Sabatonova pesma o Milunki Savić

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
69.256

Sabatonova pesma "Lady Of The Dark" o Milunki Savić ima moćne reči i još moćniji spot​


Prisetićemo se čuvene numere grupe Sabaton​

Sabaton, pesma Lady of the Dark

Printskrin: Youtube/Sabaton
Pre nešto više od godinu dana, grupa Sabaton je objavila zapažen album pod nazivom "The War to End All Wars", na kojem se našla i pesma "Lady Of The Dark". Kao što je poznato, upravo navedena numera je posvećena srpskoj heroini Milunki Savić.
Članovi grupe Sabaton iskoristili su da njenu priču pretoče u pesmu, koja je obišla ceo svet.


"Ovo je priča Milunke Savić koja je inspirisala našu pesmu "Lady of the Dark". Milunka Savić je bila Srpkinja koja je zauzela mesto svog brata u vojsci. Delimično prerušena u muškarca, na kraju će biti među najodlikovanijim vojnicima Prvog svetskog rata!", naveli su iz čuvene švedske grupe.
Sam tekst pesme "Lady Of The Dark" je moćan i posvećen je hrabrosti, vrlinama, humanosti naše heroine Milunke tokom Prvog svetskog rata.
Što možete i sami uvideti.
Tekst pesme "Lady Of The Dark" na engleskom jeziku:
Who shall be remembered, In the ancient House of war?
All the medals, all those stories, In the Alley of the greats
Celebrated hero, who has wandered through the dark
She stand before you, all that metal shining bright
Lost in time, returning to the light
Bow before, this lady fights for life
So sister
Raise your hand, For the lady of the dark
Soldier with no will to kill, with a philanthropic heart
Forever break the norm, She’s the girl in uniform
Fighting side by side with men, she will fight until the end
Lied to be respected, and to change her brother’s fate
Took a bullet, earned her freedom, and a place among the stars
Served the Iron squadron, served the toughest of them all
No fear of dying, for the frontline she was born
Sacrifice, she took her brother’s place
War to war, a place where she belongs
So brother
Don’t fear the reaper, don’t fear the war
She spared the life of brothers
She’ll fight for honour
She’ll fight for life
A lady goes to war

Evo i prevoda pesme "Lady Of The Dark" na srpski jezik:

Ko će biti zapamćen, U drevnoj kući rata?
Sve medalje, sve te priče, U Aleji velikana
Proslavljeni heroj, koji je lutao kroz mrak
Ona stoji pred tobom, sav taj metal blista
Izgubljeni u vremenu, vraćajući se svetlosti
Poklonite se, ova dama se bori za život
Pa sestro
Podigni ruku, za damu tame
Vojnik bez volje za ubijanjem, sa filantropskim srcem
Zauvek prekršite normu, ona je devojka u uniformi
Boreći se rame uz rame sa muškarcima, boriće se do kraja
Lagala je da bude poštovana i da promeni sudbinu svog brata
Dobila je metak, zaslužila slobodu i mesto među zvezdama
Služila je Gvozdenu eskadrilu, služila najteže od svih
Bez straha od smrti, za liniju fronta je rođena
Žrtvovanje, ona je zauzela mesto svog brata
Rat za rat, mesto gde ona pripada
Pa brate
Ne plašite se žeteoca, ne plašite se rata
Poštedela je život braći
Boriće se za čast
Boriće se za život
Dama ide u rat
Naravno, za pesmu "Lady Of The Dark" napravljen i spot. U pitanju je animirani film, koji, kako neki kažu, još moćniji od samog teksta numere. U fokusu je, naravno, Milunka Savić, njena borba tokom Prvog svetskog rata. U centru pažnje i deo kada naša heroina dobija srpsku zastavu, s kojom ona tokom borbe ponosno maše.
Inače, oni koji su bili na Exitu 2021. godine na koncertu grupe Sabaton, imali su priliku da vide tizer za spot. Publika nije znala šta je u pitanju, ali je bila oduševljena time što su videli.
Pogledajte i spot za pesmu "Lady Of The Dark":

Ono što je zanimljivo jeste da Sabaton ima poseban deo na svom sajtu koji je posvećen Milunki Savić.

"Milunkina priča je jedinstvena priča kako god da je pogledate. Bila je zaboravljena za veliki deo 20. veka, ali to više nije slučaj. O njoj su snimani filmovi i predstave, a ostala je upamćena kao srpski ratni heroj", navodi se na sajtu Sabatona.
Pogledajte i njihov video o Milunki Savić:

Ko je bila Milunka Savić?
Rođena je 1890. godine ili 28. juna 1892. godine kako piše u njenoj članskoj karti udruženja rezervnih vojnih starešina, u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje u Staroj Raškoj, od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete.Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana. Mada je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je nije zanimala. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra / 3. oktobra 1912. godine, i došlo do masovnog odziva, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savić.
U Balkanskim ratovima 1912. godine i 1913. godine borila se preobučena u muškarca. Njen pol je otkrilo bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.

U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar - koji ju je odredio u Drugi puk. Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. U ovom puku, osim nje, borila se i Škotlanđanka Flora Sands. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima. U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine.Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, u okuci Crne reke, kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji. Tada je zarobila 23 bugarska vojnika.
Screenshot_20240203-104838-720.png

Foto: Vistesvet
Mi smo pevali kad' nam je bilo najteže, zapevali smo kada su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri su plakali slušajući nas, i govorili su: Kakav divan narod. Pevali smo kad' smo umirali na ostvu Krfu i Vidu, pevali smo kada smo ginuli na Solunskom frontu...

Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.Nakon rata i formiranje nove države Kraljevine SHS/Jugoslavije boravi sa vojnom službom u Mostaru. Tamo upoznaje u vojsci osam godina mlađeg Veljka Gligorijevića za kojeg se ubrzo udaje. Nakon demobilizacije, 1920. godine, Milunka kao vojni veteran i Solunac dobija od države po zakonu imanje od osam jutara zemlje u Stepanovićevu kraj Novog Sada. Ovo naselje je formirano dodelom zemlje vojnim veteranima. U ovom naselju, Milunka je na svom imanju sazidali kuću a 1924. godine sa suprugom Veljkom dobija kćerku Milenu.
Zbog nesuglasica, njen brak sa Veljkom se raspada i ona se po razvodu 1929. godine seli u Beograd gde dobija posao u jednoj od najmoćnijih finansijskih institucija Kraljevine Jugoslaviji. U pitanju je tadašnja Hipotekarna banka, bivša Uprava fondova Kraljevine Srbije, u čijoj velelepnoj zgradi se danas nalazi Narodni muzej u Beogradu. Pošto nije imala škole i stručne spreme, dobila je jedini posao koji je mogla da obavlja, a to je posao spremačice koga se kao časna žena ne samo nije stidela, već ga je vrlo savesno obavljala. Napredovala je u službi i rukovodila je čistačicama zgrade Hipotekarne banke, dok je imala, odličnu platu za to vreme i za takvu vrstu posla, koja je bila na nivou jednog lekara ili inžinjera. Treba imati u vidu da je Milunka pripadala generaciji žena sa sela koje su od malih noga sticale radnu naviku i kondiciju da obavljaju raznovrsne kućne i poljske poslove kao i poslove oko marve.


Milunka je tada kao samohrana majka bila u stanju da sagradi ponovo vrlo pristojnu kuću na Voždovcu, nedakeko od voždovačke crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene, koja se u to vreme takođe gradi. Tada su se na Voždovcu kupovali placeve i gradili kuće mahom oficiri i državni činovnici.
Milunka ima veliki ljubav prema deci pa se posvećeno odlučuje bavi humanitarnim i hraniteljskim radom. Pored svoje ćerke, usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju (1921—2004), svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis. Veljko je imao posao u pošti. Kasnije je premešten u Banjaluku. Ubrzo je zapostavio porodicu, a brak je bio ugašen.
Početkom 1920-ih godina za zasluge u ratu, od države je dobila imanje u Stepanovićevu, selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i sa sestrom Slavkom obrađivala imanje, dok je brak sa Veljkom, zapadao u krizu, tako da je sama podizala četvoro dece. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Stanovala je u Skadarskoj 33, usred Beograda sa tri kćerke, sa isključenom strujom, a noću je prela vunu.
Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. zaposlili su je kao čistačicu kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Umesto toga, izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela. Početkom 1936. je izveštavano o njenoj nameri da se priključi etiopskoj vojsci u Abisinskom ratu.
Između dva svetska rata su je poštovali širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, a na susrete s ratnim drugovima je odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.
Nakon rata, vlast joj je 1945. godine dodelila penziju. Starost je provela u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima. Skupština grada Beograda dodelila joj je, 1972. godine, jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući (prema ispovesti njenog unuka) u tom stanu 5. oktobra 1973. godine. Porodična kuća je prodata 1974. godine.
Screenshot_20240203-104754-910.png

Foto: Wikipedia
Sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu. Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine. Milunka Savić je najodlikovanija žena Prvog svetskog rata, navodi se na njenoj stranici na Wikipediji.
izvor Telegraf.rs
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultu...lunki-savic-ima-mocne-reci-i-jos-mocniji-spot
 
Poslednja izmena:
Joakim cesto diskutuje sa fanovima na redditu, i jednom prilikom sam mu predlozio da napisu pesmu o Miluni Savic, zeni sa najvise ratnih odlikovanja.
Pitao me je "ko je to", uputio sam ga na jednog mog druga iz Kragujevca, vrsnog istoricara i takodje fana Sabatona, a ostalo je istorija :)
 
Pitam se samo gde je do sada bila Milunka?
Zašto nije pominjana, zar nije zaslužila?
Zašto o njoj ni reči u školi , na časovima istorije?
Kako nije?
Učili smo iz Istorije.
Dosta gradova u Srbiji ima ulice koje se zovu Ulica Milunke Savić.
Pre 4-5 godina sam gledala sjajnu monodramu Milunka Savić.
Napravili su i pozorišne predstave za decu, ne samo pozorišne već gostujuće.
 
Kako nije?
Učili smo iz Istorije.
Dosta gradova u Srbiji ima ulice koje se zovu Ulica Milunke Savić.
Pre 4-5 godina sam gledala sjajnu monodramu Milunka Savić.
Napravili su i pozorišne predstave za decu, ne samo pozorišne već gostujuće.
U Josanickoj Banji je napravljena i spomen soba, top je uradjena.
Obilazak i pricu radi jedna cura koja je jako dobro upucena u sve o Milunki i moze lepih prica da se cuje.

Ko god ide u tom pravcu (npr. na Kopaonik), preporucujem da svrati i obidje.
 
Pitam se samo gde je do sada bila Milunka?
Zašto nije pominjana, zar nije zaslužila?
Zašto o njoj ni reči u školi , na časovima istorije?
Kako nije?
Učili smo iz Istorije.
Dosta gradova u Srbiji ima ulice koje se zovu Ulica Milunke Savić.
Pre 4-5 godina sam gledala sjajnu monodramu Milunka Savić.
Napravili su i pozorišne predstave za decu, ne samo pozorišne već gostujuće.
Сада се прича и учи о њој, али некада није.
 
Сада се прича и учи о њој, али некада није.
Nama je prof.pričao, bilo je baš davno i ne znam da li je bilo po planu i programu.
Učio nas je štošta, i danas se sećam seobe starih Slovena, crteža o podeli Slovena.
Mnoge stvari, nevezano za Istoriju, nas je učio.
Dobar predavač i udžbenik, jedini izvor informacija, nije bilo Interneta.
 
Nama je prof.pričao, bilo je baš davno i ne znam da li je bilo po planu i programu.
Učio nas je štošta, i danas se sećam seobe starih Slovena, crteža o podeli Slovena.
Mnoge stvari, nevezano za Istoriju, nas je učio.
Dobar predavač i udžbenik, jedini izvor informacija, nije bilo Interneta.
То је добар профа, имао је свест и одговорност, био је свестран. Неке битне лекције, приче се не налазе у уџбеницима, али их треба испричати.
 

Back
Top