-
- Popularno:
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Iz Čačka 250 studenata krenulo peške ka...
- Istine Aleksandra Vučića
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Kako su procurela "Orličeva...
- Kako odlučujete o velikim kupovinama?
- Strastevni ljudi i njihova pozicija u...
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Mapa sa nadimcima glavnih gradova Evrope
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Годишња изложба фотографија - Шабачка фотографска задруга
Ово је први пут да ће нам се Шабачка фотографска задруга представити својим радовима. ШФЗ је основана 2008. године са циљем да промовише ову уметност и окупља за сада 21. активног члана, махом из Шапца али њихови чланови су такође и наша два, нама веома позната фотографа Миленко Мрвош и Ђани Бардоти. На основу активности чланова клуба налазе се на трећем месту ранг листе Фото савеза Србије а њихов члан, који живи и ради у Немачкој, Франк Хаусдоерфер налази се на другом месту. Добитници су многобројних награда и признања, а претходна година била је за њих једна од најуспешнијх на том пољу од како је клуб основан.
Изложба ће бити отворена до 30. октобра.
Радно време Галерије: сваки дан од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом само од 18 до 21 час.
Ово је први пут да ће нам се Шабачка фотографска задруга представити својим радовима. ШФЗ је основана 2008. године са циљем да промовише ову уметност и окупља за сада 21. активног члана, махом из Шапца али њихови чланови су такође и наша два, нама веома позната фотографа Миленко Мрвош и Ђани Бардоти. На основу активности чланова клуба налазе се на трећем месту ранг листе Фото савеза Србије а њихов члан, који живи и ради у Немачкој, Франк Хаусдоерфер налази се на другом месту. Добитници су многобројних награда и признања, а претходна година била је за њих једна од најуспешнијх на том пољу од како је клуб основан.
Изложба ће бити отворена до 30. октобра.
Радно време Галерије: сваки дан од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом само од 18 до 21 час.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
53. Фестивал музичких друштава Војводине
Субота и недеља, 22. и 23. октобар у 17.00 часова
Улаз слободан
Учествују:
Субота, 22. октобар у 17.00 часова
-АНИП „Бранко Радичевић“ Рума
-Скуд „Херој Јанко Чмелик“ Фа „Класје“ Стара Пазова
-КУД „Младост“ Нова Пазова
-Дом културе Сивац
-ГКУД „Лаза Нанчић“ Вршац
-МКЦ „Кодаљ Золтан“ Бачка Топола
-ОКУД „Свети Сава“ Нова Пазова
Недеља, 23. октобар у 17.00 часова
-КУД „Степино Коло“ Степановићево
-КУД „Бранко Радичевић“ Бешка
-ГКУД „Раванград“ Сомбор
-ЦТКУ „Коста Абрашевић“ Бачка Паланка
-СКЦ „Вук Стефановић Караџић“ Бачка Топола
-Ансамбл „Вила“ СКУД „Железничар“ Нови Сад
-КУД „Станко Пауновић“ Нис - РНП Панчево
Субота и недеља, 22. и 23. октобар у 17.00 часова
Улаз слободан
Учествују:
Субота, 22. октобар у 17.00 часова
-АНИП „Бранко Радичевић“ Рума
-Скуд „Херој Јанко Чмелик“ Фа „Класје“ Стара Пазова
-КУД „Младост“ Нова Пазова
-Дом културе Сивац
-ГКУД „Лаза Нанчић“ Вршац
-МКЦ „Кодаљ Золтан“ Бачка Топола
-ОКУД „Свети Сава“ Нова Пазова
Недеља, 23. октобар у 17.00 часова
-КУД „Степино Коло“ Степановићево
-КУД „Бранко Радичевић“ Бешка
-ГКУД „Раванград“ Сомбор
-ЦТКУ „Коста Абрашевић“ Бачка Паланка
-СКЦ „Вук Стефановић Караџић“ Бачка Топола
-Ансамбл „Вила“ СКУД „Железничар“ Нови Сад
-КУД „Станко Пауновић“ Нис - РНП Панчево
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Књижевно вече у румској библиотеци
Градска библиотека "Атанасије Стојковић" представиће у петак, 21. октобра књигу "Бећерасти сремачки (р)епиграми" Ђуре Шефера Сремца. Поред аутора у програму ће учествовати и Јасмина Вукмановић, Тодор Бјелкић и Мирослав Нинковић, а музичку подршку ће дати "Чарли бенд".
Почетак је заказан за 18 часова.
Градска библиотека "Атанасије Стојковић" представиће у петак, 21. октобра књигу "Бећерасти сремачки (р)епиграми" Ђуре Шефера Сремца. Поред аутора у програму ће учествовати и Јасмина Вукмановић, Тодор Бјелкић и Мирослав Нинковић, а музичку подршку ће дати "Чарли бенд".
Почетак је заказан за 18 часова.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
25. Фестивал великих тамбурашких оркестара Војводине
У организацији Савеза тамбурашких друштава Војводине и Културног центра Рума у недељу 30. октобра биће одржан 25. Фестивал великих тамбурашких оркестара Војводине.
Фестивал почиње у 19 часова, а улаз је слободан.
На фестивалу учествују:
-Заједнички састав дечјег ГТО “Бранко Радичевић” Рума и Оркестар ОМШ “Теодор Тоша Андрејевић” Рума;
-Дечји тамбурашки оркестар “Тамбураторијум” Панчево;
-ВТО ХКПД “Матија Губец” Рума;
-КУД “Светозар Марковић” ВТО “Васа Јовановић” Нови Сад;
-Суботички тамбурашки оркестар;
-ГТО “Бранко Радичевић” Рума;
-Велики тамбурашки оркестар Радио Телевизије Војводине.
Покровитељ фестивала је Општина Рума.
У организацији Савеза тамбурашких друштава Војводине и Културног центра Рума у недељу 30. октобра биће одржан 25. Фестивал великих тамбурашких оркестара Војводине.
Фестивал почиње у 19 часова, а улаз је слободан.
На фестивалу учествују:
-Заједнички састав дечјег ГТО “Бранко Радичевић” Рума и Оркестар ОМШ “Теодор Тоша Андрејевић” Рума;
-Дечји тамбурашки оркестар “Тамбураторијум” Панчево;
-ВТО ХКПД “Матија Губец” Рума;
-КУД “Светозар Марковић” ВТО “Васа Јовановић” Нови Сад;
-Суботички тамбурашки оркестар;
-ГТО “Бранко Радичевић” Рума;
-Велики тамбурашки оркестар Радио Телевизије Војводине.
Покровитељ фестивала је Општина Рума.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Изложба коју вреди погледати
Велики број Румљана присуствовао је у Завичајном музеју свечаном отварању историјске изложбе „Купиник – последња престоница српских деспота".
У фокусу изложбе је Купиник, тврђава која је била седиште сремских Бранковића, а који након коначног пада Смедерева под турску власт (1459. године) представља последњу престоницу српских деспота.
Завичајни музеј Рума је покренуо пројекат желећи да афирмише овај недовољно познат део наше историје, а поред изложбе, која је отворена до 9. јануара 2017. године, биће организоване и едукативне радионице и стручна предавања.
После уводног дела о породици Бранковић, чији се предтавници везују за Срем и тврђаву Купиник, изложба илуструје Купиник са више аспеката. У ту сврху, сакупљен је велики део расположивог материјала везаног за прошлост и садашњост Купиника, као што су планови и цртежи Купиника, мапе на којима је уцртан, угарске повеље у којима је помињан, фотографије данашњег изгледа, оружје и оруђе из периода активног живота...Посебан интерактивни сегмент изложбе је презентован на touch screeen екранима.
Циљ изложбе је да афирмише овај јединствени споменик културе на територији Срема, а резултат је рада стручног тима Завичајног музеја Рума, сарадника из Агенције за развој Општине Пећинци и колега из Војног музеја у Београду.
Пројекат „Купиник – последња престоница српских деспота“ је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, а свечаном отварању присуствовали и званичници Министарства одбране, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и румске локалне самоуправе.
Велики број Румљана присуствовао је у Завичајном музеју свечаном отварању историјске изложбе „Купиник – последња престоница српских деспота".
У фокусу изложбе је Купиник, тврђава која је била седиште сремских Бранковића, а који након коначног пада Смедерева под турску власт (1459. године) представља последњу престоницу српских деспота.
Завичајни музеј Рума је покренуо пројекат желећи да афирмише овај недовољно познат део наше историје, а поред изложбе, која је отворена до 9. јануара 2017. године, биће организоване и едукативне радионице и стручна предавања.
После уводног дела о породици Бранковић, чији се предтавници везују за Срем и тврђаву Купиник, изложба илуструје Купиник са више аспеката. У ту сврху, сакупљен је велики део расположивог материјала везаног за прошлост и садашњост Купиника, као што су планови и цртежи Купиника, мапе на којима је уцртан, угарске повеље у којима је помињан, фотографије данашњег изгледа, оружје и оруђе из периода активног живота...Посебан интерактивни сегмент изложбе је презентован на touch screeen екранима.
Циљ изложбе је да афирмише овај јединствени споменик културе на територији Срема, а резултат је рада стручног тима Завичајног музеја Рума, сарадника из Агенције за развој Општине Пећинци и колега из Војног музеја у Београду.
Пројекат „Купиник – последња престоница српских деспота“ је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, а свечаном отварању присуствовали и званичници Министарства одбране, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и румске локалне самоуправе.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Мирјана Матић лауреат 19. такмичења соло певача "Никола Цвејић"
Величанственим концертом награђених завршено је 19. такмичење соло певача „Никола Цвејић“ у Руми.
Као и претходних година, поред најбољих младих соло певача из наше земље, у Руми су наступили и будуће оперске звезде из Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
У великој конкуренцији ласкаву титулу лауреата такмичења, коју је доделио трочлани стручни жири предвођен српском оперском дивом др Радмилом Бакочевић, понела је Мирјана Матић, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.
Ово је Мирјани прво појављивање на престижном такмичењу у Руми, а велико признање биће јој, како каже, велики подстрек у даљој каријери.
„Велика част за сваког од нас било је то што нас је слушао реномирани жири, састављен од врхунских уметника који имају углед у целом свету. Сада тренутно су ми мисли усмерене на то да завршим мастер студије на којима сам тренутно. Припадам оној групи ентузијаста, па што не рећи и родољуба, који мисле да је могуће живети и стварати у нашој земљи и искрено радујем се следећим изазовима“, казала је победница 4. Б категорије и лауреат такмичења у Руми, студенткиња у класи мр Николе Китановског, Мирјана Матић.
Специјану награду за најперспективнијег младог сопрана, коју додељује др Радмила Бакочевић, понела је Габриела Деглин, студенткиња Уметничке академије из Сплита.
Величанственим концертом награђених завршено је 19. такмичење соло певача „Никола Цвејић“ у Руми.
Као и претходних година, поред најбољих младих соло певача из наше земље, у Руми су наступили и будуће оперске звезде из Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
У великој конкуренцији ласкаву титулу лауреата такмичења, коју је доделио трочлани стручни жири предвођен српском оперском дивом др Радмилом Бакочевић, понела је Мирјана Матић, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.
Ово је Мирјани прво појављивање на престижном такмичењу у Руми, а велико признање биће јој, како каже, велики подстрек у даљој каријери.
„Велика част за сваког од нас било је то што нас је слушао реномирани жири, састављен од врхунских уметника који имају углед у целом свету. Сада тренутно су ми мисли усмерене на то да завршим мастер студије на којима сам тренутно. Припадам оној групи ентузијаста, па што не рећи и родољуба, који мисле да је могуће живети и стварати у нашој земљи и искрено радујем се следећим изазовима“, казала је победница 4. Б категорије и лауреат такмичења у Руми, студенткиња у класи мр Николе Китановског, Мирјана Матић.
Специјану награду за најперспективнијег младог сопрана, коју додељује др Радмила Бакочевић, понела је Габриела Деглин, студенткиња Уметничке академије из Сплита.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
PRIČE IZ RAVNOG SREMA: Fišerov salaš propao, ostala samo legenda
PIŠE: Smiljka Kostić
Fišerov salaš propao, ostala samo legenda. Šumu oko letnjikovca sadio starac koji je razumeo jezik drveća.
Skrajnut od magistralnog puta Ruma – Šabac, na Fišerovom salašu, pri izlasku iz Rume, u prostranom parku, samuje biser graditeljstva u Sremu. Redak primerak reprezentativnog letnjikovca, izgrađen od drveta i pokriven barskom trskom, proglašen za spomenik kulture, polako nestaje sa spiska naše bogate kulturne baštine.
Mada se ne zna tačna godina njegove gradnje, pretpostavlja se da ga je porodica Fišer za potrebe odmora izgradila između 1900. i 1904. godine, prema projektu arhitekte Hermana Bolea. Iako u veoma lošem stanju, građen od drveta sa trščanim krovom, sa širokim drvenim tremom duž cele severne strane, odoleva vremenu i čuva legendu, koju je Milan Belegišanin opisao u knjizi “Snovi zatravljenih kula”.
A, ta legenda glasi…
Fišer, spahija jevrejskog porekla, želeo je da oko zgrade napravi park, o čijoj će se lepoti nadaleko pričati. Slao je svoje sluge širom Vojvodine da mu nađu nekoga ko će park urediti po meri njegovog renomea, ali niko u potpunosti nije zadovoljio vlasnika.
I onda, na jedan majski uranak, iznenada, pred kočije spahije Fišera pojavi se starac i kaže da zna kako on traži baštovana, kao i da nikako ne može da ga nađe. Starac mu reče da je takav spretan čovek iz jednog sela pored velike reke, da “najbolje govori jezik belog jasena”, te da je on upravo pred njim, te da je spreman da uredi park po gazdinoj želji.
Tako je i bilo.
Sa prednje strane uredio je park po francuskoj, a sa zadnje strane po engleskoj šemi, kako su, uostalom, izgledali i svi parkovi viđenijih zamkova. Na toj plodnoj zemlji uskoro su osim belog jasena, počele da uspevaju sofore, tuje, gvozdeno drvo, pa čak i sam hrast lužnjak.
Za samo nekoliko godina park oko letnjikovca bio je lepši i primamljiviji od samog objekta, ali, ubrzo gazda se razboleo. Pred smrt sinovi Fišera nagovore oca da šumu poseče i da na njenom mestu stvori plodno zemljište. Otac je pristao i veoma brzo umro, kako naslednicima baštovan-starac više nije bio potreban, oni ga otpuste, ali on nije odmah otišao sa imanja. Svaki dan je jaukao za svakom odsečenom jelom, jasenom, tujom…
Veoma brzo njegova tuga prerasla je u gnev. Jednog dana prišao je najvećem hrastu i počeo da žvaće njegov koren, nakon kraćeg vremena ruke su mu se pretvorile u snažne i kvrgave rane, a koža u koru…
Te noći ušao je u letnjikovac i zadavio obojicu gazdinih sinova u snu. Idućeg jutra, ispod hrasta lužnjaka, nađen je stari baštovan mrtav. Mora da su mu bolovi bili strašni, ili je veoma bio gladan, kada je poslednje što je uradio bilo to, da jede koren hrasta. Sve što je ostalo za starim baštovanom, bilo je urezano veliko slovo “A” u kori hrasta.
PIŠE: Smiljka Kostić
Fišerov salaš propao, ostala samo legenda. Šumu oko letnjikovca sadio starac koji je razumeo jezik drveća.
Skrajnut od magistralnog puta Ruma – Šabac, na Fišerovom salašu, pri izlasku iz Rume, u prostranom parku, samuje biser graditeljstva u Sremu. Redak primerak reprezentativnog letnjikovca, izgrađen od drveta i pokriven barskom trskom, proglašen za spomenik kulture, polako nestaje sa spiska naše bogate kulturne baštine.
Mada se ne zna tačna godina njegove gradnje, pretpostavlja se da ga je porodica Fišer za potrebe odmora izgradila između 1900. i 1904. godine, prema projektu arhitekte Hermana Bolea. Iako u veoma lošem stanju, građen od drveta sa trščanim krovom, sa širokim drvenim tremom duž cele severne strane, odoleva vremenu i čuva legendu, koju je Milan Belegišanin opisao u knjizi “Snovi zatravljenih kula”.
A, ta legenda glasi…
Fišer, spahija jevrejskog porekla, želeo je da oko zgrade napravi park, o čijoj će se lepoti nadaleko pričati. Slao je svoje sluge širom Vojvodine da mu nađu nekoga ko će park urediti po meri njegovog renomea, ali niko u potpunosti nije zadovoljio vlasnika.
I onda, na jedan majski uranak, iznenada, pred kočije spahije Fišera pojavi se starac i kaže da zna kako on traži baštovana, kao i da nikako ne može da ga nađe. Starac mu reče da je takav spretan čovek iz jednog sela pored velike reke, da “najbolje govori jezik belog jasena”, te da je on upravo pred njim, te da je spreman da uredi park po gazdinoj želji.
Tako je i bilo.
Sa prednje strane uredio je park po francuskoj, a sa zadnje strane po engleskoj šemi, kako su, uostalom, izgledali i svi parkovi viđenijih zamkova. Na toj plodnoj zemlji uskoro su osim belog jasena, počele da uspevaju sofore, tuje, gvozdeno drvo, pa čak i sam hrast lužnjak.
Za samo nekoliko godina park oko letnjikovca bio je lepši i primamljiviji od samog objekta, ali, ubrzo gazda se razboleo. Pred smrt sinovi Fišera nagovore oca da šumu poseče i da na njenom mestu stvori plodno zemljište. Otac je pristao i veoma brzo umro, kako naslednicima baštovan-starac više nije bio potreban, oni ga otpuste, ali on nije odmah otišao sa imanja. Svaki dan je jaukao za svakom odsečenom jelom, jasenom, tujom…
Veoma brzo njegova tuga prerasla je u gnev. Jednog dana prišao je najvećem hrastu i počeo da žvaće njegov koren, nakon kraćeg vremena ruke su mu se pretvorile u snažne i kvrgave rane, a koža u koru…
Te noći ušao je u letnjikovac i zadavio obojicu gazdinih sinova u snu. Idućeg jutra, ispod hrasta lužnjaka, nađen je stari baštovan mrtav. Mora da su mu bolovi bili strašni, ili je veoma bio gladan, kada je poslednje što je uradio bilo to, da jede koren hrasta. Sve što je ostalo za starim baštovanom, bilo je urezano veliko slovo “A” u kori hrasta.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Fišerov salaš propao, ostala samo legenda
Letnjikovac je izgradila između 1900. i 1904. godine porodica Fišer, po projektu arhitekte Hermana Bolea. Letnjikovac je bio namenjen za odmor porodice Fišer. Nalazi se u prostranom parku, u kome je negovano raznovrsno autohtono rastinje i egzotične biljne vrste. Zgrada predstavlja reprezentativni primer objekta ove namene, na kome su drvo, trska i drugi tradicionalni materijali, dobili punu primenu. Zgrada letnjikovaca je 1966. godine izgorela u požaru. Obnovljena je, ali ne po konzervatorskim principima, što je doprinelo gubljenju autentičnosti. Pre svega, to se odnosi na trščani krov koji je ovom objektu davao poseban karakter. Letnjikovac je pravougaone osnove, sa tremom sa drvenom ogradom i profilisanim stubovima iznad ograde, duž čitave zapadne i severne strane. Preko trema se spušta trščani krov, a iz krova se na severnoj strani izdiže zid sa dva manja prozora u potkrovlju. Na južnoj fasadi dominira ravna zidna površina sa tri dekorativna prozorska otvora različitih dimenzija i položaja i ulazni trem na koji se nadovezuje dekorativna nadstrešnica - pasarela, kojom je povezana druga manja pomoćna zgrada. Drveni delovi nadstrešnice, duge oko pet metara prekrivene trskom, i ulaznog trema stilski odgovaraju tremovima severne i zapadne strane fasade. Po kompoziciji, osnovnoj nameni i primeni materijala, zgrada predstavlja jedinstven primer u raznovrsnosti stilskih karakteristika letnjikovaca u Vojvodini. Projektovani park nosi obeležija istoriske epohe u kojoj je nastao, ali je izgubio prvobitne karakteristike dugogodišnjom nebrigom. Stoletna stabla trajnica kao što su Hrast, Ginko i po neko stablo četinara ostale su da ukazuju na nekadašnje vreme. Iako je izgubila autentičnost, zgrada se vodi kao spomenik kulture od velikog značaja.
Letnjikovac je izgradila između 1900. i 1904. godine porodica Fišer, po projektu arhitekte Hermana Bolea. Letnjikovac je bio namenjen za odmor porodice Fišer. Nalazi se u prostranom parku, u kome je negovano raznovrsno autohtono rastinje i egzotične biljne vrste. Zgrada predstavlja reprezentativni primer objekta ove namene, na kome su drvo, trska i drugi tradicionalni materijali, dobili punu primenu. Zgrada letnjikovaca je 1966. godine izgorela u požaru. Obnovljena je, ali ne po konzervatorskim principima, što je doprinelo gubljenju autentičnosti. Pre svega, to se odnosi na trščani krov koji je ovom objektu davao poseban karakter. Letnjikovac je pravougaone osnove, sa tremom sa drvenom ogradom i profilisanim stubovima iznad ograde, duž čitave zapadne i severne strane. Preko trema se spušta trščani krov, a iz krova se na severnoj strani izdiže zid sa dva manja prozora u potkrovlju. Na južnoj fasadi dominira ravna zidna površina sa tri dekorativna prozorska otvora različitih dimenzija i položaja i ulazni trem na koji se nadovezuje dekorativna nadstrešnica - pasarela, kojom je povezana druga manja pomoćna zgrada. Drveni delovi nadstrešnice, duge oko pet metara prekrivene trskom, i ulaznog trema stilski odgovaraju tremovima severne i zapadne strane fasade. Po kompoziciji, osnovnoj nameni i primeni materijala, zgrada predstavlja jedinstven primer u raznovrsnosti stilskih karakteristika letnjikovaca u Vojvodini. Projektovani park nosi obeležija istoriske epohe u kojoj je nastao, ali je izgubio prvobitne karakteristike dugogodišnjom nebrigom. Stoletna stabla trajnica kao što su Hrast, Ginko i po neko stablo četinara ostale su da ukazuju na nekadašnje vreme. Iako je izgubila autentičnost, zgrada se vodi kao spomenik kulture od velikog značaja.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Концерт Јована Колунџије - Златни јубилеј
Велика дворана Културног центра у Руми
Четвртак, 8. децембар 2016. год. у 20.00 часова
Цена улазнице 300 динара
Радно време билетарнице: сваки дан од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом само од 18 до 21 час
Јован Колунџија сврстан је међу најзначајније и најпризнатије виолинисте са ових простора. Виолину свира од своје шесте године, а студије започиње у музичкој школи, потом у музичкој гимназији у Београду. Магистрирао је на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга.
Велика дворана Културног центра у Руми
Четвртак, 8. децембар 2016. год. у 20.00 часова
Цена улазнице 300 динара
Радно време билетарнице: сваки дан од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом само од 18 до 21 час
Јован Колунџија сврстан је међу најзначајније и најпризнатије виолинисте са ових простора. Виолину свира од своје шесте године, а студије започиње у музичкој школи, потом у музичкој гимназији у Београду. Магистрирао је на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Одржан "Дан посне хране"
Традиционална манифестација "Дан посне хране" одржана је јуче по једанаести пут у ССШ "Бранко Радичевић".
Као и претходних година у време Божићног поста ученици ове школе заједно са својим наставницима учествују у овој манифестацији и припремају богату трпезу.
Директор школе, Мирко Зрнић, изразио је задовољство што су ове године храну припремили ученици прве и друге године, док су им матуранти само помагали. „Ученици се веома радују овом Дану, желе да учествују и да што боље спреме храну. Имали су своје предлоге, али су зато ту наставници који их усмеравају и дају им сугестије“, рекао је директор Зрнић.
Суштина је да се избегну намирнице животињског порекла, а да се употребом сурогата, односно намирница које у свом саставу имају беланчевине биљног порекла направе заиста креативна, иновативна јела, објаснио је професор куварства, Борислав Димковић. „Као и сваке године и ове је био велик број различитих, креативних идеја. У питању је комбинација класичне српске кухиње и кухиња страних земаља: кинеске, индијске, мексичке, француске...“, рекао је професор Димковић.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Представа "Гозба" - 26. децембар
Понедељак, 26. децембар у 20.00 часова
Велика дворана
Режија: Вељко Мићуновић
Играју: Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Славен Дошло, Олга Одановић, Исидора Симијоновић и Тамара Крцуновић
Комад „О пропасти српске радничке породице“ је написан 2000. године. У новој продукцији у Звездара театру, на предлог редитеља Вељка Мићуновића, изводи се под именом „Гозба“ док је поднаслов оригинални назив драме у коме је измењена једна реч: „О пропасти српске савремене породице“.
Наизглед небитна интервенција говори управо о суштини промена кроз које је наше друштво прошло у претходних петнаестак година. Некада, причу о породици која једва саставља крај са крајем и неуморно игра игре на срећу, надајући се да ће тако пронаћи излаз из готово беизазлазне ситуације, било је једино логично ставити у миље пропале радничке породице. Другачије не би било уверљиво. Једино је за радничку класу било резервисано то постојање на маргинама друштва праћено вером у вишу силу која ће донети бољитак. За грађане је било нешто друго, префињеније и са више достојанства.
Данас, чини се, ова прича функционише ако је смештена у било коју просечну српску породицу, независно да ли се ради о „радничкој“ или „грађанској“. Другим речима, радници су постали грађани, грађани су остали грађани, тако да су сада сви заједно грађани. И сви су савремени. И свима заједно је преостало једино да верују у вишу силу.
Цена улазнице – 700 динара
Понедељак, 26. децембар у 20.00 часова
Велика дворана
Режија: Вељко Мићуновић
Играју: Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Славен Дошло, Олга Одановић, Исидора Симијоновић и Тамара Крцуновић
Комад „О пропасти српске радничке породице“ је написан 2000. године. У новој продукцији у Звездара театру, на предлог редитеља Вељка Мићуновића, изводи се под именом „Гозба“ док је поднаслов оригинални назив драме у коме је измењена једна реч: „О пропасти српске савремене породице“.
Наизглед небитна интервенција говори управо о суштини промена кроз које је наше друштво прошло у претходних петнаестак година. Некада, причу о породици која једва саставља крај са крајем и неуморно игра игре на срећу, надајући се да ће тако пронаћи излаз из готово беизазлазне ситуације, било је једино логично ставити у миље пропале радничке породице. Другачије не би било уверљиво. Једино је за радничку класу било резервисано то постојање на маргинама друштва праћено вером у вишу силу која ће донети бољитак. За грађане је било нешто друго, префињеније и са више достојанства.
Данас, чини се, ова прича функционише ако је смештена у било коју просечну српску породицу, независно да ли се ради о „радничкој“ или „грађанској“. Другим речима, радници су постали грађани, грађани су остали грађани, тако да су сада сви заједно грађани. И сви су савремени. И свима заједно је преостало једино да верују у вишу силу.
Цена улазнице – 700 динара
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Новогодишњи концерт Извођачког састава АНИП "Бранко Радичевић"
У петак 23. децембра, са почетком у 19 часова, у Великој сали Културног центра Рума одржаће се Новогодишњи концерт Извођачког састава Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ из Руме.
На крају календарске године АНИП је припремио интересантан програм са новим кореографијама, песмама и музиком. Концерти су прилика да се сумира и покаже оно што су чланови Извођачког састава припремали у претходној сезони.
Гости концерта биће Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме.
Улазнице за овај догађај могу се купити на билетарници Културног центра Рума.
У петак 23. децембра, са почетком у 19 часова, у Великој сали Културног центра Рума одржаће се Новогодишњи концерт Извођачког састава Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ из Руме.
На крају календарске године АНИП је припремио интересантан програм са новим кореографијама, песмама и музиком. Концерти су прилика да се сумира и покаже оно што су чланови Извођачког састава припремали у претходној сезони.
Гости концерта биће Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме.
Улазнице за овај догађај могу се купити на билетарници Културног центра Рума.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
I pored temperature u minusu, 04.01. u " Božićnoj ulici " atmosferu је zagrejao mladi bend iz Rume " Šećer u krvi" ! Bravo momci i hvala što ste bili deo ove manifestacije! Sve najbolje u daljoj karijeri i puno dobrih svirki od TOO Ruma!
Pogledajte prilog 421892
Pogledajte prilog 421892
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Дочек српске Нове године на Градском тргу
Румљани, а и драги гости нашег града имаће прилику да и ову православну Нову годину дочекају на Градском тргу уз богат музички програм. Наступаће Александра Падров у пратњи Градског тамбурашког оркестра "Бранко Радичевић" из Руме, Боца Бенд и један од најбољих бендова у региону Тропико бенд.
Програм почиње у 21.00 час, a уз неизоставан ватромет у поноћ ће се одржати и молебан, након чега ће се наставити музички програм.
Организатори овом приликом обавештавају грађане да ће, због њихове безбедности и потпунијег угођаја за време концерта, употреба петарди и осталих пиротехничких средстава бити забрањена.
Румљани, а и драги гости нашег града имаће прилику да и ову православну Нову годину дочекају на Градском тргу уз богат музички програм. Наступаће Александра Падров у пратњи Градског тамбурашког оркестра "Бранко Радичевић" из Руме, Боца Бенд и један од најбољих бендова у региону Тропико бенд.
Програм почиње у 21.00 час, a уз неизоставан ватромет у поноћ ће се одржати и молебан, након чега ће се наставити музички програм.
Организатори овом приликом обавештавају грађане да ће, због њихове безбедности и потпунијег угођаја за време концерта, употреба петарди и осталих пиротехничких средстава бити забрањена.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Изложба фотографија у Музеју - "Кинеске приче"
У уторак 17. јануара, у Завичајном музеју Рума биће отворена изложба "Кинеске приче" поводом обележавања Кинеске Нове године која по традиционалном рачунању времена почиње 28. јануара, а налази се у зодијачком знаку петла или црвеног ватреног петла. По устаљеном веровању, година у знаку петла предодређена је да буде успешна у свим сегментима.
Поводом Кинеске Нове године, Одељење за културу Амбасаде НР Кине у Београду омогућило је презентовање изложбе фотографија "Кинеске приче 2016". Разноврсни видови живота кинеског становништва сачињеног од 56 националности које су живеле на овој својој огромној, природно богато обдареној територији са миленијумима дугим историјским наслеђем, овом изложбом фокусирани су и истражени кроз објективе бројних сниматеља.
Изложба ће бити отворена у 19 часова у легату Миливоја Николајевића.
У уторак 17. јануара, у Завичајном музеју Рума биће отворена изложба "Кинеске приче" поводом обележавања Кинеске Нове године која по традиционалном рачунању времена почиње 28. јануара, а налази се у зодијачком знаку петла или црвеног ватреног петла. По устаљеном веровању, година у знаку петла предодређена је да буде успешна у свим сегментима.
Поводом Кинеске Нове године, Одељење за културу Амбасаде НР Кине у Београду омогућило је презентовање изложбе фотографија "Кинеске приче 2016". Разноврсни видови живота кинеског становништва сачињеног од 56 националности које су живеле на овој својој огромној, природно богато обдареној територији са миленијумима дугим историјским наслеђем, овом изложбом фокусирани су и истражени кроз објективе бројних сниматеља.
Изложба ће бити отворена у 19 часова у легату Миливоја Николајевића.