Quantcast

Ruma

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Подршка Боксерског савеза Србије румским клубовима




Прослављени бивши српски боксер и председник Боксерског савеза Србије Ненад Боровчанин посетио је данас Руму и том приликом уручио вредну донацију, у виду спортске опреме, румском БК "Златни гонг".
Боровчанин је у Спортском центру "Рума" присуствовао заједничком тренингу два румска боксерска клуба "Златни гонг" и "Словен", а Боксерски савез Србије је крајем прошле године такође донирао спортску опрему и "Словену".
Румски клубови имају добру школу бокса и зато заслужују подршку Савеза поручио је Ненад Боровчанин.
"Доста младих момака, девојака и деце тренира у њима, потпуно бесплатно. Сам приступ у раду са децом, и у спортском и у педагошком смислу, је на високом нивоу и то је један од разлога зашто донирамо спортску опрему и реквизите, све оно неопходно за добру школу бокса. Наредне године смо у Београду домаћини Светског првенства, што ће сигурно утицати и на популарност бокса и ми желимо и у Руми нове репрезентативце попут Јовановића, Аличића који је овде тренирао, Аметовића и осталих освајача европских медаља", нагласио је Боровчанин и додао да се бокс на нивоу целе Србије развија, посебно у претходне две године, захваљујући држави и председнику Србије.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
7. Фестивал једноминутног филма "Мистер Ворки"/ 19-23. август



7. Фестивал једноминутног филма "Мистер Ворки", одржаће се од 19. до 23. августа, али овог пута, због здравствене ситуације, у онлајн форми.
Публика ће моћи путем сајта Vorky team и вимео канала да прати овогодишњи такмичарски и ревијални програм, а селектор фестивала Марко Kостић, редитељ и филмски критичар, одабрао је 80 најбољих једноминутних филмова, од укупно 200 колико их је било пријављено. На традиционалном великом фестивалу малог филма биће приказана остварења из чак 29 земаља света.
"И поред здравствене кризе, ове године су пријављени филмови били најдуховитији до сада", каже селектор фестивала Марко Костић и напомиње да овогодишњи избор показује да социјална неизвесност може само бити подстицајна за редитеље најкраћих филмова.
"Аутори са осећајем за иронију, способни да тежину егзистенције обраде драмским хумором, а ситуацију кућне изолације поистовете са појмом критичке дистанце, буде оптимизам када је будућност кратких форми у питању", сматра Костић.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Рума и Румљани


Kazu stari ljudi da vetar raznosi prasinu svugde po ravnici, a kada vetar stane, prasina pada na zemlju i ostaje kao da je i oduvek bila tu...Jedan takav "vetar" je davne 1747 god. bio Ukaz Carice Marije Terezije, kojim se iz daleke Lotargije ( danas u Fracuskoj ), ima naseliti u sremsku ravnicu (Nova Ruma ), 47 nemackih familija. Reka kolonista slivala se ka "novom svetu" , recnim putem koristeci brodice tkzv “Ulmske kutije” koji su kasnije rasklapani i koristeni kao drvena gradja za kuce. Medjutim sudbina nije bila naklonjena ovim ljudima tako da 90% njih nisu preziveli cak ni sledecu zimu zbog bolesti, gladi I neprilagodjenosti na klimu...Od svih kolonista iz ovog perioda, danas je u Rumi ostala samo jedna familija - Sme ( Schmee ).
U Novoj Rumi, Smeovi su brzo napredovali...Krcili su sume, isusivali bare i mocvare pa su tako brzo postali uzorni poljoprivrednici, poznati u Sremu...Mirrni i povuceni ljudi, vredno radeci stekli su mnogo, a za 200 god suzivota nikada nisu imali ni jedan konflikt sa drugim ljudima uz koje su ziveli kao dobre i uzorne komsije...Rat je dosao u pitomi Srem i sve promenio...Pred pocetak rata izuzev velike povrsine obradive zemlje Smeovi poseduju magacin piva i jecma u Glavnoj ulici. Tobias Sme, glava porodice, ne bavi se politikom te svoju porodicu drzi daleko od toga ali zato je cesto prekorno gledan od nekih svojih sunarodnika. Kazu da neki dogadjaji prelome covekovu dusu i jasno razdvoje coveka od necoveka...Sudbina je Tobiasa stavila na iskusenje. U kucu Smeovih primljena je patrola nemacke vojske na konak. U razgovoru, jedan od vojnika, Tobijasu poverava da ujutru idu u s.Rivicu da izvrse odmazdu 100 za 1 ( jer su u okolini Rivice prethodno ubijena 2 nemacka vojnika).Tobijas se lomi...sa jedne strane Nemac u njemu, a sa druge strane covek I komsija...Njegov mozak je rezonovao ovako: " necu izdati svoj narod ako spasem Srbe, time cu spasiti svoj narod od sramote zlocina "...Tu noc kada su vojnici zaspali, Tobijas je bio na konju..U znoju i peni premoreni konj ga je doneo u Rivicu..Bledim i uplasenim mestanima, preneo je zlokobnu vest i nameru…Poverovali su na rec ovog coveka koga su samo po postenju poznavali..Muskarci su sklonjeni iz sela , a racija nije uspela - odmazda nije sprovedena. U jesen 1944.god. Nemacka vlast u Rumi priprema evakuaciji nemackog zivlja...Tobijas je bio na putu van grada. Zena je brizljivo sa suzama u ocima pakovala najnuznije u zaprezna kola...Prica se da je Tobijas stigavsi na kapiju dvorista zaurlao da ga cuje cela ulica " Raspakuj !!! Ovo je moj dom, nikome nismo nazao ucinili...mi se necemo seliti...!!! Zena I deca raspakovase stvari...Ostali su u svom gradu. Oslobodioci su bili neki nepoznati ljudi, a uz njih je stigao i ratni "Preki sud" .Za njih je Tobijas bio samo Folksdojcer i neprijatelj.....Nemci koji su ostali u gradu , bez krivice su pohapseni i smesteni u Hrvatski dom ( danas Dom JNA )...Preki sud nije imao milosti...Ukupno 202 nasa sugradjanina koji su se zvali nemackim imenom platili su glavom...Srecna zvezda spasila je Tobijasa drugog dana od pocetka streljanja...Partizanski komadant iz Rivice ga je slucajno ugledao...Spasao ga je i poslao kuci, a straza je cuvala njihov dom sve dok se Preki sud i linija fronta nisu pomerili prema Sidu...
Ostali su Smeovi u svojim domovima, izgubivsi veliki deo imovine koju su vlasti konfiskovale…Tobijas je nastavio svoj mirni paorski zivot i nikada se nije pozalio nikom iako je cesto dozivljavao nepravde…Do kraja svog zivota ( 1988 god ) ucio je svoje ukucane da postuju zakone drzave u kojoj zive i da vredno rade…Negov sin Jozef je nastavio njegov zavet…Vredno je radio i svoje sinove ucio da budu dobri domacini i cestiti ljudi. Period socijalizma nije im uvek bio lak, narocito deci…Tesko je bilo ucestvovati u decijim igrama koje su forsirale dobre Partizane i lose Nemce, a prezivati se Schmee…Svoj bol su okretali prema sportu i postizali su zapazene rezultate, posebno u fudbalu…Ratovi 90tih ih nisu zaobisli, te su svoju duznost ka Domovini ispunjavali kao i uvek - revnosno…Iskusenja ih nisu zaobisla ni kada su nakon pada Krajine ponekad bili meta verbalnih napada nesrecnih prognanika…Ali eto, sva iskusenja, ratovi, bolesti nisu ih promenuli.Jednostavno , voleli su svoju ravnicu u koju ih je " vetar kao prasinu " nekada doneo. Ostavili su svoj trag u prebogatoj hronici Rume koji se nikad nece izbrisati….




Saša Verner Ristović
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Јубиларна манифестација „Дани словенске писмености и културе“


Манифестација „Дани словенске писмености и културе“ представља веома важан културно-уметнички догађај не само за Руму и њене грађане, већ и за Срем, Србију, али и све словенске земље. На реализовању ове манифестације у претходних девет година посебну подршку, поред установа културе у Руми и локалне самоуправе, пружили су и дипломатски представници словенских земаља у Србији, научни и културни ствараоци, свештенство...
У протеклих девет година манифестација може да се похвали богатим програмом, као и уваженим учесницима: амбасадорима словенских земаља у Републици Србији, секретарима и аташеима за културу, академицима (Матија Бећковић, Владета Јеротић), књижевним критичарима (Милета Аћимовић Ивков, Драгослав Бокан), универзитетским професорима (Мило Ломпар) као и осталим културним и јавним радницима из Србије и иностранства. Манифестација „Дани словенске писмености“ за време свог трајања у току ових девет година наишла је на топао пријем код публике и исту је пратило преко 12.000 посетилаца.
Поред веома важног духовног сегмента манифестације, она се великим делом бави и културним наслеђем, али и савременим културно-уметничким појавама на културној мапи свих словенских земаља. Градска библиотека „Атанасије Стојковић“, као главни организатор и иницијатор одржавања ове манифестације, се труди да из године у годину програми буду богатији и разноврснији, а публика задовољнија.
Значајну улогу, као и претходних година, у реализовању поменуте манифестације има и локална самоуправа, која својим деловањем и радом подржава активности Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ у настојању да ова манифестација из године у годину буде квалитетнија, а програм разноврснији и богатији.
Ова манифестација, која за циљ има очување словенске писмености и културе, у 2020. години слави свој први јубилеј и одржаће се десети пут, али први пут у месецу септембру.
За разлику од претходних девет година када је њено одржавање било везано за месец мај, јер мај представља веома значајне датуме како за нашу локалну заједницу, тако и за остале словенске земље. Наиме, раније изабрани период је од великог духовног и културног значаја за словенски народ у целини, а 24. мај представља дан када се празнује велики дан међу словенским земљама, а то је дан Светих Кирила и Методија – учитеља и просветитеља словенских и манифестација заправо слави ове светитеље.
Како је ова година донела много тога неочикаваног, тако је и ова манифестација морала да изнађе нов начин и прилику за свој опстанак. Стицајем немилих околности везаних за општу епидемиолошку ситуцију, а поштујући све препоручене мере опреза о које се нисмо смели оглушити, ове године 10. Манифестација "Дани словенске писмености и културе" је организована онлајн. Тако ћемо уводну беседу, пројекције филмова и предавања моћи да пратимо на сајту www.biblruma.rs и youtube каналу https://www.youtube.com/channel/UCH-fxCFTkd7-goU5Yzob4JA , у периоду од 4. до 12. септембра са почетком у 19 часова.
 

proka

Legenda
Moderator
Poruka
51.620
Рума и Румљани


Kazu stari ljudi da vetar raznosi prasinu svugde po ravnici, a kada vetar stane, prasina pada na zemlju i ostaje kao da je i oduvek bila tu...Jedan takav "vetar" je davne 1747 god. bio Ukaz Carice Marije Terezije, kojim se iz daleke Lotargije ( danas u Fracuskoj ), ima naseliti u sremsku ravnicu (Nova Ruma ), 47 nemackih familija. Reka kolonista slivala se ka "novom svetu" , recnim putem koristeci brodice tkzv “Ulmske kutije” koji su kasnije rasklapani i koristeni kao drvena gradja za kuce. Medjutim sudbina nije bila naklonjena ovim ljudima tako da 90% njih nisu preziveli cak ni sledecu zimu zbog bolesti, gladi I neprilagodjenosti na klimu...Od svih kolonista iz ovog perioda, danas je u Rumi ostala samo jedna familija - Sme ( Schmee ).
U Novoj Rumi, Smeovi su brzo napredovali...Krcili su sume, isusivali bare i mocvare pa su tako brzo postali uzorni poljoprivrednici, poznati u Sremu...Mirrni i povuceni ljudi, vredno radeci stekli su mnogo, a za 200 god suzivota nikada nisu imali ni jedan konflikt sa drugim ljudima uz koje su ziveli kao dobre i uzorne komsije...Rat je dosao u pitomi Srem i sve promenio...Pred pocetak rata izuzev velike povrsine obradive zemlje Smeovi poseduju magacin piva i jecma u Glavnoj ulici. Tobias Sme, glava porodice, ne bavi se politikom te svoju porodicu drzi daleko od toga ali zato je cesto prekorno gledan od nekih svojih sunarodnika. Kazu da neki dogadjaji prelome covekovu dusu i jasno razdvoje coveka od necoveka...Sudbina je Tobiasa stavila na iskusenje. U kucu Smeovih primljena je patrola nemacke vojske na konak. U razgovoru, jedan od vojnika, Tobijasu poverava da ujutru idu u s.Rivicu da izvrse odmazdu 100 za 1 ( jer su u okolini Rivice prethodno ubijena 2 nemacka vojnika).Tobijas se lomi...sa jedne strane Nemac u njemu, a sa druge strane covek I komsija...Njegov mozak je rezonovao ovako: " necu izdati svoj narod ako spasem Srbe, time cu spasiti svoj narod od sramote zlocina "...Tu noc kada su vojnici zaspali, Tobijas je bio na konju..U znoju i peni premoreni konj ga je doneo u Rivicu..Bledim i uplasenim mestanima, preneo je zlokobnu vest i nameru…Poverovali su na rec ovog coveka koga su samo po postenju poznavali..Muskarci su sklonjeni iz sela , a racija nije uspela - odmazda nije sprovedena. U jesen 1944.god. Nemacka vlast u Rumi priprema evakuaciji nemackog zivlja...Tobijas je bio na putu van grada. Zena je brizljivo sa suzama u ocima pakovala najnuznije u zaprezna kola...Prica se da je Tobijas stigavsi na kapiju dvorista zaurlao da ga cuje cela ulica " Raspakuj !!! Ovo je moj dom, nikome nismo nazao ucinili...mi se necemo seliti...!!! Zena I deca raspakovase stvari...Ostali su u svom gradu. Oslobodioci su bili neki nepoznati ljudi, a uz njih je stigao i ratni "Preki sud" .Za njih je Tobijas bio samo Folksdojcer i neprijatelj.....Nemci koji su ostali u gradu , bez krivice su pohapseni i smesteni u Hrvatski dom ( danas Dom JNA )...Preki sud nije imao milosti...Ukupno 202 nasa sugradjanina koji su se zvali nemackim imenom platili su glavom...Srecna zvezda spasila je Tobijasa drugog dana od pocetka streljanja...Partizanski komadant iz Rivice ga je slucajno ugledao...Spasao ga je i poslao kuci, a straza je cuvala njihov dom sve dok se Preki sud i linija fronta nisu pomerili prema Sidu...
Ostali su Smeovi u svojim domovima, izgubivsi veliki deo imovine koju su vlasti konfiskovale…Tobijas je nastavio svoj mirni paorski zivot i nikada se nije pozalio nikom iako je cesto dozivljavao nepravde…Do kraja svog zivota ( 1988 god ) ucio je svoje ukucane da postuju zakone drzave u kojoj zive i da vredno rade…Negov sin Jozef je nastavio njegov zavet…Vredno je radio i svoje sinove ucio da budu dobri domacini i cestiti ljudi. Period socijalizma nije im uvek bio lak, narocito deci…Tesko je bilo ucestvovati u decijim igrama koje su forsirale dobre Partizane i lose Nemce, a prezivati se Schmee…Svoj bol su okretali prema sportu i postizali su zapazene rezultate, posebno u fudbalu…Ratovi 90tih ih nisu zaobisli, te su svoju duznost ka Domovini ispunjavali kao i uvek - revnosno…Iskusenja ih nisu zaobisla ni kada su nakon pada Krajine ponekad bili meta verbalnih napada nesrecnih prognanika…Ali eto, sva iskusenja, ratovi, bolesti nisu ih promenuli.Jednostavno , voleli su svoju ravnicu u koju ih je " vetar kao prasinu " nekada doneo. Ostavili su svoj trag u prebogatoj hronici Rume koji se nikad nece izbrisati….




Saša Verner Ristović
predivna priča :)
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Дан пешачења 2020.

Дан пешачења Рума 2020
Планинарски клуб "Борковац" Рума учествоваће у националној акцији и кампањи Планинарског савеза Србије "Дан пешачења", који се одржава 12. септембра 2020. године под слоганом "СРБИЈА ХОДА - ЗА КОРАК БЛИЖЕ ЗДРАВЉУ!"

Национална акција и кампања “Дан пешачења” представља централну овогодишњу акцију у коју ће бити укључено више од 100 клубова и организација Планинарског савеза Србије, која ће се одвијати паралелно готово у целој Србији.
Прошлогодишња акција је окупила око 17.200 људи у 62 градa и општина који су са својим планинарима поделили радост пешачења и активног боравка у природи, а акција у Руми окупила је преко 300 заинтересованих суграђана. Овогодишња акција је антипандемијског карактера, са циљем промоције здравог начина живота кроз пешачење и активности везане за природу, као најбоље превентиве. "Дан пешачења" је забаван и једноставан начин активног и здравог живота који утиче на психофизичко здравље и имунитет.

Због специфичности узрокованих пандемијом, овогодишњи "Дан пешачења" ће бити реализован на специфичан начин: уместо масовног окупљања и поласка на пешачење, планинарски клубови позивају своје суграђане да сами себи одреде стазе за пешачење у својим местима и околини. На овај начин ће бити испоштована правила социјалног дистанцирања, а чланови локалних клубова и Планинарског савеза Србије ће на стазама бити присутни као логистичка подршка.
Овим путем планинарски клуб "Борковац" позива грађане Руме да се 12. септембра покрену и ходају. Током тог дана, на почетку трим стазе у излетишту Борковац ће у периоду од 10 до 13 часова дежурати чланови клуба, од којих ће сви заинтересовани моћи да добију више информација о "Дану пешачења", као и о пешачењу и планинарству уопште.
Небитно да ли ћете препешачити 100 метара или неку дужу стазу, жеља Планинарског савеза Србије је да се пешачење претвори у стварно добру навику која има огроман значај за физичко и ментално здравље наших суграђана, а посебно у борби за јачање имунитета!
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280


Selo Stejanovci, u neposrednoj blizini Rume cuva jednu od ratnih prica koje nam je u nasledje ostavio 2.Svetski rat...Dogadjaj koji cu opisati obelezile su razne kontraverzne stvari kojima su ucili nas odgajane u duhu Socijalizma...Na putu između Stejanovaca i Rume, nalazi se spomen-obelezje posveceno nesvakidašnjem dogadjaju, koji se na ovom mestu odigrao 2. septembra 1943. godine - " Most Razmene ".A sve je pocelo 19.08.1943. god. kada je veca grupa mestana sela Besenovo, tokom noci, organizovano krenulo da uklanja cigle, koje je Nemacka okupatorska vojska ostavila duz puta za izgradnju bunkera. Reakcija je usledila sutradan kada je u s. Besenovo stigla nemacka kaznena jedinica koju je predvodio jedan od najvecih ratnih zlocinaca u Sremu - Anton Bauer. Uhapseno je izmedju 62 i 64 mestana, koji su odvedeni u Rumu i zatvoreni kao taoci ( nas su ucili da su to bili partizani ).Partizanski borci iz okoline odmah su reagovali i na prepad zarobili grupu od 28 Nemackih vojnika ( Inzinjeraca ) u blizini Nestina. Inace, ovi vojnici su tu cesto dolazili da vezbaju i uopste nisu ocekivali ovako drsku akciju Sremskih partizana. Nemacka komanda u Rumi suocena sa ovom situacijom poziva mestanina Besenova Jocu Trlica ( ciji je sin takodje bio zarobljen ), i preko njega stupa u kontakt sa odredom partizana. Naravno, nas u skoli nisu ucili, da je vec od bitke na Neretvi, potpisan sporazum izmedju Nemaca i Partizana o razmeni zarobljenika, pa smo svi bili ubedjeni da je ovo bio neki istorijski presedan, kojim su Nemci i zvanicno Partizane priznali kao stranu u ratu ( do tada su ih smatrali banditima, koje su streljali bez sudsjenja ). Bilo kako bilo, jedan hrabri covek Vukasin Bivolarevic - Wolf, uputio se potpuno sam u Rumu na pregovore. Sastanak je bio u Rumskom hotelu " Orao " ili " Adler " ( danas Vila Hit i Laso ).Dugi i mucni pregovori zavrseni su sporazumom po kom je razmena izvrsena u ataru s. Stejanovci, nedaleko od danasnjeg mostica na ulazu u selo. Cela operacija prosla je bez incidenata, a na secanje o ovom dogadjaju ostao je spomenik postavljen sa obe strane puta, izgradjen 1971.god po nacrtu arhitekte Jovana Soldatovica..Ovo mesto je dugo godina bilo namenjeno manifestaciji da se decaci i devojcice imenuju u Titove Pionire.Sve u svemu ostala je uspomena na borbu Sremskih partizana za slobodu, a spomenik svakog 02. septembra obilaze preziveli borci i mestani Besenova.....

Sasa Wernner Ristovic
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Јована Мушицки је сениорска првакиња Србије у теквондоу - Прегршт медаља за ТК "Змај"



После више од шест месеци паузе, у Београду, одржано је Првенство државе у борилачким спортовима.
Званично најбоља сениорка наше општине, теквондисткиња Јована Мушицки, постала је државна првакиња Србије, у категорији до 53 килограма.
Јована, чланица ТК "Змај", је у изузетно јакој конкуренцији на такмичењу забележила све три победе. У полуфиналу је савладана српска сребрна олимпијка Тијана Богдановић, а затим је Јована у финалу победила и светску првакињу из 2017. године Вању Станковић(обе такмичарке ТК "Галеб" Београд).
Чињеница да је Јована постала сениорска првакиња Србије са само 18 година најбоље показује о каквом таленту је реч, каже њен тренер Борислав Крстић и додаје да ће она кроз посвећени рад и тренинг напредовати, те да велики резултати тек предстоје.
Свој таленат и квалитет на Првенству Србије показао је и млади Румљанин Павле Радишић, који је постао кадетски државни првак, у конкуренцији до 33 килограма.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
56.280
Промоција стоног тениса у Руми



Представници Стонотениског савеза Војводине су посетили прошлог викенда Стонотениски клуб "Рума" из Руме. Делегацију Стонотениског савеза Војводине је предводио председник Милан Станић, дугогодишњи играч СТK "Рума", генерални секретар Мирјана Петровић и извршни секретар Драган Бунчић. Састанку су поред чланова клуба, играча и родитеља присуствовали генерални секретар Савеза спортова Општине Рума, Милош Марковић и председник Треће МЗ Александар Поповић.
У изузетно пријатној атмосфери сви гости су могли да испрате тренинг најмлађих категорија клуба, а у наставку се причало о садашњем стању, као и о плановима у наредном периоду. Тренинг је водио Јован Јоцков, некадашњи играч СТK "Рума", који је најмлађе категорије прошао играјући у румском клубу. Јован Јоцков је један од најбољих младих играча у нашој земљи, а члан је јуниорске репрезентације Србије и првотимац новосадског суперлигаша "Радничког".
Заједнички закључак свих актера је да треба повећати активности на омасовљену овог спорта у нашој средини укључењем већег броја деце у тренажни процес. СТК "Рума" позива све заинтересоване дечаке да се опробају у популарном пинг-понгу, тренинзи се одржавају у просторијама Треће МЗ у Руми (ул. 27. октобра 38 - Детелина 5), понедељком, средом и петком од 19 до 20:30 часова.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.