..upravo tako...
...moja sreca je bila sto su mi roditelji nekako pred inflaciu otisli da zive na selu, pa je bilo da se jede...i mesa i povrca, a ujaci su mi slali brasno na dzakove, pa dat naucih ono sto sam mislila da nikad
necu, da razvlacim pitu preko stola, da mesim hleb i pravim keks na "vodenici" za meso...medenjake sam pravila i za komsijsku decu jer smo od firme dobijali kantice med sa kojim realno nisam znala
sta cu...pa onda nosila taj med u selo tek da nekako i ja uzvratim za slaninu i kobaje od rodbine....da nije toga, tacno je bil bi gladni jer iako smo imali dvoriste u to vreme nije tu bilo zemlje za neku bastu...
...secam se one kobajagi cokolade, i mojih sokova kad krenem kuci s posla, a prodavnici ni za ono malo para sto primim nemam sta da kupim...a deca mala...daleko bilo, ne ponovilo se...
