-
- Popularno:
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Da li je Dragan J. Vučićević već postao...
- Strastevni ljudi i njihova pozicija u...
- Forumasi u politickom trileru
- Kvadratura stana ?
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Čovječja ribica!
- Zasto od svih Slovena Srbi imaju...
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Изложба примењене уметности "Уметнице"
Од 1. до 15. марта у Галерији Културног центра у Руми можете погледати групну изложбу примењене уметности под називом „Уметнице“.
Своје радове изложиле су уметнице: Анкица Докић, Милијана Јовановић Јуца, Љубица Дедоух, Боба Чавић, Ђурђица Радић, Винка Давидовић, Љиљана Раковић, Љиљана Војводић, Биљана Николић, Ивана Пушкаш као и друштво за помоћ МНРО – Рума.
Улаз на изложбу је слободан, а радно време Галерије је сваким даном од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом од 18 до 21 час.
- - - - - - - - - -
Од 1. до 15. марта у Галерији Културног центра у Руми можете погледати групну изложбу примењене уметности под називом „Уметнице“.
Своје радове изложиле су уметнице: Анкица Докић, Милијана Јовановић Јуца, Љубица Дедоух, Боба Чавић, Ђурђица Радић, Винка Давидовић, Љиљана Раковић, Љиљана Војводић, Биљана Николић, Ивана Пушкаш као и друштво за помоћ МНРО – Рума.
Улаз на изложбу је слободан, а радно време Галерије је сваким даном од 10 до 12 и од 18 до 21 час, недељом од 18 до 21 час.
- - - - - - - - - -
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Чај у 8 - Кец Квинтет
Среда, 30. март / Велики хол КЦ-а/ 20.00 часова
Улаз слободан
The Kec Quintet је модеран џез квинтет који окупља перспективне, младе музичаре већ познате београдској џез сцени. Састав се окупља у новембру 2015. године и од тада активно наступа широм Србије. Ови млади музичари у свом квинтету негују слободан музички изражај, свирајући обраде америчких џез стандарада, у оригиналним и ауторским аранжманима, ипак на својствен и иновативан начин. Кец Квинтет чине:
Дуња Дивић, вокал
Невена Пејчић, клавир
Миљан Митровић, клавир
Марко Ћурчић, контрабас
Никола Радојичић, бубњеви
Среда, 30. март / Велики хол КЦ-а/ 20.00 часова
Улаз слободан
The Kec Quintet је модеран џез квинтет који окупља перспективне, младе музичаре већ познате београдској џез сцени. Састав се окупља у новембру 2015. године и од тада активно наступа широм Србије. Ови млади музичари у свом квинтету негују слободан музички изражај, свирајући обраде америчких џез стандарада, у оригиналним и ауторским аранжманима, ипак на својствен и иновативан начин. Кец Квинтет чине:
Дуња Дивић, вокал
Невена Пејчић, клавир
Миљан Митровић, клавир
Марко Ћурчић, контрабас
Никола Радојичић, бубњеви
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Представа "Савршен крој" - четвртак, 21. април
Велика дворана КЦ-а / 20.00 часова
Звездара театар Београд
Савршен крој
- комедија -
Режија: Владимир Ђурђевић
Играју: Слободан Бода Нинковић, Драган Пеле Петровић
Представа на врло духовит начин приказује све мушке слабости. Двојица по много чему различитих мушкараца, новокомпоновани тајкун Марко (бриљантно га тумач Бода Нинковић) и екцентрични кројач Светислав (одлични Драган Петровић) ће се наизглед случајно срести и упознати. Већ у првим минутима познанства они ће довести један другог до ивице нервног слома, испољавајући све своје страхове и фрустрације, али ће ипак открити да имају много тога заједничког. Савршен крој ће свакоме лепо стајати, никога неће увредити, а ако некога успе поново да приближи онима из најужег окружења, њихово задовоqство ће бити огромно.
Велика дворана КЦ-а / 20.00 часова
Звездара театар Београд
Савршен крој
- комедија -
Режија: Владимир Ђурђевић
Играју: Слободан Бода Нинковић, Драган Пеле Петровић
Представа на врло духовит начин приказује све мушке слабости. Двојица по много чему различитих мушкараца, новокомпоновани тајкун Марко (бриљантно га тумач Бода Нинковић) и екцентрични кројач Светислав (одлични Драган Петровић) ће се наизглед случајно срести и упознати. Већ у првим минутима познанства они ће довести један другог до ивице нервног слома, испољавајући све своје страхове и фрустрације, али ће ипак открити да имају много тога заједничког. Савршен крој ће свакоме лепо стајати, никога неће увредити, а ако некога успе поново да приближи онима из најужег окружења, њихово задовоqство ће бити огромно.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Представа "Мрешћење шарана"
Среда, 27. април / Велика дворана / 20.00 часова
Цена улазнице 700 динара (улазница важи и за представу "Савршен крој")
Атеље 212 Београд, Александар Поповић
Претпремијера у Руми
- комедија -
Режија: Милан Нешковић
Играју: Светозар Цветковић, Христина Поповић, Виктор Савић, Гордан Кичић, Дубравка Мијатовић, Ненад Јездић, Немања Оливерић и Драгана Ђукић
Као круна добре сарадње Културног центра у Руми и Атељеа 212 из Београда Атељеовци ће, на радост многих љубитеља позоришта, извести своју претпремијеру у нашем граду.
Не можемо много тога рећи о самој представи јер је она, док ово читате, у фази интензивних припрема и проба, али можемо истаћи неке гаранције да ће представа бити успешна, квалитетна и гледана: текст је од једног од наших најбољих комедиографа Александра Аце Поповића, режија је поверена младом и већ доказаном и успешном редитељу Милану Нешковићу, а глумачки ансамбл је, може се слободно рећи, тим снова које би свако позориште у Србији пожелело!
Среда, 27. април / Велика дворана / 20.00 часова
Цена улазнице 700 динара (улазница важи и за представу "Савршен крој")
Атеље 212 Београд, Александар Поповић
Претпремијера у Руми
- комедија -
Режија: Милан Нешковић
Играју: Светозар Цветковић, Христина Поповић, Виктор Савић, Гордан Кичић, Дубравка Мијатовић, Ненад Јездић, Немања Оливерић и Драгана Ђукић
Као круна добре сарадње Културног центра у Руми и Атељеа 212 из Београда Атељеовци ће, на радост многих љубитеља позоришта, извести своју претпремијеру у нашем граду.
Не можемо много тога рећи о самој представи јер је она, док ово читате, у фази интензивних припрема и проба, али можемо истаћи неке гаранције да ће представа бити успешна, квалитетна и гледана: текст је од једног од наших најбољих комедиографа Александра Аце Поповића, режија је поверена младом и већ доказаном и успешном редитељу Милану Нешковићу, а глумачки ансамбл је, може се слободно рећи, тим снова које би свако позориште у Србији пожелело!
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Старо Јеврејско гробље
Одавно ме је интересовало а и привлачило, да направим фотографије Јеврејског гробља. Данас сам стицајем околности један део и своје знатижеље и остварио, али што због траве, шибља али и бојазни да ме локални пси не повијају, нисам се усудио прићи ближе и фотографисати део који је ограђен.
Обећавам да ћу и то једном испунити, или можда ме неко и предухитри и покаже нам шта се налази унутар ограђеног простора.
Овде сам пренео предиван текст који је написала Смиља Џакула, и извињавам се што није било више фотографија и из различитог угла. Али и ово је довољно да нас заинтересује за ово старо гробље и наше бивше суграђане.
Sudbina Jevrejskog groblja
Vreme - neumitno i potpuno ravnodušno - i prema čoveku i svemu onom što je čovek napravio. Pred naletom vremena lepo lice se bora, a telo savija. Zub vremena nagriza i najlepše građevine, kruni ih i pretvara u prah, a čovek nastoji da zapisima, slikama, renoviranjem sačuva dragocenosti i preda ih budućim pokolenjima. Takva sudbina je zadesila i Jevrejsko groblje na izlasku iz Rume, u pravcu Novog Sada.
Mnogi koji tuda prolaze vide dve trošne kupole obrasle u zelenilo koje je potpuno obuzelo groblje, a koje se vide sa puta. Bace pogled i možda se zapitaju šta je to, jer većina i ne zna da tu leži napušteno groblje rumskih Jevreja kojih u gradu od II svetskog rata više nema , ako izuzmemo jedinog polujevreja, Antuna Unterbergera od koga smo i saznali više podataka o samom groblju.
Nastanak ovog groblja vezan je za sam nastanak Rume kao trgovišta čija je gradnja intenzivirana 1744. godine, a za trgovište je proglašena pet godina kasnije. Prvi Jevrej u Rumi je bio Simon Saks, koji je došao još 1737. godine. Već četiri godine kasnije u gradu je živelo sedam jevrejskih porodica, a to je bio dovoljan broj za osnivanje Dobrovoljnog društva za sahranjivanje „Hewra Kadische“.
Najstariji spomenik na rumskom Jevrejskom groblju je iz 1854. godine kada je sahranjen Ignjac Vasel. Posle objavljivanja „Patenta o verskoj trpeljivosti“ - 1871. godine, dolazi do znatnijeg priliva Jevreja. Njihova zajednica u Rumi bila je najbrojnija u periodu od 1900. do 1941. godine ( 290 lica).
Tokom Drugog svetskog rata poslednja je na Jevrejskom groblju sahranjena u aprilu 1942. godine Šarlota Unterberger. Svi preostali rumski Jevreji su internirani u julu iste godine. Još dva sahranjivanja su bila 1947. i 1954. godine. Više ih nije bilo, a na ovom groblju ima ukupno 127 grobnih mesta.
Svaki od ovih grobova je priča za sebe - jer je u svakom sahranjen neko sa svojom životnom pričom - manje ili više srećnom, manje ili više uspešnom...
I sam pogled na spomenike na groblju ukazuje i na materijalnu situaciju pokojnika i porodice iz koje potiče i koliko ih je sreća pratila.
AUTOR: SMILJA DŽAKULA
Одавно ме је интересовало а и привлачило, да направим фотографије Јеврејског гробља. Данас сам стицајем околности један део и своје знатижеље и остварио, али што због траве, шибља али и бојазни да ме локални пси не повијају, нисам се усудио прићи ближе и фотографисати део који је ограђен.
Обећавам да ћу и то једном испунити, или можда ме неко и предухитри и покаже нам шта се налази унутар ограђеног простора.
Овде сам пренео предиван текст који је написала Смиља Џакула, и извињавам се што није било више фотографија и из различитог угла. Али и ово је довољно да нас заинтересује за ово старо гробље и наше бивше суграђане.
Sudbina Jevrejskog groblja
Vreme - neumitno i potpuno ravnodušno - i prema čoveku i svemu onom što je čovek napravio. Pred naletom vremena lepo lice se bora, a telo savija. Zub vremena nagriza i najlepše građevine, kruni ih i pretvara u prah, a čovek nastoji da zapisima, slikama, renoviranjem sačuva dragocenosti i preda ih budućim pokolenjima. Takva sudbina je zadesila i Jevrejsko groblje na izlasku iz Rume, u pravcu Novog Sada.
Mnogi koji tuda prolaze vide dve trošne kupole obrasle u zelenilo koje je potpuno obuzelo groblje, a koje se vide sa puta. Bace pogled i možda se zapitaju šta je to, jer većina i ne zna da tu leži napušteno groblje rumskih Jevreja kojih u gradu od II svetskog rata više nema , ako izuzmemo jedinog polujevreja, Antuna Unterbergera od koga smo i saznali više podataka o samom groblju.
Nastanak ovog groblja vezan je za sam nastanak Rume kao trgovišta čija je gradnja intenzivirana 1744. godine, a za trgovište je proglašena pet godina kasnije. Prvi Jevrej u Rumi je bio Simon Saks, koji je došao još 1737. godine. Već četiri godine kasnije u gradu je živelo sedam jevrejskih porodica, a to je bio dovoljan broj za osnivanje Dobrovoljnog društva za sahranjivanje „Hewra Kadische“.
Najstariji spomenik na rumskom Jevrejskom groblju je iz 1854. godine kada je sahranjen Ignjac Vasel. Posle objavljivanja „Patenta o verskoj trpeljivosti“ - 1871. godine, dolazi do znatnijeg priliva Jevreja. Njihova zajednica u Rumi bila je najbrojnija u periodu od 1900. do 1941. godine ( 290 lica).
Tokom Drugog svetskog rata poslednja je na Jevrejskom groblju sahranjena u aprilu 1942. godine Šarlota Unterberger. Svi preostali rumski Jevreji su internirani u julu iste godine. Još dva sahranjivanja su bila 1947. i 1954. godine. Više ih nije bilo, a na ovom groblju ima ukupno 127 grobnih mesta.
Svaki od ovih grobova je priča za sebe - jer je u svakom sahranjen neko sa svojom životnom pričom - manje ili više srećnom, manje ili više uspešnom...
I sam pogled na spomenike na groblju ukazuje i na materijalnu situaciju pokojnika i porodice iz koje potiče i koliko ih je sreća pratila.
AUTOR: SMILJA DŽAKULA
Kurtalici
Primećen član
- Poruka
- 819
Prvi put sam naleteo na ovu temu. Ruma je jedan neotkriveni biser i uz Backu Palanku za mene najvece iznenadjenje. Ta dva gradica od po 30 000 stanovnika i opstinom od 60 000 imaju zaista sta da ponude. Miskoni vidim da godinama odrzavas ovu temu nadam se da ces tako nastaviti i u buduce, sad imas jos jednog sigurnog pratioca svaka ti cast na ovome, prvi put vidim da neko vodi temu toliko azurno godinama.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Хвала , пријатељу!
- - - - - - - - - -
Најава манифестације "Дани словенске писмености и културе"
Манифестација "Дани словенске писмености и културе", у организацији Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' и под покровитељством Општине Рума, одржаће се по шести пут у нашем граду и то у периоду од 20. до 27. маја.
Намера организатора је да се ове године манифестација још више позиционира на културној мапи Србије и да се на што бољи начин промовише град и Општина Рума, каже директор Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Жељко Стојановић.
"Ово није манифестација Градске библиотеке, већ нешто што припада свим грађанима Општине Рума. Зато се надам да ће Румљани уживати у овогодишњем програму и да ће Велика дворана Културног центра бити пуна на отварању 20. маја. Култура не сме бити у запећку и верујем да ћемо сви заједно дати допринос да још снажније позиционирамо град и општину на културној мапи наше земље", поручио је директор Стојановић.
Традиционална манифестација "Дани словенске писмености и културе"посвећена је афирмацији културе, филозофије и уметности свих словенских народа.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Уметничко и етнолошко наслеђе у Завичајном музеју у Руми
У оквиру манифестације „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10" синоћ су у Завичајном музеју у Руми отворене две изложбе: „Уметничко наслеђе – сликарски легати Завичајног музеја Рума" и „Етнолошко наслеђе – пешкири из збирке завичајног музеја Рума“.
Румљанима су, у сали легата Миливоја Николајевића, представљена дела из пет сликарских легата уметничког одељења Завичајног музеја Рума .Реч је о делима из легата Миливоја Николајевића, Др Романа Соретића, Бранислава Макеша, Бранке Колунџић и Федора Феђе Соретића.
Драгомир Јанковић, историчар уметности и музејски саветник напоменуо је да уметничко наслеђе протоком времена све више добија на вредности и да би Рума требала да има Кућу легата по угледу на неке друге средине.
У оквиру манифестације „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10" синоћ су у Завичајном музеју у Руми отворене две изложбе: „Уметничко наслеђе – сликарски легати Завичајног музеја Рума" и „Етнолошко наслеђе – пешкири из збирке завичајног музеја Рума“.
Румљанима су, у сали легата Миливоја Николајевића, представљена дела из пет сликарских легата уметничког одељења Завичајног музеја Рума .Реч је о делима из легата Миливоја Николајевића, Др Романа Соретића, Бранислава Макеша, Бранке Колунџић и Федора Феђе Соретића.
Драгомир Јанковић, историчар уметности и музејски саветник напоменуо је да уметничко наслеђе протоком времена све више добија на вредности и да би Рума требала да има Кућу легата по угледу на неке друге средине.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Градска слава у Руми - Галерија слика
Лутургијом у Николајевској цркви и литијом кроз центар града у Руми је обележена слава града Пренос моштију Светог Николе.
Литургији су присуствовали и челни људи локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, као и бројни грађани румске општине. Активно учешће у прослави популарног Светог Николе Летњег су узели и чланови Вокалне групе „Звоница“ из Омска(Русија), који су гости овогодишње манифестације „Дани словенске писмености и културе“(манифестација траје од 20. до 27. маја).
Лутургијом у Николајевској цркви и литијом кроз центар града у Руми је обележена слава града Пренос моштију Светог Николе.
Литургији су присуствовали и челни људи локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, као и бројни грађани румске општине. Активно учешће у прослави популарног Светог Николе Летњег су узели и чланови Вокалне групе „Звоница“ из Омска(Русија), који су гости овогодишње манифестације „Дани словенске писмености и културе“(манифестација траје од 20. до 27. маја).
Poslednja izmena:
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
"Тројка из блока" у Руми
Првог викенда у јулу у Руми ће се одржати спортско-хуманитарни турнир у брзом шутирању тројки "Тројка из блока". Овај спортско-хуманитарни турнир има за циљ прикупљање средстава за помоћ вишечланим социјално угроженим породицама, а овог пута помоћ иде породицама са територије Општине Рума.
Организатор манифестације је хуманитарна организација "Срби за Србе", а "Тројка из блока" се одржава већ пет година широм Србије, а од скора и изван граница наше земље.
Турнир у Руми се одржава 2. јула са почетком од 18 часова, на кошаркашком терену код Дома здравља "Рума". Пријава за учешће на турниру је симболична и износи 200 динара.
Пројекат „Тројка из блока'' је добио подршку бројних спортиста као што су: Дејан Бодирога, Дејан Томашевић, Бобан Марјановић, Новица Величковић, Бојан Јанић, Александар Атанасијевић, Драган Станковић, Никола Росић, Недељко и Љуба Јовановић, Милица и Ана Дабовић, као и бројних глумаца и медијских личности.
Првог викенда у јулу у Руми ће се одржати спортско-хуманитарни турнир у брзом шутирању тројки "Тројка из блока". Овај спортско-хуманитарни турнир има за циљ прикупљање средстава за помоћ вишечланим социјално угроженим породицама, а овог пута помоћ иде породицама са територије Општине Рума.
Организатор манифестације је хуманитарна организација "Срби за Србе", а "Тројка из блока" се одржава већ пет година широм Србије, а од скора и изван граница наше земље.
Турнир у Руми се одржава 2. јула са почетком од 18 часова, на кошаркашком терену код Дома здравља "Рума". Пријава за учешће на турниру је симболична и износи 200 динара.
Пројекат „Тројка из блока'' је добио подршку бројних спортиста као што су: Дејан Бодирога, Дејан Томашевић, Бобан Марјановић, Новица Величковић, Бојан Јанић, Александар Атанасијевић, Драган Станковић, Никола Росић, Недељко и Љуба Јовановић, Милица и Ана Дабовић, као и бројних глумаца и медијских личности.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Краљице и Духовски концерт - Понедељак, 20. јун
У понедељак, 20. јуна, поново ће чланице АНИП-а "Бранко Радичевић" извести краљички обичај и проћи румским сокацима. Девојке обучене у најсвечанију ношњу обићи ће домове и установе и певати за берићет, добро здравље и сваки успех.
Увече на Градском тргу у Руми са почетком у 20 часова почеће Духовски концерт који је круна завршница и овогодишњег пројекта "Да и нашим шором Краљице крену".
У понедељак, 20. јуна, поново ће чланице АНИП-а "Бранко Радичевић" извести краљички обичај и проћи румским сокацима. Девојке обучене у најсвечанију ношњу обићи ће домове и установе и певати за берићет, добро здравље и сваки успех.
Увече на Градском тргу у Руми са почетком у 20 часова почеће Духовски концерт који је круна завршница и овогодишњег пројекта "Да и нашим шором Краљице крену".
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Мошти мајке Ангелине у Руми од 18. до 26. јула
У понедељак 18. јула у Руму ће стићи кивот са моштима Свете мајке Ангелине, српске монахиње, деспотице и светице, а у оквиру ходочашћа по Срему, у нашој општини ће боравити до 26. јула.
Повод за ходочашће је 530 година од доласка Бранковића у Срем, пет векова од смрти Светог владике Максима и триста година од спаљивања моштију Светих Бранковића.
Дочек моштију је на уласку у Руму, из правца Жарковца, у понедељак у 17:30 часова, а најављено је и присуство Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија.
У понедељак 18. јула у Руму ће стићи кивот са моштима Свете мајке Ангелине, српске монахиње, деспотице и светице, а у оквиру ходочашћа по Срему, у нашој општини ће боравити до 26. јула.
Повод за ходочашће је 530 година од доласка Бранковића у Срем, пет векова од смрти Светог владике Максима и триста година од спаљивања моштију Светих Бранковића.
Дочек моштију је на уласку у Руму, из правца Жарковца, у понедељак у 17:30 часова, а најављено је и присуство Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Изложба скулптура од жице "Отмена празнина"
Завичајни музеј Рума приређује у петак, 29. јула 2016. године, са почетком у 20 часова, отварање изложбе скулптура од жице "Отмена празнина" Љиљане Војводић. Румска вајарка Љиљана Војводић паралелно са обликовањем готово свих класичних скулпторских материјала, бави се уметничким обликовањем жице више од две деценије. На овој изложби презентоване су хаљине, китњасте, са апликацијама, "асесоарима", шеширима, лепезама и ташницама, као и једноставне, за радни дан, без украсних додатака. Укупно је изложено 23 експоната на овој својеврсној "жичаној модној ревији". Изложба ће бити отворена у сали легата Миливоја Николајевића.
Завичајни музеј Рума приређује у петак, 29. јула 2016. године, са почетком у 20 часова, отварање изложбе скулптура од жице "Отмена празнина" Љиљане Војводић. Румска вајарка Љиљана Војводић паралелно са обликовањем готово свих класичних скулпторских материјала, бави се уметничким обликовањем жице више од две деценије. На овој изложби презентоване су хаљине, китњасте, са апликацијама, "асесоарима", шеширима, лепезама и ташницама, као и једноставне, за радни дан, без украсних додатака. Укупно је изложено 23 експоната на овој својеврсној "жичаној модној ревији". Изложба ће бити отворена у сали легата Миливоја Николајевића.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Културно лето 2016 - Програм за август
Среда, 3. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - А. Ћирић, П. Одобашић – "Бранковићи"
Четвртак, 4. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - Документарно играни филм "Змај Огњени Вук"
Субота, 6. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, велики хол - ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ФОТОГРАФСКОГ КЛУБА ВОЈВОДИНА
Субота, 6. 8. у 21.30 часова, Градски трг - Туристичка организација "РУМФЕСТ" - КОНЦЕРТ ГРУПЕ ГАРАВИ СОКАК
Недеља, 7. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Изум др НакаМатса, документарни филм)
Четвртак, 11. 8. у 21.00 час, Двориште Завичајног музеја Рума - Представа "Свлачење", организатор Културни центар Рума
Петак, 12. 8. у 20.00 часова, Двориште Завичајног музеја Рума - Представа за децу “Заљуби се Цица у принца“, организатор Културни центар Рума
Од суботе 13. до среде 17. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума -"Вече кинеског филма"
Четвртак, 18. 8. Градски трг у 21.00 час - Концерт АМАДЕУС БЕНД
Субота, 20. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - Модни атеље Дугменце "Модна ревија"
Недеља, 21. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Анђели у убрзању, играни филм)
Уторак, 23. 8. у 20.00 часова, Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума - "Вече руских романси"
Четвртак, 26. 8. у 20.00 часова, Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума - "Вече боемске поезије"
Недеља, 28. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Дан и ноћ, играни филм)
Уторак, 30. 8. у 20.00 часова, Завичајни музеј Рума - Музичко вече вокални састав гимназије "Стеван Пузић" Рума
Среда, 3. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - А. Ћирић, П. Одобашић – "Бранковићи"
Четвртак, 4. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - Документарно играни филм "Змај Огњени Вук"
Субота, 6. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, велики хол - ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ФОТОГРАФСКОГ КЛУБА ВОЈВОДИНА
Субота, 6. 8. у 21.30 часова, Градски трг - Туристичка организација "РУМФЕСТ" - КОНЦЕРТ ГРУПЕ ГАРАВИ СОКАК
Недеља, 7. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Изум др НакаМатса, документарни филм)
Четвртак, 11. 8. у 21.00 час, Двориште Завичајног музеја Рума - Представа "Свлачење", организатор Културни центар Рума
Петак, 12. 8. у 20.00 часова, Двориште Завичајног музеја Рума - Представа за децу “Заљуби се Цица у принца“, организатор Културни центар Рума
Од суботе 13. до среде 17. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума -"Вече кинеског филма"
Четвртак, 18. 8. Градски трг у 21.00 час - Концерт АМАДЕУС БЕНД
Субота, 20. 8. у 20.30 часова, Завичајни музеј Рума - Модни атеље Дугменце "Модна ревија"
Недеља, 21. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Анђели у убрзању, играни филм)
Уторак, 23. 8. у 20.00 часова, Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума - "Вече руских романси"
Четвртак, 26. 8. у 20.00 часова, Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума - "Вече боемске поезије"
Недеља, 28. 8. у 20.00 часова, Културни центар Рума, Мала дворана - Воркy теам Циклус данског филма 2 (Дан и ноћ, играни филм)
Уторак, 30. 8. у 20.00 часова, Завичајни музеј Рума - Музичко вече вокални састав гимназије "Стеван Пузић" Рума
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Сјајан наступ Амадеус бенда у Руми
Један од наших најпопуларнијих музичких састава Амадеус бенд одржао је синоћ, у оквиру Културног лета 2016, концерт на Градском тргу у Руми. Амадеусовци су испунили обећање и одсвирали концерт за памћење, изводећи своје и хитове других популарних бендова, а репертоар је био заиста шаролик: поп, рок, фолк, етно...
Није изостао ни визуелно - сценски наступ, који је увеличан пиротехником.
Ипак, концерт у Руми је имао и хуманитарни карактер. Наиме, Амадеус бенд је издвојио део свог хонорара како би помогао једну социјално угрожену породицу са територије наше општине.
Како би обезбедили цивилизацијске услове достојне 21. века хумани чланови Амадеус бенда платили су изузетно велики рачун за електричну енергију породици Љубинковић из Буђановаца.
Један од наших најпопуларнијих музичких састава Амадеус бенд одржао је синоћ, у оквиру Културног лета 2016, концерт на Градском тргу у Руми. Амадеусовци су испунили обећање и одсвирали концерт за памћење, изводећи своје и хитове других популарних бендова, а репертоар је био заиста шаролик: поп, рок, фолк, етно...
Није изостао ни визуелно - сценски наступ, који је увеличан пиротехником.
Ипак, концерт у Руми је имао и хуманитарни карактер. Наиме, Амадеус бенд је издвојио део свог хонорара како би помогао једну социјално угрожену породицу са територије наше општине.
Како би обезбедили цивилизацијске услове достојне 21. века хумани чланови Амадеус бенда платили су изузетно велики рачун за електричну енергију породици Љубинковић из Буђановаца.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
АНИП ''Бранко Радичевић'' на интернационалном фестивалу фолклора
Као и сваке године у периоду летњег распуста извођачки састав АНИП-а “Бранко Радичевић” упутио се на међународни фестивал фолклора. Овог пута је у питању Интернационални фестивал фолклора на Сицилији. Фестивал под називом “Сиканиа арт фолк 2016” окупио је више фолклорних група из других земаља, те су поред АНИП-а “Бранко Радичевић” учествовале и групе из Бугарске, Пољске и Мексика, као и доста домаћих група.
За време боравка на Сицилији румљани су имали прилику да се свако вече у другом месту представе публици. Посетили су Фавару, Ђанкаксио Јополо, Сан Анђело Муксаро, Вале Деи Темпли, Виларосу, Кастелетемпли, Сан Биађо Платани, Петралиа Сопрана и др.
Као и сваке године у периоду летњег распуста извођачки састав АНИП-а “Бранко Радичевић” упутио се на међународни фестивал фолклора. Овог пута је у питању Интернационални фестивал фолклора на Сицилији. Фестивал под називом “Сиканиа арт фолк 2016” окупио је више фолклорних група из других земаља, те су поред АНИП-а “Бранко Радичевић” учествовале и групе из Бугарске, Пољске и Мексика, као и доста домаћих група.
За време боравка на Сицилији румљани су имали прилику да се свако вече у другом месту представе публици. Посетили су Фавару, Ђанкаксио Јополо, Сан Анђело Муксаро, Вале Деи Темпли, Виларосу, Кастелетемпли, Сан Биађо Платани, Петралиа Сопрана и др.
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
Концерт румских бендова
Омладински савет Руме већ 15 годину за редом организује "Концерт румских бендова - Промо фест".
Ове године фестивал се организује у периоду од 24. септембра до 15. октобра.
На фестивалу ће бити организовани промотивни концерти како бендова румске општине, тако и најперспективнијих ауторских бендова Србије.
Учешће на фестивалу је потврдило укупно 13 бендова.
Што се тиче бендова из румске општине наступиће: Десети круг, Kaelinfera, Kamahameha, Nous Thaw, Парадоск, Рецесија и Шук.
Од састава из Србије на фестивалу ће наступити: 11 минута (Београд/Нови Сад), Фанки стање ума (Београд), Ирвас (Београд), Марко Александар Гајић (Београд), Phobos (Београд) и Спрж (Шабац).
Фестивал се одржава сваке суботе у Дому омладине Рума (адреса: Главна 196) од 21 сат у периоду од 24.9. до 15.10.2016. године.
Улаз на све концерте је бесплатан.
Омладински савет Руме већ 15 годину за редом организује "Концерт румских бендова - Промо фест".
Ове године фестивал се организује у периоду од 24. септембра до 15. октобра.
На фестивалу ће бити организовани промотивни концерти како бендова румске општине, тако и најперспективнијих ауторских бендова Србије.
Учешће на фестивалу је потврдило укупно 13 бендова.
Што се тиче бендова из румске општине наступиће: Десети круг, Kaelinfera, Kamahameha, Nous Thaw, Парадоск, Рецесија и Шук.
Од састава из Србије на фестивалу ће наступити: 11 минута (Београд/Нови Сад), Фанки стање ума (Београд), Ирвас (Београд), Марко Александар Гајић (Београд), Phobos (Београд) и Спрж (Шабац).
Фестивал се одржава сваке суботе у Дому омладине Рума (адреса: Главна 196) од 21 сат у периоду од 24.9. до 15.10.2016. године.
Улаз на све концерте је бесплатан.
