Samo izbaci hleb ako želiš da smršaš

Druže, možemo se opkladiti u jednu stvar. Nađemo dva čoveka približno iste mase. I nagojimo ih na tačno istu masu. Dajemo im da jedu apsolutno istu hranu i da troše svaki dan apsolutno isti broj kalorija. Evo npr. mene i mog brata. On je isto kao štapić ceo život. Samo je viši od mene, ali smo približno iste kilaze. I nagojimo se npr. do 90 kg. Što ću ja vrlo lako, a za njega ne znam ni kako bi to uspeli. Ali hajde da uspemo. I da vidimo ko će pre uspeti da smrša.

То значи да организам твог брата троши више калорија од твог организма.
 
Unos kalorija je nebitan.
Raspored obroka i kombinacija namirnica.
Nema grickanja između obroka, a pogotovo ne pivce :lol:
Унос калорија је најбитнији.

Шта нпр. не ваља са овом пирамидом хране.

piramida-ishrane-i-dijabetes.png


Не ваља то што у доњем делу, у основи пирамиде не стоји - УНОС КАЛОРИЈА -.

Унос калорија је најбитнији за исхрану и здравље, а онда даље надограђујемо пирамиду.
 
Питање за све:

Дана број 1 сам појео 3 000 калорија просечне српске кухиње.

Дана број 2 сам појео 4 000 калорија перфектне исхране (која год да је).

Који ми је дан успешнији, што се тиче исхране?

Ја мислим први дан. А ви?

ПС. Не хватајте се за зејтин или било шта слично на ово "просечна српска кухиња". Мислим на неку просечну исхрану, оно што нормални људи једу.
 
Da, troši više kalorija. Drugačije radi. Možda je neefikasniji pa troši više u "leru". 😁

Свако има неки свој број дневних калорија које су му потребне за одржање тренутне масе.

Некоме је то 2700 некоме 3000, иако имају нпр. исту тежину.

У том случају, први би требао да једе мање од другог да би одржао тренутну масу.

Али опет се враћамо на унос и потрошњу калорија.
 
Alli mislim da ne shvatate. Recimo da 2 čoveka oba ubace u sebe hranu koja kalorijski (to znači sagorevanjem) imaju 1000 kcal. U jednom telu će organizam iskoristiti recimo lupam 90 % a u drugom 60%, ostatak će izbaciti bez odlaženja u krv. To zavisi od enzima, od bakterijske flore itd .. drugim rečima, ne možete gledati na creva kao da idealno obrade svu hranu 100 posto.

Dalje, i ako bi obrafili sve, centar za glad se gleda a glad zavisi i od nivoa insulina . I sad, ako neko ima problem sa insulinom, recimo genetski, onda insulin ne reaguje isto pri unosu šećera kod 2 osobe. Kod jednog radi da kažemo normalno. Kod drugog pravi velike oscilacije naglo se digne pa spusti. Osoba postaje gladna, samim tim više jede.. znači, za neke ljude nije preporučljivo da unose više uglj. hidrata jer će češće biti gladni.

Kod nekih se proteini dobro vare, kod nekih ljudi više povrće recimo, nekima se kako kažu lepe testa, to je iz više razloga i treba da veruju svom utisku, takvo im je telo. Itd
 
Recimo, ja sam u jednom momentu počela hranu sa manje uglj hidrata, bez hleba o čemu je tema, a proteine i masti nisam ograničila. Jela sam kad god sam htela. Ali takva vrsta hrane je meni proizvodila sitost i retko sam bila gladna. I smršala sam 5 kg za par meseci bez napora.

Posle pola god sam izvadila laboratoriju, i trigliceridi i holesterol su mi bili niži nego kada sam unosila dosta uglj hidrata. A jela sam masno. Znači to da je svaki organizam specifičan. I naprosto naše telo nije neka kalorijska peć koja za svaku hranu daje isti iznos kalorija.
 
Poslednja izmena:
5 % !!!! pola parčeta hleba!!!
naučna istraživanja kažu
objasni doktorima da ne znaju... da lupaju gluposti
da ti i tvoj tatko poljoprivrednik i taj triatlonac bolje znate od njih
još jedna glupost i letiš na ignor
Дај наведи нека од тих истраживања кад се толико позиваш на њих. Ја сам навео у претходом току дискусије књигу која тврди супротно од тога, и позива се на велики број научних истраживања да докаже своју тезу.
 

Back
Top