након та два" топонима...

Рецимо, усташко псето, капетана авијације Југословенског краљевског ваздухоплловства, Владимира Крена који је 1. травња 1941. године буквално украо авион у Боронгају, те прелетео за Бечко Ново Место и ставио се на располагање команданту 4. Луфтвафе Александру Леру, испоручивши му комплетан Р-41, тј. мобилизацијски и план у случају рата размештаја и активности наше авијације... Након тога је од стране Павелића рапидно напредовао од капетана до генерала и био првим командантом "усташког јата".

То људско ***** је ухапшено у Ђенови 1947. године, испоручено Југославији и осуђено за велеиздају у Априлском рату, те стрељано у Загребу 1948. године...

Толико за сада, ето неких мојих прилога овој теми који показују да основне тврдње аутора теме нису баш тачне. Тема је, иначе, интересантна и ја желим да је наставимо, али без увреда, етикетирања, а уз дијалог и чињенице.

 

[Koča]

Слабо си прелистао тему пријатељу...а ниси ти овде од јуче... имаш тему далеко опширнију па листај...

Saradnja komunista sa ustašama
https://forum.krstarica.com/showthread.php/292173-Saradnja-komunista-sa-ustašama

не реци ми да ти није познат конкретан документ о преласку усташа у партизане, као и о преласку партизана у усташе...па немачки документи о заједничким акцијама комуниста и усташа против Дангића...не верујеш Павлу Јакшићу да су хрватски комунисти имали споразум са НДХ? Сваком "Србенди" је данас јасно или би бар требало да буде да су хрватски комунисти читав рат сарађивали са усташама....а шта ћемо са Павелићем, и како је он завршио, тј како није прстом мрднуто да се ухвати, нити му се судило у одсуству? много је доказа о сарадњи комуниста и усташа па кажем, листај ако те заиста занима и имаш добре намере...мада с твог профила ко да пише трећа особа, прве две сам имао прилике да упознам ...

 

[dulesrbenda]

Слабо си прелистао тему пријатељу...а ниси ти овде од јуче... имаш тему далеко опширнију па листај...

.

На теми нема јаких доказа о сарадњи партизана и усташа. Новински написи, извештаји истргнути ван контекста и то је то. Нема јаких доказа. Е сад, ја нећу да спорим твоје тврдње, само питам где су докази? И што да листам тему, ако доказ постоји једноставно га поставиш овде и то је то. Јел то у реду?

не реци ми да ти није познат конкретан документ о преласку усташа у партизане, као и о преласку партизана у усташе...

Можда ме ниси разумео, мислио сам на споразуме званичне између партизана и усташа тј. власти НДХ, о њиховој заједничкој сарадњи и заједничким акцијама , а не на документе о прелажењу тј. дезертирању усташа у противнички табор, што се у сваком рату дешава на свим странама и што, ни по чему, не може бити доказ некакве сарадње.
Дакле, имаш ли такве документе?

.па немачки документи о заједничким акцијама комуниста и усташа против Дангића...

На које конкретно документе мислиш? Има онај Бадеров извештај где он каже да је ситуација нејасна, он каже ,,изгледа" да се дешава то и то, при томе нигде не наводећи јасне закључке. Дакле, нема нигде експлицитне тврдње да су партизани и усташе заједно сарађивали против четника. Даље, кад причамо о Дангићу:

"Izveštaj opunomoćenog komandanta u Srbiji od 5. februara 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o toku pregovora s četničkim majorom Dangićem u Beogradu
http://www.znaci.net/00001/4_12_2_2.pdf
Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 111

"Kasno po podne 31. januara stigla su obojica (Dangić u pratnji svoga vojvode Đukanovića, jednog od njegovih najhrabrijih ljudi) u Beograd. Smeštaj u stanu pukovnika Keviša. U 21 čas tamo se pojavio Nedić radi razgovora. Iz tog razgovora proizašla je principijelna saglasnost u pogledu naimere da se u istočnoj Bosni, a samim tim i u Srbiji, uspostavi mir, da se prestane s masovnim ubijanjem, kao i jasno saznanje da bi se to moglo ostvariti samo u saradnji nemačkih oružanih snaga sa Dangićem. Dangić je pri tom izjavio da bi se sa svojim ljudima i pri jednom opštem ustanku na Balkanu i iskrcavanju Engleza nepokolebljivo verno borio na nemačkoj strani. On je pri tom izražavao, čak, svoje uverenje da bi samo nemačka pobeda mogla Srbiji da obezlbedi pripadajući položaj na Balkanu, dok bi pobeda boljševizma značila uništenje svakog naroda, pa, dakle, i srpskog. Da Nedić zastupa isto mišljenje poznato je."

Kao rezultat ove saradnje, dogodilo se sledeće: " 15. I 1942. U istočnoj Bosni otpočela ofanziva 342. i 718 divizije i snaga NDH. Partizanski odredi i Prva proleterska brigada pretrpele su gubitke, dok su četnici propustili Nemce bez borbe. Dangić počeo pregovore sa Nemcima. " O ovom propuštanju Nemaca piše i Rodoljub Čolaković u svojim ratnim memoarima...

O pregovorima Dangića sa Nemcima slažu se Rodoljub Čolaković i Ilija Pavlović, Nedićev oficir, koji veoma podrobno piše i o sastanku DM sa Nemcima u selu Divci u novembru 1941.

Ibid.

Sa pomenutog sajta i ovo: "O ovome treba primetiti sledeće:
Iz svih nemačkih dokumenata, pa i ovih u kojima se pominje navodno staško-partizansko sadejstvo, očigledno je sledeće:
- partizani neprekidno napadaju ustaše i domobrane (u istim dokumentima pominju se borjni primeri)
- ustaše i domobrani su taktički potčinjeni Nemcima
- četnici izbegavaju borbu i traže sporazum sa Nemcima, ali Nemci odbijaju stoga što podržavaju Pavelića i njegovu "vladu"
- četnici su već sklopili takve sporazume sa Italijanima
- partizani se smatraju neprijatelje koji se mora uništiti energičnim akcijama (u kojima su angažovane i ustaše)
- ne pominju se bilo kakve bilo disciplinske, bilo vojne, bilo političke mere protiv ustaša i domobrana koje s kojima postoji navodna saradnja.

Ево овде једна добра тема која се бави анализирањем тих немачких извештаја где се показује да они заправо не пружају ниједан озбиљан доказ о сарадњи партизана и усташа: https://www.mycity-military.com/Dru...radnja-protiv-cetnika-iz-nemackih-izvora.html
У истим тим извештајима помиње се да су партизани и Немци и њихови сарадници, међу којима су и усташе, смртни непријатељи и да крваво ратују једни против других.
Као што је на том форуму фино објашњено, не може се само један извештај узети у обзир а сви остали одбацити. При томе, ни у самом том извештају није сигурно шта се дешава, пише да је ситуација крајње ,,нејасна" и нигде нема основа за тако сигуран закључак да усташе и партизани сарађују. Плус узми и друге извештаје (немачке, партизанске, усташке) које говоре о истим догађајима (наведено је све на теми) и које небопитно доказују да у том периоду између партизана са једне и Немаца и усташа са друге стране влада непријатељство и непрестани сукоби. Плус, извештаји где сам Дангић нуди сарадњу тим истим Немцима. И сад размисли, да ли је логично да партизани и усташе ратују једни против других на све стране, а сарађују само против Дангића који тим истим Немцима нуди сарадњу? Дакле, размисли о томе.

.а шта ћемо са Павелићем, и како је он завршио, тј како није прстом мрднуто да се ухвати, нити му се судило у одсуству?

Чекај, ти си сад прескочио све ове усташке главешине које су суђемне, побијене без милости укључујући ту и најпознатије крволоке, али ето ухватио си се за Павелића. За Павелићем нису расписали потерницу, то је тачно, али ни то није доказ некакве усташко-партизанске сарадње. Јер да та сарадња заиста постоји, не би партизани и ЈА се онако разрачунали са усташама на крају рата. Зар није логично то што кажем? Или мислиш да је твоја логика ,,исправна", а она гласи овако: ,,јесте, партизани су побили скоро комплетан врх НДХ, у Блајбургу, Кочевском Рогу, на суђењима која су организовали, плус удбаши који су поубијали усташе по емиграцији, али ето, Павелића нису и то је доказ да су усташе и комунисти у савезу". Зар не видиш колико је то мало бесмислена логика?

много је доказа о сарадњи комуниста и усташа па кажем, листај ако те заиста занима и имаш добре намере...мада с твог профила ко да пише трећа особа, прве две сам имао прилике да упознам

Па ок, поунди онда доказе да их видим. Овде јаке доказе ниси понудио. И да, узалуд сам се понадао да неће бити увреда, етикетирања и оптужби, ево већ се то назире код тебе, сад тврдиш да неко други пише са овог профила и да ми намере нису добронамерне.
Не, моје намере су да откријемо овде историјску истину, шта је истина о догађајима о којима расправљамо. Дакле, нема потребе да параноишеш и да хистеришеш (што се спремаш да радиш), већ да понудиш аргументе, уколико их имаш. О мом Српству ти нећу дозволити да судиш, јер ти ниси меродаван за то, тако се Срби не понашају, већ секташи. Ако си од те приче, кажи да одмах прекинемо.
Дакле, доказе и аргументе, па да се види ко има јаче оказе. Ако си за ту дискусију спреман, онда ок, ако ниси спреман да браниш своје ставове, нњго ћеш да хистеришеш и параноишеш, онда нема смисла дискутовати. Дакле, циљ није свађа и међусобна оптуживања већ дискусија.
Може?

ПС: Не желим да браним или величам комунисте, нирти било кога, већ како рекох, да откријемо шта се заиста десило у том мучном периоду историје српског народа.

 

[Koča]

хехе, па човече прво си био окорели комуниста па окорели четник....сада си "непристрасан"...да ли више особа пише са твог профила, или мењаш мишљење како ветар дува, не знам...

прво кажеш да усташе никако нису прелазиле у партизане, јер су их ови без поговора таманили, а онда да је тај прелазак нормална ствар...за твоју информацију прешло их је 80.000 за коначан обрачун јосипа Броза са Србима...Бадерових извештаја је много више од тог којег наводиш...а тек после терорисања Срба од стране удружених комуниста и усташа Дангић је морао да ступи у контакт са Немцима, како би то спречио....Немци сматрају Дангића непријатељем пре свега, као непријатељем Хрвата и о томе постоји документ...Такође у току "Мартовских преговора" врх КПЈ гарантује Немцима да се никако не боре против НДХ и да ће се заједно са Немцима борити против савезника ако се искрцају...о споразуму хрватских комуниста и НДХ се довољно зна, и то пре свега из пера "народног хероја" Павла Јакшића...али ти не верујеш једном Србину? итд, итд...има милион доказа ове сарадње...

све то лепо стоји на темама...не пада ми напамет да теби поново сажваћем све јер ниси на овом форуму од јуче, нити за то имам времена....а ти настави да се правиш блесав, немам ништа против

 

[dulesrbenda]

хехе, па човече прво си био окорели комуниста па окорели четник....сада си "непристрасан"...да ли више особа пише са твог профила, или мењаш мишљење како ветар дува, не знам...

Па разумном човеку то изгледа тако да он схвата да човек током година стиче нека знања, упознаје се са чињеницама и у складу са тим формира своје ставове. А неразуман ће да параноише, секташи, пшрича о ,,дуплим налозима", итд. А ти види у коју групу спадаш.

И грешиш да сам непристрасан, напротив, врло сам пристрасан у овој теми- ја сам на страни српског народа, мученичког и страдалног, који се борио за свој голи опстанак, и баш зато нећу дозволим да га ти и острашћени следбеници култа Милослава Самарџића називате ,,хрватском војском" и да причате како се тај српски народ борио за ,,хрватске интересе"...поготово ако за то нема историјског утемељења.
Ја нисам против четника, ја и њих сматрам српском војском и свестан сам да су и у четницима и партизанима већину чинили Срби који су ту ишли зарад опстанка својих живота и немам намеру да четнике сад оптужујем да су ,,хрватска војска" или ,,антисрпска војска", као што ви тврдите за партизане. Ви делите и етикетирате Србе због идеологије, ја то не чиним, мени су Срби пречи од идеологије, тако да сам у том смислу ,,непристрасан", да нисам на страни идеологије (поготово што су обе биле југословенске) него сам на страни Срба.

И да, приметио сам да си игнорисао мој коментар на оној другој теми о ,,ослобођењу" Београда. Да, ти не желиш да причаш са људима који нуде аргументе, као што сам то ја, теби је лакше да ,,дискутујеш" са комунистзичким секташима (Добро дошлим, Блајбијем, Проком, итд), јер имате сличан менталитет (секташки), па се онда међусобно оптужујете, свађате, етикетирате.
Са мном не би могло тако и зато избегаваш дискусију.

прво кажеш да усташе никако нису прелазиле у партизане, јер су их ови без поговора таманили, а онда да је тај прелазак нормална ствар...

Не, не прави се луд. Рекох, на крају рата, кад су партизани већ били победници, они нису амнестирали и примали усташе у своје редове. Амнестирали су и примали домобране, као и равногорце, а стрељали усташе и љотићевцед. И навео сам чињенице које то потврђују.

за твоју информацију прешло их је 80.000 за коначан обрачун јосипа Броза са Србима..

Доказ, извор. И да ли је прешло усташа или домобрана. Да, чувени Марко Месић није био усташа, него домобран, његова легија је била домобранска и скоро комплетно су изгинули по партизанским бојиштима. Сам Месић је иначе био хапшен у послератној Југославији због ИБа, но то је нека друга тема.

.Бадерових извештаја је много више од тог којег наводиш

У свим тим извештајима, ни сам Бадер није сигуран у ситуацију, ни сам Бадер не каже да је све јасно, он употребљава термин ,,изгледа" и назначује да је ситуација нејасна. Нигде нема јасног закључка да партизани и усташе сарађују против Дангића. Такође, у свим документима из истог периода (немачких, партизанских, усташких) стоји да су партизани са једне и Немци и усташе са друге стране непријатељи и да воде крваве борбе једни против других. Јесам у праву? Све је то фино анализирано на теми на линку који сам поставио. Ту сад долази на ред, не идеологија, него чиста логика.

Немци сматрају Дангића непријатељем пре свега, као непријатељем Хрвата и о томе постоји документ...

А видиш, ја знам за документ где Немци кажу да Дангића не треба сматрати устаником тј. борцем против њих.

Такође у току "Мартовских преговора" врх КПЈ гарантује Немцима да се никако не боре против НДХ и да ће се заједно са Немцима борити против савезника ако се искрцају..

У сваком рату долази до преговора зараћених страна, исте такве преговоре су водили и четници са Немцима. Дакле, исто су радили и једни и дсруги, а не зато што су једни ,,антисрби" а други ,,једини прави Срби". На ту те логику наводим. Како су једни ,,антисрби и ,,хрватска војска"" а други ,,прави Срби", иако су исто радили? Такође, реци ми како су се завршили мартовски преговори? Да ли је било споразума и заједничке арадње на основу њега или није?

.о споразуму хрватских комуниста и НДХ се довољно зна, и то пре свега из пера "народног хероја" Павла Јакшића...али ти не верујеш једном Србину?

Не кажем да не верујем, само где су ти споразуми, дај да их видим? Где су ти документи? Знаш ли ти уопште шта су документи? Дакле, споразум, знаш ли како то изгледа?
Ето, рецимо, споразуми појединих четничких одреда са властима НДХ или са Немцима? Има ли таквих споразума између партизана и НДХ? То те питам.

има милион доказа ове сарадње...

Има, само их некако слабо наводиш.

све то лепо стоји на темама...не пада ми напамет да теби поново сажваћем све јер ниси на овом форуму од јуче, нити за то имам времена....а ти настави да се правиш блесав, немам ништа против

Ок, ако теби не пада на памет, ево јха ћу, кад будем имао времена ако немаш ништа против да мало анализирам доказе које си понудио, рецимо, у овој теми. Може? И надам се да твој одговор неће бити параноисање, увреде и етикете на мој рачун, (јер тема и није о мени) већ чињенице и аргументи.

 

[dulesrbenda]

Поента је у томе да је та теорија о парртизанима као ,,хрватској војсци" која се навцодно бори за ,,хрватске интересе", заправо дубоко антисрпска. Она је такође и историјски неутемељена. Антисрпска је из разлога јер дели, вређа и етикетира Србе и то из идеолошких разлога. Посматрање историје и историјских чињеница идеолошким наочарима је погрешно и дубоко погубно и управо је ова тема доказ тога. На пример, један од водећих ,,антикомунистичких" историчара, Сотировић, је велики поборник регионал-шовинизма, он шири мржњу, али бар мржњу, према прекодринским Србима, представљајући их као ,,комунисте", ,,хрвбатску војску", итд. Томе је знатрно допринео ми Милослав Самарџић са својим тумачењем историје и својим радом. Не, ја нисам против откривања истзоријске истине о Дражи и четницима, али сам против идеолошког екстремизма у тумачењеу историјских чињеница, а код Самарџића је то приметно. Јер само неко ко је потпуно идеолошки острашћен може да тврди да су четници били ,,српска војска" а партизани ,,антисрпска", па не само то негхо и ,,хрватска војска" која се бори за ,,хрваљтске интересе". То је нетачна и историјски неутемељена тврдња и зато сам ја категорички против ње.

Е сад, у склопу те теорије, тврди се да је постојала континуирана и чврста не сарадња, већ завера комуниста и усташа, нарочито током рата. Нема сумњер да је послератна политика титоиста (нарочито 70-тих) била антисрпска, али је сасвим погрешно да цсе то повезује са партизанима и њиховом борбом. Дакле, теорија каже да су партизани и усташе сарађивали. Ок, али када треба да се понуде јаки докази за ту сарадњу, онда нема јаких доказа, него су докази углавном ,,рекла-казасла". Не постоји ниједан једини потписани документ споразума партизана и усташа, не постоје ни јасни извори о њиховом заједничком деловању и акцијама. То једноставно не постоји. Али, чак и да постоји и да следбеници те верзије историје понуде такве доказе и докаже партизанско-усташку сарадњу, ја имам питање: по чему се онда онби разликују од разних четничких одреда који су такође имали плодну и дугу сарадњу са усташама и НДХ? По чему се онда четници ,,српска војска" а партизани ,,хрватска"? Е сад, пошто Коча каже да неће да ,,сажваће тему", онда ћу ја мало да прокоментаришем доказе које је он понудио у овој и неким другим темама.

Онај наводни споразум Бдака и Пијадеа је доказани фалсификат недићевске владе. На пример ово:

То су данас опште познате чињенице али јасно ми је да ти је тешко да се суочиш са свим тим...ипак си цео живот слушао бајке...ал само лагано, биће ти боље

О свему томе писао је још одавно и Павле Јакшић, учесник "Народноослободилачке борбе", генерал-пуковник ЈНА, један од оснивача Института за физику и "народни херој" Југославије.

Ako tada nije bilo poznato široj partijskoj i vojnoj javnosti ono što će
izbiti u javnost tek 80-ih godina - Titu - koji je u »raščišćavanje« situacije
u Hrvatskoj slao Blagoja Neškovića i Vlada Popovića - moralo je biti
poznato da su Hebrang i Bakarić potpisali, 17. aprila 1941. godine, s Budakom
i Lorkovićem sporazum o formiranju KP Hrvatske, lojalne ustaško-
-kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj!

Павле Јакшић, Над успоменама 1
стр.258

http://znaci.net/00003/727.pdf

Да ли постоји тај споразум са потписима оних који су га потписали. То прво. А друго, КП Хрватске која би подржала НДХ никада није формирана, тако да је даље бесмислено ово узимати као неки доказ сарадње.

Načelnik štaba nemačkog komandanta u Srbiji pukovnik Keviš, u svom izvještaju od 20. aprila 1942. godine, je pored ostalog napisao ovo:

Prodor hrvatskog, ustaškog potpukovnika Francetića do Drine pretvorio se u uništavajući udarac protiv glavnih snaga Dangićeve grupe. Situacija na srpsko-hrvatskoj granici je i dalje nejasna i napeta, jer partizani se bore samo protiv Dangićevih pristalica, a ne i protiv ustaša. Prema raspoloživim izveštajima ustaše su se, navodno, s hrvatskim komunistima borili protiv Dangića.

Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u jugoslovenskih naroda, tom XII, knj. 2, Beograd, 1976, dok. br. 57, 306-308.
http://www.znaci.net/zb/4.php?vol=12&bk=2

Дакле, јасно ти пише да је ситуација ,,нејасна и напета". Овај извор исто каже ,,изгледа", али није сигуран. Даклер, са којом ти сад сигурношћу тврдиш да је овде заправо било сарадње између партизана и усташа, кад ни сам немачки пуковник кога цитираш, у то није сигуран него каже да је ствар нејасна. Ако каже да је ствар нејасна, онда је нејасна јер Немац никад неће написати нешто у шта он није сигуран. Не, он овде не тврди да партизани и усташе сарађују, тако да ти ово није никакав доказ.

Za vreme pregovora izmedju partizana i ustasa, zamenik nacelnika vrhovnog staba, pisao je Titu (17-I-1943)

Ovim ustaškim pregovaračima — parlamentarima, po
mome mišljenju, trebalo bi staviti do znanja da je bezuslovno
potrebno da donesu originalna — zvanična punomoćja od Pavelićeve
vlade, a ne ovako od nekih raznih delegata. Ovo je po-trebno u cilju da
ih što više zadržavamo na pregovorima, odugovlačimo
pregovore i zavaravamo, kako bi nam ostalo dovoljno
vremena da izvršimo pregrupisavanje snaga u cilju razbijanja
i uništenja četnika

Zbornik, II-7-1958
http://www.znaci.net/zb/4_2_7.htm

Овде се каже дас су били преговори између зараћених страна. Ок. Познато је да у сваком рату, зараћене стране преговарају. Реци ти мени и можеш ли такав доказ да пружиш, како су се ти преговори завршили. Да ли су потписали споразум и да ли су имали заједничке акције на основу тог споразума? И о чемку су заправо преговарали?
Овде пише да се наређује партизанима да заваравају усташе, буквално се каже да их лажу. Не, оцо није доказ усташко-партизанске сарадње.

Степинац је био гњида и љига, која се увлачила свима. Увлачио се он и Краљевини Југославији, имао је њена ордења, величао Краља, итд. Тај би и са црним ђаволом само да спаси своје дупе. Такв је то човек био, тако да није чудно што се увлачио и комунистима. На крају, и њему је након рата било суђено у Југославији другој. Велики број католичких фратара био је стрељан од стране партизана. Тако да ове слике нису доказ усташко-партизанске сарадње.

Др Животије Ђорђевић:Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!
Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу... Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981.

http://www.novosti.rs/вести/насловн...формама-Хрвати-су-продавали-ископане-очи-Срба

Поштовање за господина Ђорђевића, али једно питање:: које он доказе нуди о сарадњи усташа и партизана? Такође, зашто четници нису ослободили логор Јасеновац? Такође, четници нису ослободили ниједан логор у НДХ, партизани су ослободили логор Јастребарско. Тако да није баш тачна ни та тврдња о игнорисању злочина.

I ustaše i balisti ubijali po Srbiji
Posle 70 godina i dalje se rasvetljavaju tajne masovnih egzekucija, od jeseni 1944. do oslobođenja 1945. Vojnici NDH, koji su s nacistima opsedali Staljingrad, i muslimani i Albanci iz SS Handžar divizije promenili uniforme u partizanske

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...l:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-Srbiji

Марко Месић није био усташа, већ домобран. Домобране је тежио да придсобије и Дража, тако да вероватно би, да је Дража победио, и он примио Месићеве војнике у своје редове. Друго, они су слати на фронтове где су, као топовско месо, углавном комплетно изгинули. Ни ово није доказ усташко-партизанске сарадње. ж

Ето, то су неки од понуђених доказа о сарадњи усташа и партизана. И као што рекох, то нису јасни докази. Нигде нема споразума између њих, нигде нема јаких доказа о сарадњи. Немачки извештаји не говоре ништа са сигурношћу, усташки такође, а ови новински чланци које је Коча поставио, као и фотографије такође не доказују тезу о усташко-комунистичкој сарадњи. Поготово не доказују да је то била континуирана сарадња која се, наводно, наставила и после рата.
То је логички немогуће. Јер, ако су сарађивали, зашто је онда онај Баришић укокао југословбенског амбасадора Роловића? Ако су сарађивали заштро су удбаши онда таманили усташе по емиграцији? И то више усташе нхего четнике, јер су се усташе активније бориле против СФРЈ него четници. Па онда они усташки терористи који су се 1972 убацили на простор око Бугојна па су их после ловили ко дивљач... И такио даље.

Све ове чињенице не доказују континуирану сарадњу усташа и комуниста, чак напротив. Наставићу још са анализом Кочиних доказа.

 

[dulesrbenda]

Ево да да наставим са мојим коментарисањем Кочинид доказа. Ово ми је један од најомиљенијих:

O kakvoj konkretnoj vojnoj saradnji na terenu se u ovom slučaju radilo govori povesni izvor iz prve ruke kazujući da su komunističke formacije povučene na „narodni zbor“ u selo Kunić i to u trenutku kada 1.500 ustaških bojovnika prodire preko Korduna i Like. Dakle, u trenutku kada jedan rođeni brat Hrvat prodire sa svojim bojovnicima da zatre sve što je srpsko koliko se to može u datom momentu, u tom istom trenutku drugi brat Hrvat umesto da brani narod od pokolja svoje vojne formacije povlači sa pravca prodora formacija drugog brata i to na narodnu konferenciju. Dakle, oni koji bi trebalo da brane narod od pokolja umesto da to i rade idu na seoska politička posela.

Evo šta konkretno piše o ovom događaju Mane Pešut:

I dok su, partizanski heroji, igrali kolo i veselili se, dotle su ustaše nesmetano vršile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe, videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustaše nisu imale vremena po njihovom urođenom principu, žrtve najpre sadistički mučiti a potom ubijati, već su samo presecali vratove. Najveći zločin počinjen je u Tržiću i Primišlju a potom u Veljunu i Perjasici. Mnoge žrtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su volovskom upregom na četničku teritoriju u Plaški, gde im je ukazana prva pomoć. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna partizanska puška na ustaše.

Чувена браћа Рукавина. Негде сам прочитао да они у ствари нису били рођена браћа. Такође, овде нема јасног доказа о сарадњи, већ се наводи да је неко наводно видео Јуцу Рукавину на неком партизанском скупу. То ипак није јак доказ о сарадњи. То прво, а друго, све и да су били рођена браћа, то није спасило Јуцу Рукавину који је био стрељан на крају рата од стране партизана. Тако да, Јуца Рукавина је кажњен смрћу за своје злочине.

Такође, све и да је то тачно и да су се партизани стварно повлачили да би усташе могле да кољу Србе (што је само претпоставка, хипотеза, то није чињеница), по чему се то разликује од онога што је, рецимо, војвода Ђујић урадио са српским православним селом Кањана. Ево о томе један извор:

„»Iz originalnog izveštaja Komandira čete Kanjane, stekao sam ubeđenje, da pravoslavni narod sela Kanjana nisu pravi Srbi već neka vrsta Hrvata pravoslavne vere. Osim toga vidim iz samog izveštaja da su odkazali kao četnici poslušnost i nisu izvršili naređenja koja im je izdao Komandant Kosovske Brigade kojoj oni pripadaju. Na osnovu svega toga pod mojim predsedništvom Komanda Dinarske četničke oblasti, donela je danas sledeću odluku koja odmah stupa na snagu, i to:

1) Borci-četnici sela Kanjana isključuju se iz Dinarske vojno-četničke organizacije;

2) Sav narod pravoslavne veroispovesti sela Kanjana, opštine Drniš, sreza Kninskoga isključuje se iz opšte zajednice iz sastava Srpskog naroda;

3) Vojvodstvo Srpskog naroda ovih krajeva i vojska Dinarske četničke Oblasti i sve vojne i civilne vlasti Srpskog naroda nemaju više nikakvih obaveza prema selu Kanjanima, koje se prepušta na milost i nemilost naših neprijatelja;

4) Iste mere preduzeće se prema svima onima selima ili pojedincima koji odkažu poslušnost četničkim vlastima, koji se bore za slobodu i opstanak našega naroda u našim krajevima;
5) Prednju odluku saopštiti borcima Kosovske brigade, a istovremeno istu odluku dostaviti komandiru čete sela Kanjane i seoskom starešini istoga sela, koji su dužni da na seoskom zboru o ovoj odluci obaveste narod. Istovremeno obavestiti i Italijanske i Hrvatske vlasti da selo Kanjane ne pripada pod zaštitu Dinarske četničke Oblasti, niti se smatraju Srbima, te prema pomenutom selu neka preduzmu mere kakove god žele.«
NOB u Dalmaciji, 6, 747-748.

Дакле, пази ти то, он ,,Србенда" ,,искљујчује" народ села Кањана из Српства, одређује да они више нису Срби. Ко је он да то ради, одакле му право да некога он искључује из Српства. И пази сад, као врхунац целе приче, он сад наређује да се о томе обавесте италијанске и хрватске власти (усташке) да они више нису под његовом заштитом и да ови (Италијани и Хрвати) могу да раде са њима шта хоће. Јасно је шта се под тим подразумева, он им буквално каже: ,,Не штитим их више, можете да их покољете". И питање једно: по чему се то разликује од тога ако су се партизани, наводно, намерно склањали да би усташе могле да кољу? Зар и овај потез војводе Ђујића није сличан томе и не чини ли то њега саучесником у злочинима против српског народа? Хајде мало сада, без идеолошке заслепљености и са чистом логиком, закључите сами. И да, по чему су онда четници ,,српскија" војска од партизана?

Нови подстицај за сарадњу усташа и комуниста дошао је са потписивањем споразума Рибентроп-Молотов 1939. године. После окупације и распарчавања Краљевине Југославије априла 1941. године, Комунистичка партија Хрватске водила је преговоре са Павелићевим режимом о свом легализовању у оквиру „Независне Државе Хрватске“. Како је Коминтерна већ легализовала Комунистичку партију Словачке у оквиру Хитлеровог „Новог поретка“, очекивала се дозвола и за легализацију Комунистичке партије Хрватске, али ситуација се мења 22. јуна 1941, са немачким нападом на Совјетски Савез.6

Ипак, комунисти и усташе у међувремену потписују још један споразум о сарадњи. То видимо на основу дневника Славка Кватерника, заменика хрватског поглавника Анте Павелића, који се чува у Историјском архиву града Београда, у Легату Вицка Крстуловића, једног од партизанских команданата. Кватерник је 22. априла 1941. записао:
“Миле (Будак – прим. аут) био поново код мене. Тражио да се убрза договор о сурадњи са комунистима. Поглавник потписао договор. О томе одмах јављено Лорковићу. Он је добио задатак за сурадњу.“
Политика, 30. април, 1. и 2. мај 1997.

Ово ти није никакав изор. На којим изворима и доказима се темељи ова тврдња? Који документи говоре о том споразуму између усташа и комуниста? Има ли тог споразума написмено или је ово опет тврдња без документоване подлоге? Политика није извор.

Sem Kardelja, J. B. Tito je među Hrvate poslao i Ivu Lolu Ribara i Vladimira Velebita, kojima je 6. marta 1942. naredio:

Naša je dužnost da hrvatskoj vojsci objasnimo opasnost koja preti hrvatskom narodu u Bosni i drugim krajevima od strane srpskih četničkih bandi, od strane srpske hegemonističke klike... Na tom pitanju mi moramo dobiti hrvatske vojnike, pa i oficire... Na tom pitanju treba da se sporazumete sa naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke, da oni preko svojih veza utiču u hrvatskoj vojsci da ona prilazi nama i da nam daje oružje i municiju.33

Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 3, 58.

Да се вратим на ово из још пар разлога. Наиме, домобрани, то опет понављам, нису исто што и усташе. Поменуто наређење које си цитирао из зборника уопште не спомиње усташе већ "напредне делове ХСС" и "хрватску војску". Контекст је сасвим јасан. Партизанима треба оружје и муниција па стога користе пропаганду прилагођену циљној групи. Иначе, стављати домобране и усташе у исти кош нема смисла из више разлога, а један од њих је и тај што је већи број њих тамо био регрутован и мобилисан по сили закона те монструозне "државе". Нећеш у војску, а рат је?? Идеш под мач, бато. руго, домобрани су се у доста случајева предавали одмах партизанима или бежали и уопште били као борбена формација врло слабог квалитета. Наравно, са њима је покушавао сарадњу и Дража. Главни њихов допринос злочинима био је пре свега логистика и обезбеђење терена. (што не значи да и сами нису учествовали у злочинима) Иначе, било је бар десетак генерала или других високих официра Срба. А и Срби су такође служили у домобранству.
Е да, поменух и Дражу, ево нешто везано за Дражу и домобране:

Četnici uopšte nisu za ozbiljne protivnike uzimali hrvatske domobrane, nego su ih delimično čak i trpeli na svojoj teritoriji. Nasuprot tome, nastavljali su svim sredstvima ogorčenu borbu protiv ustaša...
3 Zbornik dokumenata, tom XII, knjiga 2, 788-789.

Дакле, и Дража је разликовао домобране од усташа. Трпели су их на својој територији, толерисали, а хтели су и да их придобију. Дакле, кад четници то раде, то је онда ок, али кад партизани то раде, онда ,,ааа, антисрпство, сарадња са усташама". Па то је непоштено Кочо, оно што раде и једни и други различити тумачиш и то из идеолошких разлога. Али, то није правилно туимачење историје.

Тако да ни ово нису јаки докази о усташко-партизанској сарадњи.

 

[Koča]

Политика није извор, а НОБ у Далмацији јесте

иначе, то је објављено у Политици па је наведено као извор, а реч је о запису из дневника Павелићевог заменика, Славка Кватерника, за 22. април 1941.

Заиста не могу да се понављам...очигледно је да ти не желиш да видиш неке ствари...а ко не жели да види, њему нема помоћи...

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

http://www.znaci.net/00003/495.pdf

Сигуран сам да ћеш наћи исти пример и код четника или ћеш свакако наћи неко оправдање за ову монструозност комуниста....

п.с. занимљиво како ти неке ствари промакну...ово си заборавио да цитираш?

Почетком 1943. године Павелић је тајно послао комунистима једног свог министра, Н. Рушиновића, да изрази „повјерење“ према њима. Непосредан повод за слање овог усташког министра био је обавештавање партизана о предстојећој немачкој Операцији „Вајс“, како би се на време склонили. Командант 4. зоне „Народноослободилачке војске Хрватске“, Вицко Крстуловић, о доласку министра Рушиновића писао је 18. јануара Врховном штабу:

“…Да је Павелић послао министра нарочито зато да нађе везу са партизанима, како би се на било који начин предусрела ова акција (Операција „Вајс“ – прим. аут) и убијање партизана и хрватске војске. Ово преговарање и споразум са партизанима мора бити апсолутно тајно пред Њемцима и Талијанима. Наводно да су стали (Павелић и његова влада – прим. аут) на становиште да држава без народа не вреди. Министар и жупан (Н. Леутић, велики жупан из Омиша – прим. аут) су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба.“

Војноисторијски гласник, 1-2/2004, страна 141. Према: АВИИ, Фонд НОП, К-12, ф. 6, док. 1.

Павле Јакшић је народни херој...да видимо шта каже у својим мемоарима...зашто би титов народни херој лагао?

 

[dulesrbenda]

Иначе, ево једанм занимљив линк: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Напади_на_гарнизоне_НДХ

Овде су наведени борбе против усташа и наведено је које све војске нападају усташе. И наведено је да усташе нападају и партизани. Дакле, партизани ратују против усташа. И четници такође, али много мање на овом списку. Дакле, не негирам да су и четници нападали усташе, али ипак много мање него партизани.

Тако да, употребите логику, како је могуће да партизани и усташе сарађују ако извори и документа кажу да партизани ратују против усташа? Бесмислено, зар не?

Етои, наставићу и сутра са коментарисањем и надам се да ће и супротна страна узети учешће у дијалогу.