Naravno da su Cetnici u 2 svjetskom ratu bili primitivni nedvoljno osvijesteni izdajnici, kriminalci i zlocinci, pijana rulja koja je zaudarala na rakiju kako ih vec naziva njihov ideolog Moljevic na kraju rata , drumski razbojnici i sve najgore.
КАКО ЈЕ ДРАЖА - ПРЕКО СВОЈЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ - ТРАЖИО ПОМОЋ ОД ПАВЕЛИЋА ?
ТРАЖИО ОД ПАВЕЛИЋА ЛИЈЕКОВЕ И ДОЗВОЛУ ДА ЧЕТНИЦИ ПРЕКО НДХ, ПРОЂУ ДО СЛОВЕНИЈЕ !
ЈЕДАН ОД ДОМАЋИНА ЧЕТНИЧКОЈ ДЕЛЕГАЦИЈИ, У ЗАГРЕБУ И ЗЛОГЛАСНИ - Вјекослав Лубурић Макс- један од оснивача и команданата Јасеновачког логора.
ПАВЕЛИЋ У СВОЈИМ МЕМОАРИМА - ДЕТАЉНО О ДРАЖИНОЈ ДЕЛЕГАЦИЈИ, КОД ЊЕГА, У ЗАГРЕБУ.
________________________________________________________________
Jozo Tomasevich (Američki istoričar)– Rat i revolucija u Jugoslaviji 1941- 1945. (pdf)
Михаиловићева делегација у априлу 1945.„тражи спас" - од Павелића
__________________________________________
Делегацију су сачињавали: генерал Светомир Ђукић, четнички командант тзв. Северних покрајина (Војводина и Славонија),
Владимир Предавец, син Јосипа Предавца, бившег народног посланика и потпредседника Хрватске сељачке странке, а придодат им је и капетан Нешко Недић, командант Ваљевског четничког корпуса.
0 тим разговорима са Павелићем своје записе оставио је ђенерал Ђукић у емиграцији, (у Бразилу). Серију његових чланака објавио је месечник „Српска застава" од децембра 1954. до маја 1955. године. О мисији генерала Ђукића такође су у емиграцији писали Лубурић и Павелић.
У једном запису Ђукић сведочи:
,, Кад се већ назирао неизвестан крај и Англосаксонци надирали преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни командант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком војском у Италији, а успут, пролазећи кроз Загреб, да испитам могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као и предузимање мера за заштиту српског живља на хрватској територији .”
Разговори су вођени 17,18. и 22. априла.
Први састанак, 17. априла, одржан је у Банским дворима, у Горњем граду, коме су са усташке стране присуствовали: Анте Павелић, његов министар унутрашњих послова Андрија Артуковић, усташки генерал Анте Мошков, и пуковник Јосо Рукавина.
Други састанак био је 18. априла, а усташкој делегацији придружио се и Вјекослав Лубурић Макс један од оснивача и команданата Јасеновачког логора.
А, о конкретним задацима Мисије, по тачкама, ђенерал Ђукић пише:
"Према ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак састојао у следећем:
1) Обезбедити слободан пролазак наших људи преко територије Хрватске Државе;
2) Спасти болницу на Вучјаку (на овоме је нарочито инсистирао Нешко Недић, претећи да ће и против наређења Дражиног да се врати и силом је од усташа отме;
3) Ослободити 1.200 српског живља заробљеног од усташа,код вароши Шамац (на реци Сави);
4) Тражити од Загреба помоћ у храни, муницији и лековима;
5) Утицати на групу српских бораца у Истри - док не стигне тамо генерал Мирослав Трифуновић - да пруже руку сарадње Дражи, у колико је више могуће; и
6) По завршетку задаће у Загребу и Истри, продужити пут за Италију и тамо изнети праву ситуацију у земљи, пред надлежним форумима савезничких страна и тражити потребну помоћ...”
Ипак, треба рећи: међупауза (од 18. до 22. априла) од три дана „дата је" да би Лубурић, по Павелићевом наређењу, пренео „директиву" о ликвидирању четничке групе Дражиног команданта Павла Ђуришића - који су на усташку „часну реч" преварени и ликвидирани у Старој Градишки, одн. у Јасеновцу.
Док су вођени преговори у Загребу, Дража је повео остатак својих четника - у Србију, у коју је, после годину дана, доспео као заробљеник. Дражин командант Северних покрајина генерал Ђукић и вођа делегације за преговоре са Павелићем, са усташама, побегао је у Аустрију.
(* ) Генерал Светомир Ђукић: "Из шуме у емиграцију - Од Славонског Брода до Загреба","Српска Застава", Буенос Аирес, Год. VI, бр. 33, 25. децембра 1954, стр. 1..
(*) Види AVII, к-9, Записник о саслушању усташког пуковника Анте Мошкова. Др Бранко Петрановић, Србија у другом светском рату, стр. 665, ВИНЦ, Бeоград 1992. Види и Бранко Латас, Уништење четника у завршној етапи рата, ^10 бр. 1/86, стр. 114-116.
__________________________________________________________________________________
Постоји и један страни извор о Мисији, коју је ђенерал Михаиловић послао усташком "Поглавнику" Анти Павелићу.
То је опис о раду Ђукићеве Мисије, који је НАПИСАО Стеван Клисолд, ЕНГЛАСКИ ТАЈНИ АГЕНТ, у Загребу у то време. Мајор Клисолд, поред осталога, пише и следеће:
"Тако, средином априла, Дража је послао своје делегате, ђенерала Ђукића за војна и инг. Предавца за политичка питања, да преговарају са Антом Павелићем, Поглавником Независне Државе Хрватске. Да ли је ово ‘случајност’ да се шампион Српства, који је једном приписивао Хрватима све несреће које су задесиле његов народ, сад удвара архиубицама Срба за помоћ и заједничку акцију противу својих сународника?Да ли је то била случајност или подвала, промена тактике или напуштање принципа, Дража Михаиловић је сад био приморан неумољивим нагоном за опстанак. Он је био само делимично задовољан кад је сазнао да се Павелић сагласио да дозволи слободан пролаз и лекарску негу рањеним четницима, али да није пристао на понуду за заједничку акцију противу партизана из бојазни да би отворена сарадња с четницима имала непожељан утицај на усташке трупе." Stephen Clissold: "Whirlwind", Лондон, 1949, стр. 217-218.
Jozo Tomasevich – Rat i revolucija u Jugoslaviji 1941- 1945. (pdf)
______________________________________________________________
(*1) Зборник, XIV, 4, стр. 989. Факсимил писма Драгољуба Михаиловића објављују Латас и Џелебџић, н.д. стр. 407. и Никола Миловановић у Тајном архиву УДБ-е, сгр. 127.
Неки историчари оспоравају оригинал писма Михаиловића Павелићу, али графолози су доказали да је потпис оригиналан.
Pogledajte prilog 1180914
Pogledajte prilog 1180915
