Госпођа Веселинка Кесеровић, супруга пуковника Драгутина Кесеровића, налазила се октобра 1944. у Крушевцу, у кући у Пећкој улици. Са њом, осим петоро деце, била је на истој адреси и једна старија жена, коју су звали Кића.То је била мајка комунисте Вељка Влаховића, чији је други син, Стеван, капетан, погинуо као четнички командант.
....Драгутин Кесеровић се налазио на ободу града, спремајући се да изврши напад на немачке јединице сконцентрисане у самом Крушевцу.
...И заиста, Немци су убрзо ушли у кућу у Пећкој улици, одводећи све укућане у Рајхскоманду. Госпођа Кесеровић је спроведена на испитивање, док су деца остала у ходнику са госпођом Кићом. То је трајало сатима. Госпођа Кесеровић се није појављивала, а деца су, изморена и престрашена, поспала по клупама.
....У неизвесности пролазе два наредна дана. Трећег дана, немачки камион се зауставља испред куће. Немачки војници улазе унутра и уз паничну дреку спроводе укућане ка камиону
...Касније су сазнали да је Драгутин поручио немачким командантима: уколико се нешто деси његовој породици, цео Крушевац ће горети.
...Ноћ су пробдели, очекујући да се поново нешто страшно догоди. Следећег дана неко је закуцао на врата. Отворили су. Веселинка је одшкринула врата и угледала двојицу људи у цивилу. Била су то два четника из корпуса пуковника Кесеровића: “Госпођо Кесеровић, спремите се брзо, господин пуковник Кесеровић Вас чека” – рекли су.
Изашли су из куће на брзину, успевајући да узму само најнеопходније ствари. Драгутин Кесеровић је знао њихово кретање. Тек што су се домогли сигурности прве шуме, напад је отпочео. Следе већ познати догађаји тога дана, 14. октобра 1944. Јединица пуковника Кесеровића улазе у Крушевац. Враћа се и његова породица. Црвена Армија, а затим и партизани, улазе накнадно. Пуковник Кесеровић се, са својом јединицом, повлачи из града, избегавајући, у последњи, час заробљавање.
Можете ли испричати нешто из ратних дана, што Вам је мајка пренела?
Једном је отац дошао да нас обиђе. Сео је поред пећи, био је ћутљив и нерасположен. На мајчино питање, одговорио је да не иде баш како би требало. Мајка му је рекла: “Драго, ти си мали да било шта учиниш у тој ситуацији“. Отац је лупио чизмом и строго јој одговорио: “Госпођо Кесеровић, Ви сте домаћица и мајка петоро деце, припашите кецељу и окрените се деци, а ја сам заклет краљу, народу и отаџбини да отаџбину браним до краја. Мора бити гробова, мора бити жртава. Не може се добити слобода као готово јело на послужаонику. Ја сам своју главу ставио у торбу“.