Nijedan životni uspeh ne može da kompenzuje potrebu za porodičnim ostvarenjem. Biološki sat se pomerio, ali i dalje otkucava
PLENILA je Šeron Stoun sa gradskih bilborda na kojima je pisalo - "Život počinje u četrdesetoj", hrabreći žene da se raduju i veruju u sreću uprkos krštenici. Mogla je to da bude uteha i za one koje početak pete decenije "troše" same, čekajući da se pojavi princ na belom konju, koji očito malo kasni. Hoće li, ipak, doći? Ili je hvatanje za glavu u paničnom stavu logičnija slika neudatih dama u četrdesetim godinama? Mnoga istraživanja pokazuju da su žene u tom dobu srećnije i zadovoljnije, jer imaju više samopouzdanja i ostvarile su se na važnim životnim poljima. Što vreme više prolazi, a njihov emotivni status stoji na istom mestu, sreća i zadovoljstvo, međutim, počinju da klize. A to je i prirodno, kaže psiholog Vesna Petrović. I objašnjava:
- Nijedan životni uspeh ne može da kompenzuje potrebu za porodičnim ostvarenjem. Kod žena je to uglavnom jače od svakog drugog nagona, koliko god delovale snažno i sposobno da kroz život koračaju same. Ukoliko se to ne desi do četrdesete, one postaju suštinski nezadovoljne, priznavale to ili ne. Samopouzdanje im je narušeno, pitaju se kako je moguće da se udala i ona "najgora" iz njihove škole, u čemu su pogrešile, zašto su osuđene na takvu sudbinu...
A potencijalnih partnera je sve manje. More je ranije bilo puno, ali vremenom je broj "riba" počeo da se smanjuje. Upecane su. Najveći procenat muškaraca tih godina je u braku, a ako i ima samaca, oni radije biraju mlađe partnerke. Australijski naučnici su došli do računice da za svaku ženu do 30. godine postoji deset slobodnih tipova, a onda broj počinje da opada. Posle 35. to je već rapidno.
- Ne kaže se slučajno "sve u svoje vreme" - navodi psiholog. - Najviše se "peca" u dvadesetim i početkom tridesetih, tada se postavljaju i menjaju kriterijumi, eksperimentiše se i igra. A onda postaje sve teže. Žene odjednom shvate da su godine prošle, da više nemaju ni onakav stas ni energiju da bi mogle da osvajaju, više nisu sigurne ni šta tačno žele, pa počinju da paniče. Muškarci im ne prilaze, okolina se pita šta im fali kada su i dalje same, a i one su svesne da im koža više ne izgleda isto, da bore ne mogu da se spreče, a da se kilogrami nižu, pa sa svakom novom godinom, entuzijazam je sve slabiji.
Prvi problem koji se javlja jeste gde upoznati partnera. Pošto su im se drugarice uglavnom udale, izgubile su društvo za izlaske. Mnoge se osećaju neprijatno u noćnim klubovima ili kafićima u kojima sve "vrvi" od mladosti, pa radije ostaju kod kuće. Na poslu mahom sreću oženjene kolege, pa i ta mogućnost otpada. Četrdesetogodišnje dame koje ne žele da prepuste stvari slučaju, odlučuju da ljubav pronađu preko interneta. To se poklapa sa podatkom da većinu stranica za upoznavanje "preplavljuju" podaci žena tog doba.
- I to nije loše. Možda vaša druga polovina zaista postoji i možda je pronađete baš na ovaj način. Problem je, međutim, što se neke žene upravo tako razočaraju, jer shvate da je "ponuda" veoma oskudna i da njihovi vršnjaci žele mlađe partnerke, pa ih retko ko pozove ili to budu neki čudni tipovi. To u startu odbija one koje su jedva skupile hrabrost da krenu u "lov".
Nisu sve žene opterećene brigom da li će ostati same, a pogotovo ne one koje su se ostvarile na poslu, imaju mogućnost da putuju, vode bogat društveni život i još izazivaju poglede okoline. Neke dame postanu lepše i zavodljivije upravo u tim godinama, jer su svesne sebe, "izlečile" su neke komplekse iz mladosti, a kozmetički tretmani im omogućavaju da sakriju prve tragove doba u koje su zašle. Uostalom, opšte je mesto da godine nisu važne za ljubav i da čovek može da se zaljubi bez obzira koliko je star. Međutim, koliko god da je medicina napredovala i biološki sat se pomerio, on i dalje kuca.
- Nije to zabrinjavajuće kao što je bilo, ali ne možemo da ignorišemo činjenicu da se posle 40. teže ostaje trudan. Smatra se da do 42. postoji šansa da se plod razvije prirodnim putem, a posle toga se daleko smanjuje i iznosi oko 1,2 odsto. I ne samo da je teško zatrudneti, nego se povećavaju i rizici za bolesti deteta. Na primer, šanse za dobijanje bebe sa Daunovim sindromom nikako nisu zanemarljive. Više od polovine trudnoća kod žena starijih od 45. godine se završi pobačajem - kaže Vesna, dodajući da postoje slučajevi koji to demantuju, ali da oni nisu pravilo, nego izuzetak.
Dok neki tvrde da su četrdesete nove trideste, sagovornica "Života plus" savetuje da žene u tom dobu ne treba da gube nadu, jer ukoliko se i ne ostvare kao majke, uvek mogu da pronađu partnera sa kojim će lepše ostariti. A to, dodaje, nije mala stvar.
OKOLINA IH OSUĐUJE ILI SAŽALjEVA
ŽENE u četrdesetim godinama koje se nisu ostvarile kao supruge i majke, često su izložene osudi okoline.
- Drugi ih gledaju podozrivo, krive ih za takvo stanje, često ne ulaze u dubinu, nego ih optužuju da su previše izbirljive, razmažene i sebične. Ima i onih koji ih gledaju sažaljivo, misle da im je čitav život promašen i sve što postignu malo je da bi bile srećne - objašnjava psiholog.
BRANE SE I KRITIKUJU
IZ straha da ih drugi ne sažaljevaju, dame bez porodice počinju da se brane i izdižu sebe.
- Hvale se, nosom paraju oblake, pokazuju da sve mogu same, da su žene sa muževima nesposobne... Prepoznatljive su po stavu da su svi muškarci isti, pa ih nijedan nije vredan, kritikuju instituciju braka, često pametuju, imaju odgovor na sva pitanja i negativnim stavom na ljubav i vezu zapravo pokazuju da su nesrećne - tvrdi Vesna.
Ovaj članak ko da je na Krsti pisan.
