Rok je mrtav.

[igita]

Sta je, nema odgovora? Decko, rock i metal kao nastavak te price su jedan POVRSAN MUZICKI IZRAZ. Pa ti ovde pricas o metalu kao superiornom zanru, pa o cemu ti to? To sto se u metal trpa klasika i jazz, i to na amaterskom nivou, to je druga stvar. Zasto se na najvecim akademijama izucava klasika i jazz, a ne metal? Sta tu ima se izucava, 3-4 akorda, nekoliko skala i besomucno uvezbavanje brzine. Pljujes po rocku a metal je samo nastavak toga. Pitanje je sta si ti slusao od jazza, pa da tvrdis da nema tih "bitnijih" elemenata.I ovi instrumentali sto su kaceni ovde, a koje si pohvalio, su smesni.

 

[hakim bej]

 

[hakim bej]

 

[hakim bej]

 

[комшија]

Sta je, nema odgovora? Decko, rock i metal kao nastavak te price su jedan POVRSAN MUZICKI IZRAZ. Pa ti ovde pricas o metalu kao superiornom zanru, pa o cemu ti to? To sto se u metal trpa klasika i jazz, i to na amaterskom nivou, to je druga stvar. Zasto se na najvecim akademijama izucava klasika i jazz, a ne metal? Sta tu ima se izucava, 3-4 akorda, nekoliko skala i besomucno uvezbavanje brzine. Pljujes po rocku a metal je samo nastavak toga. Pitanje je sta si ti slusao od jazza, pa da tvrdis da nema tih "bitnijih" elemenata.I ovi instrumentali sto su kaceni ovde, a koje si pohvalio, su smesni.

Опет генерализација,..ц,ц,ц,ц,....

 

[Svetozar ot Ružičić]

Razumem sta hoces da kazes. Samo bih te molio da pojasnis te "bitnije" elemente koje si pomenuo.Predpostavljam na sta mislis, ali ipak...

pa rekoh vec da je jedan od tih elemenata meta-element, takoreci, koordinacija tih elemenata, odnosno, relacije izmedju njih
drugi je taj sto su emocije nikakve

 

[Svetozar ot Ružičić]

Sta je, nema odgovora? Decko, rock i metal kao nastavak te price su jedan POVRSAN MUZICKI IZRAZ. Pa ti ovde pricas o metalu kao superiornom zanru, pa o cemu ti to? To sto se u metal trpa klasika i jazz, i to na amaterskom nivou, to je druga stvar. Zasto se na najvecim akademijama izucava klasika i jazz, a ne metal? Sta tu ima se izucava, 3-4 akorda, nekoliko skala i besomucno uvezbavanje brzine. Pljujes po rocku a metal je samo nastavak toga. Pitanje je sta si ti slusao od jazza, pa da tvrdis da nema tih "bitnijih" elemenata.I ovi instrumentali sto su kaceni ovde, a koje si pohvalio, su smesni.

metal jeste superiorni zanr, nebitno od toga koliko akorda ima i da li je na amaterskom ili profesionalnom nivou fakat je to da je metal superiorniji od roka a i od klasike (barem u teoriji.) to sto se na akademijama izucavaju shit zanrovi kao sto je dzez, sta mene to interesuje? to ne znaci apsolutno nista, buraz, na akademijama se izucava i moderna umetnost, dzizuz krajst, a svi znamo koliko je dekadentna moderna umetnost

FILMSKA muzika je superiornija od dzeza, for krajstsejk lol, a to su ti numere od minut i po do dva minuta i po

opet kazem, virtuozi su virtuozi i o komponovanju ne znaju apsolutno nista

 

[Svetozar ot Ružičić]

recimo, uzmi ovo, ovo ti je "filmska" muzika

i zamisli kombinaciju sa metalom i sa klasikom, znaci umesto 2 minuta jedna ravne junacke emocije, preko 10 minuta i da ima mnogo vise varijacija i mnogo vise emotivne gravitacije

i uporedi sa ebenom komedijom od dzez muzike

estetski katastrofalna muzika
prdezi lol ko jos zeli da cuje prdeze u muzici!?
melodije rasfrljane na sve strane bez ikakvog reda, smisla, organizacije
emocije blagoreceno autisticne

 

[Svetozar ot Ružičić]

ili uzmi mahavishnu orchestra naprimer, isti ****** drugo pakovanje

likovi NEMAJU POJMA, jedino sto znaju je da sviraju
par dobrih fora i to je to, sve ostalo je za u kantu

 

[hakim bej]

Dzez je stvorio nu.
Nije mutirao sebe i nestao, nego je stvorio sve ostalo.
Dzez je sposoban da stvara.

 

[igita]

Au, pa tek sad vidim koliko ti nemas pojma... Druze, znas li ti sta uopste sve spada u Jazz?Ova stvar od Hiromi je vise neki eksperimentalni fusion. Poslusaj ti sve od nje pa mi se javi. Devojka je genije. Zar ti stvarno ne primecujes koliko Meklaflin ima duha? Lotus feet? Pa recimo album "Secret Story" od Metenija. Da li si uopste slusao nesto od klasicnog jazza? Pa ima toga na kile. Jazz moze samo da pljuje onaj koji ga ne razume. A tek po ovome sto si izvalio za akademiju je epic!Sta oni tamo uce, neku harmoniju, sta ce nama to. Jedan Stravinski kaze da je Jazz klasicna muzika 20. veka a onda se javi mladi junosa da on objasni.
Kakve crne emocije u metalu? Metal samo stvara bes i frustraciju, ne moze biti senzualan, mistican. To sto se metal kombinuje sa drugim zanrovima i to sto bi ti voleo da je to metal... To nije metal! Sto se tice emocija, postoje cak stanovista da muzika cak ni ne sluzi za izrazavanje osecanja (sto je po meni izvikana frazetina).

 

[Derer]

Mrtav je i crko pocetkom 90-tih
Muzika generalno je mrtva.
Popularna kultura.
Svaka kultura.
Samo posledica ideoloskog urusavanja zapadne civilizacije koja je moralno i svakojako drugacije bankrotirala.

 

[Karen_Souza]

Au, pa tek sad vidim koliko ti nemas pojma... Druze, znas li ti sta uopste sve spada u Jazz?Ova stvar od Hiromi je vise neki eksperimentalni fusion. Poslusaj ti sve od nje pa mi se javi. Devojka je genije. Zar ti stvarno ne primecujes koliko Meklaflin ima duha? Lotus feet? Pa recimo album "Secret Story" od Metenija. Da li si uopste slusao nesto od klasicnog jazza? Pa ima toga na kile. Jazz moze samo da pljuje onaj koji ga ne razume. A tek po ovome sto si izvalio za akademiju je epic!Sta oni tamo uce, neku harmoniju, sta ce nama to. Jedan Stravinski kaze da je Jazz klasicna muzika 20. veka a onda se javi mladi junosa da on objasni.

Onaj ko ga ne razume i onaj ko mu ni šansu nije pružio. Postoje neke stvari koje se lako prihvataju, mislim, uvo ih lako prihvata, da se tako izrazim. Vrlo često neke izuzetno dobre stvari se prihvate na drugo, treće ili ko zna koje slušanje. Ja ću se tu opet vezati za progressive rock kao i za klasičnu muziku. Dva žanra koja baš slušam. Kada nismo u stanju da na prvo slušanje prihvatimo nešto, ne znači nužno da je loša već teška muzika u pitanju. Teška u smislu da zahteva određenu osnovu, i to jako dobru. Neku vrstu predznanja, to jest neku vrstu edukacije. Zato bi u početku trebalo da se krene od nekih laganijih stvari iz tog žanra. Zašto sam pomenula progressive rock i klasičnu muziku? Upravo zato jer mi je za prihvatanje pojedinih stvari iz oba ova žanra bilo potrebno vreme kao i uvod u njih. Ima dosta pesama i kompozicija iz oba žanra koje jednostavno određeno vreme nisam mogla svariti. Te iste sada spadaju u moj maltene svakodnevni repertoar. Što se tiče progressive rock-a, tu ću pomenuti baš Pink Floyd, a po pitanju klasike Baha. Ima li u svim žanrovima loše muzike? Svakako da ima, ali generalizacija jednog žanra na osnovu par možda zaista loših stvari koje smo čuli baš i nije poželjna, niti dobra.
Sa druge strane postoji i sledeće, muzika koja nam ne leži i ne prija jednostavno, koju ne osećamo iz ko zna kog razloga. Stvar ukusa koji umeju biti jako različiti, što je već opšte i savršeno poznata stvar.

Kakve crne emocije u metalu? Metal samo stvara bes i frustraciju, ne moze biti senzualan, mistican. To sto se metal kombinuje sa drugim zanrovima i to sto bi ti voleo da je to metal... To nije metal! Sto se tice emocija, postoje cak stanovista da muzika cak ni ne sluzi za izrazavanje osecanja (sto je po meni izvikana frazetina).

Uh, uh. Ovde grešiš. Metal ima jaku emociju, samo za onoga ko može da ga sluša. Ja sam na metal uvek gledala kao na malo ekstremnije i oštro izražavanje emocija. I na kraju krajeva, upravo se zato žanrovi miksuju, radi lakšeg "varenja", što je po meni sjajna inovacija u muzici. Određeni podžanrovi metala obiluju i senzualnošću i mistikom.

Muzika ne služi za izražavanje emocija?! Taj ko je to napisao, lupio je jednu od najvećih gluposti koju ljudski um može da proizvede. U muzici je emocija jedan od glavnih motiva i "gorivo", kao i u ostalim vrstama umetnosti.

Ja se upravo i usredsređujem isključivo na emocije po pitanju muzike. Znam da je posebno ona vrsta muzike, određena pesma i kompozicija, koja u meni izazove jake emocije, kao stvorena za mene. Legne, kao kec na deset i to ne uvek nakon prvog slušanja i ostavi postojan trag. Isto tako se vodim po pitanju ostalih umetnosti.

Uh, malo proširih ovu temu. Nadam se da ne zamerate, u celoj ovoj priči leži i zaključak da rok nije mrtav, samo je možda za određeni broj ljudi bačen u senku usled naleta novih i prihvatljivih tralala žanrova.

 

[igita]

Karen, slazem se u potpunosti sa tobom. Ne kazem, ima i metal ok momenata, malo sam zustrije reagovao na Userovo nipodastavanje jazza. Inace, User ima neka dobra zapazanja, samo sto je malcice ( malo vise ) zaslepljen metalom. Vestina tj. virtuoznost ne znaci nuzno i smisaoni kvalitet. Sto se tice emocija, to su samo neka stanovista. Muzika ima metafizicku sustinu. Ona treba da probudi ono esencijalno u bicu.

 

[Lakonac]

Onaj ko ga ne razume i onaj ko mu ni šansu nije pružio. Postoje neke stvari koje se lako prihvataju, mislim, uvo ih lako prihvata, da se tako izrazim. Vrlo često neke izuzetno dobre stvari se prihvate na drugo, treće ili ko zna koje slušanje. Ja ću se tu opet vezati za progressive rock kao i za klasičnu muziku. Dva žanra koja baš slušam. Kada nismo u stanju da na prvo slušanje prihvatimo nešto, ne znači nužno da je loša već teška muzika u pitanju. Teška u smislu da zahteva određenu osnovu, i to jako dobru. Neku vrstu predznanja, to jest neku vrstu edukacije. Zato bi u početku trebalo da se krene od nekih laganijih stvari iz tog žanra. Zašto sam pomenula progressive rock i klasičnu muziku? Upravo zato jer mi je za prihvatanje pojedinih stvari iz oba ova žanra bilo potrebno vreme kao i uvod u njih. Ima dosta pesama i kompozicija iz oba žanra koje jednostavno određeno vreme nisam mogla svariti. Te iste sada spadaju u moj maltene svakodnevni repertoar. Što se tiče progressive rock-a, tu ću pomenuti baš Pink Floyd, a po pitanju klasike Baha. Ima li u svim žanrovima loše muzike? Svakako da ima, ali generalizacija jednog žanra na osnovu par možda zaista loših stvari koje smo čuli baš i nije poželjna, niti dobra.
Sa druge strane postoji i sledeće, muzika koja nam ne leži i ne prija jednostavno, koju ne osećamo iz ko zna kog razloga. Stvar ukusa koji umeju biti jako različiti, što je već opšte i savršeno poznata stvar.


Uh, uh. Ovde grešiš. Metal ima jaku emociju, samo za onoga ko može da ga sluša. Ja sam na metal uvek gledala kao na malo ekstremnije i oštro izražavanje emocija. I na kraju krajeva, upravo se zato žanrovi miksuju, radi lakšeg "varenja", što je po meni sjajna inovacija u muzici. Određeni podžanrovi metala obiluju i senzualnošću i mistikom.

Muzika ne služi za izražavanje emocija?! Taj ko je to napisao, lupio je jednu od najvećih gluposti koju ljudski um može da proizvede. U muzici je emocija jedan od glavnih motiva i "gorivo", kao i u ostalim vrstama umetnosti.

Ja se upravo i usredsređujem isključivo na emocije po pitanju muzike. Znam da je posebno ona vrsta muzike, određena pesma i kompozicija, koja u meni izazove jake emocije, kao stvorena za mene. Legne, kao kec na deset i to ne uvek nakon prvog slušanja i ostavi postojan trag. Isto tako se vodim po pitanju ostalih umetnosti.

Uh, malo proširih ovu temu. Nadam se da ne zamerate, u celoj ovoj priči leži i zaključak da rok nije mrtav, samo je možda za određeni broj ljudi bačen u senku usled naleta novih i prihvatljivih tralala žanrova.

Ovo je jedan od najzrelijih i najanalitičnijih postova od kako sam ovde na ovom pdfu.. uz to i veoma tačno... i ne samo da je tačno nego se radi o izbalansiranoj istini bez preterivanja i pristrasnog tumačenja...a svašta se pisalo ovde .. i pametno i manje pametno... Ima ona tema naj postovi pa ako je nađem ubaciću ovo tamo...

Nema se šta mnogo dodati svemu rečenom kao i zaključku da rok nipošto nije mrtav... njemu... roku se samo dešava nešto što i svim ostalim žanrovima... kao i ostalim pojavama i stvarima na svetu... on evoluira... evoluiraju i mzičari... publika... svi... krećemo se kroz vreme i uvek smo malo drugačiji nego juče... nije li to normalno? jeste normalno... ne bi valjalo da nešto, pa i rok, stoji tamo negde u sedamdesetim... iako je i tada bilo jako lepih ostvarenja... neka nisu nadmašena ni danas.. i uzor su novim rok generacijama... neće rok umreti dok je rokera...

Rancho Tehama Airport

Skoro izašao album... da je rok mrtav ne bi smo imali ovaj bend koji praši u maniru Hendriksa ili Petea... u zdravlje... živ bio.. rok mislim... a i mi sa njim...

 

[Karen_Souza]

Karen, slazem se u potpunosti sa tobom. Ne kazem, ima i metal ok momenata, malo sam zustrije reagovao na Userovo nipodastavanje jazza. Inace, User ima neka dobra zapazanja, samo sto je malcice ( malo vise ) zaslepljen metalom. Vestina tj. virtuoznost ne znaci nuzno i smisaoni kvalitet. Sto se tice emocija, to su samo neka stanovista. Muzika ima metafizicku sustinu. Ona treba da probudi ono esencijalno u bicu.

O muzici koju slušam mogu da pišem do besvesti, maltene. Inspiriše me zaista u velikoj meri. To je upravo ovde bio slučaj. Rock, klasika i metal. Trudila sam se da budem objektivna. Moj prvi deo posta se odnosio i na jazz muziku, zaboravih to da pomenem. Žanr koji takođe dosta slušam i o kome naravno imam visoko mišljenje. Jazz dolazi i prihvata se sa godinama, ako uopšte nekome legne i ako dođe do prihvatanja.
User je pristrasan na ovoj temi. Nije mi jasno zašto se po određenom žanru mora pljuvati, da bi onaj kome smo priklonjeni ispao veličanstven i poseban. Što se tiče metala, najviše mi leži progressive metal, posebno onaj sa primesom sympho zvuka. Znam, znam, žensko, leži mi malo nežnija varijanta. Ali je bilo perioda kada sam slušala i death metal. Iz tog razloga ja nisam mogla da odolim da ne reagujem na tvoje negativne komentare o metalu. Odbranila sam i rock i metal. Samo me nemojte terati da branim turbo folk. Nadam se da malo šale nije na odmet.
Rock je sa mnom celog mog života, čini mi se. Imala sam dobru osnovu. Ćale mi je i roker i metalac, pomalo i bluzer. To je ono predznanje o kome sam govorila. Ćale je kriv! Navukao me je na rock, posebno na hard rock, ja sam tu malo evoluirala u progresivne vode (Lakonac je ovde pomenuo evoluciju, njega ću kasnije citirati upravo iz razloga jer je on u najvećoj meri zaslužan za to), sada ću ćaletu vratiti navlačenjem na prog rock. Pored dva hard rock albuma na diskovima (prvi disk je neki stari album koji su mu ukrali, drugi baš nešto novo), dobio je i treći disk, prog rock mix by Karen.

Šalu na stranu. Pomenuo si ovde veštinu i virtuoznost. Postoji gitarista, nije važno ime (jes' da kažem, pa da me linčuju), njegova veština, tehnika i virtuoznost su neosporne u svakom mogućem smislu. Njegova muzika me nije dotakla kao što me dotiče prog. Zašto? Ne budi u meni toliko jake emocije kao što to prog čini.
Vidi ovako, po pitanju tih emocija. Mislila sam generalno na emocije. A za buđenje onog esencijalnog u biću su takođe neophodne, zar ne?

 

[Karen_Souza]

Ovo je jedan od najzrelijih i najanalitičnijih postova od kako sam ovde na ovom pdfu.. uz to i veoma tačno... i ne samo da je tačno nego se radi o izbalansiranoj istini bez preterivanja i pristrasnog tumačenja...a svašta se pisalo ovde .. i pametno i manje pametno... Ima ona tema naj postovi pa ako je nađem ubaciću ovo tamo...

Nema se šta mnogo dodati svemu rečenom kao i zaključku da rok nipošto nije mrtav... njemu... roku se samo dešava nešto što i svim ostalim žanrovima... kao i ostalim pojavama i stvarima na svetu... on evoluira... evoluiraju i mzičari... publika... svi... krećemo se kroz vreme i uvek smo malo drugačiji nego juče... nije li to normalno? jeste normalno... ne bi valjalo da nešto, pa i rok, stoji tamo negde u sedamdesetim... iako je i tada bilo jako lepih ostvarenja... neka nisu nadmašena ni danas.. i uzor su novim rok generacijama... neće rok umreti dok je rokera...

Rancho Tehama Airport

Skoro izašao album... da je rok mrtav ne bi smo imali ovaj bend koji praši u maniru Hendriksa ili Petea... u zdravlje... živ bio.. rok mislim... a i mi sa njim...

Hvala ti.

Evolucija. Po pitanju muzike, opet subjektivna stvar. Određen broj ljudi jednostavno odbija da evoluira. Drži se onog starog proverenog. Odanost je ponekad zapanjujuća. Sve to ima i svoju dobru stranu.

Ajmo ovako. Sa jedne strane imamo ljude koji su prihvatili evoluciju u muzici i uživaju u njoj, valjaju se bolje reći, nikad im dosta noviteta. Sa druge strane odanost staroj, proverenoj muzici.
Podržavam i jedne i druge u potpunosti. Prvi će vam ukazati na novu dobru muziku ukoliko je poželite, ovi drugi vas podsetiti na neke stare neprevaziđene i vredne stvari.

I taj bend čiji si link do albuma ovde ostavio i još dosta novih bendova i novih albuma služe kao dokaz, to jest odličan su i neosporan argument na tvrdnju u naslovu ove teme.

Da bacim osvrt na podžanrove rocka sada i postavim pitanje svima koji tvrde da je rock mrtav.

Da li je zaista smisleno tvrditi da je određeni muzički pravac u kome se razvilo i nastavlja da se razvija ovoliko podžanrova mrtav?

Art Rock
Christian Rock
Comedy Rock
Folk Rock
Glam Rock
Hard Rock
Latin Rock
Progressive Rock
Psychedelic Rock
Rock & Roll
Southern Rock
Rockabilly

Ovo je lista sa jednog muzičkog sajta. Dopune, ispravke, prepravke i ostalo su jako poželjne. Ja nisam muzički stručnjak, da se razumemo.

Evo još jedne liste:

Acid rock
Alternative rock
Anatolian rock
Arena rock
Art rock
Bangla rock
Baroque pop
Beat music
Blues rock
Cello rock
Celtic rock
Chicano rock
Christian rock
Comedy rock
Country rock
Dance-rock
Dark rock
Electronic rock
Experimental rock
Folk rock
Funk rock
Garage rock
Glam rock
Gothic rock
Hard rock
Heartland rock
Heavy metal
Instrumental rock
Jam
Jazz rock
J-rock
Krautrock
Latin rock
Ostrock
Pop rock
Power pop
Progressive rock
Psychedelic rock
Pub rock (UK)
Pub rock (Australia)
Punk rock
Raga rock
Rap rock
Rockabilly
Rock and roll
Roots rock
Samba rock
Soft rock
Southern rock
Space rock
Stoner rock
Sufi rock
Surf music
Symphonic rock
Visual kei
Wagnerian rock

 

[igita]

O muzici koju slušam mogu da pišem do besvesti, maltene. Inspiriše me zaista u velikoj meri. To je upravo ovde bio slučaj. Rock, klasika i metal. Trudila sam se da budem objektivna. Moj prvi deo posta se odnosio i na jazz muziku, zaboravih to da pomenem. Žanr koji takođe dosta slušam i o kome naravno imam visoko mišljenje. Jazz dolazi i prihvata se sa godinama, ako uopšte nekome legne i ako dođe do prihvatanja.
User je pristrasan na ovoj temi. Nije mi jasno zašto se po određenom žanru mora pljuvati, da bi onaj kome smo priklonjeni ispao veličanstven i poseban. Što se tiče metala, najviše mi leži progressive metal, posebno onaj sa primesom sympho zvuka. Znam, znam, žensko, leži mi malo nežnija varijanta. Ali je bilo perioda kada sam slušala i death metal. Iz tog razloga ja nisam mogla da odolim da ne reagujem na tvoje negativne komentare o metalu. Odbranila sam i rock i metal. Samo me nemojte terati da branim turbo folk. Nadam se da malo šale nije na odmet.
Rock je sa mnom celog mog života, čini mi se. Imala sam dobru osnovu. Ćale mi je i roker i metalac, pomalo i bluzer. To je ono predznanje o kome sam govorila. Ćale je kriv! Navukao me je na rock, posebno na hard rock, ja sam tu malo evoluirala u progresivne vode (Lakonac je ovde pomenuo evoluciju, njega ću kasnije citirati upravo iz razloga jer je on u najvećoj meri zaslužan za to), sada ću ćaletu vratiti navlačenjem na prog rock. Pored dva hard rock albuma na diskovima (prvi disk je neki stari album koji su mu ukrali, drugi baš nešto novo), dobio je i treći disk, prog rock mix by Karen.

Šalu na stranu. Pomenuo si ovde veštinu i virtuoznost. Postoji gitarista, nije važno ime (jes' da kažem, pa da me linčuju), njegova veština, tehnika i virtuoznost su neosporne u svakom mogućem smislu. Njegova muzika me nije dotakla kao što me dotiče prog. Zašto? Ne budi u meni toliko jake emocije kao što to prog čini.
Vidi ovako, po pitanju tih emocija. Mislila sam generalno na emocije. A za buđenje onog esencijalnog u biću su takođe neophodne, zar ne?

Prog metal nije los, ima tu dosta dobre mjuze. Tu se metal oplemenjuje drugim pravcima i ume to lepo da zvuci. Meni ipak smetaju ostali podzanrovi. Ne znam, smeta mi ta neartikulisana buka, deranje, siromasno umece muzicara, nedostatak improvizacije itd. Jbg, sta ces, ja dosta obracam paznju i na sviranje i uzivam u tome. Svi ljudi reaguju kad im dirnes njihovu omiljenu muziku, kao da si im majku opsovao. Takvi smo svi. To je nekakvo silovanje ega. Naravno da su emocije bitne, ali jbg, i Cecina muzika vecini dira emocije, al' nesto ne mislim da budi esencijalno u coveku Naravno, tu je kvalitet emocija u pitanju, ali to je druga tema. Nego, slobodno reci ime tog gitariste

 

[Lakonac]

Igita... reći ću ti ja ko je taj gitarista... to je Steve Vai ili neko iz te grupe virtuoza... Sada Karen može reći da nije SV pa da mene linčuju... Nego svejedno koga će linčovati, posledice će biti obostrane... SV je jedan od najboljih gitarista trenutno... ako ne i najbolji... samo nemojte da sada raspalimo ovde raspravu o tome ko je najbolji živi gitarista... Možemo otvoriti temu o tome.. SV je stvarno čarobnjak i to pre svega zahvaljujući brzini koja je dobrom delom posledica njegovih nesrazmerno velikih šaka i dugačkih prstiju... anatomija koja se ne može nadoknaditi...dar prirode... dobar je on i u drugim tehničkim aspektima ali moje mišljenje je to da je ova anatomska prednost pre svega zaslužna za njegovu virtuoznost...

I pored toga potpuno razumem Karen koju muzika SV ne dotiče mnogo... jednostavno za nju nema dovoljno jake iskre u toj muzici da pokrene njene emocije... isto kao što kod tebe Ceca ne proizvodi tu iskru...

Generalno muzika je proizvod kordinisanih mehaničkih i emotivnih akcija... i jedno i drugo pokreće emociju kod slušaoca i to je svrha muzike koja je ko zna koliko desetina hiljada godina sastavni deo ljudskog života... da li će neka muzika pokrenuti emocije kod slušaoca je pitanje afiniteta, emotivnosti, starosti i mnogih drugih okolnosti pa čak i onih trenutnih... nešto će čoveka u 18 g dotaći a u 30 g neće, ili obrnuto, nešto će danas razbiti a da si to čuo pre mesec dana ne bi izazvalo tvoju pažnju... dakle jako komplikovana priča... kao sudbina... uvek postoji pitanje šta bi bilo kad bi bilo...

Zašto volimo da namećemo svoj muzički ukus drugima? Isto možemo pitati zašto namećemo svoje mišljenje drugima, zašto navijamo za Zvezdu ili Partizan, zašto zovemo prijatelja da se učlani u našu partiju... pogledaj na politici... ubiše se ljudi da nametnu rusofilstvo ili eurofilstvo... i svi bi da budu pobednici u tom nadmetanju... tako je i sa muzikom... Dakle, ništa čudno sa tim nametanjem... rade to ljudi svuda i na svaki način... priroda im je takva... ja volim kad mi ljudi nameću neku muziku... bezbroj stvari i bendova sam tako otkrio... još kad se složiš sa sagovornikom oko muzičkog ukusa ništa lepše... počne prijateljstvo ili nešto više od toga... za ovo "više od toga" isključivo mislim na sagovornice, da ne bude zabune...

http://grooveshark.com/s/So+Alone/6VC0S1?src=5

 

[Lakonac]

Karen... lep si spisak podžanrova dala... za neke prvi put čujem... npr Ostrock... prvi put čujem i za Pubrock ali pretpostavljam šta je ... verovatno rokerisanje po engleskim i australijskim pabovim... što u suštini sve može da svede pod Jam rock... znači to bi bila neka englesko australijska varijanta džem roka... za Ostrock mi ne pada ništa na pamet a mrzi me da guglam... možda austrijski rok ... Sve u svemu dobar broj podžanrova sa drugog spiska se preklapa i veoma liči jedan na drugi i teško ga je primeniti u praksi... danas... sutra ko zna... evolucija je to... nikada se ne zna kakvo iznenađenje će nam prirediti...

http://grooveshark.com/s/Death+Of+A+Queen/6VC28p?src=5

ova stvar je baš urađena hendriksovski...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Au, pa tek sad vidim koliko ti nemas pojma... Druze, znas li ti sta uopste sve spada u Jazz?Ova stvar od Hiromi je vise neki eksperimentalni fusion. Poslusaj ti sve od nje pa mi se javi. Devojka je genije. Zar ti stvarno ne primecujes koliko Meklaflin ima duha? Lotus feet? Pa recimo album "Secret Story" od Metenija. Da li si uopste slusao nesto od klasicnog jazza? Pa ima toga na kile. Jazz moze samo da pljuje onaj koji ga ne razume. A tek po ovome sto si izvalio za akademiju je epic!Sta oni tamo uce, neku harmoniju, sta ce nama to. Jedan Stravinski kaze da je Jazz klasicna muzika 20. veka a onda se javi mladi junosa da on objasni.
Kakve crne emocije u metalu? Metal samo stvara bes i frustraciju, ne moze biti senzualan, mistican. To sto se metal kombinuje sa drugim zanrovima i to sto bi ti voleo da je to metal... To nije metal! Sto se tice emocija, postoje cak stanovista da muzika cak ni ne sluzi za izrazavanje osecanja (sto je po meni izvikana frazetina).

evo ti ga meteni
http://forum.krstarica.com/showthread.php/621923-Pat-Metheny

moja tema naravno

mahavishnu orchestra mi je omiljeni jazz fusion bend

naravno da znam sta spada u dzez, prestani da me namerno tumacis na negativan nacin i pocni malo da RAZMISLJAS. ja iskljucivo sudim muzici koju volim, znaci, koju razumem. ja volim i hiromi i mahavishnu i metenija, sto mi bas zato OMOGUCAVA da budem kritican prema njima. razumes? ne razumes.

Sta oni tamo uce, neku harmoniju, sta ce nama to. Jedan Stravinski kaze da je Jazz klasicna muzika 20. veka a onda se javi mladi junosa da on objasni.

poenta je da obesmisljavas diskusiju svojim pozivima na akademiju.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Kakve crne emocije u metalu? Metal samo stvara bes i frustraciju, ne moze biti senzualan, mistican.

kakve crne emocije? pa bes, bes je jedna od najmocnijih emocija. si cuo nekad za berzerkere?
metal stvara bes, da, ali ne i frustraciju jer su frustracija i bes ANTONIMI (frustriran je neko ko ne moze da ispolji agresiju.)

 

[Svetozar ot Ružičić]

Zašto volimo da namećemo svoj muzički ukus drugima?

Nemoguce je da nametnes bilo kome bilo sta, pa ni muziku. Ljudi usvajaju ono sto im po prirodi pripada tj. ono sto odgovara njihovoj bioloskoj konstituciji. Ljudi nisu masine, ne mozes da ih tretiras kao plastelin.

Ono sto je moguce je sledece:

1. da naidjes na/privuces ljude koji su slicni tebi i koji bi onda usvojili tvoj ukus jer im je to u prirodi (ili koji bi se samo slozili s tobom.)
2. da zablokiras ljude u smislu da ih nateras da se srame svog ukusa

Razlog zasto se ljudi brecaju kod svake implikacije da ukusi nisu jednaki (jer ukusi, ni bilo sta na svetu, nisu jednaki) je prosto taj sto se onda osecaju U OBAVEZI da prihvate bolji ukus KAO DA JE MOGUCE DA NEKO TEK TAKO UNAPREDI SVOJ UKUS. Problem je taj sto su mentalno zablokirani u smislu da se na samu pomisao da je njihov ukus inferiorniji SRAME SEBE TE DOBIJAJU POTREBU DA SE USTRUCAVAJU OD ONOGA STO IM PO PRIRODI GODI, STO CE RECI, DA SE JOS VISE MENTALNO ZABLOKIRAJU. To je prosto defenzivna mera koju oni moraju da preduzmu kako bi sacuvali svoje zdravlje i ja to potpuno razumem.

Medjutim, mene to iritira jer jos uvek nisam pronasao nacin kako da saradjujem sa takvim ljudima. Razumes? Uopste je pitanje da li je moguce saradjivati sa njima. Ali to je manje bitno.

Ono sto je bitno je da ja ovde nisam dosao da bilo kome namecem svoj ukus. Opet kazem, to je nemoguce, moguce je samo zablokirati ljude, sto ja sasvim sigurno NE ZELIM. Svako ima svoj ukus i svako treba da cuva ono sto voli, koliko god to bilo inferiorno.

Mene zanima TEORIJA u sta ulazi i rang jer kad degustiras svu postojecu muziku onda nailazi period "muzickog nihilizma", kada vise NE POSTOJI muzika koja ti pruza zadovoljstvo, i kada ti ne ostaje nista drugo nego FANTAZIJA i TEORIJA boljeg. A kada zamislis bolje, kada pronadjes bolje, sve ono sto je izuzetno staro postaje sran.je, hteo ti to ili ne. Recimo, ko se danas lozi na plemensku muziku? Niko.

 

[igita]

Lakonac, daleko je Vai od najboljeg gitariste. Poslusaj vrhunske jazzere, klasicare, flamenco gitariste.

 

[Svetozar ot Ružičić]

bes nije negativna, destruktivna emocija, vec IZUZETNO POZITIVNA
nijedna emocija sama po sebi nije negativna ili destruktivna

i NARAVNO da mogu da osetim bilo koju drugu emociju
ne samo bilo koju VEC SVE zbog cega se zalazem za muziku koja je uskladjeni skup SVIH EMOCIJA