_Krang_
Domaćin
- Poruka
- 3.752
http://www.aksiomagencija.com/index...ask=view&id=12&Itemid=26&limit=1&limitstart=2
Pisma Aristotelu“ su, žanrovski, epistolarni roman sastavljen od trideset i tri pisma koja Aleksandar iz Indije piše Aristotelu u Atinu. Naravno da su Aleksandrova pisma plod piščeve mašte. Ali, kod Plutarha, u njegovim „Biografijama“, postoji zaista jedno Aleksandrovo indijsko pismo Aristotelu, u kome slavni učenik prekoreva slavnog učitelja zato što je objavio tajne „akromatske spise“. Iz tog Aleksandrovog kratkog pisma, vidi se da je bio, i te kako, ljut na Aristotela. Jer, Aleksandar je znao da se Aristotel za atinsko državljanstvo, već prodao Grcima i da će osnivanjem Aristotelove akademije početi komercijalizacija tajnih, svetih znanja i da će to, neminovno, voditi sunovratu kulture. To Aleksandrovo kratko pismo Aristotelu bilo je jak, inspirativan povod Jovanoviću da izmisli još trideset i dva Aleksandrova pisma iz kojih se, između ostalog, vidi i to da je Aristotel bojeći se Aleksandrovog povratka iz Indije, učestvovao u zaveri protiv svog učenika koji je, u međuvremenu, postao „gospodar sveta“. Činjenica je da su i Aristotel i Aleksandar umrli, obojica u šezdesetoj. Mada, po Jovanoviću, Aleksandar ne umire u 33. godini, već, baš kao i Isus, vaskrsava iz mrtvih i ostaje da živi u Kašmiru sa indijskim gimnosofistima, razočaran izdajom svojih dvanaest generala koji su mu, poput Isusovih dvanaest apostola, na „tajnoj večeri“, otkazali poslušnost.
Ebote, pa ti si roman skontao kao istorijski izvor....
Sta kaze ovaj : CINJENICA JE DA JE ALEXANDAR UMRO U 60 GODINI ?
pa ovde se ne zna ko je ludji
Pisma Aristotelu“ su, žanrovski, epistolarni roman sastavljen od trideset i tri pisma koja Aleksandar iz Indije piše Aristotelu u Atinu. Naravno da su Aleksandrova pisma plod piščeve mašte. Ali, kod Plutarha, u njegovim „Biografijama“, postoji zaista jedno Aleksandrovo indijsko pismo Aristotelu, u kome slavni učenik prekoreva slavnog učitelja zato što je objavio tajne „akromatske spise“. Iz tog Aleksandrovog kratkog pisma, vidi se da je bio, i te kako, ljut na Aristotela. Jer, Aleksandar je znao da se Aristotel za atinsko državljanstvo, već prodao Grcima i da će osnivanjem Aristotelove akademije početi komercijalizacija tajnih, svetih znanja i da će to, neminovno, voditi sunovratu kulture. To Aleksandrovo kratko pismo Aristotelu bilo je jak, inspirativan povod Jovanoviću da izmisli još trideset i dva Aleksandrova pisma iz kojih se, između ostalog, vidi i to da je Aristotel bojeći se Aleksandrovog povratka iz Indije, učestvovao u zaveri protiv svog učenika koji je, u međuvremenu, postao „gospodar sveta“. Činjenica je da su i Aristotel i Aleksandar umrli, obojica u šezdesetoj. Mada, po Jovanoviću, Aleksandar ne umire u 33. godini, već, baš kao i Isus, vaskrsava iz mrtvih i ostaje da živi u Kašmiru sa indijskim gimnosofistima, razočaran izdajom svojih dvanaest generala koji su mu, poput Isusovih dvanaest apostola, na „tajnoj večeri“, otkazali poslušnost.
Ebote, pa ti si roman skontao kao istorijski izvor....
Sta kaze ovaj : CINJENICA JE DA JE ALEXANDAR UMRO U 60 GODINI ?
pa ovde se ne zna ko je ludji
Poslednja izmena:
