<hator>, naravno da mi to nije jedina motivacija... kao prvo, još u Osnovnoj su me naučili da volim znanje, i da uvek težim ka istom... Znači, i da mi nisu ništa obećali(npr. da nemaju sredstava i sl.) ja bih opet završio faks, jer volim i težim tome da budem uspešan i svoj čovek... ovo njihovo obećanje je samo dodatna motivacija. Pa koliko puta treba da štrebam za ispit, a imam npr. nekih problema sa devojkom, sa društvom, ama bilo šta, nije mi ni do čega, a posebno ne do štrebanja,... ali onda se setim toga, znači, znam da imam neku bazu, neki temelj, treba samo da dozidam to, i to me drži... nervozan uzimam knjigu i štrebam, i to ponekad i najveće gluposti i nebuloze... ali takav je život, ne može nam se sve sviđati... Ali mogućnosti , bilo kakve koja vam donosi prosperitet se ne treba tako lako odricati.
Inače, moj mlađi brat je još uspešniji od mene! On sa dvadeset nepunih godina, ima svoju firmu, bave se elektro-instalacijama i automatizacijom kojekakvih postrojenja. On takođe uspeva da sve sam vodi, da uredno plaća 5 radnika i da izmiruje sve obaveze prema državi... To je za svaku pohvalu. Keva ima poljoprivredno gazdinstvo, gaji povrće i ona isto tako plaća sve obaveze prema državi, i plaća radnike koji rade u plastenicima. Ćale, radi u jednoj stranoj firmi, super plata-elektrotehničar je... Ja studiram i honorarno zarađujem. I svi puni para...Svi radimo, ali niko ni od koga ne traži novac!
Znam, da se teško živi, ali Srbi kao da još uvek spavaju... Nema više komunizma, sada vam je- koliko radiš, toliko imaš! A ne radiš li ništa, pa i nemaš ništa! Ali i tako se može živeti-to ne sporim!
