Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Богојављенско пливање - Неговање традиције и обичаја у Руми
Традиционално Богојављенско пливање за часни крст одржано је шесту годину заредом на румском језеру Борковац.
Пошто је језеро било залеђено, ове године није било надметања ко ће први допливати до крста, већ је цела прослава Богојављења уприличена на начин како се то обележава у Русији, изјавио је протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски.
"Данас ћемо на овај свети празник уприличили, по угледу на Русе, улазак у воду у просеченом леду у облику крста. Руси то називају јордани. Имамо прилику и радост да у нашој Руми обележимо на тај начин свети празник и поздравимо пливаче - јунаке и јунакиње данашњег дана. За све учеснике смо симболично као и сваке године припремили оно што данашњем дану и приличи - крст", рекао је Лазаревић.
У Руми је у овогодишњој манифестацији учествовало 15 пливача, а част да први уђе у воду Борковца имаo је вероучитељ Коста Стјепановић.
Светско археолошко благо изложено у Завичајном музеју Рума
Винчанске фигурине старе између пет и шест хиљада година изложене су од 09.фебруара у Завичајном музеју Рума.
Гостујућа изложба Народног музеја из Смедеревске Паланке "Између костима и орнамената антропоморфне фигурине винчанске културе", омогућила је Румљанима да се ближе упознају са антропоморфним фигуринама са локалитета Селевац и Медведњак, које потичу из средње и касне фазе винчанске културе, односно касног неолита и почетка енеолита(4500. п. н. е. - 3200. п. н. е.).
Јединствена изложба открива богатство и раскош у уметничкој обради предмета у винчанској култури. Декоративни утисак појачавају и видљиви остаци бојења црвеном, белом и црном бојом.
У Винчи је пронађено право богатство најразличитијих оружја и оруђа од камена и костију, посуђе, накит, мноштво антропоморфних и зооморфних фигурина, остаци праисторијских кућа као и велики број других предмета.
Оно што је више од свега чини специјалном јесте велики број идентичних предмета који указују на то да су људи на овим просторима већ у касном каменом добу имали неку врсту стандардизоване производње. Били су много много цивилизованији него што се у први мах мислило.
Зато се између осталог Винча и сматра једном од најнапреднијих праисторијских култура.
Завичајни музеј Рума планира да за време трајања изложбе организује едукативне радионице намењене ђацима. Румљани и мештани околних сремских општина могу изложбу у Завичајном музеју погледати до 3. марта 2017. године.
Понедељак, 27. фебруар у 20.00 часова
Велика дворана
Цена улазнице 700 динара
Звездара театар Београд
Кормак Макарти
ВОЗ
-атеистичко-теистичка драмска игра-
Режија: Војислав Брајовић
Играју: Сергеј Трифуновић и Војислав Брајовић
ВОЗ је филозофска драма о два јунака који се случајно срећу на железничкој станици… Њихове се улоге и моћ током два сата трајања мењају, њихова је душа сецирана на длану. Они имају само жељу да преживе. Да остану људи. (Пише Јелена Палигорић за Недељник)
Продукција ВОЗ је репертоарски погодак због изузетне подстицајности текста и прецизне игре глумаца, Сергеја Трифуновића (Црни) и Воје Брајовића (Бели). (Пише Ана Тасић за Политику)
Виртуозност Сергеја Трифуновића (одавно невиђена овде) се одлично комбиновала са смиреношћу и изражајношћу Воје Брајовића, стварајући тандем који се, у свом нескладу, хармонично борио за исту ствар – људско разумевање и саосећање. (Пише Драгана Бошковић за Вечерње новости)
Сад се ти што читаш питаш у чему је фора са овим мојим текстом, да ли препоручује или ружи? Драги пријатељу, апсолутно препоручује. Не губи се дах од површног, не желиш да побегнеш од нечег што те не дотиче. (Пише Наташа Достић за блог Buka.com)
Прослава 8. марта и мартовских рођендана у ГЦ "Срем"
Међународни Дан жена и рођендани 18 корисника су прослављени данас у Геронтолошком центру "Срем". Празник су заједничким програмом увеличали учениcи ОШ „Иво Лола Рибар“ из Руме, који су припремили луткарску представу, предшколци „Полетарца“, који су одрецитовали неколико рецитација и одиграли припремљени фолклорни програм и корисници ГЦ „Срем“ који су извели неколико хорских песама и сплет градских игара.
Поред бројних корисника и рођака слављеника, прослави су присуствовали и чланови Удружења пензионера Општине Рума и Актив жена „Милева Марић“ из Руме, који су донели на поклон корисницима слаткше, који ће данас бити уз ручак сервирани на свим одељењима Установе.
Режија: Омер Абу ел Руб
Играју: Драган Јовановић, Бранка Пујић, Олга Одановић и Игор Ђорђевић
Рађена по мотивима драме чувеног Дејвида Мемета "Сексуалне перверзије у Чикагу", представа је премијерно изведена 9. марта 1993. године у Југословенском драмском позоришту у Београду.
У четвртак, 16. марта 2017. године, установа Завичајни музеј Рума приређује отварање изложбе "Слободно зидарство у Србији 1785 - 2016".
Аутор изложбе Бр. ББС је желео да демистификује појаву и деловање Слободног зидартсва, да помогне у разбијању предрасуда о масонима као тајанственој групи која кује завере и влада светом. Уводни део ове изложбе представља кратку причу о Слободном зидарству уопште, о његовој предисторији која сеже до почетка цивилизације, а затим, пролазећи кроз периоде антике, хуманизма, ренесансе и просветитељства, долази до Америчке и Француске револуције.
Наредни сегмент посвећен је масонима, иначе познатим личностима, који су дали значајне доприносе у развоју људске цивилизације. Следећи сегмент говори о историјату настанка и развоја Слободног зидарства у Србији у периоду од 1785. до 1941. године, са завршним делом о добу између 1945. до 1989. године, када се поново активирало Слободно зидарство у Србији, и закључно са периодом до данашњих дана.
Изложба ће бити отворена у сали легата Миливоја Николајевића, са почетком у 19 часова.
Позоришни "Арт Трема Фест", једна од најбољих манифестација у Општини Рума, одржава се по 20. јубиларни пут у нашем граду. Трема фест је, синоћ у Културном центру, званично отворен изложбом „Фотографија на позоришном плакату Ференца Барата“ кустоскиње Љиљане Динић (Позоришни музеј Војводине у сарадњи са Завичајним музејом Рума), након чега је уследио перформанс „Изложба за једну слику у мраку ...“ уметника Јовице Јолета Панића, док су у такмичарском делу програма одигране представе „Међуигре 0 до 24“ Зијаха Соколовића и „Укалупљивање (Трагедија лоптања у Срба)“, продукција ФДУ.
Уз примарне циљеве као што су развијање позоришне уметности и културе, промоције младих људи који почињу да се баве глумом и од самог почетка подршку локалне самоуправе, добили смо обрисе једног респектабилног фестивала који ће се у наредном периоду још боље позиционирати на позоришној мапи Србије, изјавио је један од главних организатора Арт Трема Феста Золтан Фридман из Градског позоришта "Рума".
„Арт Трема Фест" - Румљани уживали у сјајним представама - жири наградио најбоље
Свечаном доделом награда у суботу је, у Руми, завршен јубиларни 20. „Арт Трема Фест". Жири у саставу глумица Ана Софреновић, театролог мр Мирослав Радоњић и редитељ Андраш Урбан је оцењивао представе и доделио награде у више различитих категорија.
У категорији камерних форми Плакета за најбољу представу припала је представи „Укалупљивање“, а награду за најбољу костимографију добила је представа „Дует“. Плакету за најбољу сценску музику добили су Иван Павловић и Милан Срећковић за представу „Укалупљивање“. Златна маска за најбољу мушку улогу припала је Василу Дуеву из Бугарске за представу „Све на столу“ , за најбољу мушку епизодну улогу Радославу Миленковићу за представу „Сирена и Викторија“. Златна маска за најбољу женску улогу припала је Милени Живановић у представи „Дует“, најбоља женска епизодна улога Невена Ристић у представи „Дует“, специјална награда за најбољу женску улогу припала је Тањи Кецман у представи „Сирена и Викторија“. Плакета за тотал дизајн додељена је представи „Одлазни терминал“, Специјална плакета Трема феста се додељује ансамблу представе „Укалупљивање“, Бронзана маска за ауторски пројекат представи „Одлазни терминал“, а Сребрна маска представи „Све на столу“.
Златна маска за најбољи ауторски пројекат додељена је представи „Дует“, а специјална награда за режију Максиму Милошевићу за представу „Укалупљивање“, а Златна маска за најбољу режију уручена је Теи Пухарић за представу „Одлазни терминал“.
Жири публике је наградио представу "Све на столу" -Театар „Љубомир Кабакчиев“, Бугарска.
Гимназију „Стеван Пузић“ у Руми данас је посетио јапански амбасадор у Србији, Ђуићи Такахара. Повод за долазак амбасадора је курс јапанског језика, који се организује у овој школи, као и у Основној школи „Душан Јерковић“ у Руми. Курс је почео у октобру 2016. године и траје до краја априла ове године. Амбасадор Ђуићи Такахара каже да грађани Србије показују велико интересовање за јапанску културу и јапански језик.
„Веома ми је драго што сам данас у посети Руми и Гимназији "Стеван Пузић". Желео бих да кажем да смо у овој школи почели прошле године са учењем јапанског језика и да сада у Србији око 800 студената на различитим нивоима, почев од универзитетског до основних школа, учи јапански језик. Тренутно се у 15 до 20 институција учи јапански језик. Желео бих да као амбасадор Јапана наставим промоцију Јапана, културе и других елемената овде у Србији. Овај пројекат, факултативног курса јапанског језика, финансира компанија Мицубиши са седиштем у Београду“, рекао је амбасадор Такахара.
Директорица Гимназије, Бранислава Коњевић каже да је интересовање међу ученицима било велико. "Наравно, тај број се временом мало осипао и они најупорнији и најистрајнији су остали, тако да ће у Гимназији курс завршити четири ученика и професорка Марија Ратанчић“, рекла ја директорица Коњевић.
Курс за ученике нижих разреда одржавао се у ОШ „Душан Јерковић“, а директор ове школе, Лаза Миличевић каже да су се радо одазвали иницијативи Друштва јапанско - српског пријатељства. „Оформили смо једну групу од 30 ученика и то је веома успешно кренуло, пре свега захваљујући професору Милошу. Деца су одушевљена, редовно су долазила и ми смо стварно задовољни што смо узели учешће у пројекту“, рекао је Миличевић
Мирандолина је прича о неодољивој крчмарици, о жени која својом харизматичношћу осваја мушкарце, заводи их, сукобљава, доводи их до руба егзистенције, до емотивних сломова.
„Носталгично Путовање“ Sanya D Rio - Најлепше песме пева за Вас је име под којим ће се одржати серија концерата у Србији и региону на којима ће се поред једног броја ауторских песама изводити Ex-Yu песме као и поједини светских хитови и све то у новим аранжманима, који су посебно прилагођени за концепт ElectroAcoustic и амбијенту позоришта и сличних концертних простора. Први велики концерт одржан је 3. фебруара 2017. у Београду у позоришту „Opera & Theatre Madlenianum“ који је уједно означио почетак концертне активности. Иначе, по својим специфичним обрадама песама и оригиналној интерпретацији Сање Думоњић група Sanya D Rio (до недавно позната под именом Рио) је већ у ранијем периоду постала препознатљива. Након победе на фестивалу Врњачка бања и изласка првог ауторског албума (Са друге стране) уследио је албум са обрадама под именом „Сањамо“ (2009. године) са којим је одржано преко сто концерата широм Србије и у региону по позориштима, културним центрима и градским трговима у оквиру разних културних манифестација. Након дуже паузе група је почетком 2017. објавила свој нови ЦД - трећи по реду под именом „Ново Јутро“, а с обзиром на чињеницу да се ове године навршава десет година од постојања групе навело их је да се то у 2017-ој обележи једном малом концертном турнејом по Србији и региону.
Сергеј Ћетковић, сигурно најпопуларнији црногорски певач и један од најбољих у региону, стиже нам у Руму. У петак, 28. априла одржаће концерт у великој дворани Културног центра Рума са почетком у 20.00 часова. Аутор многих хитова као што су: "Буди ми вода", "Пола мога свијета", "Два минута"... представиће се Румљанима концертом под називом "Мој свијет" који је део његове овогодишње турнеје. Цена улазнице је 1.000 динара.
INGMAR PIANO DUO je osnovan 2005. godine od strane dvoje pijanista, Slobodanke Stević i Aleksandra Gligića u Novom Sadu.
Njihov prvi CD objavljen je 2006. godine od strane bečkog proizvođača klavira „Wendl&Lung“ za austrijsko tržište. Dobitnici su mnogobrojinih nagrada i priznanja za svoj rad.
Duo je do sada sarađivao sa mnogim istaknutim umetnicima i nastavnicima, snimao je za Radio-televiziju Srbije, Radio Novi Sad, San Marino Televisione and Televisione Vaticana.
Do sada su nastupali u Jermeniji, Malti, Izraelu, Italiji, San Marinu, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj...
Njihov drugi CD objavljen je 2013 godine. Na tom disku nalaze se premijerno izvedena dela savremenih srpskih kompozitora posebno komponovanih i aranžiranih za ovaj duo.
Tokom više od deset godina intenzivnog i kontinuiranog rada, INGMAR PIANO DUO je razvio poseban afinitet prema radu novih stvaralaca u muzici i komponovanju, vizuelnih umetnosti i scenske umetnosti, kao i prema novim konceptima muzike, multimedije i interdisciplinarne saradnje. Među ovim konceptima saradnje je promovisanje nepoznatih talentovanih kreativnih umetnika u oblasti muzike i dizajna.
Ове седмице Румљане очекују два концерта у Културном центру оквиру програма "Чај у 8".
У среду 10. маја ће наступити Електрични гудачки квартет "DINAMIKA MUSIC", док је за четвртак 11. мај, такође од 20 часова, заказан концерт Дамира Имамовића.
Дамир Имамовић, сматра се предводником новог севдаха, музичког таласа модерне интерпретације босанске традиционалне песме кога је покренуо Мостар Севдах Реунион, а наставили су га Амира Медуњанин, Божо Врећа и група Диванхана. Оно што истиче овог аутора је оригиналан истраживачки приступ севдаху, којим стално померају границе и руше табуе везане за традиционалну босанску културу.
Изложбе у Музеју - "Успомене из Руме“ и "У знаку три потока"
Установа Завичајни музеј Рума у оквиру манифестације "Музеји Србије 10 дана од 10 до 10" , отвара изложбу "Успомене из Руме“.
"Успомене из Руме“ је изложба разгледница из колекције Јосипа Циндрића, приватног колекционара. Разгледнице са мотивима града Руме датирају од краја 19. века до друге половине 20. века. Разврстане су у неколико целина, према временским периодима, улицама и објектима, и на крају према знаменитостима Руме.
Такође, у оквиру манифестације "Музеји Србије 10 дана од 10 до 10" биће отворена изложба "У знаку три потока" - изложба о румским грбовима.
Први грб Руме, као слободног трговишта, датира из 1749. године, други 1986. године и трећи 2003. године. Централни мотив изложбе је континуиран симбол на сва три грба, три водотока (три потока на територији Руме), Јеленачки, Борковачки и Кудошки, што представља хералдички симбол града Руме.
Дани словенске писмености и културеТрадиционална манифестација "Дани словенске писмености и културе" биће одржана ове године од 19. до 27. маја.
Културна јавност у Руми ће бити у прилици да се упозна са књижевним, музичким, ликовним, сценским и фолклорним достигнућима словенских народа.
Свечано отварање манифестације је у петак 19. маја са почетком у 20 часова, када ће пред Румљанима традиционалну беседу говорити академик Матија Бећковић.
Свечаном отварању манифестације ће претходити изложба икона и калиграфских радова ученика ОШ "Душан Јерковић" и ССШ "Бранко Радичевић" у холу Културног центра, у 19:30 часова.
Свечано отварање - програм
7. "Дани словенске писмености и културе" - програм
-20. мај Пројекција филма "Турски гамбит", Џаник Фајзијев
20 часова - Хол КЦ Рума
-21. мај Пројекција филма "Државни саветник", Филип Јанковски
20 часова - Хол КЦ Рума
-22. мај Проф. др Мило Ломпар: "Руска тема код Црњанског"
19 часова Читаоница Градске библиотеке
-23. мај Проф. др Драган Стојановић: "Швејк ће да победи"
19 часова Читаоница Градске библиотеке
-24. мај Проф. др Љубинко Раденковић: "Вампир у српској народној традицији"
19 часова Читаоница Градске библиотеке
-25. мај Проф. др Тања Поповић и Корнелија Ичин:"Велики рат у руској књижевности"
19 часова Читаоница Градске библиотеке
-26. мај Проф. др Бојан Јовановић: "Креманско пророчанство"
19 часова Читаоница Градске библиотеке
-27. мај Свечано затварање манифестације
Ученици и професори ОМШ "Теодор Тоша Андрејевић" у Руми
7. Дани словенске писмености и културе - Језик је најважнија институција коју имамо
Седма манифестација „Дани словенске писмености и културе“, која велича богато културно, духовно и историјско наслеђе словенских народа, свечано је отворена синоћ у Културном центру Рума.
Овогодишњу беседу, у пуној великој дворани КЦ-а, одржао је академик Матија Бећковић.
Бећковић је истакао да је језик најважнија институција коју имамо, у њему је сачувано више него и у једној библиотеци, архиву или музеју.
„Како је неки језик настао, то није одгонетнуто. Неко може да зна много језика, да буде полиглота, али ако пише песме, песме се пишу искључиво на матерњем језику. Родно место наше писмености и усмености је манастир Хиландар, који је подигао први српски писац Свети Сава. Језик је једини живи сведок свих времена. Он није могао да гори, он није убијан, он је био невидљив и зато остао жив и запамтио и именовао све оно што се догодило од постања до данашњег дана“, рекао је академик Бећковић.
Омладински савет Рума и ове године у простору Дома омладине у Руми организује шеснаести по реду Концерт румских бендова - Промо фест, намењен промоцији ауторског рада неафирмисаних и мање афирмисаних музичара и бендова.
Фестивал се организује у два дела - пролећном и јесењем.
За пролећни део, који се одржава 27.05. и 03.06.2017. пријавило се пет румских бендова и уз њих ће на бини Дома омладине наступити и два гостујућа бенда. Првог фестивалског дана ће наступити power метал састав Amor's Arrows из Сремске Митровице, а другог дана гостујући бенд у сарадњи са Воркy тимом у оквиру њиховог Фестивала једноминутног филма.
Улаз на обе вечери је бесплатан, а фестивал је суфинансирањем помогла Општина Рума из средстава намењених за културне манифестације у организацији непрофитног сектора.
Среда, 24. мај у 20.00 часова, Велика дворана Културног центра.
Цена улазнице – 700 динара.
Звездара театар Београд
Режија: Душан Ковачевић
Играју: Љубомир Бандовић, Аница Добра, Драган Петровић Пеле, Нина Јанковић,Урош Јаковљевић и Иван Михаиловић
Реч писца и редитеља:
„Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од пет стотина хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо.“
Дани словенске пимености и културе - Вампир у српској народној традицији
Професор др Љубинко Раденковић одржаће вечерас у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић" предавање на тему "Вампир у српској народној традицији". Вечерашње предавање је саставни део програма манифестације "Дани словенске писмености и културе".
Професор Раденковић ће говорити у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић", а почетак је заказан за 19 часова.
Вампир – једна од ретких српских речи која је ушла у западне језике, али и руски језик. О феномену вампира у српској народној традицији, о веровањима, легендама, митовима и томе да ли се вампири још увек појављују, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ говорио је проф. др Љубинко Раденковић.
Професор Раденковић је нагласио да писани извори сведоче да је 1725. године забележен први случај вампиризма у Србији. Након смрти Петра Благојевића, сељака из Кисиљева, људи у овом крају почели су после кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Пeтар повампирио. На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио.
После Перине смрти аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли вампири у Србији постоје и да ли се развила епидемија вампира.Два месеца по укопу, у јуну 1725. године, отворен је Благојевићев гроб, тело му наводно није трулило, а на уснама је имао свежу крв. Мештани су проболи колац кроз његово тело и спалили га. Одговорни службеник аустријске управе био је против тога, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом.
Извештај Фромбалда, царског начелника Градиштанске области, објављен је потом у бечком часопису Wienerisches Diarium и спада у прва помињања вампиризма у Европи и свету. Ипак, вампири у легендама нису искључиво српски бренд и постоје усмена предања о њиховој појави на Балкану ван граница Србије, тврди професор Раденковић.
„Морамо истаћи да се појава вампира поклапа са временом романтизма и заправо је књижевност дала највећи печат феномену вампира, уобличивши сујеверје, народна веровања и предања. И дан данас, пре свега, у руралним, планинским деловима Србије с времена на време појави се вампир, али не убија људе него прави неред, лупа и узнемирава домаћине. Дакле, када причамо о вампирима ми не причамо о далекој прошлости, већ се овај феномен задржао и у модерним временима. Наравно у тим причама нема истине, јер вампир је мит, али сам сигуран да ће се о њему говорити и у наредним вековима“, рекао је проф Раденковић.
...
