Samo TEBI jedina moja najveca ljubavi :))

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
CEZNJA

Danas cu ti dati, kada vece padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveca,
u cistoti duse moje, nekad jadne,
citavu bujicu proletnjega cveca.

U sobi ce biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zabljestace boje
U taj svezi trenut prvoga saznanja...

Sve ce biti lepse, sve draze i vise,
noc koja se spusta, svet sto mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome mirise
krzljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveca ostacemo sami...
- Prolice se tada, kao bujne kise,
stidljivi sapati u blazenoj tami,
i reci iz kojih prolece mirise...

Milan Rakic
f563de1e4d0203544de3915sv3.gif

 
Čeznem da ti kazem najdublje reči koje ti imam reći,
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kazem najvernije reči koje ti imam reći;
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči sto imam za te;
ali se ne usudjujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovosću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećes nikada saznati sta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe;
ali se ne usudjujem jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svez.


Rabindranath Tagore
 
PRIČA, NE O LJUBAVI

Dugujem ti svaku novu priču
Ne napisanu tvojom rukom
I sve riječi skrivene u dodirima promrzlih prstiju
Stavljenih u džepove kaputa
U strahu da se ne dodirnu s mojima
Dok stojimo tu bliski, a nedodirljivi
Čitam zvjezdane karte u tvojim očima
I pitam se koja je jačina
Sudara svjetova kad nam se susretnu pogledi
O tisućama tema s tobom ću lako
Jer nama su riječi pijesak pješčanog sata
Koji nema ograničenja
Sve govorimo si (ali ne o ljubavi...o ljubavi ne)
Jer za ovaj su svijet preglasni otkucaji
Naših srca, svaki pojedinačno
Pa što bi bilo da kucaju zajedno
Bi li naš zajednički otkucaj srca nadglasao svemir
Ili bio tek slatka glazba njegovu uhu, tko zna
Jedna od priča koju ti dugujem...

izvor net.
 
Sve te reci ponavljane svake veceri razlicitim devojkama sa zadivljenim pogledom deteta koje otvara paket s poklonom.
Promena navodi na ponavljanje. Ostati s istom, paradoksalno, omogucuje inovacije.
Don Juani nemaju maste. Misli se da je Casanova stahanovac,
dok je on zapravo lencina. Jer uzalud menjas zenu,
ostajes uvek isti muskarac, privrzenik linije manjeg otpora.
Ostati zahteva vise talenta.

F. Beigbeder
 
Ne mogu da raspletem naše prve godine, ne mogu da razlikujem jednu od druge. Čak i kad raspredem godine na dugačke konce priče, i mada se moja priča prilično savija napred i nazad izmedju onda i sada, postoji razlika izmedju konca i klupka. Lako je klupko napravljeno od istog konca, to samo po sebi nije priča. To je samo masivna kugla stisnutih dana i mesta koji se medjusobno pokrivaju, tako da su oni iznutra već odavno nestali u mekoj tami klupka. Kako postepeno odmotavam konac na svetlost dana, klupko se sve više smanjuje i gubi na težini, sve dok ne ostane samo bestežinska linija priče, dugačak niz povezanih tačaka na liniji koje se uvrću i okreću u krug u mom pokušaju da protumačim godine sa svojim skretanjima i komplikacijama, godine koje se okreću oko sebe u skladu sa Zemljinom večitom rotacijom ponavljanja i promena. Čudno je kako čovek uvek govori o vremenu kao da se nalazi na nekom mestu gde se kreće napred-nazad. Možda zaista i jeste mesto, mesto u kojem svi dani i sati postoje jedni pored drugih, možda čovek priča svoju priču da bi pronašao put kroz lavirint sećanja na trenutke razdvojene zaboravom. Ali, postoji više puteva kroz njegove iskrivljene putanje, i ako čovek krene jednim putem, biće odsečen od svih ostalih. Čovek se kreće u lavirintu dok odmotava svoje klupko, i kada ono nestane, ostaje mu samo jedan kraj konca da se za njega drži. Polako se vraća, po svom tragu. Ponekad čuje glasove iza tankih zidova tame, ponekad ugleda treptaj svetlosti gde je pomislio da je samo zid, ali se drži traga, uplašen da će izgubiti nit i zalutati. U sećanjima sam prisutan svuda u isto vreme, u svakom trenutku, zapamćenom ili zaboravljenom, ali ne sasvim isti od jednog mesta do drugog. U svojoj priči mogu da budem samo na jednom mestu u isto vreme, ako hoću da nadjem put izmedju mesta i saznam kako sam došao od mesta do mesta.
K:G
​


modelsuccess.gif
 
Ti u meni

U oko sam Te sakrila,
Ruku sam Ti pruzila,
U snove sam Te utkala
Godine svoje pred Tebe rasula.
Dusu si mi otvorio,
Srce si mi dotakao,
Mirom si me podario,
Jutrom si me sacekao.
Zajedno plovimo, oblacima lebdimo,
Prolece samo nase budimo,
Kazaljke starog sata zaustavljamo
Govori tise, ne rasteruj sne...
 
Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad
 
Miris sanela....... mi je na ramenu.....
sjaj tvojih ociju....... ispred sebe vidim......
sreca tvog osmeha...... i noc obasjava....
vise se i ne borim.... da te od sebe oteram.....
dobrodosao........ si.....

* * *

Oci se sklapaju... zeljne sna....
ne dam snovima da me savladaju.......
ostacu budna.....
da sto duze.....
krhku srecu zadrzim.....

V.t.
 
ODAKLE MENI TI?

Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?

M.Marinović
 
Ceznja za tobom

Darujem se noćas
kroz ustreptale misli zvijezdama
Poljupcima noći prekrivam sve staze
do užarenih visina strasti
Uzavrela krv struji
kroz nabacane riječi
kojima me želiš slomiti
Ne dam se vjetrovima ljutnje
što teku sa usana
I ne marim što me zapljuskuju
kapi ledene kiše sa trepavica
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka
što gaze mi po uspomenama
Samo ponekad osjetim
u dubini srca
dah tvojih misli
I iznova se slomim
u čežnji za tobom.

Evica Kraljić
Feeling_Blue_by_seduced_by_the_s-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
820
Džudi S
Džudi S

Back
Top