samo ti...

Polazim jutrima
na uljavu reku
da tražim te
u snovima.

Preklinjem uvek
te prljave dokove
da imam tvoju reč
za trenutak.

Sedim tad prazan
na crnom kamenju,
pogled mi luta prostorom
već četiri zagrađena leta.

A sapeto srce mi zatvara
krug maštanja
i samo šapat ti čujem.
Nejasno.

Pregledam tada
džepove svoje
i nađem jednu sliku.
Ali to nisi ti.
 
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo sediste sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje zivota ili si se skvrcio i zatvorio iz straha od daljeg bola!
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolom mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja. I mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samome sebi; mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati sopstvenu dusu.Mene ne zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kada sve drugo otpadne.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom;i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u praznim trenucima.

Poziv, nadahnut Snevacem iz planine Oraja, Casni starac americkih Indijanaca
 
U očima krijem tugu
samoca mi dusu para
Pijem da je zaboravim
a zelja se veca stvara

Uz muziku i uz pjesmu
da mi brze prodje vrijeme
a u zoru s uzdisajem
pod prozore gledam njene

Nazdravite, drugovi, sa mnom i sa tugom
otisla je voljena u zagrljaj drugom

Tako dane ja provodim
i besane svoje noci
a srce mi ne vjeruje
da mi ona nece doci

Nazdravite, drugovi, sa mnom i sa tugom
otisla je voljena u zagrljaj drugom
Pijem da je zaboravim, a zelja se veca stvara
 
Otvori oci ljubavi i pogledaj kroz prozor
Napolju su zasjale gorcine,
Tumaraju pomracine, i studen
I bela mecava u gradu vije
Mutan dan.
Pa i srce je pocelo šumeti:
Divljak- ovde je kvar!
Ne treba rakije-ne greje.
Dok bije u nedrima dobro nam je .
Gledaj !Nemoj da ti trazim oci
Primakni se bliže, još bliže
Zagrli me ljubavi, zagrli me jako!
I probudi se vec jednom,
 
Ako bi se kod mene jednom, ma kada, javila druga ljubav
- bice joj tesko sa mnom.


Ona ce morati da ima isto lice kao i moja prva ljubav.
Isti cuperak. Isti prcast nos. Istu boju ociju.
Isti hod. Iste navike. Istu cak adresu.


U stvari, to i ne bi bila moja druga ljubav.
To bi bio prosto nastavak moje prve, moje jedine ljubavi.
 
Ne vidim te. Ali znam
da se nalazis tu,
iza tankog zida
od kreca i opeke, i cula bi
moj glas, kad bih te zvao.
Ali necu te zvati.
Zvat cu te sutra,
kad te ne budem video,
kad,budem sanjao
da si tu, do mene,
i da je dovoljan glas
koji sam jucer uskratio.
Sutra... kad budes
gore, iza tankog
zida vetra,
nebesa i godina.
 
Otišla si.Ti ćeš uvijek otići,
kada dan na grudi stišće sive golubove
i kada sumrak svoju maramu baca na vas.

Noć dolazi s obojenom kosom i mirisom
badema.
Mjesec stoji nad strnište koje miriši po metvici,
i rana rosa pada na rijeke, u kojima rastu jegulje.

Otišla si. Crno je postalo plavetnilo
u frulama encijana.
Ostala je soba i zelena boja jakne od baršuna
nad vunenom suknjom,
odsutni pogledi, koji bijahu kao znatiželjne mušice.

Zidovi;obloženi nemirom i broncom
jednog potiljka!
Otišla si.A ja volim zidove sobe,
i oslikavam ih tvojim dječačkim licem.
 
qd svi turci tu i tjelavi mujo....

KAŽE DUŠA

samoće
pa traje praznina, krvarim u duši,
radost razbijena u dolini čežnje,
sna nemam, sav očaj me guši.

Gdje li si Brate dok kolje tuga
vidi ranu srca, otvori mlade oči,
imaš li lijek da suza stane,
hoće li ikad dan vraćanja doći?

Bila mi mladost snažna ko i Tvoja
isti osmijeh čedni, suze nisu pekle,
nekada u igri ja sam Te ljutio,
a nikad usne Tvoje kletvu nisu rekle.

Oboje lovismo najljepšeg leptira
granom od bagrema krila mu smlatio,
poslije mi žao, ne znah što s njime,
možda sam rad toga sudbini platio.

Gospodar Života u mrak me sakrio
nas rastavi, sad me zoveš mili,
ne reci nikad prokletstva da nema,
sjeti se tužne pjesme uz koje smo snili.


pesmu je napisao ivica chuljak...textopisac grupe satan panonski...svom bratu....
 
Zaklopi oči,
da poljubac im dam ti,
u san ih uljuljam ti,
jer dan još uvijek plamti
i bolnu svjetlost toči
u nenavikle oči.

Zaklopi oči,
u tmini bit će blaže,
čovjek tad teže laže,
svaka stvar u njoj kaže
milosti lik što skoči
pred iskusne oči.

Zaklopi oči,
moj dlan ih pokrit kroči,
da na kraju mi milo
njihovo smiri bilo
slijepu krv što mi soči,
i radoznale oči.

Zaklopi oči,
jer ja ne mogu svoje;
tek jednom progledaše
i odmah gledat stase
u svjetlost što se toči,
dok svi nijemo stoje,
preplašenih oči.

O, te oči,
te tužne oči
sklopiti više nije
moguće, nalog mi je
bdjeti dok nemir me bije,
put natrag nestao je,
zaklopi, zaklopi oči,
jer ja ne mogu svoje.
 
Kada bi se ljubav
merila recima,
kraj pesmi nikad
ne bi dosao.

Kada bi se ljubav
iskazivala samo recima,
nikad ne bi osetio
njenu snagu.

Kada bi se moja ljubav
merila danima i satima
i vremenom koje odmice
trebala bih da
zivim vecno.

V.

:arrow: tebi
 
PRAVA LJUBAV

Budi mi jedina,
prava ljubav.
Budi uz mene,
čak i onda kada
ovaj mali svet bude
daleko od nas,
pamti ga...

Možda ćeš u njemu
pronaći moju davno
zalutalu ljubav,
koju sam čuvala
samo za tebe,
možda ćeš tada
u kriku ptica
prepoznati
moj jecaj...

V.

:arrow: tebi
 
Kod tebe ležim u mraku
nalazim mir.
Nitko nije na svijetu
dobar k'o mrak i ti.
Vezao sam se mrakom
Vezao sam se tobom.
Da se rastanem s mrakom
rastao bih se s tobom.
Kod tebe ležim u mraku
kao ptica u gnijezdu.
Vjetar mi raznosi pjesmu.
 
Ona popusti bez prigovora,
Ona šutke u cjelov unire.
Kako dubok je taman jaz mora,
Kako obrisi oblaka mire!

Ona ni jednom ne reče:"Nemoj"
Ona ne čeka riječ obećanja.
Kako magli se k noći nijemoj,
Kako miriše svježi dah sanja!

Ona bijaše spremna da gubi,
Ona ne zna za osvetene more.
Kako basnen sjaj sazviježđa rubi,
Kako zvijezde besmrtno govore!
 
TEŽINA MISLI

Sneg do kolena.
Pletena torba okačena o vrat.
U njoj komad hleba i sat.
Hladne ruke.
Ispucale usne.
Vreme sporo otiče
Težina misli pritiska grudi.
Koračam ali ne ide.
Noge zastajkuju.
Bez tebe je
Mnogo teže.

:arrow: tebi
 
OSEĆAM

Osećam da te gubim
Tvoj glas ne prepoznajem,
Tvoji tragovi se
brišu i nestaju
U snegu našeg sna

Osećam da si mi daleko
Iza nepremostivih oblaka
Natopljenih suzama
Plavim iščezlim daljinama
Tračku svetlosti sveće
Koji se gasi
Na vetru

:arrow: tebi
 
Ostavi mi ovaj moj glas
kao što pampi ostavljaju
njene šikare želja
njene presušene rijeke
o stijene obješene.

Pusti me da živim kao zarđali čelik
bez pesnice dignute prema oblacima
neću da znam za zavidnu slavu
s repom i rogovima od pepela.

Imao sam prsten od mjeseca
pružena u noći početkom jeseni.
Dadoh ga siromahu tako mladom
da su mu oči izgledale kao dva jezera.

Naposljetku utopih se, prijatelji.
Sada spavam gdje nema buđenja.
Ne znati više za sebe pomalo je tužno.
Daj mi gitaru da sačuvam suze.
 
Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Sucajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.
 
A ti ... Gde si?

Iza koje sene ploviš ove noci
Punim nebom - talasa ponoci
rasule se žmirkave, zvezdane oci.
Dodji...! Lepršavo se spusti
kao tanana nit jave i sna
šta je to plac - do pusti
jecaj izmedju vrha i dna.

Nocas mi duša niz grlo tece
kao niska bisera niz tvoje grudi
Nocas mi misli prazninom zvece
Tihim šapatom ponoc mi se nudi.
Da li ja to placem...?
 
Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ideš iza mene
osecam te
kao da me stalno pratiš
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisla mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumeo
ali sam znao
sta si mi govorila
kao i ti
kad dotakla si mi usne
i ozivela me
posle hiljada praznih života
vratila mi nešto
što se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj život
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok živim pored
ko zna koga
dok slušam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratiš
kao tvoje usne
kao da znaš
sta ti zelim reci...

reci mi!
 
... I znam da cutis,
I znam da se krijes, od pogleda mojih
I znam da znas, umirem, bez dodira tvojih

...Zelis me,
Znam da me zelis a neces da priznas
...Zelim te,
Znas da te cekam, vestice daleka, a tako bliska

I vreme... vreme je stalo
Da bi nas zblizilo, upoznalo
I moje srce je stalo
Jer te voleti, nikada nije prestalo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top